SRBIJA
Tanjug je napisao:
USKORO TENDER ZA KARGO CENTAR
Beograd -- Uskoro bi trebalo da bude raspisan novi tender za izgradnju kargo-logističkog centra, izjavio direktor beogradskog aerodroma.
Generalni direktor aerodroma "Nikola Tesla" Nebojša Nedeljković je precizirao da stručne službe tog preduzeća pripremaju novu tehničku dokumentaciju i projekcije finansijske konstrukcije, po čijem će završetku tender biti raspisan.
"Po formiranju nove vlade, verujem da će to odmah biti raspisano", rekao je Nedeljković i dodao da je u planu beogradskog aerodroma za ovu godinu i raspisivanje tendera za izgradnju hotela i biznis centra i da je ideja da se "privuče što više stranih investitora i samim tim otvore nova radna mesta".
Prema njegovim rečima, nastavljeni su i radovi na izgradnji vidikovca u blizini piste, a intenzivno se priprema i tehnička dokumentacija za opremanje i dogradnju vidikovca na vrhu aerodromske zgrade.
Beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" u novembru je propao tender za izbor najpovoljnijeg ponuđača za izgradnju i upravljanje Kargo i logističkog centra, jer je pobednik tog tendera, kompanija Dajnkorp, odustala od potpisivanja ugovora vrednog 60,6 miliona dolara.
Ta američka kompanija je proglašena pobednikom tendera još u februaru 2005. godine, a prvobitni plan za izgradnju i razvoj Kargo i logističkog centra predviđao je obim prometa od 40 hiljada tona u prvoj godini i 90 hiljada tona u četvrtoj godini poslovanja.
B92 je napisao:
NBS: RIZIČNI KREDITI U FRANCIMA
Beograd -- I centralne banke drugih evropskih zemalja upozoravaju na potencijalne rizike zaduživanja građana u švajcarskim francima.
Narodna banka Srbije saopštava i da te centralne banke smatraju da rast tako indeksiranih kredita, pre svega dugoročnih i stambenih, može da ugrozi najpre dužnike, a potom i finansijski sistem. To su, recimo, učinile centralne banke Mađarske, Austrije i Hrvatske.
U vrlo upozoravajućem tekstu, koji je 19. marta 2007. objavio britanski Telegraf, opomena stiže i iz same Nacionalne banke Švajcarske. “Što je niži kurs franka, to je veći rizik investitora koji ulaze u nove poslove. Nagla apresijacija franka će dovesti do velikih gubitaka. Nisam siguran da su svi učesnici na tržištu svesni ovog rizika”, izjavio je član Borda Nacionalne banke Švajcarske Džordan Tomas.
On je pokušao da ukaže da, izgleda, “tržišta podrazumevaju da će Nacionalna banka Švajcarske zauvek nastaviti da odobrava jeftine kredite”, dok je predsednik švajcarske centralne banke Žan Pjer Rot u “svakom svom govoru pokušavao da tržištima otvori oči i ukaže na ovu eventualnost”.
Britanski list citira njegovu konstataciju da devizni kurs “nije u skladu sa osnovnim ekonomskim pokazateljima”, kao i da “tekući nivo kamatnih stopa nije dovoljno visok da bi obezbedio stabilnost cena posmatrano na srednji rok”.
NBS saopštava da se time pokazuje koliko su suvisla neprofesionalna objašnjenja vezana za tobožnju nerizičnost zaduživanja sa valutnom klauzulom u CHF, koju neki domaći “stručnjaci” nude našim građanima, tim pre što se najveći broj njihovih kredita indeksiranih u švajcarskim francima odnosi na stambene kredite, odnosno na zaduženja sa rokom i do 30 godina.
Ovi tekstovi samo potvrđuju da se u Srbiji i dalje diskutuje o temama, koje su u drugim zemljama, pa i u najneposrednijem okruženju, odavno apsolvirane i potvrđene u praksi, kaže se u saopštenju NBS.
Beta je napisao:
„KUPCU NIS-A 50 MILIONA € NA DAR“
Beograd -- Srbija će godišnje poklanjati oko 50 miliona evra budućem kupcu Naftne industrije Srbije, procenjuje časopis Kvartalni monitor.
U Kvartalnom monitoru kažu da će se to desiti ukoliko NIS zadrži propis da naknada za korišćenje sirove nafte iznosi tri odsto prihoda kompanije.
