SRBIJA
Beta, B92 je napisao:
DDOR: JEDINA PONUDA FONDIJARIJE
Beograd -- Jedinu obavezujuću ponudu za osiguravajuću kompaniju DDOR je dostavila italijanska kompanija Fondijarija. Odluka tek za pet dana.
Osiguravajuća kuća DDOR nije prodata danas, jer Tenderska komisija i posle višečasovnog većanja nije odlučila da prihvati jedinu pristiglu ponudu - italijanske kompanije Fondijarija, a odluka o prodaji biće doneta u narednih pet dana.
Iako tenderska komisija nije saopštila finansijsku ponudu osiguravajuće kuće iz Italije, nezvanično se pominje iznos od 184 miliona evra. "Tenderska komisija nije najsrećnija ponuđenom cenom i u dodatnom roku će pokušati da dođe do zadovoljavajućeg rešenja", naglasio je Ilić i dodao da postoji mogućnost i da komisija odbije da prihvati ponudu.
Ilić nije želeo da komentariše početnu cenu, ali je rekao da se malo interesovanje za kapital DDOR-a može objasniti političkom situacijom vezano za status Kosova, procenom kompanija da ne mogu da daju veću cenu, ali i sagledavanjem ekonomskih parametara poslovanja DDOR-a nakon otkupa tenderske dokumentacije.
Stručnjaci iz oblasti osiguranja procenjuju da su ostale zainteresovane kompanije odustale zbog toga što je ponuda Fondijarije izuzetno visoka ili pošto su procenili da nije dobar momenat za prodaju druge po veličini osiguravajuće kompanije u Srbiji.
Ilić je naveo i da je Fon dijarija ugledna osiguravajuća kuća, da je po obimu poslovanja 16. u Evropi, vodeća je u osiguranju u auto-saobraćaju u Italiji i druga po neživotnom osiguranju u matičnoj zemlji. Kompanija je u vlasništvu italijanske porodice Ligresti, uslužuje osam miliona klijenata, a u 2006. godini ukupna bruto premija te osiguravajuće kuće iznosila je 9,9 milijardi evra.
Divljan: Nerealna očekivanja
Predsednik Udružanje osiguravača Srbije i generalni direktor Delta Đenerali osiguranja Nebojša Divljan izjavio je da su bila nerealna očekivanja za prodajnu cenu, ističući da je pominjana brojka od oko 500 miliona evra.
Njegova je procena da ukoliko država ne odluči da prihvati ponudu Fondijarije ne bi trebalo u naredne dve godine nuditi većinski kapital DDOR-a, jer će u tom periodu razvoja tržišta osiguranja i rasti cena osiguravajućih kuća.
Divljan je rekao da ne veruje da je politička situacija i predstojeće rešenje statusa Kosova uticali na prodaju DDOR-a, jer kompanije iz te oblasti imaju dugoročne planove i u vreme kada su otkupljivali tendersku dokumentaciju bilo je neizvesno kako će se rešiti pitanje Kosova.
Fondijarija-SAI - treća osiguravajuća kuća u Italiji
Kompanija Fondijarija-SAI nastala je 2002. godine, nakon što je SAI kupila kompaniju Fondijarija i spajanja koje je potom usledilo. Ta osiguravajuća kuća zauzima treće mesto na italijanskom tržištu osiguranja, iza Đeneralija i RAS-a.
Osnovna aktivnost kompanije jeste oblast životnih i neživotnih osiguranja, kao i finansijske i bankarske usluge. Grupa ima podružnice u Italiji, kao i u Irskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Luksemburgu i Lihtenštajnu.
Fondijarija-SAI je prošle nedelje objavila konsolidovani neto profit od 373 miliona evra za prvih devet meseci 2007. godine, što predstavlja rast od 3,6 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno je objavljeno i da je prihod od premija registrovao rast od 24,5 odsto, na 8,681 milijardi evra.
Prvi čovek Fausto Markioni je sredinom oktobra izjavio italijanskim medijima da je kompanija zainteresovana za širenje u inostranstvu, naročito na tržišta istočne Evrope. Markioni je t ada rekao i da je Fondijarija zainteresovana za ulazak na srpsko tržište kroz saradnju sa lokalnim partnerom.
Otkazana aukcija zbog samo jedne ponude
Inače, osiguravajuća kompanija DDOR iz Novog Sada trebalo je da bude prodata danas na javnom nadmetanju u hotelu Hajat, a kompanije koje su se kvalifikovale na tenderu je trebalo da danas do 11 časova dostave obavezujuće ponude. Na aukciji bi učestvovala tri ponuđača sa najboljim finansijskim ponudama, kao i svi oni čija je ponuda jednaka ili iznad 80 procenata najviše finansijske ponude. Aukcija je, međutim, otkazana jer se na tender prijavio samo jedan ponuđač,
Tendersku dokumentaciju otkupilo je 11 kompanija-nemački Alijans (Allianz), Aksa (Axa) i Grupama (Groupama) iz Francuske, Beloaz (Baloise) iz Švajcarske, Češka poištovna (Ceska poistovna), Eureko iz Holandije, grčki Etniki (Ethniki), Fondiarija (Fondiaria) i Đenerali (Generali) iz Italije, belgijski KBC i Zavarovalnica Triglav iz Slovenije. Kompanije Đenerali i Triglav su još ranije saopštile da su odustale od slanja obavezujućih ponuda, aista informacije se nezvanično pojavila za Alijans i Aksu.
Od 100 odsto akcijskog kapitala DDOR-a, koji iznosi 2.140.442 običnih upravljačkih akcija, prodaje se 83,3 odsto ili 1.761.723 akcija. Prodajni paket od 83,3 odsto čine dva dela. U kontrolnom paketu akcija od 66,9 odsto ukupnog akcionarskog kapitala (1.415.784 akcije), je društveni kapital, kao i akcije Fonda za razvoj i pridruženi kapital četiri pravna lica.
U drugom delu, koji čini 16,6 odsto ukupnog kapitala je 345.939 akcija u vlasništvu 1.452 mala akcionara koji su se odazvali pozivu da pridruže svoje akcije kontrolnom paketu.
Preostalih 16,6 odsto kapitala (278.261 akcija) ide u Privatizacioni registar iz kojeg će se deliti besplatne akcije punoletnim građanima.
Beta, Tanjug je napisao:
VEĆE PROIZVODNE CENE JESTIVOG ULJA
Beograd -- Proizvodna cena jestivog ulja u domaćim uljarama od danas će biti veća za oko 20 dinara po litru.
Ulje bi ubrzo trebalo da poskupi i u prodavnicama, a kako su najavili predstavnici najvećih domaći fabrika ulja, umesto dosadašnjih oko 87 dinara za litar, nova proizvođačka cena ulja biće između 103 i 105 dinara.
Rukovodstva uljara "Vital" u Vrbasu, "Dijamant" u Zrenjaninu, "Sunce" u Somboru, "Banat" u Novoj Crnji i "Viktoria oil" u Šidu, u petak u Novom Sadu nisu precizirali kolika će biti maloprodajna cena ulja, ali su procenili da će ono koštati između 110 i 115 dinara.
Direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović potvrdila je agenciji Beta da će najniža nova proizvodna cena najverovatnije biti od 103 do 105 dinara za litar.
Prema njenim rečima, proizvođači najpre moraju da obaveste dobavljače o povećanju cena, a nova cena u maloprodajama stupiće na snagu za 15 do 30 dana.
"Prema ugovorima, neki su obavezni da ih obaveste od 15 od 30 dana unapred, u zavisnosti od ugovora, što znači u tom periodu treba očekivati novu cenu ulja", rekla je ona.
Dodala je "da će do poskupljenja doći iz tehničko-tehnoloških razloga, jer su fabrike završile sa preradom stare sirovine i kreću sa proizvodnjom nove".
