Evo, došlo vreme da se i ja oglasim u ovoj temi.
Odmah da kažem da predmeti sa prve godine nisu mnogo teški što znači da ukoliko budete redovno učili sve možete da položite u roku i bez većih problema. Ispiti su fino organizovani, kod svakog ispita možete da položite neki deo preko kolokvijuma što može dosta da vam olakša. Takođe, svi profesori i asistenti su uglavnom korektni tako da na kraju sve zavisi od vas i od toga koliko ćete ozbiljno sve ovo da shvatite.
E sad, ljudi su u ovim postovima iznad već rekli mnogo toga što je bitno, ali opet, svake godine se dosta stvari promeni pa evo da napišem kako je otprilike bilo u školskoj 2008/2009 godini.
I semestarMatematika 1Ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo se može polagati parcijalno preko 2 kolokvijuma ili u celini u ispitnom roku. Preporučljivo je polaganje preko kolokvijuma jer na njima kao dolaze za nijansu jednostavniji zadaci, mada to ne mora da znači, može biti čak i lakše polagati sve odjednom jer tako dolazi u obzir manje oblasti.
Dolasci na
predavanja (na kojima se radi teorija koja se posle odgovara na usmenom) su kao obavezni, treba sakupiti 9 dolazaka da bi se ostvarilo pravo izlaska na usmeni. Ali i za one koji ne ostvare te dolaske uvek postoji neka kompenzacija tako da to nije neki problem. Inače ne nadajte se da ćete nešto mnogo naučiti na tim predavanjima, ja sam se u početku čak i trudila da pratim, ali sam vrlo brzo, poput većine, odustala.
Ono što je zaista važno jesu
vežbe. Na njima se rade tipovi zadataka koji dolaze na pismenom delu ispita (bukvalno isti tipovi). Meni su vežbe stvarno mnogo značile. Mada opet dosta zavisi i od asistenta koji vam zapadne. Ako vam se slučajno ne dopadne kako neki asistent objašnjava raspitajte se ko je možda bolji i slobodno idite na njegove vežbe (nemojte da gubite vreme). Izbegavajte one koji zadatke objašnjavaju preko slajdova. Preporučujem prof. Radeta Lazovića koji se stvarno trudi i extra objašnjava.
Meni je bilo dovoljno da provežbam samo te zadatke sa vežbi (zbirku nisam ni otvorila) i položila sam pismeni deo preko kolokvijuma.
Kada položite pismeni imate pravo da izađete na
usmeni. Usmeni može takođe da se polaže parcijalno (npr. pola date u januaru, a pola u aprilu/junu itd.). Ali od ove godine su uveli eliminacione testove koji su uslov za izlazak na usmeni, a na njima dolaze neka jednostavnija teorijska pitanja. Polažu se
2 testa sa po 10 pitanja i potrebno je na svakom testu uraditi 5 pitanja za prolaz. E ko i to položi onda može na usmeni. Za te testove i za usmeni se uči isto gradivo, razlika je u tome što za testove nije potrebno znati dokaze teorema. Preoručujem da za testove učite iz slajdova profesora Đorića. Sa tih Đorićevih slajdova možete da učite i za usmeni, ali za to je dobra i knjiga. Usmeni uopšte nije strašan koliko vam se može na početku učiniti, ali za njegovo spremanje je ipak potrebno više vremena. Uče se definicije (kojih nema mnogo i nisu teške), teoreme i dokazi teorema (ti dokazi su najteži, ali ne toliko strašni da ne mogu da se nauče). Iz 1. dela bukvalno ima 3 teorema sa malo dužim dokazima, iz drugog nešto više ali su dokazi jednostavniji.
Kada dođete na usmeni prvo treba da izvučete cedulju na kojoj su 2 pitanja i neki lakši zadačić, onda pišete koncept i kad završite sa njim postoji mogućnost da birate kod kog profesora hoćete da odgovarate. E sad, kod pojedinih profesora je uvek veća gužva nego kod nekih drugih, tako da postoji mogućnost da budete i prozvani. U suštini svi profesori su korektni i ukoliko znate niko vas neće oboriti niti vam dati nižu ocenu nego sto zaslužujete. Ja sam oba dela mate1 polagala kod prof. Đorića i mogu samo da potvrdim ono sto su ljudi i pisali u postovima iznad mog a to je da vas on zapravo ni ne pita ta pitanja koja ste izvukli nego da više voli da vam postavi par kraćih pitanja i ako vidi da znate ne detaljiše mnogo oko toga.