Kao osnova za naplatu naknade u Srbiji se uzima ostvareni prihod, a ne vrednost izvađene sirove nafte, što ostavlja prostor NIS-u da plaća manju naknadu, a promena zakona posle privatizacije bila bi loša poruka stranim investitorima.
Metodologija za izračunavanje cene, navodi Kvartalni monitor, nije adekvatno definisana, tako da je kompaniji ostavljeno da sama odlučuje po kojoj će ceni obračunavati prihod. Naknada se do sada nije plaćala, pa je država na taj način direktno subvencionisala NIS, sa ukupno oko 20 miliona evra u 2005. i 2006. godini.
Kako se naglašava, NIS svake godine, prema gruboj proceni, samo od prodaje sirove nafte može da zaradi više od 200 miliona evra, ne računajući transportne troškove. Poređenja radi, visina "naftnog poreza" u SAD zavisi od toga ko je vlasnik zemlje, koliki je prihod kompanije i gde se naftno polje nalazi, a država uzima oko 50 odsto prihoda od vađenja sirove nafte kroz razne namete.
Prema proceni magazina "Oil & gas žurnal", Srbija i Crna Gora poseduju rezerve od oko 78 miliona tona sirove nafte, iz čega proizilazi da Srbija ima naftu u vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra.
B92 je napisao:
PROSEČNA ZARADA 25.228 DINARA
Beograd -- Prosečna neto isplaćena zarada u februaru u Srbiji iznosila je 25.228 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ona je nominalno za 4,59 odsto viša nego januaraska, a realno za 4,8 odsto. Februarska zarada je, u odnosu na isti mesec prošle godine, veća nominalno za 28,93, a realno za 23,5 odsto.
Isplaćena zarada u prva dva meseca ove godine bila je nominalno za 30,71 odsto i realno za 24,3 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.
Prosečna bruto zarada u februaru bila je 35.219 dinara i veća je u odnosu na januarsku nominalno za 4,29, a realno za 4,5 odsto, dok je prosečna bruto zarada u odnosu na februar prošle godine veća nominalno za 22,9, a realno za 17,72 odsto.
Prosečna bruto zarada isplaćena u prva dva meseca ove godine bila je nominalno veća za 24,85, a realno za 18,79 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
B92 je napisao:
USKORO NOVI VLASNIK ZGRADA MUP-A
Beograd -- Zgrada nekadašnjeg saveznog SUP-a, koja je bombardovana pre 8 godina, trebalo bi uskoro da dobije novog vlasnika.
Pobednik trećeg tendera za tu zgradu u ulici Kneza Miloša 90-92 austrijska “Soravija invest”, kako navode u Direkciji za imovinu, potpisivanje kupoprodajnog ugovora uslovljavala je time da Direkcija obezbedi građavinsku dozvolu.
U Direkciji su to odbili, jer oni prodaju samo vlasništvo nad kompleksom, a grad Beograd izdaje urbanističke uslove i odobrenje. Ponudu sada očekuju drugoplasirani na tenderu, švajcarska firma “Prajvat prodžekt menadžment”.
Ta švajcarska firma ponudila je 34,5 miliona evra, pola miliona manje od prvoplasirane Soravije.
U „Prajvat prodžekt menadžmentu” kažu da iza njih finansijski stoji investicioni fond "Svis kepital grup" i da još nisu dobili zvanično obaveštenje od Direkcije o tome da li će im dati ponudu za kupovinu zgrade.
„Zgradu koja je monumentalna, kamenu zgradu, bi renovirali u modernom stilu, zadržali bi njenu formu i tu bi bila jedna poslovna zgrada gde bi se uselile velike inostrane kompanije koje će doći u Srbiju“, kaže za B92 Žarko Pavlović, generalni direktor „Prajvat prodžekt menadžmenta“.
On je dodao da bi iza postojeće zgrade nikao poslovni hotel sa četiri zvezdice, površine oko 30.000 kvadrata.
Parcele u Kneza Miloša imaju više od 80 ari površine. Kompleks se sastoji od nekoliko poslovnih i dvorišnih zgrada ukupne površine oko 22.600 kvadrata.
Novi vlasnik biće uknjižen tek kada u potpunosti izmiri obaveze. Šta će se graditi na toj lokaciji odlučiće ne samo novi vlasnik već i grad Beograd, u čijoj je nadležnosti izdavanje građevinske dozvole.
