SRBIJA
Beta je napisao:
ILIĆ: KOSTREŠ NEĆE USPETI
Novi Sad -- Velimir Ilić neće ostati ministar u novoj Vladi Srbije, ako ona ospori koncesioni ugovor o izgradnji autoputa Horgoš-Požega.
"Ukoliko bi došlo do osporavanja odluke o dodeli koncesionog ugovora, ne vidim šta bih tražio u takvoj vladi koja ruši investiciju koja je najveća u istoriji Srbije", rekao je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić za novosadski "Dnevnik".
Prethodna vlada potpisala je 30. marta ove godine sa špansko-austrijskim konzorcijumom kompanija FCC i Alpina ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ranije je najavio da će od nove vlade zatražiti da poništi ovaj ugovor, pošto je "štetan po interese Vojvodine" i podsetio da su predstavnici Demokratske stranke u više navrata takođe govorili da je reč o lošem i štetnom ugovoru.
"Ako bi ova vlada poništavala sve prethodne odluke zbog nekog Kostreša, Pere ili Žike, onda je to druga priča, morali bi u svemu da uvek idemo od početka, da ne verujemo jedni drugima, a to ne bi bilo dobro", ocenio je Velimir Ilić.
Ilić je dodao da ne može da udovolji zahtevu predsednika Skupštine Vojvodine da se potpisani koncesioni ugovor da na uvid javnosti, iako je to naložio i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
"O uvidu u ugovor odlučuje Vlada Srbije, a od Vrhovnog suda smo zatražili da nam odgovori na tu mogućnost. Ne mogu da dam ugovor koji obuhvata i poslovnu tajnu firme koja je izabrana u finansijskom delu ponude. Ugovor može da se pregleda u nekim delovima, ali ne može ugovor da se iznosi u javnost, jer bi, zbog neposlovnosti, koncesionar mogao da ga raskine", kazao je Ilić.
On je optužio Kostreša da je "veoma uporan da upropasti jedan veliki posao za Srbiju", ali je ocenio da u tome Kostreš neće uspeti.
"Ako ima neko nešto da kaže, onda bi to trebalo da bude Skupština Vojvodine, ili pokrajinsko Izvršno veće da se oglasi, a ne Kostreš", rekao je Ilić i dodao da je rok za formiranje koncesionog preduzeća 30. maj.
Pajtić se pridružio zahtevu za uvid u ugovor o koncesiji
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić pridružio se danas zahtevu predsednika Skupštine Vojvodine Bojana Kostreša da se omogući uvid u ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega.
Pajtić je novinarima u Izvršnom veću rekao da "nema ničeg prirodnijeg" nego da predstavnci regionalne vlasti imaju uvid u nešto što se dešava u toj regiji.
"Bilo bi prirodno i logično da smo od početka imali uvida u taj posao", kazao je pokrajinski premijer.
Beta je napisao:
NASTAVAK STAMBENOG KREDITIRANJA
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je izjavio da će od 25. maja, biti nastavljeno dotirano stambeno kreditiranje.
Dotirano stambeno kreditiranje preko Nacionalne korporacije, za one koji su mlađi od 45 godina i koji nemaju rešeno stambeno pitanje, biće nastavljeno od 25. maja. Odobravanje subvencionisanih kredita prekinuto je pre desetak dana zbog toga što su potrošena sredstva iz budžeta koja su za tu namenu bila predviđena Uredbom o privremenom finansiranju.
Đelić je za Radioteleviziju Srbije (RTS) kazao i da će najkasnije do 1. jula biti ukinut porez na kupovinu prvog stana.
On je najavio i da će Vlada u budućnosti mnogo više raditi na sprovoĐenju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji, u saradnji sa lokalnim samouopravama i istakao da se mora ujednačiti regionalni razvoj zemlje.
Tanjug je napisao:
OBNOVA "ĐERDAPA 1" OD JUNA 2008.
Beograd -- Direktor Hidroelektrane Đerdap Dragan Stanković je najavio da će obnova agregata u "Đerdapu 1" početi u junu sledeće godine.
''Odlučeno je da revitalizacija počne tek sledećeg leta kako se ne bi propustila dobra hidrologija u toku zime, a u 'Đerdap 1' najkasnije do novembra ove godine stići će sva neophodna oprema'', rekao je Stanković. On je kazao da će se obnova agregata realizovati etapno i da će svake godine biti revitalizovan po jedan agregat.
"Zbog pripremnih radova za šesti agregat koji se prvi revitalizuje, posao će trajati godinu dana, dok će za svaki od preostalih pet agregata biti potrebno po deset meseci", rekao je Stanković, kao i da će svih šest agregata biti revitalizovano do 2014. godine.
U tom poslu, sem ruskih partnera, biće angažovane domaće firme čija je oprema prvobitno ugrađena u "Đerdap 1", a veći deo opreme, koja će biti instalirana na hidroelektrani, već je proizveden i čeka na ugradnju. "Sve delove za revitalizaciju šestog agregata, koji će prvi biti otvoren još u 2004. godini proizvela je ruska kompanija Elektrosila, dok su u firmi LMZ početkom 2005. godine proizvedeni oprema i delovi za hidroturbinu", naglašava Stanković.
"EPS će i na ovom poslu pokazati koliko znači srpskoj privredi, a oko 20 miliona dolara biće usmereno u Termoelektro, Lolu, MIN i druga preduzeća koja će biti angažovana", kazao je Stanković.
Podsetimo, predstavnici vlada Srbije i Rusije su potpisali 27. aprila sporazum o regulisanju klirinškog duga bivšeg SSSR-a Srbiji u iznosu od 288,6 miliona dolara, kojim se Rusija obavezala da se vraćanje dela tog duga, odnosno oko 100,5 miliona dolara reguliše tako što će finansirati rekonstrukciju hidroelektrane "Đerdap1".
Danas je napisao:
ZASTAVA: PROIZVODNJA POČINJE U JUNU
Kragujevac -- Probna proizvodnja "punta" u Zastavinim pogonima startuje u junu, a do kraja godine biće proizvedeno šest hiljada automobila.
Nedavno je iz Fijata stigao prvi kontingent od 192 rasklopljena "punta", koji je lagerovan kraj novih, automatizovanih karoserijskih linija i na kojima će se taj model automobila sklapati. U Zastavu će početkom juna iz Torina stići još oko 400 "punta" u rasklopljenom stanju.
U prvoj polovini juna pokrenućemo probnu proizvodnju stotinak "punta", odnosno modela "zastava 10". Krenućemo sa malim serijama, pa ćemo tako prvog dana produkcije u našim pogonima proizvesti pet automobila, sledećeg dana deset, narednog 20 i tako redom, kažu u kompaniji.
„Startujemo oprezno jer smo svesni činjenice da su i u najvećim svetskim kompanijama na početku proizvodnje moguće greške, povremeni zastoji, koje ćemo, uz pomoć stručnjaka iz Fijata, prevazilaziti u hodu", objašnjavaju u kompaniji Zastava auto. Planirano je da od juna do kraja godine sa Zastavinih montažnih traka "siđe" oko šest hiljada "zastava 10". U prva tri meseca proizvodnje u vozila će se ugrađivati samo delovi koji stignu iz Fijata.
