FONForum

GitHub i StackOverflow, šta znam... Nedovoljno je to varijabli, ali daje neku okvirnu sliku, pretpostavljam. Java, php i to što je na grafikonu pri vrhu stvarno jeste dosta korišćeno u industriji.

_________________
Arbeit macht frei

Kod gomile ovih pregleda je interesantno to sto koliko god da ih proucavas, na nekom mikro nivou situacija je drugacija, pogotovo za ove jezike iz nizih kvadrata. Malo odlazim sa teme, ali koliko je to smesno kod nas ima brda ljudi koji prate poslednju rec nekih tehnologija (a da ne kazhem da je otprilike 30-40 % njih onako chisto opisno ispratilo neshto, kao znam matori novi frejmvork, da bravo, znash ga! *hello world, aj da et vidim na large-scale nekom projektu), te ova tehnologija, te ona, ajde da budemo moderni, (sve to ima smisla-donekle), ali prava situacija je da ima gomila matorog koda koji obavlja posao i dalje, a tako malo (makar kod nas) radova na temu nasledjenih sistema i sta sa njima i ko ima pameti i hrabrosti toliko da garantuje nesto vezano za legacy software u potpunosti. I obicno ono sto kazu programeri, e znash shta to je laganica, napishem web servis i prica je gotova. Samo kazem da ,ali . . .

Klasika, baš čitam neku knjigu gde se dosta priča o legacy sistemima. Zanimljiva tematika, niko ne želi da se bavi time.

_________________
Arbeit macht frei

koju, ako nije tajna ?

Software engineering, Ian Sommerville.

_________________
Arbeit macht frei

Knjiga je biblija, evo bash sam je juche odvojio u literaturu koju cu koristiti za izradu rada

cisto da se nadovezem, opsta knjiga o SI je takodje>

Shari Lawrence Pfleeger, Joanne Atlee - Software Engineering: Theory and Practice, 4th ed., Prentice Hall, 2010

ima na srpskom 3. izdanje.

Sto se tice nasledjenih sistema (koje niko od nasih cenjenih profana ni ne spominje - jer im nije u interesu ocigledno) [Eventualno Bojic sa ETF-a, svi ostali su resavci - Jeremic sa Devedzine katedre i ostali . . .], literatura - sveza je sledeca - pa koga zanima ... :

Willem-Jan van den Heuvel - Aligning Modern Business Processes and Legacy Systems: A Component-Based Perspective, The MIT Press, 2009.

* William M. Ulrich, Philip H. Newcomb - Information Systems Transformation: Architecture-Driven Modernization Case Studies, Morgan Kaufmann, 2010.

Trenutno ima 2-3 master rada (u 2012.) na nasem fax-u na temu nasledjenih sistema koji su kvalitetni, pa pogledajte ako vas interesuje. Trazite resenja sa implementacijom (koliko god ona bila "jednostavna", a ne samo opisne metode ili tako nesto . . .

U knjizi * ce te videti da nasi profani obradjuju samo deo metodologija / standarda OMG (Object Management Group) grupe. I samo onaj deo koji njima odgovara.

Moj master rad je imao za temu Legacy sisteme. Da ne pričaš možda o njemu? mada nedostatak vremena je uticao na kvalitet (nadam se ne baš puno).

_________________
www.kakosepise.com

^ne znam da li je tvoj rad u pitanju, ali sam cuo od Sladjana da je neko odradio wrapper za nasledjeni sistem sto je skroz cool

video sam neki rad pod nazivom "Metodologije . . ." sto je poprilicno smesno, barem meni, jer ne mozes ti da pises o metodologijama ako nisi ni jednu primenio u praksi, barem po meni. Dakle rad mora da ima nekakvu implementaciju. Metodologije u ovoj problematici nastaju na sledeci nacin> neko uhvati i na 3-4 primera resi neki problem nasledjenog sistema, i onda od toga podigne na veci nivo i napravi metodologiju. E sada desava se cesto da ta metodologija ne moze da se primerni na 5 ili 6 sistem, jer je svaki Legacy sistem prica ili kako bi se reklo ostrvo za sebe. I zato treba biti neverovatno oprezan kada dodje neka budala i tvom direktoru koji nema blage sa IT-em proba da proda ERP ili kaze " ma to cemo preko Web servisa", a pri tome nema pojma jer nije video nasledjeni sistem i nema pojma o kojoj problematici se radi.