„Posao investitora je da uradi nov detaljni plan, da sklopi ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i prema gradu obavi svoje dužnosti, znači da plati naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta za razliku kvadrata. Taj će objekat morati da se projektuje, verovatno, putem javnog arhitektonskog konkursa zbog važnosti lokacije“, kaže za B92 Đorđe Bobić, glavni arhitekta grada Beograda.
Prema njegovim rečima, moguće je i znatno povećati visinu zgrade, s obzirom da je to „pozicija koja pretpostavlja mogućnost jednog visokog objekta, uslovno rečeno od 12 do 15 spratova, koji će biti jedan znak na ulazu u Beograd sa te mostarske strane“.
"Investitor ne može da gradi zgradu za stanovanje, može da gradi sve što je u sveri poslovanja kao što su poslovni prostor, hotel ili nekakva kombinacija. Investitor će o tome da se izjasni“, kaže Bobić.
Ukoliko sa Direkcijom sklope ugovor, „Prajvat prodžekt menadžment“ planira da rekonstruiše zgradu u moderno poslovno zdanje.
Do sada su za taj kompleks raspisana ukupno tri tendera, a prva dva su propala, jer nijedan od ponuđača nije ispunjavao uslove.
Beta, B92 je napisao:
PRODAJA APATINSKE VEĆA ZA 12 ODSTO
Beograd -- Apatinska pivara prodala je prošle godine 3,3 miliona hektolitara piva, što je za 12 odsto više nego u 2005. godini.
Generalni direktor pivare Hans Šute kaže da brendovi Apatinske pivare zauzimaju oko 46 odsto tržišta piva u Srbiji, a pivara je u 2006. izvezla 36 odsto više piva nego u 2005. godini, ukupno oko 450 hiljada hektolitara.
Pivara izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Hrvatsku, Švajcarsku, Austriju i Australiju, a u nju je od 2003. godine investirano oko sto miliona evra, pre svega u modernizaciju pivare i pogona, unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga, kao i u razvoj brendova.
Prema njegovim rečima u ponudi Apatinske pivare su: Jelen pivo, Beks, Stela Artoa, Nikšićko pivo, Pils lajt i Apatinsko pivo, a od januara ove godine u ponudi je i pivo Lovenbrau. Šute je naglasio da je u prošloj godini prodato 2,4 miliona hektolitara Jelen piva i dodao da je to vodeći brend u Srbiji, ali i u centralnoj Evropi.
Apatinska pivara je od 2003. godine deo kompanije InBev, koja je vodeći svetski proizvođač piva, a u 2006. godini prodala 255 miliona hektolitara i imala ukupne prihode od 13,3 milijardi evra. Ta kompanija sa sedištem u Belgiji ima oko 86 hiljada zaposlenih, posluje u preko 30 zemalja širom Severne i Južne Amerike, Evrope i Azije i ima vodeće mesto na tržištima koja se najbrže razvijaju, kao što je centralna Evropa.
Tanjug je napisao:
ŽELEZNICA ZARADILA 9 MLRD. DINARA
Beograd -- Železnice Srbije su prevezle u 2006. oko 14 miliona tona robe, čime su ostvarile prihod od oko devet milijardi dinara.
Prevoz je za deset odsto veći nego 2005. godine, a zarada proistekla iz tog transfera robe za 29 odsto, što je 18 odsto više od planiranog, navedeno je u saopštenju Železnica Srbije.
Železnica planira da za 2007. godinu poveća obim robnog prevoza u tonama za oko 5,4 odsto, a u netotonskim kilometrima za oko 6,2 odsto, što će rezultirati povećanjem prihoda za 8,2 odsto.
U ukupnom robnom saobraćaju Železnica Srbije, međunarodni saobraćaj učestvuje sa 85 odsto, a samo je od tranzita u prošloj godini zarađeno oko 45 miliona evra, navedeno je u saopštenju, u kom se dodaje da će prioritet u narednom periodu biti zadovoljavanje potreba tradicionalnih korisnika železnice poput EPS-a, U.S. Stila, šećerana, cementara, rudnika uglja i drugih.
Beta je napisao:
RAZJAŠNJEN UGOVOR O PRODAJI RTB BOR
Beograd -- Predstavnici sindikata RTB Bor danas u Agenciji za privatizaciju mogu pregledati ceo ugovor o prodaji imovine tog preduzeća
Predstavnicima sindikata Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor su u Ministarstvu razjašnjene sve tražene tačke kupoprodajnog ugovora, piše u saopštenju Ministarstva privrede Srbije.