Što se tiče konačne ocene ona je kombinacija ocene sa pismenog i usmenog. U sustini, ako baš lepo odgovarate na usmenom onda možete da dobijete jednu do dve ocene više od one ocene sa pismenog.
EkonomijaKao spada u jedan od težih ispita na I godini (po mnogima je najteži). Takođe verovatno ćete čuti i razne priče o tome kako je profesorka neka gadna veštica... Ali nemojte da vas to sve zaplaši. Jeste da je stvarno obiman predmet i da knjiga ima oko 400 stanica koje treba prilično detaljno naučiti, ali knjiga je stvarno mnogo dobro napisana tako da čak i ljudi koji se nikada ranije nisu sreli sa tom nekom ekonomskom terminologijom (poput mene) ne bi trebalo da imaju nikakvih problema da razumeju i nauče ovaj predmet. A meni je profesorka delovala kao skroz korektna i fina žena.
Postoji mogućnost da se ceo ispit položi preko
2 kolokvijuma, što je i preporučljivo jer je tako dosta lakše. Ko ne položi preko kolokvijuma sleduje mu
usmeni, ali ni taj usmeni nije toliko strašan, naravno ako se sve lepo nauči. Postoji i mogućnost da uzmete da radite neki
seminarki ili esej, ali po meni to je čisto gubljenje vremena jer je potrebno da se dosta iscimate oko toga, a 10 možete da imate i bez toga.
Najvažnije je početi na vreme sa učenjem i nikako ne bi trebalo dopustiti da vreme prolazi a da se lekcije nagomilavaju jer je ipak gradivo dosta obimno...
Takođe, ne bi bilo loše da redovno idete na predavanja i vežbe jer i profesorka i asistentkinja stvarno dobro objašnjavaju i ako uspete da ostanete koncentrisani to će vam posle, kad budete krenuli sa učenjem, stvarno mnogo pomoći (ali to dolaženje nije obavezno pa vi kako hoćete).
Na vežbama se gleda
aktivnost i ako se redovno javljate da rešavate neke zadatke i pitanja možete da dobijete neki plus koji kasnije može malo da vam pripomogne samo ukoliko vam je ocena na nekoj granici, gledajte da obavezno dobijete bar 1 plus.
Znači ako budete redovno učili i kolko tolko pazili na vežbama i eventualno i na predavanjima stvarno ne bi trebalo imate nikakvih problema sa ovim ispitom.
MenadžmentGradivo ovog predmeta je poprilično dosadno, ali ono, nije da je sad nešto previše teško...
Predavanja u suštini i nisu mnogo bitna, na njima se slabo radi po knjizi, više profesor priča o nekim kao primerima i situacijama iz prakse. Nekome to čak može i biti zanimljivo, ali pošto prisustvo nije obavezno mali broj ljudi ide na njih.
Što se tiče vežbi na njima se rade neke studije slučaja (vi kao treba da tažite rešenja za neke probleme koji su nastali u nekoj kompaniji ili tako nešto), ni to nije nešto naročito zanimljivo, ali može biti dosta korisno ako ste aktivni (ono kao javljate se da iznesete neko svoje mišljenje) i tada postoji mogućnost da dobijete pluseve. Ti
plusevi kasnije mogu značajno da vam podignu ocenu. I ovde postoji mogućnost da se radi
seminarski rad na neku temu. On se radi timski, nije nikakav problem da se odbrani, a donosi ocenu više. Obavezno uzmite da radite taj seminarski, a ako ste jos i aktivni na vežbama (neki put je dovoljno samo da se pojavite pa da samo za to dobijete plus), to su već dve ocene više što dosta znači ako uopšte imate neku želju da jurite neke visoke ocene i prosek.