Olga Čurović je precizirala da je prošle godine suncokret otkupljivan za 175 evra po toni, a ove za preko 370 evra.
I proizvođači ulja su kao razog za poskupljenje naveli visoke otkupne cene suncokreta, jer su ove godine poljoprivrednicima za suncokret plaćali duplo skuplje nego prošle.
"Da bi se proizveo litar ulja, potrebno je oko 2,6 kilograma suncokreta. Imajući u vidu da se suncokret ove godine otkupljivao po 28 dinara za kilogram, nije teško izračunati kolika treba da bude cena sirovog ulja, a tu treba dodati i mnoge druge troškove", tvrdi savetnik u "Vitalu" Nikola Čvorović.
Direktor uljare u Šidu Nikola Vujačić je rekao "da država nije mnogo uradila da pomogne uljarskoj industriji, jer su domaće sirovine najskuplje u okruženju" i dodao da "konačno moramo shvatiti da je ulje roba, a ne socijalna kategorija".
Iako će cenu ulja podići za više od 20 odsto, u uljarama ne očekuju reakciju države, jer, kako kažu, uvoz ulja i obaranje domaćih cena "nije moguće zato što je ono u Srbiji najjeftinije".
Proizvođači tvrde da će ulja za domaće potrebe ove godine, uprkos znatno manjim zasejanim površinama, biti dovoljno, a da će deo otići i u izvoz. Oni očekuju da ukupna proizvodnja jestivog ulja bude 120.000 tona, dok se u Srbiji godišnje utroši 81.000 litara.
Domaće jestivo ulje trenutno se u maloprodajama može kupiti po ceni od 90 do 95 dinara za litar.
B92 je napisao:
BIP: TREĆINA RADNIKA NAPUŠTA FIRMU
Beograd -- Beogradska industrija piva objavila je da je 350 radnika prihvatilo da uz socijalni program napusti to preduzeće.
Novi većinski vlasnik BIP-a, konzorcijum kompanije Alita iz Litvanije i Junajted Nordik Bevredžiz (United Nordic Beverages, UNB) iz Švedske, ponudio je radnicima otpremnine od 250 evra po godini radnog staža.
BIP ima oko 1.000 zaposlenih, a novi vlasnik nije precizirao koliko njih je višak.
Plan švedsko-litvanskog konzorcijuma je da u naredne tri do četiri godine u BIP uloži više od 40 miliona evra, kao i da izgradi novu pivaru u Krnjači i poveća udeo na tržištu piva i bezalkoholnih napitaka.
Konzorcijum Alita i Junajted Nordik Beveridžiz potpisao je početkom oktobra konačni dokument ugovora sa Agencijom za privatizaciju o kupovini 51,9 odsto akcija BIP-a za 21,4 miliona evra.
Beta je napisao:
NAFTOVOD PREKO PANČEVA DO MARSEJA?
Bukurešt -- Evropska komisija zainteresovana da naftovod Konstanca-Pančevo-Trst bude produžen do Marseja u Francuskoj.
Koordinator projekta izgradnje tog naftovoda Jozias Johanes van Arsten obavestio je rumunskog ministra ekonomije Varužana Vozganjana o toj nameri Evropske komisije prilikom nedavnog sastanka u Bukureštu, prenela je rumunska agencija Mediafaks.
O mogućnosti produžetka naftovoda govorio je direktor u ministarstvu ekonomije Alaksandru Sandulesku na jednom seminaru o energetskoj teme.
Početkom aprila Srbija, Rumunija, Hrvatska, Slovenija i Italija usvojile su deklaraciju o izgradnji naftovoda Konstanca-Pančevo-Trst, koji predstavlja investiciju od dve do tri i po milijarde evra.
Projekat izgradnje naftovoda je više godina predmet razgovora zainteresovanih zemlja, ali do sada se nije išlo dalje od projekta, uglavnom zbog nezainteresovanosti raznih investitora, iako je dugoročno garantovan veliki profit.
Predstavnici Srbije su od samog početka bili čvrsto opredeljeni za taj projekat i na svim regionalnim skupovima zalagali se za izgradnju naftovoda koji, pored jeftinije nafte, donosi i profite od naplata za njen transport.
Zemlje zainteresovane za projekat naftovoda ukazivale su na svim skupovima na potrebu uključivanja Evropske unije u taj poduhvat, jer je to praktično evropski projekat.
Beta je napisao:
BERZA: INDEKSI U BLAGOM PADU
Beograd -- Opšti indeks Beogradske berze Belekslajn danas je bio u padu za 0,83 procenata, a indeks Beleks15 za 1,51 odsto na 2.410,21 poen.
Promet je uvećan za 3,75 procenata na 277,35 miliona dinara (3,55 miliona evra), a u porastu je bio i promet trgovine akcijama koji je dostigao 214,93 miliona dinara (2,75 miliona evra).
Najveći rast cena akcija zabeležili su Alfa plam (ALFA) iz Vranja i Velefarm (VLFR) iz Beograda. Cena akcija Alfa plama uvećane su za 12,84 procenata pa je cena na zatvaranju iznosila 29.000 dinara, dok je poslednja cena akcija Velefarma iznosila 6.950 dinara odnosno 12,10 procenata više nego u petak.
Tigar (TIGR) iz Pirota zabeležio je najveći pad cena - 6,72 procenata na 1.750 dinara, a izraženo u procentima sličan pad su zabeležili i Politika (PLTK) - 6,25 odsto i Progres (PRGS) - 5,95 odsto.
Najveća vrednost ostvarena je u trgovini akcijama Metals banke (MTBN). Prodato je 490 akcija a ukupni promet dostigao je vrednost 23,94 miliona dinara, odnosno 11,14 odsto ukupnog prometa akcija. Nešto manji udeo imali su AIK Banka (AIKB) iz Niša - 22,31 miliona i Informatika (INFM) iz Beograda - 21,52 miliona dinara.
Učešće stranih investitora u trgovini akcijama uvećano je na 42,68 sa 37,38 odsto koliko je bilo u petak, ali je njihov udeo u prodaji akcija uvećan sa 20,04 na 45,35 procenata, dok je udeo u kupovini opao sa 54,72 na 40 odsto.
B92 je napisao:
NOVO REŠENJE O "C MARKETU"
Komisija za zaštitu konkurencije donela novo rešenje kojim se zabranjuje spajanje "Primera C" i "C marketa".
Podsećamo, prvo rešenje Komisije poništio je Vrhovni sud Srbije zbog, kako su objasnili, grešaka u upravnom postupku. Predsednica Komisije Dijana Marković-Bajalović za B92 kaže da je Komisija novo rešenje donela na osnovu ranije utvrđenog stanja, ali i novih dokaza da kompanija Delta, Miroslava Miskovića, na tržistu ima dominantan, odnosno monopolski položaj.
U kompaniji Delta za B92 nisu želeli da komentarišu najnoviju odluku komisije za zaštitu konkurencije jer, kako je rečeno za B92, takvo rešenje njima zvanično nije još stiglo. U Delti kažu da sama činjenica da se Komisija prvo obratila novinarima govori sama za sebe.
Međutim, predsednica komisije Dijana Marković-Bajalović kaže da je odluka već doneta, a da kompanija Delta zvanično rešenje može da očekuje narednih dana.
Ministar trgovine i usluga Srbije Predrag Bubalo izjavio je za Blic da treba utvrditi da li su kompanije Delta i Salford monopolisti.
"Nisam za to da se po osećaju stanja na tržištu za bilo koga kaže da je monopolista, ali sam, i to svim srcem, za to da stručna komisija, čiji je to posao, na osnovu tačnih i proverenih podataka utvrdi da li kod nas ima firmi koje se monopolski ponašaju", izjavio je Bubalo za Blic.