Međutim, od jeseni, u produkciju će biti uključeni svi proizvođači delova i komponenata iz Srbije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine, koji kvalitetom svojih proizvoda mogu da zadovolje kriterijume i standarde Fijata.
Zastava i Fijat će, saznaje Danas, intenzivirati pregovore o proširenju poslovno-tehničke saradnje, što podrazumeva proizvodnju još bar jednog Fijatovog modela automobila u Zastavinim pogonima, kao i proširenje tržišta Zastave za plasman "punta", a u kragujevačkoj fabrici očekuju i da će sa Fijatom uskoro postići dogovor o prodaji "zastave 10" i u pojedinim istočnoevropskim državama.
U kompaniji Zastava auto ovih dana se privode kraju radovi na instaliranju nove karoserijske i ostale proizvodne opreme. Pri kraju su radovi na montaži robotizovane linije za sklapanje školjke "punta", automatizovanih traka za izradu karoserijskih delova, kao i na instaliranju merno-kontrolnog uređeja nemačke firme CAJS, kakav, tvrde u Zastavi, ne poseduje nijedna firma u jugoistočnoj Evropi.
U toku je i dodatno opremanje montažne linije za završno sklapanje "punta", a o obimu radova govori i podatak da se u pogonu, u kojem će se ubrzo proizvoditi "punto", a od sledeće godine i Opelova "astra klasik", temeljno rekonstruišu podne obloge i fabrička rasveta.
Vecernje novosi je napisao:
PRIPEJD JEFTINIJI U ROMINGU?
Beograd -- Kod oba naša mobilna operatora cene pripejd rominga su znatno niže nego za postpejd i određene su po zemljama i zonama...
"Mobilna telefonija Srbije" i "Telenor" nisu, za sada, najavili letnje popuste, za predstojeću sezonu godišnjeg odmora kao što su to činili ranijih godina. Procenjuje se da će, prema aktuelnim tarifama, stalna veza sa Srbijom, dok su korisnici na odmoru u inostranstvu, biti preskupa, kao i da se više isplati otići u inostranstvo sa GSM pripejd karticom.
Kod oba naša mobilna operatora cene pripejd rominga su znatno niže nego za postpejd i određene su po zemljama i zonama kojima pripadaju, bez obzira u kojoj mreži se, trenutno nalazi korisnik.
Koliko god domaći operatori nudili povlastice korisnicima koji mesečno plaćaju račune, naplate im višestruko kada telefoniraju iz inostranstva, pišu "Večernje Novosti" i navode da su roming tarife za postpejd gotovo duplo skuplje nego za pripejd "kolege".
Pretplatnici "MTS" moraju dobro da se obaveste pre polaska na put, jer cene državnog operatora nisu određene prema zemljama u kojima se boravi, već prema inostranim mobilnim mrežama.
Tako se, na primer, tokom boravka u Grčkoj, prema jačini signala, naizmenično smenjuju oznake čak četiri kompanije sa kojima naš operater ima potpisane ugovore, a sve cene su različite.
Na prvi pogled, najpovoljniji je "Kosmote", mobilna filijala grčkog nacionalnog operatora "OTE", koji je suvlasnik 20 odsto akcija "Telekom Srbija". Minut razgovora sa Srbijom, preko njih, postpejd korisnike košta 55,97 dinara (bez PDV), ali se tarifiranje zaokružuje na svakih 30 sekundi. Tako da ako razgovarate 32 sekunde, na računu će biti minut.
Po ceni, sledi, grčki "Vodafon", sa 56,04 dinara po minutu razgovora sa Srbijom i istim načinom tarifiranja kao "Kosmote".
Najpovoljniji je, zapravo, "Kju telekom", kod koga je minut priče na relaciji Grčka - Srbija 57,72 dinara, ali sa najpoštenijim obračunom, u sekund. Najlošiji uslovi su preko "TIM Grčka", jer iz njihove mreže minut razgovora staje najviše, 59,78 dinara, a i tarifiraju najnepovoljnije, zaokruživanje prvog minuta, dok se potom zaokružuje na svakih 30 sekundi.
Još je skuplje kada se na odmor "skokne" do srednje Evrope. Minut razgovora, za korisnike "MTS", iz Austrije sa Srbijom najjeftiniji je preko "Konekta" ("One"), 70,05 dinara (bez PDV) i "Tele Ringa", 72,57 dinara. Uspostava veze i minut priče iz mreže "Mobilkoma Austrija" znatno je skuplji 109,27 dinara, a najskuplji je preko "T-mobajla", 142,91 dianra. Uz to, makar pričali i svega desetak sekundi, na računu će stajati da ste potrošili - minut. Potom je obračun, ipak, nešto pošteniji, zaokružuje se na svakih 30 sekundi.
Zbog svega, neophodno je pre polaska na put raspitati se koji roming operater je najjeftiniji u određenoj zemlji. Jedini "lek" je, po prelasku granice, ručno izabrati najpovoljniju mrežu. Jer ukoliko ta funkcija u mobilnom ostane na "automatskom", telefon će samostalno, u zavisnosti od jačine signala, menjati operatere, a da korisnik to ni ne primeti.
Beta je napisao:
KOMGRAP PRODAT INTEGRALU IZ RS
Beograd -- Građevinska firma Komgrap je na tenderu dobila novog vlasnika, firmu Integral inženjering iz Laktaša u Republici Srpskoj
Ponude, rangirane još u aprilu, dale su firme "Integral inženjering" iz Laktaša kod Banjaluke u Republici Srpskoj, koji je ponudio prodajnu cenu od oko 4,3 miliona evra i investicioni program u istom iznosu. Ta kompanija je privatna kompanija, osnovana 1989. godine, a danas broji 450 zaposlenih i kraj prošle godine završila je sa prometom od 60 miliona evra.
Kao korporacija sa 11 članica, ima svoje poslovnice i u Beogradu Podgorici, Banjaluci, Sarajevu, Brčkom, kao i Rudnik krečnjaka u Doboju, navodi se na sajtu te firme.
Osnovna delatnost joj je projektovanje, istraživanje i razvoj, a inženjeringom se u poslednje vreme bavila između ostalog i za značajne investitore iz Evropske unije i Svetske banke.
Drugi ponuđač bio je kozorcijum firme "Monterra" i Ilije Đorđevića iz Beograda, koji je ponudio prodajnu cenu od 1,6 miliona evra i investicioni program od oko 4,5 miliona evra.
Na prodaju se nudilo 50,9 odsto kapitala "Komgrapa", po nominalnoj vrednosti akcije od 960 dinara, kojih se ukupno prodaje 580.452 u paketu, navodi se na sajtu Agencije za privatizaciju.
Preduzeće "Komgrap" osnovano je 1975. godine, a u strukturi kapitala ima 49,09 odsto akcijskog kapitala. Na Beogradskoj berzi emituje akcije od zime prošle godine, po nominalnoj vrednosti od 960 dinara.
Od imovine, "Komgrap" ima Fabriku montažnih objekata u Kijevu, Drvnu industriju u Makišu, Fabriku opekarskih proizvoda u Obrenovcu i više predstavništva i objekata, kao i hipoteku na Poslovnu zgradu u beogradskoj ulici Terazije 4.
Poslovnu 2005. godinu "Komgrap" je završio sa gubitkom od 132,6 miliona dinara.