Sastanku su, pored ministra privrede i državnog seketara Predraga Bubala i Zore Simović, pristustvovali i ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov, direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Galić i direktor RTB-a Miodrag Conić.
"Ocenjeno je da je od izuzetne važnosti da se proces privatizacije RTB-a okonča, a Agencija će pratiti izvršenje svih ugovorenih obaveza kupca, posebno odredbe o isplati cene, obaveznih investicija i sprovođenju socijalnog programa", ističe se u saopštenju.
Rumunska kompanija "Kuprom" (Cuprom) kupila je imovinu RTB-a za 400 miliona dolara.
Novi vlasnik RTB-a je sa sindikatom postigao dogovor da zadrži sve radnike kojih sada ima 4.524, a oni koji žele da napuste preduzeće dobiće otpremninu od 400 evra po godini staža.
Nezadovoljstvo radnika RTB-a izazvale su informacije da "Kuprom" nema novac za isplatu ugovorene cene i da su mu ugovorom omogućene određene olakšiće, koje nisu dobili drugi kupci firmi u Srbiji.
Beta je napisao:
PRODUŽEN ROK ZA SAVREMENU
Beograd -- Rok za dostavljenje ponuda na tenderu za prodaju beogradskog preduzeća Savremena administracija je pomeren na 4. maj.
Agencija za privatizaciju Srbije objavila je danas da je produžen i rok za podnošenje zahteva za kupovinu tenderske dokumentacije do 3. aprila.
Tender za prodaju 68,94 odsto kapitala Savremene administracije objavljen je 26. februara.
Pravo na podnošenje ponuda imaju firme koji se bave izdavanjem knjiga, brošura, muzičkih knjiga i drugih publikacija u kontinuitetu poslednje tri godine, čiji je prihod u prošloj godini bio najmanje pet miliona evra.
Ponudu mogu dostaviti i finansijski investitori koji su u prošloj godini imali poslovnu aktivu veću od 30 miliona evra ili prihod najmanje 15 miliona evra.
U vlasništvu Savremene adminsitracije, koja ima oko 300 radnika, su objekti ukupne površine 11.440 kvadratnih metara. Prihod tog preduzeća u 2005. godini bio je 2,6 miliona evra.
Beta, B92 je napisao:
SOMBOR: ITALIJANSKA FABRIKA RUBLJA
Sombor -- Italijanska kompanija Kalcedonija otvoriće u industrijskoj zoni Sombora fabriku ženskog rublja vrednu 30 miliona evra.
Predsednik opštine Jovan Slavković kaže da će fabrika "u prvoj fazi zapošljavati 500 radnica čija će obuka početi već u maju", a istovremeno u industrijskoj zoni italijanska firma za proizvodnju plastike Ferari privodi kraju gradnju fabrike vredne četiri miliona evra koja će početi da radi u septembru.
"Dobra saradnja Sombora i Privredne komore Vićence u Italiji, koja je treća po privrednoj snazi u Italiji, ogleda se i u Predlogu sporazuma o saradnji koji će uskoro biti potpisan", kazao je Slavković.
On je istakao da se privreda tog kraja Italije naročito interesuje za ulaganja u opštinu Sombor gde je desetak firmi koje pripadaju zlatarskoj industriji izrazilo interesovanje za ulaganja od milion do 30 miliona evra.
"Sombor se na nedavno održanom Sajmu investicija u Kanu predstavio u najboljem svetlu i očekujemo da brošura posvećena direktnim ulaganjima u našu opštinu, koja je izazvala veliko interesovanje, u najskorije vreme pruži konkretne rezultate na planu investicija u opštinu Sombor", rekao je Slavković.
Za narednu nedelju najavljana je i poseta Somboru ambasadora Republike Nemačke u našoj zemlji Andreasa Cobela, koji će se na licu mesta uveriti u mogućnosti opštine Sombor koja će se naći u programu privrednih pilot projekata Evropske unije.
Tanjug je napisao:
OGROMNO NEISKORIŠĆENO TRŽIŠTE
Vašington -- Četiri milijarde ljudi u svetu sa niskim prihodom predstavljaju potencijalno tržište vredno ukupno pet biliona dolara.