E sad, u prethodnim postovima možete da pročitate kako je
knjiga iz ovog predmeta neki neviđeni smor sa milion podela i sl. i nije mi baš bilo svejedno kad sam to sve pročitala... Zapravo, knjiga i nije toliko loša, ima dosta nekih stvari koje nije potrebno nešto posebno učiti već čisto pročitati da bi se sve to bolje skapiralo. Mislim da je ipak bolje učiti iz knjige nego iz skripti, svakako ne bi loše bilo bar jednom pročitati celu knjigu. Jeste da ima dosta podela, ali na ispitu uglavnom ne dolaze pitanja gde se traži da se nabroji neka cela podela koja ima vise od 5 stavki, već dolaze uglavnom zatvorena pitanja koja možete da uradite i putem prepoznavanja.
Problem je u tome što postoje
negativni poeni koji mogu dosta da vas zeznu i zbog toga je bolje da ako niste sigurni da ništa ne zaokružujete.
Isto ceo ispit može da se položi preko 2 kolokvijuma, ali nije nikakav problem ako neko npr. ne stigne da nauči za kolokvijume jer ispit u roku uopšte nešto mnogo teži. Isto se polaže pismeno, samo sve odjednom...
OIKT (osnove informaciono-komunikacionih tehnologija)Predmet koji je po mnogima najlakši na prvoj godini, ali meni svakako to nije bio...
Uslov za izlazak na ispit jeste da se polože
2 testa (I - Windows, Word, PowerPoint, II – Excel i Dreamweever). Za te testove se kao uči na vežbama. Nisu to neke mnogo komplikovane stvari, ali... Treba imati dosta sreće da vam zapadne neki asistent koji će to lepo da objasni, koji će jasno da vam kaže šta tačno može da dođe na tim testovima (ako uopšte ima takvih), a ne da na vežbama radite jedne stvari, a posle na testu da vam dođe nešto levo... Ipak preporučujem da idete na vežbe. I da, bolje da što pre skapirate da ekipa koja radi na ovom predmetu nije baš usaglašena i da često pričaju totalno različite stvari i tako još više sluđuju studente. Ja sam se previše nervirala zbog ovoga, a nije mi to trebalo...
Ispit može da se položi preko 2 kolokvijuma (na svakom po 10 pitanja) ili sve odjednom (20 pitanja). Postoji neka tanka zbirka sa sve pitanjima i odgovorima i to je jedina literatura koja vam je potrebna za ispit. Na ispitu dolaze potpuno ista pitanja kao iz te zbirke. E sad, profesor na kraju svakog predavanja izdiktira po par pitanja kojih nema u zbirci i uvek na ispitu dođe i to neko pitanje. Predavanja su korisna jedino zbog toga. Ali pošto prisustvo nije obavezno, ni nema neke preterane potrebe da idete na to jer uvek možete da iskopirate nečiju svesku ili će već neko da to okači na ovaj forum...
Ono, jeste da tih pitanja nema nešto mnogo, ali ipak ta teorija iz ovog predmeta poprilično smara...
Postupak za izvođenje konačne ocene je dosta komplikovan (0,4*ocena sa vežbi+0,6*ocena sa ispita) i nije ni malo lako izvući neke visoke ocene kao što su npr. 9 ili 10.
Zaključak: idite na vežbe, predavanja nisu bitna ukoliko se posle snadjete za pitanja koje profesor diktira.
Učite samo iz zbirke + pitanja sa predavanja. Slajdove koje profesor kači na sajt iskulirajte.
PsihologijaOvo je izborni predmet (birate između ovoga ili sociologije). Ja sam izabrala psihologiju jer sam se nesto gadno istripovala da ovo čak može i da bude zanimljivo, ali ne, nije mi uopšte bilo zanimljivo.
Ispit može da se položi na 3 načina: preko 2 kolokvijuma i istraživačkog rada (onda se ne uči 3. deo iz knjige) ili 2 kolokvijuma + 3. deo usmeno ili sve usmeno. Preporučujem prvu varijantu.