Ukupna imovina vredna je oko 1,8 milijardi dinara, od čega su dugoročne obaveze značajne i iznose oko milijardu dinara, navodi se na sajtu "Komgrapa".
B92 je napisao:
TELENOR RECIKLIRA STARE TELEFONE
Beograd -- Kompanija Telenor je pokrenula akciju reciklaže starih mobilnih telefona, koja će trajati do 22. juna.
Telenor se ovakvom akcijom aktivno uključio u rešavanje problema elektronskog otpada i podizanja ekološke svesti u Srbiji. Za svaki stari telefon koji bude odnet u prodavnicu, Telenor daje popust od 1.500 dinara za bilo koji novi model.
Stari mobilni telefoni odlaze u prošlost, ali će materijali od kojih su napravljeni biti ponovo korišćeni. Reciklažom telefona Telenor je napravio pionirski korak u Srbiji, pa će stari mobilni, u prodavnicama ovog mobilnog operatera, prvo završiti u posebnoj kanti, a onda će biti upotrebljeni za druge namene. Vladimir Babić, direktor preuzeća Ekometal, koje se bavi prikupljanjem i preradom otpadnih mat erijala, kaže da se „mobilni telefoni sortiraju prema načinu prerade, odvajaju se baterije, skladište i transportuju do livnice u kojima se uništavaju baterije“ i dodaje da se telefoni ručno rasklapaju, razdvajaju se sekundarne sirovine i prodaju se na tržištu.
Da bi se plastika u prirodi razložila potrebno je sto godina, upozoravaju stručnjaci, a velika većina telefona je napravljena upravo od plastike. U Srbiji se u proseku svake dve godine kupuju novi telefoni, dok se stari najčešće bacaju na otpad.
Predstavnici Telenora kažu da su posebno štetne po životnu okolinu baterije u mobilnim telefonima, čijim se bacanjem uništavaju kako vredni metali poput paladijuma i zlata, tako se oslobađaju i teški toksici, poput litijuma i kadmijuma.
Veliki proizvođači mobilnih aparata u drugim zemljama imaju obavezu da preuzmu sve zastarele i istrošene aparate, bez obzira na marku, koje im donesu njihovi vlasnici. U zavisnosti od stanja u kakvom su, telefoni se ili recikliraju ili poklanjaju dobrotvornim organizacijama.
IFC finansira razvoj reciklaže u Srbiji
U Privrednoj komori Srbije (PKS) je održan treći po redu seminar u oblasti reciklaže i posvećen je reciklaži plastike.
Program obuke u oblasti reciklaže realizuju PKS - Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Medjunarodna finansijska korporacija (IFC - International Finance Corporation) koja je ogranak Svetske banke, ističe se u saopštenju PKS.
Program obuke će trajati tri godine i vredan je 3,3 miliona dolara. Finansijeri su IFC i Vlada Austrije s ciljem da reciklaža zaživi u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji.
Projekat IFC-a je usmeren na dobavljače otpadnih materijala papira, plastike, metala, stakla, gume, tekstila, akumulatora i drugo.
Projekat ima tri osnovna nivoa - sakupljači, mala i srednja preduzeća kao posrednici ili deponije i velike fabrike za preradu.
Beta je napisao:
ZLATIBOR: OVOG LETA 350.000 TURISTA
Beograd -- Na Zlatiboru se ovog leta očekuje bar 350 hiljada turista, koji će moći da se odmore po ceni od deset do 100 evra dnevno.
Stručni savetnik u Turističkoj organizaciji Zlatibor Jovan Pavlović je rekao da će privatni smeštaj u sezoni u proseku koštati oko deset evra, dok će apartmanski smeštaj u proseku koštati od 20 do 100 evra, a hoteli od dve hiljade dinara za polupansion pa naviše.
Prema njegovim rečima, svi radovi na uređenju površina na Zlatiboru teku prema planu i već je urađen veliki deo, zbog sklada u dogovoru hotelijera i ugostitelja. U toku su radovi na obilaznici, putu Karaula, koji će izmestiti saobraćaj iz centra Zlatibora i rešiti gužve koje nastaju u letnjoj sezoni.
U strukturi gostiju, najviše se čekaju Beograđani i Novosađani, ali i Nišlije, kao i dosta gostiju iz Crne Gore i Republike Srpske, dok su strani turisti ipak retki gosti ovog turističkog centra, navodi Pavlović.
On kaže da se na Zlatiboru renovira hotel Mona, koji će dobiti četiri zvezdice, a radovi se izvode i na bazenu Olimp, dok su svi ostali objekti manje ili više u fazi adaptacije za sezonu.
U saradnji javno-komunalnog preduzeća i Fonda za uređenje zemljišta ozelenjene su površine na Zlatiboru, a sanirana je i kanalizacija, dodao je Pavlović.
B92 je napisao:
DELISTIRANE OBVEZNICE SERIJE A2007
Beograd -- Beogradska berza je 22. maja delistirala sa Lisitinga A obveznice serije A2007, koje dospevaju na naplatu 31.05.2007. godine.
Beogradska berza je saopštila da su po završenom berzanskom sastanku 22. maja 2007. godine, brisane sa Lisitinga A berzanskog tržista Beogradske berze obveznice Republike Srbije za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje serije A2007, a koje dospevaju na naplatu 31.05.2007. godine.
Ukupan volumen trgovanja ovom hartijom, od početka trgovanja 09.09.2002. godine iznosio je 35,4 miliona evra, a ostvaren je kroz 23.854 transakcije.
Tanjug je napisao:
STOPIRANA PRODAJA BIP-A?
Beograd -- Direkcija za imovinu tražila da se postupak odloži do utvrđivanja sa kolikom imovinom u BIP-u raspolažu bivši vlasnici.
Mali akcionari Beogradske industrije piva traže da se što pre zakaže sednica Tednerske komisije, koja je odložena 22. maja, a na kojoj je trebalo da se utvrdi tenderska lista i krene u pregovore s prvorangiranim ponuđačem, izjavio je Tanjugu član Predsedništva Udruženja akcionara Radmilo Đurić.
On je rekao da današnja sednica nije održana jer je Direkcija za imovinu tražila da se postupak odloži do utvrđivanja sa kolikom imovinom u BIP-u raspolažu bivši vlasnici.
"Predstavnici uprave preduzeća danas su bili u Direkciji za imovinu i razgovarali o spornom problemu. Ako se do sutra situacija ne razreši organizovaćemo protest narednih dana", kazao je Đurcih.
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić potvrdio je Tanjugu da je Bogdan Veljković, jedan od bivših vlasnika dela imovine BIP-a, obavestio Javno pravobranilaštvo da su on i drugi građani "oštećeni, jer je imovina privatnih vlasnika, koja mora imati status državne imovine, pretvorena u akcionarski kapital".
"Mi ne osporavamo tender, i samu prodaju preduzeća. Za nas je sporna samo imovina BIP-a na "Mostaru", kazao je Antić, osudivši "pokušaj neodgovornih lica u Agenciji i samom preduzeću da se sprovede nezakonit postupak".
Na tender za kupovinu BIP-a su pristigle dve ponude - kompanije "Pivovarna Laško" iz Laškog u Sloveniji i Konzorcijuma pravnih lica koga čine "United Nordic Beverages" iz Švedske i "Alita" iz Litvanije.