Tržište je uveliko neiskorišćeno, jer se potrebe tih potrošača ignorišu, ukazala je Međunarodna finansijska korporacija (IFC), filijala Svetske banke za finansiranje privatnih projekata.
IFC u izveštaju pod naslovom "Sledeće četiri milijarde - obim tržišta i poslovna strategija u bazi piramide" razmatra segment svetske populacije koji nešto bolje stoji od 1,2 milijarde onih koji žive u krajnjoj bedi, s dnevnim prihodom po stanovniku nižim od jednog dolara.
Kompanije treba tržišno da se orijentišu na ljude koji žive na dnu ekonomske piramide, odnosno bazi piramide (BOP), kojima su sada roba i usluge ili preskupi, ili slabog kvaliteta ili nedostupni, ukazano je u izveštaju koji je IFC uradila zajedno sa Institutom za svetske resurse (WRI).
U izveštaju se analizira obim tržišta u podnožju, bazi piramide (BOP), korišćenjem podataka o prihodu i potrošnji u domaćinstvima, ali daju i preporuke poslovne strategije na osnovu iskustava uspešnih kompanija koje posluju na tim tržištima.
"Ovaj izveštaj pokazuje koliko je kritično fokusirati se na BOP u svim njegovim dimenzijama," izjavio je predsednik Instituta Džonatan Leš (Jonathan Lash).
On je ukazao da "BOP pobeđuje kada se uvede u formalnu ekonomiju", a "biznis pobeđuje kada obrati pažnju na BOP", preneo je AP.
U analizi IFC i WRI se kaže da se tradicionalni pristupi smanjivanju siromaštva često usredsređuju na veoma siromašne, za koje se pretpostavlja da nisu u stanju sami sebi da pomognu i da im je zato potrebna milostinja ili javna pomoć.
"Tržišno baziran pristup počinje od spoznaje da siromaštvo ne eliminiše trgovinske i tržišne procese: praktično sve siromašne porodice razmenjuju novac ili rad da bi zadovoljile osnovne potrebe," konstatuje se u izveštaju.
Tržišni pristup se time usredsređuje na ljude kao potrošače i na rešenja koja mogu da doprinesu da tržišta budu efikasnija, konkurentnija i uključivija - tako da BOP od njih ima koristi.
Kao primeri roba i usluga koje se mogu obezbediti u okviru ovog pristupa navedeni su, između ostalog, celularni telefoni, hrana, gorivo i finansijske usluge.
Prema izveštaju, četiri milijarde ljudi u podnožju (bazi) ekonomske piramide žive u relativnom siromaštvu. Njihov prihod "po glavi" je niži od 3,35 dolara (2,5 evra) dnevno u Brazilu, 2,11 dolara (1,6 evra) u Kini, 1,89 dolara (1,4 evra) u Gani, a 1,56 dolara (1,15 evra) u Indiji.
BOP tržišta su često u ruralnim i nerazvijenim sredinama, njima dominira neformalna siva ekonomija, pa su zbog toga relativno neefikasna i nekonkurentna, navodi se u izveštaju IFC i WRI i dodaje da se kvalitet života siromašnih potrošača direktno povećava sa većim brojem kompanija koje konkurišu jedna drugoj u isporuci roba i usluga takvim potrošačima.
Azija, uključujući Bliski istok, ima daleko najveće tržište BOP - 2,86 milijardi ljudi sa ukupnim prihodom od 3,5 biliona dolara (2,6 biliona evra). BOP tržište predstavlja 85 odsto ukupne populacije u regionu i 42 odsto ukupne kupovne moći, što je značajan udeo azijskog potrošačkog tržišta koje rapidno raste.
BOP tržište u istočnoj Evropi dostiže vrednost od 458 milijardi dolara (343,7 milijardi evra) i uključuje 254 miliona ljudi ili 64 odsto populacije i 36 odsto ukupnog prihoda.
U Latinskoj Americi BOP tržište dostiže 509 milijardi dolara (382 milijardi evra) i uključuje 360 miliona ljudi - 64 odsto regionalne populacije, ali svega 28 odsto ukupnog prihoda domaćinstava na kontinentu, što je manji udeo nego u drugim regionima. Tržište BOP potrošača u Africi procenjeno je na 429 milijardi dolara (322 milijarde evra), ali čini dominantno potrošačko tržište sa 71 odsto kupovne moći. Uključuje 486 miliona ljudi ili 95 odsto ispitane populacije.