1. kolokvijum – otprilike prvih 100 strana knjige i još je dozvoljeno da se knjiga koristi na kolokvijumu. Rekoše gore da je zbog toga taj 1. kolokvijum poprilično težak, ali meni nije bio težak uopšte. Dovoljno vam je da to samo jednom detaljno pročitate i da ispodvlačite najvažnije stvari u knjizi kako bi mogli posle da se lakše snalazite i ne bi trebalo da imate nikakvih problema.
2. kolokvijum – e ovo je već dosta teže, gradivo je dosta obimnije (preko 200 strana) i prilično dosadnije. Za ovo nije loša skripta, ali čini mi se da su se prošle godine baš trudili da daju neka besmislena pitanja koja mogu da se nadju samo u knjizi. Tako da nije loše, ako imate vremena, da sve to bar jedanput pročitate i iz knjige.
Istraživački rad – radi se timski, po četvoro ljudi u timu. Vi kao treba da uradite neko istaživanje. Sami birate temu, ne postoji nikakav spisak tema, možete da izaberete bilo šta. Najčešće su to bile razne bolesti zavisnosti, neki društveni fenomeni, problemi i sl. Kada izaberete temu, treba da napravite anketu. To je najvažniji deo istraživačkog i kad sa time završite ostalo je veoma lako. Ma napravite neku običnu anketu sa npr. 20 pitanja sa ponuđena npr. 4 odgovora. I onda bi kao trebalo da anketirate bar 30 osoba, ali stvarno nema potrebe da se bezveze cimate oko toga i smarate ljude nego jednostavno izmislite i podesite rezultate ankete onako kako vam to najviše odgovara. Onda samo pronađete primer nekog prošlogodišnjeg rada na kom je neko dobio 10 i odradite preostali posao analogno po njemu. Odbrana tog rada je neviđena sprdnja.
Na predavanja nema potrebe da idete, nisu obavezna. Na vežbama se mogu dobiti neki plusevi, ali prošle godine profesor kad je zaključivao ocenu nije uopšte ni obraćao pažnju na to, tako da nema potrebe ni na vežbe da idete.
Ne postoji tačno određen kriterijum po kome se zaključuje konačna ocena već profesor zaključuje ocenu kako mu dune u tom trenutku. To je totalno bezveze kod ovog predmeta. Priča se da ako je raspoložen ume da na kraju da dosta višu ocenu od onih sa kolokvijuma, ali ja ga nešto nisam videla raspoloženog sad u januaru, naprotiv, mnogim ljudima je čak i spustio ocenu...
I da, mnogo su bolje ocene imali oni koji su otišli na sociologiju... Mislim da je sociologija dosta opuštenija, idite tamo.
Engleski jezik 1Predmet kojeg sam se ubedljivo najviše plašila, ali uopšte nije trebalo... Početkom novembra se organizuje
predrok – takozvani veliki test i preko njega može da se položi ceo ispit. Pošto moje znanje engleskog nije baš najsjajnije razmišljala sam da li da uopšte izlazim na taj test jer sam iz profesorkine priče zaključila da je to nešto stravično teško, ali na sreću izađoh.... Na tom testu se polaže neka
jednostavnija gramatika, ono, vremena, članovi, predlozi i sl. Sva pitanja su zatvorenog tipa (znači da su dati ponuđeni odgovori i treba da se zokruži tačan), 50 pitanja. Za test treba učiti iz debele plave knjige Practice tests (u njoj ima 10 nekih testova sa po 100 ili 30 zatvorenih pitanja i bukvalno su na velikom testu došla potpuno ista pitanja kao iz te knjige). Da bi se ovo položilo stvarno nije potrebno neko mnogo veliko znanje. Ko je iole išta učio u srednjoj ne bi trebalo da ima nikakvih problema da ovo položi i biće mu potrebno svega par sati da se spremi, a mnogima verovatno neće ni biti potrebna nikakva posebna priprema.
I ako položite ovaj test onda posle ni ne morate više da idete ni na predavanja ni na vežbe (mada nije obavezno ni pre toga da dolazite). Na predavanjima se rade prevodi lekcija koji će vam biti potrebni za engleski 2, ali o tome kasnije.