"Pivovarna Laško" d.d. ponudila je ukupno više od 11,8 miliona evra za 51,9 odsto ukupnog kapitala a.d. "BIP", a konzorcijum 21,4 miliona evra. Zvanični rezultati tendera trebalo je da budu objavljeni nakon današnje druge sednice Tenderske komisije, koja nije održana.
[color=red][b]VISNJA[/color][/b] je napisao:
HIPO ŽELE I ERSTE I BAJERIŠ BANKA
Beograd -- Namera austrijske Erste banke da preuzme Hipo Alpe-Adrija internacional banku je potvrda uspešnosti Hipo grupacije.
Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji Vladimir Čupić je potvrdio i da je za prezimanje većinskog vlasništva u Hipo Alpe-Adrija banci ponudu najavila i Bajeriše landes banka iz Minhena, a odluku o tim ponudama uskoro će doneti akcionari banke.
"Ako bude doneta odluka o prodaji većinskog vlasništva to može samo pozitivno da utiče na poslovanje Hipo banke u Srbiji", kaže Čupić.
Hipo Alpe-Adrija grupacija je prošle godine imala aktivu od 30,6 milijardi evra i dobit od 300 miliona evra. Prošlogodišnji profit Hipo banke u Srbiji bio je 10,1 milion evra, a bilansna suma 1,4 milijarde evra. Tržišni udeo banke je 9,6 odsto, tako da je trenutno treća po veličini finansijska isntitucija u Srbiji, sa 70 hiljada klijenta.
Ukupni krediti te banke na kraju prošle godine bili su 701 milion evra, od čega je privreda kreditirana sa 516,5 miliona evra, a planovi banke su da u ovoj godini ostvari profit od 18,2 miliona evra i poveća udeo kredita građanima. Kamate na te pozajmice, kaže Čupić, moći će da se smanje samo ako Narodna banka Srbije bankama umanji obaveznu rezervu, a inflacija bude u planiranim okvirima od četiri do osam odsto.
Za građane je, prema njegovim rečima, trenutno najpovoljnije da svoja zaduženja vezuju za švajcarski franak, ali da imaju mogućnost da pređu na drugu valutu, ukoliko dođe do za njih nepovoljnih promena u odnosima deviznih kurseva.
B92, Beta je napisao:
NESTLE DELTA POVEĆAVA PROIZVODNJU
Beograd -- Fabrika sladoleda Nestle Delta u Staroj Pazovi planira da ove godine proizvede oko 8,5 miliona litara sladoleda,
Ovogodišnji plan proizvodnje 8,5 miliona litara sladoleda je za oko 15 odsto više nego u 2006. godini, izjavio je direktor te fabrike Željko Ciganović. On je dodao da će u unapredjenje procesa proizvodnje do kraja godine biti uloženo oko 600 hiljade evra.
Generalni direktor Nestle ajskrim Srbija Spiros Pirigidis rekao je na konferenciji za novinare je da je u poslednje dve godine u fabriku investirano oko šest miliona evra.
On je dodao da je od ukupne investicije, 3,5 miliona evra uloženo u izgradnju nove hladnjače, kapaciteta devet miliona komada sladoleda.
"Fabrika sladoleda u Staroj Pazovi je prva fabrika u jugoistočnoj Evropi koja je dobila medjunarodni sertifikat kvaliteta "hasap" ", izjavio je Pirigidis.
On je najavio da je od sledeće godine u planu izvoz u zemlje Evropske unije i to oko 40 odsto proizvodnje, odnosno tri miliona litara sladoleda.
"To će doprineti produženju rada fabrike sa sadašnjih sedam na 10 meseci godišnje, pa čak i na celu godinu, što znači da će zaposleni u fabrici biti trajno zaposleni, umesto da rade sezonski", kazao je on.
Pirigidis je kazao da će kompanija Delta Nestle u ovoj sezoni lansirati 25 novih proizvoda i da je najveća novost što se Nestle brendovi sada proizvode u fabrici u Staroj Pazovi. Veliki uspeh fabrike Nestle Delta je i činjenica da se od ove godine neki od najvećih internacionalnih Nestle brendova, Neskvik, Kranč i Lajon, upravo proizvode u ovoj fabrici uz celokupan asortiman Delta sladoleda.
Kompanija Delta prodata je prehrambenoj kompaniji Nestle za 240 miliona evra, a do ove godine zvanično ime kompanije u Srbiji je Nestle ajskrim (Ice Cream) Srbija.
Beta je napisao:
RASKINUT UGOVOR ZA “HLADNJAČU”
Beograd -- Agencija za privatizaciju je raskinula kupoprodajni ugovor za čačansku “Hladnjaču”.
Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajni ugovor sa konzorcijumom koji je vlasnik privatnog čacanskog preduzeća "Hladnjača", posle čega je predstavnik tog konzorcijuma, vlasnik firme "Mediteran 92" iz Guče, Milenko Surudžić najavio tužbu
Agencija je obrazložila da raskida kupoprodajnu ugovor o prodaji 70 odsto društvnog kapitala "Hladnjače" iz 23. decembra 2003. godine zato što kupac, konzorcijum tri firme - "Mediteran 92" iz Guče i čačanske firme "Autočačak" i "Top-Gan", nije obezbedio kontinuitet u poslovanju.
U obrazloženju Agencije se navodi da je uvidom u postojeću dokumenaciju utvrdjeno da kupac nije u roku od dve godine od kupovine firme obezbedio kontinuitet u poslu, zbog čega je Agencija 9. januara ove godine od kupca tražila da u roku od 60 dana dostavi dokaze o tome.
Kako kupac u navedenom roku nije dostavio dokaze da je nastavljen kontinuitet poslovanja, Agencija je donela odluku da se ugovor o kupovini "Hladnjače" raskine i da se taj kapital prenese Akcijskom fondu.
Surudžić je izjavio medijima da će tužiti Agenciju za privatizaciju jer je ona, prema njegovoj oceni, nezakonito poništila privatizaciju ističući da su vlasnici u potpunosti ispoštovali odredbe iz kupoprodajnog ugovora.
"Mi nismo promenili delatnost poslovanja 'Hladnjače' i iluzorno je da oni posle četiri godine donose takvu konstataciju, jer je obaveza iz ugovora da se delatnost ne može promeniti dve godine od trenutka kupovine firme", naglasio je Surudžić.
B92, Beta je napisao:
RUMUNI JEDINI DALI PONUDU ZA ŽELVOZ
Beograd -- Ponudu na tender za prodaju 70 odsto kapitala Fabrike železničkih vozila Želvoz je dostavio konzorcijum dve rumunske firme.
Kako se navodi u saopštenju Agencija za privatizaciju Srbije, tenderska komisija je utvrdila da jedini ponuđač, konzorcijum kompanija Remar i Grampet, ispunjava kvalifikacione uslove tendera.
Tendersku dokumentaciju za kupovinu Želvoza otkupile su i kompanije ZOS Vrutki iz Slovačke, austrijski OBB, Internešnel relvej sistems iz Luksemburga i Trans kargo lodžistik iz Beograda, ali nisu dostavili ponude.
Finansijski i pravni savetnici Agencije za privatizaciju će u roku od najviše 30 dana od otvaranja oceniti ponudu koja je bila predmet otvaranja.
Želvoz se bavi popravkom i proizvodnjom šinskih vozila, zapošljava više od 1.600 radnika, u 2005. godini imao je poslovni prihod od 6,1 milion evra, a gubitak je iznosio 1,75 miliona evra.