Ac/broker.co.yu je napisao:
I NOVOSADSKI SAJAM REKORDNO
Beograd -- Prvo trgovanje akcijama Novosadskog sajma (NSSJ) donelo je maksimalno mogući skok ove akcije i cenu od 5.048 dinara.
Akcije su porasle maksimalno dozvoljenih 300 procenata na nivo od 5.048 dinara uz promet od preko 3 miliona dinara.
Ova novosadska kompanija je i tokom 2006. godine nastavila rast poslovanja: poslovni prihodi su iznosili 693 miliona dinara dok neto dobitak iznosi nepunih 70 miliona dinara. Po današnjoj tržišnoj ceni od 5.048 dinara Novosadski sajam vredi preko 39 miliona evra.
Danas.co.yu je napisao:
KONDITORSKI PROGRAM FIDELINKE
Subotica -- Menadžment Fidelinke (FIDL), sredinom prošle godine doneo je stratešku odluku da se krene sa finalnim proizvodima.
"Već šest decenija prisutni smo na tržištu brašna i testenina, i logično je da se takva odluka realizuje u srodnoj, pekarskoj i konditorskoj proizvodnji", kaže Danijela Zarić, direktor marketinga sektora Fidelinke.
Prema njenim rečima, tržište je dobro prihvatilo prve nove proizvode iz Fidelinke. Ona je dodala da je reč o liniji Mc kreker, posnoj grickalici pogodnoj za kobinovanje sa šunkom, sirom, maslinama i pivom.
"Prema ciljnoj grupi kojoj je proizvod usmeren, kreirali smo i reklamnu kampanju. Slogan 'Obara s nogu' obraća se urbanoj, mladoj i srednjoj generaciji, a dve verzije spota emituju se na najgledanijim televizijskim kanalima. Urađene su i verzije za radio emitovanje i za štampane medije, a u gotovo svim velikim prodajnim objektima organizovane su degustacije", kaže Zarić.
Ona naglašava da je nedavno promovisan i slatki program od tri proizvoda namenjena prevashodno deci, a na tržištu je već zapažen Mini Zoo, pecivo u obliku životinjskog carstva sa kakao prelivom.
"Posebno u velikim marketima, gde je Fidelinka i ranije bila prisutna zbog testenina, konditorski program je dobro prihvaćen, pa je dalji tok kampanje, osim na potrošače, usmeren i na vlasnike manjih prodavnica", objašnjava Zarić i dodaje da se tokom ove godine mogu očekivati novi programi iz te kompanije.
Beta, Tanjug je napisao:
"TELEKOM" ULAŽE U RAZVOJ TELEFONIJE
Beograd -- "Telekom Srbije" uložiće ove godine u razvoj fiksne i mobilne telefonije, ali i brži pristup Internetu, 420 miliona dinara.
Direktor Direkcije "Telekoma" Aleksandar Jovanović je istakao da je "Telekom Srbije" u proteklih šest godina uložio u razvoj fiksne i mobilne telefonije 10 milijardi dinara.
On je rekao i da će do kraja 2007. godine biti rešeno još 3.500 zahteva za novi priključak i razdvojeno 3.300 "dvojnika".
Na digitalnu centralu će, prema rečima Jovanovića, biti prebačeno 5.100 priključaka.
Telekom: U fiksnu mrežu na istoku i jugu Srbije 10 milijardi
Zaječar - "Telekom Srbije" je na području istočne i južne Srbije u poslednjih šest godina investirao u unapređenje fiksne telefonije 10 milijardi dinara, saopštila je izvršna direkcija Telekoma za to područje.
U saopštenju se navodi da je na području opština Niš, Pirot, Prokuplje, Zaječar, Bor, Leskovac i Vranje od 2001. godine do 2007. godine rešeno 116.000 zahteva za nove priključke i razdvojeno 75.000 dvojnika.
"Planiramo da u 2007. godini na području Borskog okruga i Zaječarskog okruga uložimo još 420 miliona dinara, rešimo 3.500 zahteva za nove priključke i da na digitalnu centralu prebacimo 5.100 priključaka i postavimo optičke kablove od Niša ka Zaječaru i od Negotina ka Kladovu", saopštio je “Telekom”.