On je rekao da je zainteresovan za to da pitanje monopola bude raščišćeno i kada je reč o Delta i Salford, ali i bilo kojoj drugoj kompaniji jer se "odijum cele priče svaljuje na njega".
Beta je napisao:
PREDLOG BUDŽETA U SKUPŠTINI SRBIJE
Beograd -- Skupštini Srbije je dostavljen predlog budžeta za 2008. godinu, kojim je predviđen deficit od 14,8 milijardi dinara.
Kako se navodi u Vladinom predlogu, planirani prihodi u narednoj godini su 639,6 milijardi dinara, a rashodi 654,4 milijarde dinara. Najveći deo budžeta, oko 27 odsto ukupnih rashoda, odnosno 176,7 milijardi dinara, predviđen je za plate i doprinose zaposlenih u javnom sektoru.
Izdaci za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja planirani su u iznosu od 165,6 milijardi dinara, od čega je najveći deo - 127,2 milijarde dinara predviđen za Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ministarstvo odbrane Srbije dobiće ukupno 67,12 milijardi dinara iz budžeta za 2008. godinu, od čega će Vojnoj službi bezbednosti pripasti 107 miliona dinara, a Vojnoj obaveštajnoj službi 150 miliona dinara.
Predlogom budžeta za 2008. godinu za Ministarstvo unutrašnjih poslova određeno je 45,8 milijardi dinara. Za Bezbednosno-informativnu agenciju predviđeno je 3,38 milijardi dinara.
Za otplatu dugova u 2008. godini predviđeno je 48,4 milijarde dinara, a za "nabavku finansijske imovine" 26,1 milijarda dinara.
Država je za subvencije u 2008. predvidela 39,57 milijardi dinara. Od toga za subvencije privredi namenjeno je 3,1 milijarda dinara, za poljoprivredu 17,7 milijardi dinara, železnic u 10,6 milijardi, turizam 2,7 milijarde, a za kulturu 950 miliona dinara.
Novac za finansiranje budžetskog deficita, otplate duga i nabavku finansijske imovine u iznosu od 89,3 milijarde dinara biće obezbeđen iz privatizacionih prihoda, kredita, donacija i finansijske imovine Republike Srbije.
Planirani prihodi budžeta u 2008. godini od 639,6 milijardi veći su za 9,9 odsto nego u 2007. godini, a poreski prihodi učestvovaće u ukupnih prihodima za 596,2 milijarde dinara, odnosno 93,2 odsto. U poreskim prihodima od poreza na dohodak građana očekuju se 72 milijarde dinara, 34 milijarde dobiće se od poreza na dobit preduzeća, dok se od poreza na dodatu vrednost očekuje 311,5 milijardi dinara.
Akcize će u budžetu za 2008. godinu učestvovati sa 111,3 milijarde dinara, a carine će doneti 61,6 milijardi prihoda budžetu.
Prema predlogu budžeta, od taksi, novčanih kazni, igara na sreću i ostalih neporeskih prihoda ukupno će očekuje 18,3 milijardi dinara.
Nikolić: Predlog budžeta za 2008. godinu realan
Saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić ocenio je da je predlog budžeta Srbije za 2008. godinu sa deficitom od 14,8 milijardi dinara realan i usklađen sa političkom i socijalnom situacijom u Srbiji.
"Biće dobro ako predloženi budžet bude održan pošto već postoje socijalni pritisci kroz štrajkove u pravosuđu i prosveti za povećanje zarada", kazao je Nikolić agenciji Beta.
On je naveo da su procene i projekcije osnovnih makroekonomskih pokazatelja za 2007. i 2008. godinu na osnovu kojih je planiran budžet "nategnute".
"Neodrživo je da se ostvari projektovani pad udela spoljnotrgovinskog deficita na 18,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) uz inflaciju od šest odsto u 2008. godini", kazao je Nikolić
Prema njegovim rečima, ili će spoljnotrgovinski deficit porasti na više od 21 odsto BDP-a ili će inflacije biti oko osam odsto u 2008. godini.
On je, ipak, naveo da je ohrabrujuće što se na osnovu rasta uvoza kapitalnih proizvoda i repromaterijala može očekivati rast privredne aktivnosti i investicija u građevinarstvo i industriju, odnosno do snažnijeg rasta BDP-a od predviđenih šest odsto.
Nikolić je ocenio da je bolje da rast inflacije bude nešto viši od predviđenog, ali da snažnije poraste BDP, nego da svi makroekonomski pokazatelji budu stabilni bez rasta BDP-a.
Beta je napisao:
FONDOVI: RAJFAJZEN JEDINI IMAO PAD
Beograd -- Fond Rajfajzen akcije jedini je zabeležio pad vrednosti investicione jedinice, dok je najveći rast imao Fima proaktiv.
Vrednost investicione jedinice Rajfajzen akcije u petak, 15. novembra pala je za 1,27 dinara na 1.033,33 dinara, a vrednost ukupne imovine fonda smanjena je za oko milion dinara na 1,276 milijardi.
Fond Fima poraktiv zabeležio je porast vrednosti investicione jedinice od 4,84 dinara, na 1.111,03 dinara, ali je imovina tog fonda smanjena za 31 milion dinara na 1,314 milijardi dinara.
Fond Fokus premijum imao je porast vrednost investicione jedinice od 4,41 dinar na 1.124,21 dinar, a ukupna vrednost imovine fonda je povećana za četiri miliona na 350,5 miliona dinara.
Vrednost investicione jednice fonda Delta plus porasla je za 3,55 dinara na 1.397,02 dinara, a ukupna imovina fonda povećana je za šest miliona dinara na 1,816 milijardi dinara.
Blic je napisao:
MANJE PARA ZA ANTIKORUPCIJSKI SAVET
Beograd -- Predlogom budžeta za 2008. godinu predviđeno je više novca za Savet za brendiranje nego za Savet za borbu protiv korupcije.
Iako je predloženi budžet za oko 10 odsto veći od prošlogodišnjeg, za rad Saveta za borbu protiv korupcije predviđeno je manje novca nego u 2007. godini, a budžet tog vladinog tela je i za trećinu manji od budžeta nedavno osnovanog Saveta za brendiranje.
Ukoliko Skupština Srbije usvoji Predlog budžeta, Savet za brobu protiv korupcije raspolagaće sa 13 miliona dinara, što je za oko 700.000 dinara manje nego u ovoj godini.
Sa druge strane, Savet za brendiranje Srbije, čije je formiranje privuklo pažnju javnosti kada je za šeficu tog tela izabrana potpredsednica Delta holdinga Milka Forcan, imaće budžet u sledećoj godini od 17,5 miliona dinara, dok Komisije za zaštitu konkurencije i nema u budžetu.
Predlogom budžeta za 2008. godinu je predviđeno i povećanje izdataka za Avio-službu Vlade Srbije sa prošlogodišnjih 149,7 na 174,3 miliona dinara, kao i izdvajanja za plate u Generalnom sekretarijatu sa 18,46 miliona dinara na 27,7 miliona dinara.
Fond za plate narodnih poslanika ostaje na istom nivou kao ove godine, ali se zato predviđa povećanje naknada u naturi, ma šta one značile.
Predviđeno je i povećanje fonda plata u stručnim službama Skupštine Srbije sa 206,5 mil iona dinara na 230,6 miliona dinara, a uz to i povećanje fonda za nagrade zaposlenima na 43 miliona dinara.
Zanimljivo je da taj fond nagrada za zaposlene ima i većina ministarstava, kao i stavku usluge po ugovoru. U Ministarstvu infrastrukture je, na primer, ta stavka „usluge po ugovoru“ za 2008. predviđena na iznos od 153 miliona dinara.