B92 je napisao:
GRAND KAFA KUPILA 155 NOVIH VOZILA
Beograd -- Kompanija Grand kafa je saopštila da je ugovorila kupovinu 155 novih vozila marke Pežo, vrednih 1,8 miliona evra.
Ugovor o nabavci vozila potpisao je predsednik Upravnog odbora slovenačke Droge Kolinske i generalni direktor Grand kafe Slobodan Vučićević i vlasnik kompanije Verano Motors Radomir Živanić.
Cilj kompanije je da celokupna prodajna mreža preduzeća dobije jedinstven vizuelni identitet, a kako se navodi u saopštenju, kupovina vozila će omogućiti da se unapredi poslovanje kompanije i poboljšaju usluge Grandove prodajne mreže, koja posluje u šest distributivnih centara i pokriva više od 90 odsto svih prodajnih objekata u Srbiji.
Bolje da su uzeli novu Fabia/u : ))
Beta je napisao:
HEMOFARM PREUZIMA AGROVOJVODINU
Beograd -- Farmaceutski koncern Hemofarm je objavio nameru o preuzimanju preostalih 24,5 odsto akcija u preduzeću Agrovojvodina.
Hemofarm koncern u vršačkoj Agrovojvodini već poseduje 62.726 akcija, odnosno 75,4 odsto od ukupno izdatih akcija tog preduzeća, a posrednik u ovom preuzimanju biće brokerska kuća Intersiti broker.
Preduzeće Agrovojvodina, čija je osnovna delatnost trgovina, a pre svega trgovina na veliko i malo opremom za grejanje, na Beogradskoj berzi trguje akcijama od septembra 2004. godine.
Dobit mu je sa kraja 2005. godine smanjena sa 4,6 miliona dinara, na 2,9 miliona dinara krajem prošle godine, od čega je oko milion dinara otišlo manjinskim ulagačima, a ostatak vlasniku matičnog pravnog lica.
Ukupna imovina krajem prošle godine iznosila je 63,58 miliona dinara, od čega su dugoročne obaveze bile oko 21,85 miliona dinara. U poređenju sa 2005. godinom, imovina je nešto smanjena, jer je krajem 2005. godine iznosila 64,1 miliona dinara, od čega su dugoročne obaveze iznosile 30,7 miliona dinara.
U Agrovojvodini je tokom ove godine izvršena dokapitalizacija vredna 23 miliona dinara, tako da je trajni kapital uvećan na 64,7 miliona dinara.
Beta je napisao:
OTP: OBJEDINJENO POSLOVANJE 3 BANKE
Beograd -- Niška, Cepter i Kulska banka, koje su u vlasništvu mađarske OTP banke, poslovaće pod imenom OTP banka Srbija.
Banka nastala ujedinjenjem tri banke koje su Mađari kupili tokom prošle godine pružaće usluge za 285 hiljada klijenata u 106 filijala, navodi se u saopštenju.
Aktiva nove banke, prema bilansu na kraju 2006. godine, iznosi 445 miliona evra, a nakon ujedinjenja OTP banka Srbija se sa tri odsto učešća nalazi na 13. mestu među 35 banaka na srpskom bankarskom tržištu.
O sastavu Upravnog odbora odlučiće Skupština ujedinjene banke, a u međuvremenu banku će predvoditi operativna uprava kojom će predsedavati Karolj Sas.
Na osnovu predloga vlasnika, članovi uprave biće izvršni direktrori OTP banke Đula Pap i Terez Varheđi Hargitaine, izvršni glavni savetnik predsedništva banke Friđeš Haršheđi, direktor OTP banke Erika Šimon, Dušan Dobromirov i Dragoljub Vukadinović.
Beta je napisao:
DELTA OTVARA FABRIKU VODE U MIONICI
Beograd -- Delta M krajem avgusta u opštini Mionica otvara fabriku za proizvodnju i punjenje vode Mioni, vrednu 17 miliona evra.
"Voda će se na tržistu pojaviti pod imenom "akva gala" (Aqua Gala), a kapaciteti fabrike su proizvodnja 12 hiljada plastičnih boca na sat i šest hiljada u nepovratnoj staklenoj ambalaži", izjavila je potpredsednica kompanije Delta Holding Milka Forcan.
Voda u staklenoj ambalaži će se proizvoditi u pakovanju od 0,75 i 0,25 litara, dok će plastične flaše biti od 0,5, 1,5 i 0,75 litara, koja će biti sa sportskim zatvaračem i namenjena je aktivnim osobama i spotristima.
Površina fabrike je sedam hiljada kvadratnih metara, a opremljena je najsavremenijom nemačkom opremom za flaširanje, dodala je Forcan i naglasila da će se od sledeće godine u novoj fabrici, osim vode, proizvoditi i bezalkoholna pića i gazirani i negazirani sokovi.
Kompanija Delta Holding potpisala je i ugovor sa teniserom Novakom Đokovićem, koji će u naredne 2,5 godine biti promoter vode "akva gala".
REGIONBeta je napisao:
NIS ODUSTAO OD MONTENEGROBONUSA
Podgorica -- Za partnera crnogorskog "Montenegrobonusa" konkurisali slovenački "Petrol", mađarski MOL i hrvatska "Ina".
Ponude na međunarodni tender za osnivanje zajedničkog preduzeća sa crnogorskom naftnom kompanijom "Montenegrobonus" dostavili slovenački "Petrol", mađarski MOL i hrvatska "Ina".
Dokumentaciju za učešće na tenderu otkupili su još i Naftna industrija Srbije (NIS), grčki "Helenik petrolej" i ruski "Lukoil", ali su tendersku komisiju obavestili da odustaju od učešća na konkursu.
"Petrol" je ponudio ukupno ulaganje od 154,55 miliona evra do 2012. godine za izgradnju 15 benzinskih pumpi, skladišta za naftne derivate i tečni gas od 20.000 kubnih metara u Luci Bar, gasnu stanicu, gasifikaciju Podgorice, kao i izgradnju laboratorije i jahting servisa.
Mađarski MOL je ponudio da u narednih pet godina investira 105,14 miliona evra, s tim što su ponudili i mogućnost da ukupna investicija bude povećana na maksimalnih 130 miliona evra.
Prema ponudi hrvatske "Ine", ukupna investicija u zajedničko preduzeće trebalo bi da bude 130,5 miliona evra do 2012. godine, a planiran je razvoj buduće kompanije, izgradnja terminala za tečna goriva u Luci Bar, gasifikacija Podgorice i još devet crnogorskih gradova.
Članovi tenderske komisije utvrdili su da su svi ponuđači dostavili potrebnu dokumentaciju koja obuhvata investicioni plan, biznis plan, reference ponuđača i socijalni program.
Montenegrobonus bi u zajedničko preduzeće, u kojem će imati 50 odsto vlasništva, trebalo da uloži 5.000 evra osnivačkog kapitala.
"Planirano je da, nakon grejs perioda, Montenegrobonus svoj deo investicije poslovnom partneru otplati kroz procenat od svog dela zarade", rekao je direktor te crnogorske državne kompanije Branko Kašćelan.