Ko ne položi u tom predroku, mora da posle polaže u klasičnom roku, a tu se pored gramatike polaže i neka terminologija, ne znam mnogo o tome... Uglavnom, preporučujem da ovo položite u predroku i da imate mnogo strpljenja prilikom čekanja rezultata i upisa ocene.
II semestarMatematika 2Isto kao i kod matematike 1. Pismeni može da se položi preko 2 kolokvijuma. Onda idu testovi kao uslov da se izađe na usmeni. Usmeni isto može parcijalno. Dolasci na predavanja su obavezni, na vežbe nisu ali obavezno idite na vežbe jer su veoma korisne. Lazović nije držao vežbe iz mate2 pa sam išla kod Olivere, ona isto super objašnjava.
Gradivo za 1. kolokvijum je veoma lako, ali na 2. dolaze integrali a to je već teže. Ja sam pismeni položila u junskom roku, i mogu reći da mi je dosta bilo lakše da pismeni položim tako odjednom jer je bilo manje tipova zadataka koje je bilo potrebno znati i koji su čak tada i bili lakši nego oni sa kolokvijuma, a čini mi se da je preko pismenog i nekako lakše izvući neku višu ocenu nego preko kolokvijuma.
Testovi i usmeni su na istu foru kao i kod mate1, preporučujem da za njih učite iz Đorićevih predavanja, naročito ako posle planirate i kod njega da odgovarate...
Osnovi organizacijeVeoma obiman ispit. Možete ga položiti preko 2 kolokvijuma i 3. deo usmeno, a ukoliko ne položite neki deo preko kolokvijuma onda i to treba da polažete usmeno.
Predavanja i vežbe nisu obavezni, ali vam vežbe mogu koristiti čisto da bi možda neke stvari lakše skapirali jer se asistenti kolko-tolko trude da do fino pojasne. Ukoliko ste aktivni na vežbama možete da dobijete neke pluseve koji vam mogu koristti ukoliko vam posle ocena bude na nekoj granici.
1. kolokvijum – za njega je potrebno znati prvih 100 stana knjige (koja inače ima oko 500 strana, ali ne treba sve da se uči). Gradivo za ovaj kolokvijum je dosta slično gradivu iz menadžmenta i takođe ima mnogo podela koje sve treba da naučite. Znaši baš, baš detaljno treba da naučite tih 100 strana i onda ne bi trebalo da bude problema. Takođe ima nekih stvari koje isto treba da se uče, a nema ih u knjizi već samo na slajdovima sa predavanja ali toga nema nešto mnogo. Kolokvijum se radi u terminu vežbi, 30 minuta, 15 pitanja različitih tipova (otvorena, zatvorena, da se nešto dopiše). Prošle godine su organizovali i popravni 1. kolokvijum na koji su mogli da izađu i oni koji nisu položili, a i oni koji su hteli da poprave ocenu (znači nije mogla nikako da se pokvari ocena već se računala bolja).
2. kolokvijum – za ovaj kolokvijum je otprilike potrebno naučiti 200 strana, ali ipak ne toliko detaljno kao za prvi. Gradivo je slično gradivu iz proizvodnih sistema, ima dosta nekoh formula koje treba da se znaju, grafikona... Takođe postoje i 3 tipa zadataka od kojih sigurno 1 dolazi na kolokvijumu. Zbog toga je preporučljivo da posećujete vežbe kako biste posle znali da uradite te zadatke, mada oni ni nisu nešto mnogo komplikovani.
Potrudite se da ova 2 dela položite preko kolokvijuma jer će vam posle za usmeni ostati samo 3. deo što je opet bolje nego da morate da odgovarate pored tog trećeg još neki deo ili možda sve...
Treći deo se polaže usmeno. Otprilike treba da se nauči 150 strana. To gradivo nije ni malo naivno, ali bar nema previše podela kao u 1. delu ili nekih formula kao u 2.
Što se tiče usmenog, ko polaže samo treći deo odgovara 2 pitanja, ko polaže neka 2 dela odgovara 4 pitanja (po 2 iz svakog dela), a ko polaže sve on odgovara 3 pitanja (iz savkog dela po jedno).