Predlogom budžeta predvidjeni su prihodi od 639,6 milijardi dinara i rashodi od 654,4 milijardi dinara, uz deficit od 14,8 milijardi dinara. Prema rečima Ministra finansija Mirka Cvetkovića, plate zaposlenih u javnom sektoru biće povećane samo za iznos inflacije, koja se predviđa na nivou od oko 6 odsto.
Beta je napisao:
NA BERZI 70% KOVINSKE ŠEĆERANE
Beograd -- Fabrika šećera Kovin ponudiće na berzi 69,62 odsto svojih akcija, saopštio je Akcijski fond Srbije.
Na prodaju će, 4. decembra, biti ponuđeno 328.577 akcija po početnoj ceni od 27 dinara po akciji. Učesnici na aukciji moraju položiti ulog od 8,87 miliona dinara, što je početna vrednost transakcije.
Preostalih 30,38 odsto akcija kovinske šećerane je u vlasništvu malih akcionara fizičkih lica. Račun Fabrike šećera Kovin je u blokadi od 1998. godine, a ovo preduzeće je 2006. godinu završilo sa gubitkom od 178,93 miliona dinara.
Preduzeće Šećer plus kupilo je na aukciji kovinsku fabriku šećera 2004. godine za oko 20 miliona dinara.
Privatizacija je poništena ove godine, a odluka o prenosu vlasništva Akcijskom fondu doneta je u 6. juna ove godine.
Beta je napisao:
NBS:ZAVRŠENA PRODAJA ŠTEDNIH ZAPISA
Beograd -- Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je završila prodaju poslednje emisije štednih zapisa namenjenih građanima.
Kako se navodi u saopštenju NBS-a, od decembra 2005. do jula 2007 godine centralna banka je izdala osam emisija štednih zapisa, ukupne nominalne vrednosti devet milijardi dinara i sve su uspešno prodate građanima.
"Izdavanjem tih prvoklasnih, kratkoročnih hartija od vrednosti Narodna banka je u potpunosti ostvarila ciljeve povećanja iznosa i kamata na dinarsku štednju, kao i jačanja poverenja građana u domaću valutu", istakla je NBS.
Imajući u vidu postignute rezultate, dodaje se u saopštenju, NBS više neće izdavati štedne zapise namenjene građanima.
Kamatne stope na štedne zapise u prvoj emisiju u decembru 2005. godine bile su do 25 odsto godišnje, dok u su u poslednjoj emisiji, koja dospeva na naplatu u julu 2008. godine, pale na 11 odsto.
Tanjug je napisao:
"PTT USKORO AGRESIVNIJE NA TRŽIŠTU"
Beograd -- Projektovana dobit PTT-a za ovu godinu 50 miliona evra, kaže Ćirić.
Novoimenovani direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" Goran Ćirić je dodao da će glavni izazovi za buduće poslovanje biti odnos tog preduzeća sa zavisnim firmama - "Telekomom Srbija" i "Poštanskom štedionicom", očuvanje univerzalnog servisa i priprema za tržišno poslovanje.
Prema osnivačkom ugovoru iz 1997. godine, država Srbija je preko PTT-a posedovala 51 odsto kapitala "Telekoma Srbija", "Telekom Italije" 29 odsto i grčki OTE 20 odsto, a nakon preuzimanja akcija italijanske kompanije, PTT je postao vlasnik 80 odsto akcija "Telekoma".
Ćirić je najavio da će od ukupne projektovane dobiti 37 miliona biti izdvojeno za servisiranje duga nekadašnjem italijanskom partneru u "Telekomu Srbija".
On je rekao da PTT očekuje i podnošenje plana i projekta poslovanja za 2008. godinu Vladi Srbije i Ministarstvu za telekomunikacije, ističući da je "nedovoljno dug rok da novo poslovodstvo značajnije učestvuje" u tome, ali da će "bar metodološki doprineti usvajanju plana".
"Drugi važan posao je nešto što treba da da stabilnost čitavom sistemu, a to je socijalni dijalog sa sindikatima i finalizacija jednog procesa koji je počeo pre godinu i po dan a, a to su pregovori poslovodstva, predstavnika Vlade i sindikata", istakao je Ćirić.
Prema njegovim rečima, pregovori su na dobrom putu, jer i sindikati i poslovodstvo pokazuju veliku posvećenost da se dođe do pravog ugovora u skladu sa makroekonomskom politikom Vlade i usvojenom projekcijom budžetom za 2008.
"Imamo zakonski rok do kraja godine, nadam se da će se pregovori završiti i pre toga, tako da će to biti osnova za jedno stabilno funkcionisanje preduzeća", rekao je Ćirić.
Napominjući da PTT očekuje veliki investicioni projekat - završetak Glavnog poštanskog centra, on je istakao da za to postoji i velika spremnost i podrška radnika.
Ćirić je najavio i da PTT od 1. decembra očekuje primena integrisanog informacionog sistema, što bi trebalo da doprinese podizanju efikasnosti u upravljanju preduzećem i donošenju odluka.
On je podsetio da već dve godine traje proces isplate dobrovoljnih otpremnina u PTT-u, koji sad ima oko 15.500 zaposlenih, naglasivši da je cilj optimizacija poslovanja putem smanjenja broja radnika, ali i restrukturiranja pošte i traženja novih poslova.
Ćirić je naglasio da je jedna od važnih profitabilnih grana u pošti razvoj "post ekspresa", i dodao da u domenu paketskih usluga konkurencija raste, ali će PTT uskoro mnogo agresivnije nastupiti na tržištu.
Beta je napisao:
BRITANCI ŽELE DA ULAŽU U SRBIJU
Beograd -- Britanske kompanije zainteresovane su da investiraju u banjski turizam, automobilsku, elektronsku i tekstilnu industriju Srbije.
Šef Trgovinskog odeljenja britanske ambasade u Beogradu Nik Grovs (Nick Groves) je u intervjuu agenciji Beta, rekao da su u toku razgovori o nizu investicija između britanskih firmi koje planiraju ulaganja u Srbiji i njihovih potencijalnih partnera.
"Ukupne investicije firmi iz Velike Britanije, prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, od 2001. do 2006. godine iznose 307 miliona dolara, što ih svrstava na sedmo mesto liste najvećih stranih ulagača u Srbiji", istakao je Grovs.
Prednost Srbije u privlačenju stranih investicija, ocenio je on, predstavljaju kvalifikovana i jeftinija radna snaga, dobar geografski položaj i sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom i zemljama jugoistočne Evrope.
Grovs je naveo da na srpskom tržištu posluje oko 60 firmi iz Velike Britanije, među kojim su Britiš Ameriken tabako (BAT), Ašmor (Ashmore) i Grinhaus investment (Greenhouse Investments) dodajući da bi kroz franšize taj broj mogao da se poveća.
"Britanske firme Kosta kofi (Costa Coffee), Maderker (Mothercare), Aksesorajz (Ačešorize) i Marks end Spenser (Marks and Spencer) su upravo kroz franšize došle na tržište Srbije", rekao je Grovs i istakao da su srpski p roizvođači u Veliku Britaniju najviše izvozili automobilske gume, proizvode od gvožđa i bakra, maline i nameštaj, dok su najveće učešće u uvozu imala vozila, građevinske mašine, lekovi, hemikalije i knjige.
Trgovinska razmena Srbije i Britanije, prema njegovim rečima, beleži stalni rast i u prvih devet meseci ove godine rast je iznosio je oko 22 odsto, uz 119,3 miliona dolara uvoza iz Britanije i 102,6 miliona dolara srpskog izvoza.
Beta je napisao:
CENA STRUJE BEZ PRIVILEGIJA?
Beograd -- Nedopustivo je da pojedine kompanije u Srbiji značajan deo svog profita ostvaruju na bazi niske cene električne energije.