Interes za ovaj posao strani partneri, prema njegovim rečima, pokazuju zbog najavljene privatizacije Montenegrobonusa, projekta istraživanja nafte i gasa u tri polja u crnogorskom podmorju i gradnjem logistike u Luci Bar.
Tenderska komisija će nakon 15 dana objaviti rang listu ponuđača, a nakon isteka roka eventualnih žalbi i konačne odluke Vlade, očekuje se da bi nova kompanija trebalo da bude osnovana početkom jula.
Banka.hr je napisao:
AGROKOR: PRIHOD OKO DVE MLRD. EVRA
Zagreb -- Koncern Agrokor je saopštio da je zabeležio konsolidovani prihod u 2006. godini od oko dve milijarde evra.
To je 20 odsto više nego godinu ranije, a Agrokor ove godine očekuje dalji rast konsolidovanih prihoda na čak tri milijarde evra.
Predsednik Koncerna Ivica Todorić kaže da bi se rastom prihoda Agrokor našao na drugom mestu rang liste najvećih Hrvatskih kompanija prema ukupnom prihodu, odmah iza naftne industrije INA.
Agrokor će se, prema Todorićevim rečima, koncentrisati na organski rast, iako nisu isključene ni neke akvizicije. U vezi privatizacije poslednjeg neprivatizovanog poljoprivrednog kombinata VUPIK Todorić je kazao da će se Agrokor, ukoliko se država odluči na raspisivanje novog tendera, javiti i ponuditi iznos koji je tražen na poslednjem tenderu. Reč je o 9,63 miliona evra za 62,02 odsto kapitala VUPIK-a.
B92 je napisao:
ENERGOPETROL: 100 MIL. EVRA U PUMPE
Sarajevo -- Konzorcijum mađarskog MOL-a i hrvatske Ine uložiće 100 miliona evra u modernizaciju benzinskih pumpi Energopetrola.
To je najavljeno nakon prve Skupštine akcionara bosansko-hercegovačkog Energopetrola od kako je konzorcijum preuzeo 67 odsto vlasništva u toj naftnoj kompaniji, saopštio je MOL. Takođe, nakon Skupštine akcionara, imenovana je i nova uprava Energopetrola.
Sredstva će biti uložena u modernizaciju pumpi, kao i obuku radnika, rekao je direktor sektora maloprodaje MOL-a Laslo Gesti.
MOL je vodeća grupa za naftu i gas u centralnoj i istočnoj Evropi čija tržišna vrednost premašuje 11 milijardi dolara i ima maloprodajnu mrežu u deset zemalja u regionu.
Grupa MOL je prisutna i u Srbiji gde ima više pumpi, uključujući i pumpe na graničnim prelazima sa Mađarskom i Hrvatskom.
B92, Tanjug je napisao:
AERODROM TREBINJE ČEKA INVESTITORE
Austrijske firme zainteresovane za učešće u izgradnji aerodroma Trebinje, projektu za koji Republika Srpska traži investitore
Austrijska kompanija "Erport konsalting Viena" (Airport Consulting Vienna - ACV) prošle godine je pobedila na tenderu i dobila posao izrade studije izvodljivosti, koja je sada završena.
ACV sada, prema rečima direktora Volfganga Edelmana, razmišlja o tome da bude koinvestitor u izgradnji aerodroma.
"Dalje delovanje zavisi od vlade. Mi smo u svakom slučaju zainteresovani da zajedno sa jednim jakim partnerom investiramo", rekao je Edelman.
Projekat izgradnje aerodroma u Trebinju procenjuje se na oko 200 miliona evra. Edelman je istakao da je već bilo razgovora sa eventualnim koinvestitorima "među kojima su brojna preduzeća iz građevinarstva".
Predstavnici bečkog aerodroma VIC izjavili su da su upoznati sa projektom izgradnje aerodroma u Trebinju i da trenutno ne žele da se izjašnjavaju o mogućem učešću u tom poduhvatu.
Međutim, bečki dnevnik napominje da je ACV do 2001. bila sestrinska firma VIC-a, tako da se ne isključuje mogućnost da bi ova velika kompanija mogla biti koinvestitor.
Najveća prednost aerodroma u Trebinju bio bi njegov izuzetno povoljan položaj pošto je manje od 30 kilometara udaljen od najznačajnih turističkih centara u Crnoj Gori i Hrvatskoj.
U aerodrom će, prema preliminarnim proračunima, u prvih deset godina biti uloženo oko 160 miliona evra, a u narednih petnaestak godina još toliko, dok je isplativost projekta predviđena u periodu od osam do deset godina.
Aerodrom u Trebinju bio bi direktna konkurencija vazdušnoj luci u Dubrovniku, koja važi za jednu od najskupljih u regionu, i preko koje je prošle godine prošlo 1,12 miliona putnika.
Predstavnici opštine Trebinje su ponudili Hrvatskoj i dubrovačkom aerodromu učešće u vlasništvu nad aerodromom u Trebinju, jer bi on mogao da rastereti deo saobraćaja ka Dubrovniku.
Naime, zbog blizine mora i jakih vetrova pista na Ćilipima se zatvara, pa bi aerodrom u Trebinju mogao da prihvati avione koji ne bi mogli da slete u Dubrovnik.
Iako hrvatska strana za sada nije odgovorila, predstavnik dubrovačkog aerodroma je izjavio da su oni uvereni da će moći da izađu na kraj sa svakom konkurencijom.
Nezavisne novine je napisao:
SARADNJA ATINSKE I BANJALUČKE BERZE
Banjaluka -- Atinska berza nudi Banjalučkoj berzi formiranje zajedničke trgovačke platforme u koju bi bilo uključeno više berzi u regionu.
Vasilios Margaris, generalni direktor solunske filijale Atinske berze kaže da njihova ponuda ide u pravcu objedinjavanja regionalne investicione mreže, prvenstveno sa „bliskim zemljama poput Republike Srpske, Srbije i Makedonije“.
On navodi da već imaju uspešnu zajedničku trgovačku platformu sa Kiparskom berzom koja je posle toga višestruko povećala promet, ističući da je grčka vlada obezbedila sredstva za program saradnje u koji bi bile uključene još RS, Albanija, Makedonija, Srbija, Jordan i Egipat.
Margaris kaže da bi stvaranjem jednog velikog virtuelnog tržišta, u kojem berze članice ne bi izgubile svoju nezavisnost, privukli veću pažnju investitora i dodao da je negovo mišljenje " da je u RS za ulaganje interesantan energetski sektor".
Upitan kako će iskazani interes Bečke berze za ovaj deo regiona uticati na njihove planove, Margatis je rekao da se te dve inicijative međusobno ne isključuju i objasnio da "u regionu berze mogu imati zajednički indeks i platformu sa drugima i to nije prepreka za saradnju sa nama koji želimo da stvorimo jedno veliko virtuelno tržište. Razlika je u tome što mi preferiramo nova tržišta, a Bečka berza razvijena tržišta".
Ketrin Klaus, direktor Sektora za međunarodnu saradnju Bečke berze, je podsetila da tržištima u regionu nude saradnju u razmeni podataka, indeksa i konsaltinga, napominjući da bi lokalne berze time zadržale samostalnost.
U Banjalučkoj berzi su potvrdili da su dobili ponudu Grka za međusobnu saradnju i da će njihova delegacija sredinom idućeg meseca otputovati u Solun da bi nastavila započete razgovore.