Ispituju profesor i sva 3 asistenta. Sami možete da birate kod koga hoćete da odgovarate, uglavnom su svi korektni.
UIS (uvod u informacione sisteme)Da bi izašli na teorijski deo ispita potrebno je prvo da položite predispitne obaveze (2 testa i seminarski rad). Ni predavanja ni vežbe nisu obavezni, ali na vežbe obavezno idite jer se na njima rade stvari koje su vam potrebne da biste položili testove i odbranili seminarski, a verovatno se nikad ranije niste susreli sa tim nekim stvarima.
U terminima vežbi se polažu
2 testa. Na svakom testu ima po 4 teorijska pitanja i 2 zadatka. To stvarno nije nešto mnogo teško, ali da biste to sve mogli da skapirate potrebno je da redovno idete na vežbe, pitate asistente ono što vam nije jasno i onda ne bi trebalo da bude problema.
Seminarski rad - radi se u timu od troje/četvoro ljudi, ali to nije običan seminarski rad već vi kao treba da napravite neki informacioni sistem za nako kao preduzeće. Sami birate temu i gledajte da to kao preduzeće bude što jednostavnje, a ne da npr. uzmete da radite za banku ili menjačnicu pa da se posle zakopate sa nekim fakturama... Videćete već. Da biste uspeli da uradite taj seminarski potrebno je da redovno idete na konsultacije kod asistenata i oni bi trebalo da vam daju sva uputsva za njegovu izradu i da vam ispravljaju sve greške. Obavezno redovno idite na te konsultacije i pitajte sve što vam nije jasno, ima korektnih asistenata koji stvarno hoće da pomognu. Takođe, ako ste redovno išli na konsultacije taj vaš asistent bi trebalo da već dobro poznaje vaš seminarski i onda je odbarana tog rada laka.
Konačna ocena sa vežbi se ovako računa: 0,3*test1 + 0,3*test2 + 0,4*seminarski rad.
Iz UIS-a
ne postoje kolokvijumi već se ceo teorijski deo ispita polaže u roku. Mada, krajem juna (par dana pre klasičnog ispita) se organizuje
predrok na kojem možda dolaze neka kao za nijansu lakša pitanja. Ovaj deo ispita nije ni malo lak. Treba da učite sa slajdova koje kače na sajt UIS-a (koji inače može da se otvori samo sa internet explorerom), ali takođe postoji i neka podebela knjiga iz koje treba da se uče neke dve oblasti iz kojih posle na ispitu dolazi samo jedno pitanje (pa vi vidite koliko vam se isplati da zbog jednog pitanja kupujete tu knjigu).
Kao što već rekoh pedavanja nisu obavezna i jako malo ljudi na njih i ide. Možda bi i bila zanimljiva da profesorka na svakom predavanju ne smara sa tim zašto ljudi ne dolaze i prosipa neke priče nešto kao kako oni koji ne dolaze neće moći da čuju neke veoma bitne stvari kojih nema ni na slajdovima ni u knjizi i kako će samo oni koji budu redovno dolazili na predavanja moći da imaju ocenu veću od 8. Gluposti. Na predavanjima nećete čuti ništa što će vam trebati za ispit a čega nema ni na slajdovima ni u knjizi, a ove godine čak nije ni na tom poslednjem predavanju govorila šta je bitno sa slajdova, tako da nemojte da idete uopšte, samo biste bezveze izgubili vreme.
Znači za taj ispit
učite sa tih slajdova koje budu kačili na sajt. A te slajdove treba baš, baš do detalja da znate, apsolutno sve odatle je bitno, i koliko god vam neke stvari glupo i besmisleno izgledale naučite i njih. Mnogo smara ta teorija. A ako imate vremena i želite da imate npr. 10 naučite dobro i ta 2 poglavlja iz knjige.
Konačna ocena se računa isto kao i kod OIKT-a: 0,6*ocena sa ispita+0,4*ocena sa vežbi. Uopšte nije lako izvući 10.
Proizvodni sistemiIspit iz proizvodnih sistema se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Odmah da kažem da se i taj usmeni polaže pismeno i da može da se položi preko 2 kolokvijuma.