Zamenik generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Zoran Manasijević je, kako prenosi kompanijski list "Kilovat čas (kWh)", rekao da EPS nije u poziciji da i tim kompanijama prodaje električnu energiju po nerealno niskoj ceni.
"Mnogi od tih proizvođača objektivno mogu da plate realnu cenu struje. Oni neće na tržište, jer je tamo skuplje. A kada bi otišli oslobodili bi nam energiju za domaćinstva čime bi EPS smanjio uvoz električne energije po tržišnim cenama", naveo je Manasijević.
Prema njegovim rečima, EPS zbog toga ima gubitke na uvozu, a te kompanije profit na kupovini srpske struje.
Manasijević je naveo da bi podzakonskim aktima trebalo da se uvede regulativa za značajnije pojavljivanje nezavisnih proizvođača električne energije, a u te svrhe bi mogle da se koriste energane u preduzećima koja ih poseduju.
"Često se javljaju ljudi sa željom da grade male hidro i elektrane na bazi vetra, geotermalne energije... ali još niko u te poslove nije krenuo, zato što je malo kome jasno šta sve treba da se obezbedi da bi se izgradio objekat koji proizvodi struju, a destimulativan im je i period povraćaja uloženih sredstava, imajući u vidu kretanje cene električne energije u Srbiji", rekao je Manasijević.
Prema njegovim rečima, EPS tim ljudima zasad može da ponudi samo tehnička pravila, kojima se definiše kako da se ti objekti priključe na električnu mrežu i nema nikakvih drugih nadležnosti.
Beta je napisao:
ZRENJANINSKI "ŠINOVOZ" U STEČAJU
Zrenjanin -- Trgovinski sud objavio odluku o pokretanju stečajnog postupka u preduzeću "Šinvoz", koje poveriocima duguje 680 miliona dinara.
Preduzeće za remont šinskih vozila "Šinvoz", je pre tri i po godine, na aukciji u Novom Sadu, kupio beogradski biznismen Nebojša Ivković, plativši 240 miliona dinara za 56 odsto kapitala i obavezavši se ugovorom da će u svoju novu firmu uložiti 20 miliona dinara.
Umesto očekivanih ulaganja i proširenja posla, usledili su prinudni odmori i delimično otpuštanje radnika. Nezadovoljni niskim zaradama i potezima koje je povlačio Ivkovićev menadžment, na čijem se čelu danas nalazi generalni direktor Dragan Jevtović, radnici su u više navrata pretili generalnim štrajkom.
Uz napomenu da je Ivković samo većinski, a ne apsolutni vlasnik fabrike kome je država omogućila da kupi preduzeće sa 700 zaposlenih iako njegova firma Logistika ima svega petoro zaposlenih, radnici su prilikom poslednjeg masovnijeg protesta, februara ove godine, za teško stanje u preduzeću kao odgovornu označili i Agenciju za privatizaciju.
Radnici optužuju Ivkovića da, uz pomoć države i njenih institucija, gasi najbolju remontnu kuću u zemlji i da njenu imovinu i profit pretače na račune svojih firmi.
Oni su ga optužili da namerno ne isplaćuje zarade kako bi prinudio radnike da sami daju otkaze bez prava na zaostale plate i otpremninu, s krajnjim ciljem da gurne preduzeće u stečaj.
Od dolaska novog vlasnika, osnovna delatnost Šinvoza, remont šinskih vozila, gotovo je sasvim zapostavljena, a radnici su angažovani na seči starih vagona, što se ovde nikada nije radilo. Taj posao je donosio prihod, ali plate su kasnile mesecima, a o investicijama, većoj uposlenosti, poštovanju kolektivnog ugovora i rešavanju tehnološkog viška nije bilo ni govora.
Stoga su oba reprezentativna sindikata početkom godine zatražili od Agencije za privatizaciju i raskid kupoprodajnog ugovora sa većinskim vlasnikom, ali odgvor nisu dobili.
Agenciji je tada predočeno i to da kupac nije u predviđenom roku ispunio svoje investicione i druge obaveze, već je kao ulaganje u fabriku prikazao pet dizel elektro lokomotiva, od kojih je samo jedna kompletirana.
Ivkoviću je stavljeno na teret i to što za ovu godinu nije ugovorio nijedan novi posao, zbog čega je svih 520 radnika poslato na plaćeno odsustvo.
Stečajno veće sastavljeno od sudija Aleksandra Stojiljkovskog, Radoslave Ugrinov i Jelice Baković za stečajnog upravnika imenovalo je Nebojšu Bajića iz Kikinde.
Beta je napisao:
ŽELEZNICA: PRIHOD OD ROBE 87 MIL. €
Beograd -- Zarada Železnice Srbije od teretnog saobraćaja u prvih devet meseci 2007. dostigla je 6,8 milijardi RSD (oko 87 miliona evra)
Kako se navodi u saopštenju, zarada Železnice bila je oko 7,7 evra po toni prevezene robe, a oko 5,9 milijardi dinara ostvareno je transportom robe u međunarodnom saobraćaju.
Železnica Srbije prevezla je od januara do septembra, precizira se, ukupno 11,3 miliona tona robe, što je na nivou planiranog i za osam odsto više nego u istom preiodu 2006. godine.
Svakog dana Železnica je prevozila prosečno 41.300 tona robe mahom na relacijama do 300 kilometara, naveo je direktor sektora za robni saobraćaj Vasilije Krstić.
Prema njegovim rečima, 8,4 miliona tona robe prevezeno je u međunarodnom saobraćaju, za 11 odsto više nego u prvih devet meseci 2006. godine.
Krstić je precizirao da je od toga 3,7 miliona tona bila roba u tranzitu, dok je železnicom izvezeno 1,9 miliona tona robe iz Srbije, a uvezeno 2,8 miliona tona.
Kako je istakao, novina u transportnom saobraćaju u ovoj godini bila je uvođenje prvog kontejnerskog voza na liniji Beograd-Bar, pod promotivnim nazivom "Lovor", koji je saobraćajući od marta do septembra prevezao 387 kontejnera, dvostruko više nego cele 2006. godine .
Tanjug je napisao:
PRIVATIZOVANA 73 PREDUZEĆA
Leskovac -- U privredi 13 opština Jablaničkog i Pčinjskog okruga do sada su vlasničke promene usledile u 73 državna preduzeća.
Prema podacima Regionalne privredne komore u Leskovcu, koja je asocijacija privrede oba regiona, pred privatizacijom se nalazi još 77 preduzeća, najviše iz oblasti drvoprerađivačke, tekstilne, metalne i prehrambene industrije.
U većini njih sačinjeni su "materijali" neophodni u postupku vlasničkih promena kapitala, a u nekim preduzećima, koja su prezadužena ili nema realnih izgleda za njihovu revitalizaciju i pokretanje proizvodnje, neminovno će uslediti likvidacija.
REGIONB92, EM Online je napisao:
MAKEDONIJA:MIŠKOVIĆ KUPUJE RAMSTOR?
Skoplje -- Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković kupuje tržni centar Ramstor u glavnom gradu Makedonije, piše skopski dnevnik Večer.
Kako navodi list, razlozi za prodaju tržnog centra Ramstor, u koji je turski milijarder Rahmi Koc preko svoje kompanije Migros Turk investirao 35 miliona evra, još nisu poznati. Večer piše i da se očekuje da cena bude veća od 50 miliona evra.
Makedonski biznismen Ajdovan Ademoski, koji je posredovao u realizaciji turske investicije u Makedoniju, rekao je za Večer da nije bilo pregovora sa investitorima za prodaju TC Ramstore.
Da Delta nije pregovarala o kupovini tog tržnog centra kaže i predstavnik za medije Delta holdinga Aleksandar Bojić. Međutim, izvori bliski pregovaračkom timu sa obe strane nezvanično kažu da se pregovori privode kraju, a očekuje se da će biti okončani u narednih mesec dana.