Sve će to ESB da reši, u njemu su medijacije, protokoli, za****... Recimo Spring ima svoj integration module, Apache Camel je napravljen za integracije.

IBM ima svoj skup DataPower sistema. To su hardversko-softverski zaokruženi sistemi. Dakle gotova kanta na kojoj je sve inatalirano, ti ništa ne moraš dodavati samo trebaš da konfigurišeš. Dođe nešto kao router (specijalni računar koji ima specijalni softver preinstliran da radi samo internet spajanje, nema instalacije osim updatea firmewarea, samo konfigruacija) ali ovde se rutira ne na mreži nego na nivou aplikacija.

Ova knjiga: http://www.amazon.com/gp/reader/0321200 ... eader-link je maajka za integracije

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

I Java i .net tehnologije imaju svoje module za "legacy".

Nisam radio sa busom pa ne mogu da dam neko misljenje, al posteno da li je on resenje za sve .... imash Cobol i CODASYL bazu i npr. Javu sa druge, nisam siguran da moze tek tako da resi. Zlajo jel si ti radio neku integraciju sa legacy sistemima, mislim prakticno, pa da cujemo sto se kaze iz industrije iskustvo ?

Nisam radio na projektu koji ima za cilj direktno da podrži stare aplikacije ali su one uvek tu.

Recimo SOA je nastala kao odgovor na situaciju gde postoje sistemi koji su raznovrsni (ne moraju nužno biti stari). Često se desi da firma skonta da ima milion sistema koji ne funkcinišu kao celina, ili se jedna firma spoji sa drugom pa eto problema sa 2 sistema koji se ne poznaju.

Mi smo rešavali slične probleme preko IBM Websphere process servera. U njemu se ištrika BPEL process, svi sistemi se izlože preko Web servisa i onda se ti servisi pozivaju. Pri tom se često dobijaju interfejsi koji nam ne odgovarju, poruke koje su nepodesne... Pa se onda primenjuju adapteri, ESB radi medijacije poruka, XSL transformacije, Service object mapiranja... Websphere Integration developer ima čak crtalicu gde se prevlači polje jednog objekta u drugi, pa se mapira recimo forename u firstname, pa se još rade neke transformacije pri tom mapiranju... Ma u krajnjoj instanci se uvek može napisati java kod koji će to raditi.

U Škotskoj sam imao iskustvo u staroj osiguravjućoj firmi koja je od strane IBM-a proglašena pionirom SOA-e: oni su bukvalno izmislili web servise da povežu svoje sisteme. Samo funkcinoisanje sistmema je prilično ručno, nema wsdl-ova, sve se radi nekom magijom sa proxyjima, debugiranje je užasm, pričično ručno se prave XML poruka i ručno se čitaju. JAXB je nastao mnogo godina posle njihovog sistema. Jedino što im je super je katalog servisa urađen u eclipse platformi. Tu se vidi koji sve serivisi postoje, koje metode imaju, koje sve verzije rade, koje su verzije deprecated, ko ih poziva, koliko su puta pozvane u nekom vremenskom periodu, pa procenti u odnosu na ostale verzije iste metode, procenti u odnosu na ostale metode iz kataloga, ko je pisao servis, kako treba da se koristi... A servisi su pisani ne samo na COBOL-u, kolega Škot mi je pokaza i neki servis u asembleru...

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

cool prica za te Skote, totalno je cuda - blago receno neverovatna.

Kako ti se cini IBM Websphere, za orkestraciju i koreografiju svih tih servisa ? Jel izvrsavanje brzo ili sa dosta zastoja ? U sustini svaki legacy trazis po UDDI-u i onda ga Invokujes ?

Jos nesto me interesuje da li si nekada video ili cuo za aplikaciju, koja ne moze da se izlozi kao WebService, a da ne racunamo na izvrsne verzije programa ?

UDDI se jako slabo koristi u praksi. IBM ima neki WSRR. Inače od IBM-a se ne može očekivati bog zna šta, ne znam ni jedan njihov proizvod a da ljudski radi, sve neke sklepotine. Kratko sam na jednom projektu radio sa BPEL-om pa ne znam kakve su performanse, mada ko radi sa takvim stvarima najmanje misli na performanse. Jer to ne izvršavaju obični računari, to ne izvršavaju obični sistemi već zOS ili u najjeftinijoj varijanti SLES. Ako se još uzme DataPower sa svojom hardverski ugrađenom podrškom za xml obradu...