"Svaki predlog saradnje koji će doprineti razmeni iskustava i povećanju interesa investitora za tržište kapitala RS je dobrodošao i mi ćemo ga pažljivo razmotriti", kazao je Darko Lakić, rukovodilac Sektora za listing, razvoj i odnose s javnošću Banjalučke berze.
SVETbusiness.hr i VISNJA je napisao:
DOGOVORENO PREUZIMANJE HIPO BANKE
Dogovoreno je preuzimanje Hipo banke od strane nemačke Bajeriše landes banke.
Zaključeni su pregovori o preuzimanju Hipo Alde-Adrija banke od strane Bajeriše landes banke, koja prema dogovoru postaje vlasnik 50 odsto plus jedne akcije austrijske Hipo Alde-Adrija bank internešnal.
Dosadašnji vlasnici Hipo Alde-Adrija bank internešnal smanjili su svoje vlasničke udele pa će tako Holding pokrajine Koruške sa sadašnjih 44,91 odsto pasti na 20 odsto, a Grave grupa pada na 26 odsto udela.
I manjinski akcionari smanjuju svoje udele pa će investicijoni fond Berlin uprkos prvobitnoj nameri da sa 9,09 odsto uveća svoj udeo na 25 odsto, ostati na samo jedan odsto vlaništva, dok zaposlenici zadržavaju tri posto.
B92, Tanjug je napisao:
BOING ZAPOČEO MONTAŽU "DRIMLAJNERA"
Everet -- Američki "Boing" započeo montažu svog najnovijeg modela putničkog modela 787 "drimlajner" i predstavio novu metodu izrade.
U izradi prvog potpuno novog aviona u poslednjih deset godina "Boing" je promenio sve, od materijala koje je koristio, do načina montaže modela 787. Prvi probni let aviona 787 Drimlajner predviđen je za avgust, a prva isporuka kupcima za maj iduće godine.
"Boing" je prepustio proizvodnju većine delova za model 787 firmama u Japanu, Italiji i drugim delovima u SAD, dok se sam koncentrisao na sklapanje aviona u svojoj glavnoj fabrici u Everetu, u blizini Sijetla.
Potpredsednik "Boinga" Skot Stroud zadužen za razvoj i proizvodnju programa 787 izjavio je da "drimlajner" ne samo što unosi revoluciju u vazdušni saobraćaj, već predstavlja potpuno novi način izgradnje aviona.
Glavni deo letelice, trup aviona, stići će u šest velikih delova u "Boingovu" fabriku u Everetu, gde će se montirati u procesu koga zaposleni nazivaju "veliki prasak" (Big Bang).
Novi "drimlajner", letelica srednje veličine, može da primi do 330 putnika i prvi je putnički avion čiji su trup i krila većinom urađeni od kompozitnih materijala na bazi ugljenika, mnogo lakših i trajnijih od aluminijuma.
Od kada je lansirao novi model, u aprilu 2004., "Boing" je dobio 568 porudžbina od 44 kupca, što je najuspešnija prodaja jednog aviona u istoriji američkog giganta. Knjiga porudžbina za Drimlajner je prepuna, tako da nijedna nova nabavka neće biti moguća pre 2013. godine.
Za montažu prvog "drimlajnera" potrebno će biti sedam sedmica, a kada se dostigne brojka od 100 montiranih letelice, kompanija očekuje da smanji montažu na šest dana, da bi kasnije novi 787 izlazili iz hale svaka tri dana.
Poređenja radi, sadašnji model 777 u proseku se montira 14 sedmica, zbog toga što većinu delova izrađuje sama kompanija.
Novi metod montaže smanjiće broj delova za oko 50 procenata, dok će veliki broj monolitnih alatki biti zamenjen prenosivim priborom.
Krila, koja su stigla prošle sedmice, izrađena su u fabrici "Micubiši hevi indastriz" u Nagoji, u Japanu, a prebačena su u Sijetl u "Boingovom" specijalno pruređenom velikom modelu 747 za prevoz tereta, nazvanom "drimlifter".
Takođe prošle sedmice, "Boing" je preuzeo glavni deo trupa aviona, koga su izradile firme "Kavasaki hevi indastriz", "Fudži hevi indastriz" i "Alenija aeronautika", filijala italijanske grupacije "Finmekanika" za izradu aviona.
Evropski proizvođač aviona Erbas će morati da sačeka još pet godina da bi lansirao svoj odgovor Boingovom modelu 787, novi A350, a uspeh Drimlajnera je omogućio Boingu da pretekne Erbas na mestu najvećeg proizvođača aviona na svetu, na osnovu porudžbina obavljenih prošle godine.
Drimlajner može da razvije brzinu od 1.050 kilometara na sat i da primi 250 do 300 putnika u zavinosti od konfiguracije i da sa jednim punjenjem goriva pređe 14.500 kilometara. Taj avion troši 20 odsto manje goriva od letelica iste kategorije zbog ugradnje lakših kompozitnih materijala i savremenijih motora, tvrdi Boing.
Najveća američka avikompanija Ameriken Erlajnz je od Boinga zatražila da ubrza isporuke poručenih aviona, u nastojanju da smanji potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova. Ameriken traži da Boing ubrza isporuku 47 poručenih aviona i da već početkom 2009. godine dostavi tri takva modela, umesto ranije dogovorene 2016.
Tnajug je napisao:
SAD ŽELE I DALJE ČELNI POLOŽAJ U SB
Vašington -- SAD posle odlaska Pola Volfovica sa položaja predsednika Svetske banke žele da zadrže tu čelnu funkciju.
Američki predsednik Džordž Buš je juče, osvrnuvši se na aktuelnu situaciju u Svetskoj banci (SB), ukazao na želju zvaničnog Vašingtona da novi čelnik banke opet bude Amerikanac.
Volfovic je bio prinuđen da potkraj minule nedelje objavi prevremen odlazak sa predsedničkog položaja u SB 30. juna, zbog umešnosti u skandal u kome je odgirao glavnu ulogu tako što je, suprotno bančinim pravilima, namestio bolje plaćen posao svojoj prijateljici Šahi Rizi.
"Ja zaista smatram da bilo dobro ukoliko bi Bankom upravljao Amerikanac", precizirao je Buš i dodao da prilikom njegovog prošlonedeljnog susreta sa odlazećim britanskim premijerom Tonijem Blerom nije razgovarao o njegovom eventualnom angažmanu na mestu prvog čoveka SB, o čemu je, inače, bilo dosta glasina.
Kao najvećeg favorita Bele kuće za novog predsednika SB komentatori u Vašingtonu navode američkog ministra finansija Henrija Polsona, iako zvanične potvrde o tome još nije bilo.
Predstavnik za odnose sa javnošću Bele kuće Toni Frato se, na novinrsko pitanje hoće li Polson dobiti podršku Buša za predsedničko mesto u SB, samo ogradio izjavom da se, tim povodom, "očekuju neke preporuke predsednika" i da je u toku proces konsultacija sa najvećim vlasnicima kapitala u banci.
Buš je, inače, odigrao ključnu ulogu i prilikom izbora Volfovica, u leto 2005. godine, uprkos protivljenju uticajnih evropskih zemalja, zbog toga što je odlazeći čelnik SB bio jedan od glavnih kreatora ratnog pohoda SAD na Irak.