Izgradnja šoping centra, koji zauzima površinu od 20 hiljada metara kvadratnih, koštala je 35 miliona evra. Kompanija Migros Turk, pored Makedonije, ima prodajne objakte u lancu Ramstor i u Rusiji, Azerbejdžanu, Kazahtsanu i Kirgistanu, dok je u ovoj godini zatvorila tri prodavnice u Bugarskoj.
Nedavno je saopšteno da će Delta u svoju imovinu u regionu investirati od 2,5 do tri milijarde evra u narednih pet godina. Planirana je izgradnja oko 15 tržnih centara u svim veći m gradovima regiona. Najavljeno je da će prvi takav centar van Srbije biti otvoren u Podgorici u maju 2008. godine, a posle toga slede investicije u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Hrvatskoj.
Delta planira izgradnju još dva tržna centra u Beogradu, dvostruko veća od Delta sitija. Jedan će biti na Autokomandi, njegova izgradnja će početi 2008. i biće završena 2010. godine.
B92, Vijesti je napisao:
CG: ĐORĐEVIĆ PRODAO HOTEL ADMIRAL
Budva -- Beogradski biznismen Nenad Đorđević je potvrdio podgoričkim Vijestima da je prodao luksuzni hotel Admiral u Budvi.
On nije želeo da kaže kome je prodao hotel, ali je kazao da ima još nekretnina u Crnoj Gori. Iako se u Budvi spekuliše da je od prodaje hotela Đorđević inkasirao više od deset miliona evra, kao i da iza kompanije koja ga je kupila stoje crnogorski biznismeni, tu informaciju niko nije mogao da potvrdi.
List navodi da je ova odluka u skladu sa njegovom dugo najavljivanom namerom da povuče kapital iz Crne Gore, podsećajući da je Đorđević ranije već prodao zgradu Jugoslovenskog rečnog brodarstva, a potom imovinu na ostrvu Sveti Nikola.
Đorđević je dospao u centar medijske pažnje kada je odlučio da proda sedam hektara na ostrvu Sveti Nikola, za više od 20 miliona evra. Iako je demantovao da je deo popularnih Havaja prodao Stanku Subotiću-Canetu, u javnosti se kao vlasnik najvećeg crnogorskog ostrva uveliko pominje ime tog biznismena.
Zgradu Jugoslovenskog rečnog brodarstva je kupio vlasnik podgoričke kompanije „Vektra" Dragan Brković, plativši za nju i zemljišnu parcelu tri miliona evra.
Admiral je prvi hotel na crnogorskom primorju koji je dobio pet zvezdica i već deset godina od kada je izgrađen nosi epitet najluk suznijeg.
B92, Business.hr je napisao:
CROBEX PAO 4,8 ODSTO PROŠLE NEDELJE
Zagreb -- Indeks Zagrebačke berze, Crobex, je prošle nedelje zabeležio pad od čak 4,8 odsto, pišu hrvatski mediji.
Na berzi je ostvaren promet od 1,06 milijardi kuna, odnosno oko 144 miliona evra, a najveći promet su imale deonice T-HT-a. Uz promet od oko 11,6 miliona evra, one su izgubile na vrednosti 4,97 odsto, i završile nedelju na najnižoj vrednosti od njihovog uvrštenja 5. oktobra.
Deonice Atlantske plovidbe su zabeležile pad od 7,46 odsto, deonice Dalekovoda su izgubile 0,63 procenata vrednosti, a deonice Ine 1,92 odsto.
Deonica Ingre je zabeležila pad od 3,82 odsto, pad cene od 4,95 odsto je imala deonica Adris grupe, dok je dieonica Eriksona Nikole Tesle pala za 6,45 procenata.
Indeks Zagrebačke berze je u poslednjih mesec imao korekciju od čak 11,82 procenata, ali je analitičare više iznenedila korekcija cene deonice Hrvatskih telekomunikacija (T-HT) od čak 13,68 odsto u istom periodu.
Oni procenjuju da su na pad vrednosti deonica T-HT-a uticali brojni faktori, među kojima se ističu neizvesnost zbog predstojećih izbora, navodna precenjenost hrvatskog tržišta kapitala, kao i želja građana da brzo naplate vrednost deonica T-HT-a.
Vijesti je napisao:
CG:KROACIJA OSIGURANJE OSNIVA FIRMU
Podgorica -- Kompanija Kroacija osiguranje, kao što je najavljeno, uskoro osniva kompaniju u Crnoj Gori.
U toj kompaniji su potvrdili da su podneli zahtev za dobijanje dozvole za rad za kompaniju koja će se baviti životnim osiguranjima na crnogorskom tržištu i dodaju da će u prvoj fazi poslovanja na crnogorskom tržištu klijentima ponuditi polise životnog osiguranja, a u drugoj fazi i neživotnih osiguranja.
"Kroacija osiguranje na svim tržištima na kojima je prisutno ima status lidera u uvođenju novih proizvoda koji su u potpunosti prilagođeni novim trendovima u osiguravajućoj industriji, a takvu ćemo politiku primenjivati i na svakom novom tržištu", kažu u tom osiguranju.
Direktor firme biće Mato Klaić, stručnjak sa višegodišnjim iskustvom u osiguravajućem poslu, prenosi podgorički list Vijesti.
Kroacija osiguranje je lider na hrvatskom tržištu osiguranja sa 37 odsto udela. Ugovorene premije su u iznosu od oko 342 miliona evra, a profit kompanije za devet meseci 2007. bio je 16,5 miliona evra. Usluge tog osiguranja dostupne su na tržištima Srbije, BiH i Makedonije.
Na crnogorskom tržištu osiguranja posluje pet osiguravajućih kuća Lovćen, Grave, Cepter, Svis i Montenegro osiguranje, a životno osiguranje pružaju prve tri.
Beta je napisao:
CG: INFLACIJA DO NOVEMBRA 3,5%
Podgorica -- Inflacija merena rastom cena na malo u Crnoj Gori u prvih deset meseci ove godine iznosila je 3,5 odsto.
Cene na malo u oktobru su, u odnosu na decembar prošle godine, povećane za 6,7 odsto, dok su u odnosu na septembar veće za 0,6 procenata. Industrijski proizvodi poskupeli su na mesečnom nivou 0,7 odsto, poljoprivredni 0,1 odsto, cene usluga nisu rasle, dok je piće pojeftinilo za 0,2 odsto.
Na rast cena industrijskih proizvoda najviše je uticala hrana, koja je poskupela 2,3 odsto.
Za 12,6 odsto poskupelo je jestivo ulje, 8,3 mleko, 1,9 meso, 1,1 prerađeno povrće, 0,6 konditorski proizvodi i 0,4 odsto prerađeno voće.
Sveže povrće poskupelo je 1,8 odsto, a jaja za 0,2 procenta, dok je sveže voće jeftinije za 1,3 odsto.
Prosečna plata, bez poreza i doprinosa, u oktobru je u odnosu na septembar povećana 2,9 odsto na 355 evra. Prosečna zarada u periodu januar-oktobar ove godine bila je 331 evro i u odnosu na isti period prošle godine povećana je za 17,8 odsto.
Ukupan indeks rasta troškova života u prvih deset meseci je 3,6 odsto, dok je indeks rasta u odnosu na decembar prošle godine 6,3 procenta.
Crnogorska industrijska proizvodnja u oktobru je, u odnosu na prethodni mesec, porasla 19,1 odsto, a u odnosu na isti mesec prošle godine 27,8 odsto. U prvih deset meseci 2007. industrijska proizv odnja beleži porast od 1,3 odsto.
Prema podacima Centralne banke Crne Gore, inflacija merena porastom troškova života u poslednjih 12 meseci iznosila je 6,5 odsto, a za prvih devet meseci ove godine 5,5 odsto. Prosečna stopa rasta troškova života u prvih devet meseci iznosila je 3,2 odsto.