U saopštenju se dodaje da su Zaječar i Bor među prvima u Srbiji pokriveni "3G" signalom mobilne telefonije i da u tom regionu Mobilna telefonija Srbije ima 18.000 korisnika.
REGIONTanjug je napisao:
VIŠE STOTINA MILIONA EVRA U BUDVU
Budva -- Tokom ove i 2008., na području Budvanske rivijere u brojne investicione projekte biće uloženo više stotina miliona evra.
Direktor opštinske Agencije za planiranje Aleksandar Tičić kaže da će opština Budva tokom ove godine u realizaciju kapitalnih investicionih projekata, kao što su putna, vodovodna i elektro infrastruktura, uložiti 33,5 miliona evra, što predstavlja najveći investicioni ciklus ikada planiran na Crnogorskom primorju.
Najveći deo novca za ovako veliki investicioni poduhvat opštinska vlast će obezbediti od naplate komunalija, od čega se očekuje priliv od 20 miliona evra.
Samo tokom ove godine, u Budvi će biti izgrađen novi bulevar kroz centar grada, vredan četiri miliona evra, nova zgrada osnovne škole, zgrada fakulteta i nove saobraćajnice.
Na brdu Topliš iznad Budve u toku je izgradnja prvog vodenog parka na crnogorskom primorju, u koji jedna kiparska kompanija ulaže više od 30 miliona evra.
Krajem ove godine planirano je da započne i izgradnja velikog poslovno-trgovinskog centra u centru Budve, vrednog više od 30 miliona evra, a učešće opštine u ovom projektu iznosiće pet miliona evra.
U rekonstrukciju i dogradnju hotela "Avala", kompanija "Bepler i Džekopson" iz Londona uložiće najmanje 20 miliona evra, a za rekonstrukciju i dogradnju hotela "As" u Perazića Dolu ruska kompanija "Njegaturs" 50 miliona.
Kompanija "Aman rizorts" će u obnovu hotela "Sveti Stefan", "Miločer" i izgradnju novog na Kraljičinoj plaži uložiti više od 40 miliona evra, a ruska firma "Vas invest" planira da u hotelski kompleks u blizini Reževića uloži 60 miliona evra.
Austrijska kompanija "Soravia" će, u saradnji sa Hotelsko-turističkim preduzećem "Budvanska rivijera", u izgradnju hotela "Hilton" u Budvi uložiti, kako je planirano, 40 miliona evra.
Zahvaljujući interesovanju nekoliko inostranih partnera, u izgradnju budućeg savremenog fudbalskog stadiona u Budvi biće uloženo stotinu miliona evra, kazao je Tičić.
Seebiz.net je napisao:
U PLANU PANEVROPSKI NAFTOVOD
Zagreb -- Srbija, Hrvatska, Rumunija i Italija će u Zagrebu 3. aprila potpisati Memorandum o razumevanju u vezi sa Panevropskim naftovodom.
Time će početi realizacija projekta 1.319 kilometara dugog naftovoda od rumunske luke Konstanca do italijanske luke Trst, kojim će se u srednju i zapadnu Evropu dopremati nafta iz kaspijskog regiona, odnosno Azerbajdžana, Turkmenistana i Kazahstana.
U projektima naftovoda predviđeno je da on dužinom od 29 kilometara prolazi i kroz Sloveniju, ali tamošnja vlada zbog navodne zaštite krškog područja ne želi da graditi cevovod, pa predstavnik Slovenije neće staviti potpis na memorandum.
Pomoćnik hrvatskog ministra privrede Željko Tomšić smatra da postoji šansa da Slovenija uđe u taj projekat, u čemu bi pritiskom trebalo da pomogne i EK, ali bi slučaju konačnog odbijanja naftovod zaobišao Sloveniju i protezao se severnim delom Istre, nakon čega bi se podmorskom putem spojio na Trst.
Procenjuje se da bi gradnja počela početkom 2009. godine, a nafta bi potekla 2011. ili 2012. godine.
Gradnja naftovoda bi koštala između dve i 3,5 milijardi dolara.
U Hrvatskoj procenjuju da bi ta zemlja ovim naftovodom imala direktne ekonomske koristi od oko dve milijarde dolara, u šta bi ušla naplata prava prolaska, porez na dodatu vrednost, razne takse, komunalne usluge i slično.