Pri tom se koristi WebSphere Network Deployment verzija koja se u najprostijoj production postavci radi kao klaster sa 6 čvorova.

Hm, nisam čuo da postoji aplikacija koja se ne može izložiti kao Web servis.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

ne znam da li si cuo za 4GL jezike. Oni ti nemaju jasnu separaciju poslovne logike od interfejsa i komandi za komunikaciju sa bazom podataka, pa sam misljenja da nije bas tako jednostavno uobliciti kao Web servise.

Obješnjenje u slici i reči javinog memorijskog modela, tj. večite dileme da li se parametri na argumente prenose po vrednosti ili po referenci:

http://architects.dzone.com/articles/ja ... not-pass-0

Inače postoji greška u tekstu gde se pominje C kao jezik u kojem je prenos po referenci moguć što je apsolutno netačno.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Hmmm... Zar C ne dozvoljava prenos po referenci preko koncepta pointera?

_________________
Don't try to be like Jackie. There is only one Jackie. Study computers instead.
Jackie Chan

Pa jednako kao u C-u tako i u javi je moguća simulacija prenosa po referenci preko koncepta reference (reference u java smislu).

Referenca u javi je isto što i pointer u C-u jedino što nema pointereske aritmetike nego to ti je što ti je (da se ne bi brljavilo po memoriji kao u C-u)

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Casopis o ICT desavanjima u svetu

http://ictcasopis.ict.edu.rs/clanak/lim ... u%C5%BEina

Izražajnost programskih jezika

http://redmonk.com/dberkholz/2013/03/25 ... ssiveness/

Najviše mi se sviđa zaključak: For projects that require an expressive language where it’s relatively easy to hire developers, Python is worth serious consideration. Of tier-one languages, Python, Perl, Shell, and Objective-C are the best overall performers, and I consider Python the strongest of those for general-purpose applications.

Ako bi se osvrnuli i na jezike koji su kategorisani kao drugorazredni ali sa trendom da postanu prvorazredni, Groovy je odličan kandidat. Oslanja se na jaku firmu, Spring source, koja pravi najveći java enterprise framework Spring koji je naveliko nadmašio kvalitetom i tržišnim udelom JEE. Pri tom sam Spring source je deo VMWare firme koja je deo EMC korporacije. Groovy sa Grails frameworkom je odličan za neke manje brze enterprise web aplikacije.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Operaciona istraživanja,
tema: heuristike,
algoritam: simulirano kaljenje
implementacija: java

http://www.theprojectspot.com/tutorial- ... eginners/6

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Na prethodno priloženom linku imate i kodove za genetske algoritme, npr. rešavanje problema trgovačkog putnika...

A evo jedne besplatne knjige o kriptografiji u Pythonu: http://inventwithpython.com/blog/2013/0 ... -released/

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Dobra diskusija o concurrency pristupima i problemima JVM-a na multi core platformama (Dough Lea (bio glavni na JSR 166, napravio dmalloc), Cliff Click (Azul systems, radio na JIT-u i GC-u) i ekipa...)

http://emergingtech.chariotsolutions.com/2013/05/philly-ete-screencast-8-the-future-of-the-jvm-panel-discussion/

za fanove Java, predlažem ove web stranice: http://how-to-program-in-java.com/

Prikaz nekih novijih fora iz SQL standarda http://modern-sql.com/
Lično se prenerazim svaki put kad vidim da je neki pametnjaković u kodu pisao SQL ili JPQL tako da nije koristio JOIN nego je radio preko FROM i WHERE kao da je sad 1985. godina a ne 2015.

Spisak korisnih knjiga za modelovanje podataka: http://www.vertabelo.com/blog/notes-fro ... ling-books

Spisak trenutno aktuelnih biblioteka za javu: https://github.com/akullpp/awesome-java

Ko bi želeo malo da se upozna sa modernim trendovima u arhitekturi i metodologiji razvoja softvera neka pročita nešto o Domain driven design-u. Postoje 2 knjige koje se time bave, prva je osnivača pravca Erica Evansa Domain Driven Design AKA Blue book i modernija Vernonova Implementing Domain-Driven Design

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..