Godišnji rast cena u Crnoj Gori, prema Centralnoj banci, je u septembru iznosio 6,4 odsto, dok su u prvih devet meseci cene na malo porasle 6,1 odsto. Prošečna stopa rasta cena na malo, prema Centralnoj banci, u prvih devet meseci je 3,1 odsto.
Tanjug je napisao:
PONUDA PETROLA ISTIČE DANAS
Ljubljana -- Državni fondovi KAD i SOD, koji drže ukupno 28,23% akcija "Istrabenza", spremni da prihvate ponudu "Petrola" od 110€ po akciji.
Slovenačka naftna kompanija "Petrol" je 10. oktobra objavila ponudu od 100 evra po akciji "Istrabenza", što je bilo značajno manje od njihove tadašnje tržišne vrednosti, ali je ponuda 26. oktobra povećana na 110 evra, pošto su fondovi KAD i SOD saopštili da su spremni da prodaju svoj udeo po toj ceni, prenela je slovenačka agencija STA.
Iako su pomenuta dva fonda još tada odlučila da prihvate ponudu "Petrola", zadržali su pravo da akcije prodaju boljem ponuđaču, ukoliko se on pojavi.
Druge kompanije zainteresovane za preuzimanje slovenačkog energetsko-turističkog konglomerata "Istrabenza", a očekivale su se ponude srpske kompanije "Delta", slovenačkog trgovinskog lanca "Engrotuš" i investicione firme "Kranjska investicijska družba", imale su rok do 9. novembra da objave ponude, ali one to nisu učinile, tako da je "Petrol" ostao jedini ponuđač.
Izvršni direktor "Petrola" Marko Križanovski je nedavno izjavio da preuzimanje "Istrabenza" nije cilj, nego deo razvojne strategije njegove kompanije da postane vodeće energetsko preduzeće u regionu, pri čemu bi Slovenija bila samo jedno od tržišta na kojem ono posluje.
Beta je napisao:
DENJUB FUDS NA NOVOM TENDERU ZA KIM
Beograd -- Denjub fuds će razmotriti učešće na novom tenderu za kupovinu Karlovačke industrije mleka, koji je najavila hrvatska vlada.
"Ukoliko Denjub fuds grupa dobije neku vrstu satisfakcije, imajući u vidu prethodna loša iskustva, razmotrili bi mogućnost da se ponovo prijavimo na tender", rekao je Beti Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove te kompanije, koja upravlja najvećim mlekarama u Srbiji.
Denjub fuds grupa (Danube Foods Group), u vlasništvu britanskog "New World Value" fonda, kojim upravlja kompanija Salford, učestvovala je na dva od tri tendera za kupovinu KIM-a i oba puta dala najbolju ponudu, ali nije uspela u nameri da postane njen vlasnik.
Pribićević nije mogao da sa sigurnošću kaže da li će Denjub fuds učestvovati na novom tenderu pošto kompanija nije dobila statisfakciju niti je novi konkurs za prodaju karlovačke mlekare formalno otvoren, iako ga je hrvatska vlada najavila.
"Po poslednjim informacijama koje imam, potpredsednik Vlade Hrvatske je pre izvesnog vremema izjavio kako je izgleda došlo do greške sa jednim ponuđačem na prethodnom tenderu, odnosno da se radi na našoj kompaniji", rekao je Pribićević.
Tada je, kako je dodao, potpredsednik hrvatske vlade rekao da će dati nalog stručnim službama da ispitaju slučaj, kako bi se kompaniji uputilo izvinjenje ukoliko se uspostavi da j e došlo do greške.
Na pitanje da li je dovoljno izvinjenje da bi ponovo učestvovali na tenderu, Pribićević je rekao da se niko u Denjubu nije naljutio, već da je kompanija pretrpela štetu.
"Ono što bi bilo neophodno je da se konstatuju stvari onakve kakve jesu i ništa više od toga", kazao je Pribićević.
"Očekujemo da, ako ozbiljnu kompaniju pozovete da učestvuje na tenderu, a oni su nas zvali na treći tender, postupate korektno", zaključio je on i ocenio da bi za početak bilo najbolje da se konstatuje da je Denjub fuds grupi učinjena nepravda.
U sastavu Denjub fuds grupe u Srbiji posluju beogradski Imlek i Mlekara "Subotica" i Novosadska mlekara, kao i konditorska kompanija Bambi-Banat, a suvlasnik je i aranđelovačkog "Knjaza Miloša".
Tanjug je napisao:
NLB GRUPA POVEĆALA PROFIT I AKTIVU
Ljubljana -- Nova ljubljanska banka povećala je u prvih devet meseci 2007. profit pre plaćanja poreza za 46 odsto, na 176 miliona evra.
Ukupna imovina najveće slovenačke bankarske grupacije, koju čine 63 banke u 16 zemalja, porasla je od januara do septembra ove godine za 17,9 miliona evra.
Glavna banka u okviru NLB grupe uvećala je u tom periodu ukupnu aktivu za skoro 20 odsto, na 12,5 milijardi evra.
Nadzorni odbor grupacije je, razmotrivši strateške ciljeve grupe NLB, ocenio da je banka i dalje jedna od vodećih na tržištu bankarskih usluga u jugoistočnoj Evropi.
SVETTanjug je napisao:
KAMAZ ULAŽE DVE MILIJARDE DOLARA
Moskva -- Najveći ruski proizvođač kamiona Kamaz uložiće u narednih pet godina dve milijarde dolara u modernizaciju i širenje proizvodnje.
Ruska kompanija planira da iduće godine poveća proizvodnju na 65 hiljada vozila, sa ovogodišnje 53 hiljade, izjavila je direktorka finansija te kompanije Jelena Milinova.
Kamaz, čije je sedište u ruskom regionu Tatarstan, ima fabrike i u Poljskoj, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Ukrajini, Etiopiji i Vijetnamu. Vrednost ukupne prodaje kompanije ove godine mogla bi da se poveća za trećinu, na oko 3,5 milijardi dolara.
Kompanija namerava ugradnju nove opreme u svoju rusku fabriku u gradu Naberežnjije Čelni, kako bi povećala kapacitet na 25 hiljada vozila, a pregovara i sa evropskim proizvođačima o izgradnji montažne linije za lake kamione.
Pedeset procenata kupaca Kamazovih vozila čine kompanije iz oblasti građevinarstva i proizvodnje nafte i zbog njihove visoke stope rasta, raste i potražnja za Kamazovim vozilima.
Tanjug je napisao:
CENE HRANE NASTAVIĆE DA RASTU
Dakar -- Klimatske promene, rast stanovništva i veća tražnja biogoriva upućuju da će već visoke cene hrane nastaviti rast i narednih godina.
Svetski program za hranu (WFP) je upozorio da će rast cena dodatno ugroziti najsiromašnije svetsko stanovništvo, jer su poslednjih meseci cene hrane znatno porasle i u razvijenim i u zemljama u razvoju, a situacija je naročito teška u Africi.
Od Senegala, na zapadnoj obali, do Etiopije, na istoku kontinenta, nezadovoljstvo rekordnim cenama osnovne hrane je u srži političkih debata, čak i u zemljama koje karakteriše relativno stabilna privreda, preneo je Rojters.
Oštri protesti potresli su poslednjih nedelja i tradicionalno konzervativnu muslimansku Mauritaniju, u kojoj su demonstranti bacali kamenice, palili gume i pokušali da provale u bar jedno državno skladište hrane.
Nezabeleženo visoke cene nafte povećale su troškove prevoza hrane, a eksplozija proizvodnje biogoriva (kao ekološki prihvatljivijih od fosilnih) otrže sve značajniji deo useva iz lanca proizvodnje hrane, što doprinosi visokim cenama prehrambenih proizvoda.