Taj
usmeni obuhvata teorijski deo ispita i na njemu dolazi 8 otvornih pitanja i 2 zadatka (a ukoliko se polaže preko kolokvijuma 4 pitanja i zadatak na svakom kolokvijumu). Gradivo za taj usmeni je veoma lako. Knjiga stvarno nije mnogo opširna i najbolje bi bilo da iz nje učite. Pitanja i zadaci koji dolaze na tom usmenom se stalno ponavljaju tako da ih možete naći u prošlogodišnjim temama za ovaj ispit. Za spremanje ovoga vam stvarno neće biti potrebno mnogo vremena.
Na pismenom delu ispita se rade neki zadaci. Ti zadaci stvarno deluju mnogo komplikovano, ali zato idite redovno na vežbe i ne bi trebalo da posle imate problema sa tim.
Ni predavanja ni vežbe nisu obavezni, ali idite na vežbe jer tamo asistenti objašnjavaju zadatke za pismeni i govore na šta da obratite pažnju prilikom spremanja usmenog (ima nekih stvari kojih nema ni u knjizi ni na slajdovima, a koje možete čuti samo na vežbama). Predavanja slobodno preskočite.
Postoji mogućnost da radite i neki
projektni rad koji vas može oslobotiti nekog dela ispita. Ima i pojedinačni i timski projektni rad. Taj timski projektni rad nije loš. Jeste da je i to poprilično cimanje ali ipak može dosta da vam pripomogne. Npr. ja sam zahvaljujući tom projektnom radu bila oslobođena pismenog ispita, a neki ljudi su bili oslobođeni i celog ispita, tako da nije loše da uzmete i to da radite. U suštini taj projekni rad se svodi samo na obrađivanje neke gomile podataka. Mi smo imali neku temu vezanu za GSP, ali vama će verovatno biti nešto drugo...
Postoji i kao
završni deo ispita a to zapravo predstavlja zaključivanje i upisivanje ocene. Na njega morate da dođete lično i kao profesor može da vas nešto pita ukoliko vam je ocena na nekoj granici, ali nešto se ne sećam da je ikoga išta pitao...
U suštini ovaj ispit je jedan od lakših na prvoj godini.
Engleski jezik 2Ispit se deli na gramatiku i prevod.
Gramatika može da se položi preko jednog kolokvijuma i na njoj može da se osvoji ukupno 40 poena. Od gramatike na tom kolokvijumu dolaze sledeće stvari: modalni glagoli, pasiv, indirektni govor, slaganje vremena, kondicionali, Causative i Subjunctive. Pitanja su i zatvorenog i kao otvorenog tipa (npr. neke transformacije rečenica). U suštini nije nešto mnogo teško. Ukoliko npr. ne izađete na kolokvijum možete ponovo da polažete tu gramatiku u ispitnom roku zajedno sa prevodom.
Na prevodu možete da osvojite 50 poena. Dobićete kao 10 kraćih pasusa/rečenica sa nekim biznis terminima i pojmovima. U principu, dovoljno je da iz svih onih lekcija koje budete radili na predavanjima i vežbama izvučete i naučite te biznis pojmove i to vam je i više nego dovoljno da sasvim lepo uradite taj prevod.
U knjizi ima stavrno mnogo poprilično dugačkih lekcija, i ukoliko imate problema sa engleskim ne bi bilo loše da idete na predavanja i vežbe i beležite te pojmove, to vam može dosta pomoći. Dolasci na predavanja nisu obavezni, ali se gledaju
dolasci na vežbe i oni koji su imali 7 dolazaka su posle dobili 10 poena što takođe dosta znači.
Ne možete da padnte ni kolokvijum ni prevod već je potrebno, da bi se položio ovaj ispit, sakupiti ukupno 51 poen. Znači možete da položite ukoliko imate npr. 10 poena na dolaske i 41 poena na prevodu a da pritom imate 0 na kolokvijumu (ili 40 na kolokvijumu, 10 na dolaske i 1 poen na prevodu, moguće su razne kombinacije).