Kao mogući kandidati za novog predsednika SB pominju se i nekadašnji glavni američki trgovinski pregovarač Robert Zelik, zamenik američkog ministra finansija Robert Kimit, raniji visoki rukovodilac u Međunarodnom monetarnom fondu Stenli Fišer, bivši šef Federalnih rezervi SAD Pol Volker, kao i nekoliko uticajnih političkih ličnosti, uključujući i senatora Ričarda Lugara.
B92, business.hr je napisao:
NYSE: NOVA SPAJANJA PODIGLA INDEKSE
Najnoviji krug spajanja i akvizicija kompanija na američkim berzama ponovo rezultirao uzletom cena.
Međutim, rast cena nafte ograničile su dobitke indeksa berze. Na početku nedelje njujorški indeks Dow Jones porastao je 0,1 odsto, S&P indeks dobio je 0,15 odsto dok je tehnološki Nasdaq dobio 0,8 odsto na vrednosti.
Tehnološke deonice profitirale su od najavljenog sporazuma o preuzimanju kompanije za mobilnu telefoniju Alltel Corp, vrednog 25 milijardi dolara, a jačanju poverenja ulagača pomogla je i vest da kineska državna investiciona agencija planira da uzme udeo u Blackstoneu.
Barel sirove nafte na njujorškom tržištu skočio je iznad 66 dolara usled neizvesnosti u vezi sa snabdevanjem iz Nigerije.
Skok evropskih akcija
Evropske akcije su odskočile na novi šestoipogodišnji maksimum. Panevropski indeks je dosad ove godine porastao skoro osam odsto, tako da bi mogao da dostigne i prošlogodišnji uspon od ukupno 16 odsto.
Britanski indeks FTSE 100, nemački Daks i Francuski CAC 40 su u porastu oko 0,35 odsto.
Akcije banaka su na meti investitora, pa su evropski indeksi akcija dostigli najviši nivo od polovine decembra 2000.
Među valutama na najvećem gubitku su japanski jen i švajcarski franak. Mirno reagovanje tržišta akcija na povećanje kamata u Kini i zadovoljstvo ministara finansija Grupe osam sadašnjim pozicijama vodećih valuta podstakli su nastavak prodaje japanskog jena i ulaganje u američki dolar.
Kanadski dolar je istovremeno dostigao najviši nivo za skoro 30 godina naspram američkog, jer su podaci o dinamičnoj ekonomiji uvećali izglede za povećanje kamatnih stopa u Kanadi.
Šangajski kompozitni indeks je na otvaranju berze pao tri odsto pod uticajem većih kamatnih stopa u Kini i proširenja dnevnog raspona fluktuiranja juana prema dolaru sa 0,3 na 0,5 odsto.
Beta je napisao:
NJUJORŠKI TAKSIJI POSTAJU “ZELENI“
Njujork -- Flota žutih taksija Njujorka biće u celini hibridna kroz pet godina, izjavio je gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg.
Trenutno ima samo 375 štedljivih, hibridnih vozila među 13 hiljada taksija na ulicama Njujorka, ali će se taj broj povećati na hiljadu do oktobra iduće godine i svake godine će rasti za 20 procenata.
Hibridne automobile pokreće kombinacija benzina i elektične struje i potrebno im je manje goriva, a izbacuju i manje gasova u atmosferu. Hibridna vozila isprobana za potrebe grada tokom proteklih 18 meseci uključivala su Tojotu Prius i Hajlander, Leksus RX 400 i Ford Eskejp, koji bi trebalo da zamene standardni njujorški taksi - Ford Kraun Viktorija, kome treba litar benzina da bi prevalio šest kilometara, preko dva puta više u odnosu na tipični hibrid.
Sem što će svi taksiji postati skroz „zeleni“ tokom pet godina, grad nalaže da sva nova vozila koja ulaze u flotu posle oktobra 2008. godine postižu minimum od deset kilometara po litru goriva. Godinu dana kasnije, svi novi automobili će morati da prevaljuju 13 kilometara po litru i da budu hibridi.
Gradski zvaničnici kažu da će novi standardi, kada budu u potpunosti uvedeni, smanjiti ispustanje ugljendioksida u Njujorku za više od 200 hiljada tona godišnje, a ova promena je deo Blumbergovog plana za Njujork koji uključuje smanjenje ispuštanja ugljendioksida za 30 procenata do 2030. godine.
business.hr je napisao:
INVESTICIONI FOND ULAZI U EMI?
Britanska EMI grupa pristala je na preuzimanje od strane investicionog fonda Tera Firma, za 3,2 milijarde funti.
EMI, koji ima ugovor sa Robijem Vilijamsom i prava na pesme Bitlsa u poslednjih godinu dana zapao je u teškoće, pa se nagađalo o ponudama za preuzimanje koju bi mogli da prihvate, nakon što su odbili konkurenta Vorner mjuzik.
Dugovi, koje će Tera Firma otplatiti, su se zbog lošeg poslovanja u poslednjih 18 meseci popeli na 260 miliona funti, a kao glavni krivac označeno je preuzimanje muzike sa Interneta.
Ponuda Tera Firme iznos 265 funti po akciji i uprava je ocenjuje prihvatljivom, ali sada je red na akcionarima da se odluče o prodaji.
B92 je napisao:
OMV: DOZVOLA ZA ISTRAŽIVANJE U NZ
OMV ojačava poziciju u Novom Zelandu, jednom od ključnih regiona na polju istraživanja i proizvodnje gasa.
OMV, vodeća naftna i gasna grupacija Centralne Evrope, ojačava portfelj u Novom Zelandu novom dozvolom za istraživanje priobalnog pojasa na novozelandskom Severnom ostrvu. OMV Novi Zeland, potpuno u vlasništvu OMV, je od nadležnog novozelandskog regulatornog tela dobio ceo priobalni istraživački Blok PEP 381200.
Dozvola je odobrena na period od pet godina, sa početkom od 1. septembra 2007. Novi priobalni blok leži na prosečnoj dubini mora od 1000 metara u Taranaki basenu. Radovi na dodeljenom bloku će početi početkom 2008. kupovinom 2D seizmičkog istraživanja.
Direktor Istraživanja i proizvodnje u OMV-u Helmut Langanger, je tom prilikom izjavio: "Nova dozvola ojačava naše prisustvo u Novom Zelandu, gde smo i predvideli dalji rast. ”
Nova dozvola se odnosi na predeo u Taranaki basenu, u blizini već postojećih postrojenja Pohokura, Maui i Maari. Pohokura je drugo po veličini gasno polje u Novom Zelandu i sa proizvodnjom od oko 40 hiljada boe/d (barela energetskog ekvivalenta nafte) pokriva oko 40% potreba za gasom cele zemlje.
OMV je u 2006. sa kombinovanim udelom u proizvodnji na poljma Maui i Pohokura postao treći po veličini proizvođač gasa snabdevajući približno 11% novozelandskog tržišta.
OMV ima balansiran međunarodni portfelj u 20 zemlja organizovanih u šest ključnih regiona: Dunavsko-jadranski region, severnoafrički, severozapadna Evropa, blisko-istočni, Australija/Novi Zeland i Rusko/kaspijski region.
Dnevna proizvodnja OMV-a u 2006. godini je iznosila približno 322 hiljade barela, a rezerve na kraju godine su bile oko 1,3 milijardi barela.