Kina, koja je bila jedan od najvećih svetskih izvoznika kukuruza, prošle godine nije izvozila ovu žitaricu, već je viškove koristila za proizvodnju biogoriva, dok afrički farmeri više novca dobijaju za kasavu (manioku) koju prodaju kao alternat ivnu sirovinu za proizvodnju energije, nego ako je plasiraju u prehrambeni sektor.
Samo klimatske promene će prouzrokovati rast brojnosti pothranjenih stanovnika naše planete sa sadašnjih 40 na 170 miliona, prognoza je jednog međuvladinog panela eksperata.
Promene u obimu i dinamici padavina nagoveštavaju da će možda za manje od deset godina u regionima Afrike koji zavise od periodičnih kiša, proizvdonja hrane opasti za polovinu. A baš u tim oblastima beleži se veći rast populacije nego gotovo igde u svetu. Na primer, u Nigeru, na južnom obodu Sahare, žene u proseku rađaju preko sedmoro dece.
U američkoj banci "Goldman Saks" ističu da iza rasta cena žitarica, mesa, jaja i mlečnih proizvoda u Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini stoje trajniji strukturalni faktori.
Centralne banke Kine, Brazila i Indije izrazile su zabrinutost zbog trajnog uticaja viših cena hrane, a WFP-u ovakav trend otežava nastojanja da nađe sredstva za finansiranje hitne pomoći u hrani za najugroženije u svetu.
"Troškovi WFP-a za nabavku hrane su u poslednjih pet godina povećani za 50 odsto. Očekujemo da u naredne dve godine oni porastu za dodatnih 35 odsto", izjavila je izvršni direktor WFP-a Žozet Širan.
Tanjug je napisao:
MMF O ULOZI ZEMALJA U RAZVOJU
Klajnmond -- Odluka o zahtevima zemalja u razvoju da dobiju veću ulogu u procesu odlučivanja u MMF može da se očekuje narednih meseci.
Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros-Kan je na godišnjoj konferenciji predstavnika Grupe 20 finansijski najmoćnijih zemalja sveta, koja se održava u Južnoj Africi, rekao da se sve članice te grupe slažu da je "promena neophodna".
Štros-Kan, koji je kormilo Fonda preuzeo ovog meseca, dodao je, međutim, da članice Grupe ne mogu da se slože oko toga ko će se odreći dela kvota i glasa da bi se napravio prostor za zemlje u ekonomskom usponu, izvestio je AP.
"Rezultat mora biti pomeranje kvota sa zemalja u razvoju na one u ekonomskom usponu. Pitanje je koliko će to pomeranje biti veliko - ko će izgubiti (deo kvota), ko će dobiti," rekao je Štros-Kan novinarima na godišnjem samitu G20.
Grupa okuplja ministre finansija i guvernere centralnih banaka Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i država u ekonomskoj ekspanziji, kao što su Indija, Brazil, Kina i druge.
Članice G20, kako navodi AP, u ukupnoj svetskoj populaciji učestvuju sa dve trećine, u ukupnom svetskom bruto domaćem proizvodu sa 90 odsto, a u ukupnoj svetskoj trgovini sa više od 80 odsto.
Zemlje u razvoju odavno tvrde da se svet promenio otkako je MMF, zajedno sa Svetskom bankom, osnovan pre 63 godine i da sistem te institucije, u kome je veća moć data zemljama sa većim ekonomijama, naročito Sjedinjenim Državama, više ne odražava današnju realnost.
Rekavši da se o ovom spornom pitanju raspravlja već više od dve godine, Štros-Kan je zaključio da je, po njegovom mišljenju, moguće da se narednih meseci reši ili načini značajan napredak.
Tanjug je napisao:
GRČKA I TURSKA OTVORILE GASOVOD
Ipsala -- Premijeri Grčke i Turske svečano su otvorili gasovod kojim će se do evropskih tržišta transportovati gas iz kaspijskog regiona.
Gasovod u dužini od 300 kilometara snabdevaće članice Evropske unije gasom iz kaspijskog regiona, zaobilazeći Rusiju i nestabilno područje Bliskog istoka. Povezivaće grčku i tursku mrežu gasovoda, da bi na kraju transportovao gas iz Azerbejdžana do Italije.
Ovaj projekat će doneti značajne koristi i Turskoj i Grčkoj. Pokazuje da možemo da živimo u harmoniji i da od toga imamo koristi," rekao je Kostas Karamanlis, grčki premijer, ponovivši svoju podršku za napore Turske da postane članica EU.
"Svi Grci žele dobrosusedske odnose sa Turskom i snažno podržavaju kurs Turske prema Evropi," rekao je grčki premijer.
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je ukazao na potencijal za dalje proširenje grčko-turske saradnje u oblasti energetike.
"Ovaj gasovod će podstaći prosperitet u regionu. Put svile će takođe postati put energetike koji povezuje istok i zapad, preko Turske," rekao je Erdogan.
Rusija svojim isporukama gasa podmiruje 25 odsto potreba Evrope za tim energentom, a trećinu potreba u nafti, pokazuju podaci Evrostata, pa zapadni krugovi sve više strahuju da bi Moskva mogla energetiku da upotrebi kao političko oruđe, podseća AP.
R adovi na projektu vrednom 300 miliona evra (440 miliona dolara) počeli su u martu 2005, na inicijativu Karamanlisa i Erdogana.
Grčki analitičar Konstantinos Filis je ocenio da je "ovo praktično prvi značajniji zajednički projekat koji povezuje dve zemlje" i koji im donosi uzajamne ekonomske koristi.
Podvodni gasovod od Burse u Turskoj do Komotinija u Grčkoj u početku će transportovati 250 miliona kubnih metara gasa godišnje.
Do 2012, kada bude završena kopnena i podvodna veza do Italije, gasovod ukupne dužine 800 kilometara imaće godišnji kapacitet od 11,6 milijardi kubnih metara, a oko 70 odsto biće namenjeno italijanskom tržištu.
Beta je napisao:
OPEK ZA STABILNE CENE ENERGENATA
Rijad -- Na samitu Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u Rijadu je istaknuta privreženost te organizacije stabilnosti cene nafte.
U predlogu deklaracije samita istaknuto je da ta organizacija deli zabrinutost međunarodne zajednice zbog klimatskih promena kao dugoročne pretnje, kao i da OPEK nastoji da se postigne "stabilnost globalnog energetskog tržišta".
Među liderima zemlja izvoznika nafte koji prisustvuju samitu nalaze se i iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad i predsednik Venecuele Ugo Čaves - lideri poznati po svom izrazitom antiamerikanizmu, a delegati ocenjuju da domaćin Saudijska Areabija nastoji da ih spreči da budu u središtu pažnje.
Oba lidera su se ranije upuštala u oštre sporove sa SAD, inače bliskim saveznikom Saudijske Arabije.
Saudijska Arabija juče se usprotivila pokušaju predsednika Irana i Venecuele da u deklaraciji istaknu zabrinutost zbog slabosti dolara, a ostale zemlje su podržale stav domaćina.
Zbog rekordne cene nafte koja sada košta skoro 100 dolara po barelu, zemlje uvoznice nafte vrše pritisak na OPEK da poveća proizvodnja nafte. Zvaničnici OPEK-a, međutim, kažu da malo toga mogu da urade povodom cene nafte budući da su čionioci koji su doveli do rekordnih cena izvan njihove kontrole.
Najavljeno je i da će odluka o povećanju izvoza b iti ostavljena za sledeći sastanak zakazan u Abu Dabiju za 5. decembar, što ukazuje i da će na ovom samitu, koji traje do sutra, u žiži biti druga pitanja, poput zaštite životne okoline.