Od ukupne dužine kroz Hrvatsku prolazi najveći deo naftovoda, i to kroz cevovode nekadašnjeg Jugoslovenskog, a sada Jadranskog naftovoda u dužini od 423 kilometra. Kroz naftovod bi, po sadašnjim projekcijama, prolazilo između 60 i 90 miliona tona nafte godišnje.
Ulaskom Hrvatske u ovaj projekat dodatno se komplikuje pozicija oko Družbe Adria, projekta koji bi za transport ruske nafte koristio cevovode JANAF-a, jer Rusija neće biti zadovoljna odlukom Hrvatske da pristaje na transport kaspijske nafte, a da odugovlači sa odgovorom o projektu Družbe.
Beta je napisao:
RAST HRVATSKIH DEVIZNIH REZERVI
Zagreb -- Hrvatske devizne rezerve dostigle su početkom marta maksimum od 10,5 milijardi evra, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke.
Od početka godine, gledano na nedeljnom nivou, devizne rezerve su veće od 9,5 milijardi evra. Najmanje su bile početkom januara, 9,53 milijarde evra, ali je usledio najveći sedmični rast za više od milijardu evra.
Tokom februara rezerve su se kretale između 9,88 i deset milijardi evra, da bi, prema novim podacima HNB, na dan 9. marta dostigle rekordnih 10,5 milijardi. U poređenju sa krajem 2006. godine, devizne rezerve su porasle za gotovo 1,8 milijardi evra.
Prema poslednjim mesečnim podacima, krajem januara su devizne rezerve bile "teške" 9,17 milijardi evra i bile su za 467 miliona veće nego na kraju 2006. Relativno snažnom rastu na mesečnom nivou doprineli su rast obaveznih rezervi za 253 miliona evra i otkup deviza HNB od banaka, u visini 177 miliona, u deviznoj intervenciji.
Krajem 2006. devizne rezerve su pokrivale 30 odsto hrvatskog spoljnog duga. Analitičari očekuju da u prvom kvartalu 2007. taj procenat bude veći, s obzirom na nastavak orijentacije na finansiranje preko domaćeg tržišta kapitala i restriktivne mere monetarne politike, kao i uz rast rezervi.
Vijesti je napisao:
NEMA PREDNOSTI ZA TELEKOM SRBIJE
Podgorica -- Telekom Srbija i holandski Ogalar, nisu u boljoj poziciji od Promontea i T-Mobilea uprkos promeni "kantri koda", pišu "Vijesti".
“Sasvim odgovorno mogu da tvrdim da imaju iste startne pozicije, uprkos tome što budući mobilni operator, holandsko-srpski konzorcijum, verovatno neće imati troškove, koje će imati mobilni operatori u Crnoj Gori, zbog promene telefonskog koda države”, rekao je direktor Agencije za telekomunikacije Crne Gore Zoran Sekulić.
Crnogorska Agencija je na tenderu izabrala trećeg operatora u Crnoj Gori neposredno pred promenu takozvanog „kantri koda”, sa 381 na 382, i mobilnog koda zemlje, koja postojećim operatorima donosi dodatni trošak, ali i opasnost od gubitka korisnika ako period paralelne primene oba koda ne bude dovoljno dug da izmene postojeće ugovore sa stranim mrežama i izvrše testiranja.
To se može desiti zbog mogućih problema u romingu i primanju poziva iz inostranstva.
Telekom Srbije, koji je najavio start od jula, neće imati te probleme ako počne odmah samo sa novim kodom, što će se i desiti ako srpska agencija za telekomunikacije, RATEL, prihvati predlog crnogorske Agencije da korišćenje novih kodova za mobilnu telefoniju počne već u aprilu.
Sekulić je podsetio da je jedan od osnovnih poslova crnogorkse Agencije liberalizacija tog sektora i podsticanje konkurencije, kao i da je i postojećim operaterima i resornom Ministarstvu već odavno poznato da sledi ulazak trećeg operatora i promena kodova. “To što je do jednog i drugog došlo praktično u isto vreme, stvar je naših nastojanja i u pravcu implementacije međunarodnih kodova i u pravcu liberalizacije sektora telekomunikacija i uvođenja konkurencije”, kazao je Sekulić i dodao da Agencija nije "tempirala" da se dve promene vremenski poklope.
On je precizirao da je praktično istovremena promena koda i ulazak trećeg operatera pozitivna i za korisnike, Crnu Goru, crnogorsku Agenciju za telekomunikaciji, a "u krajnjoj liniji je pozitivna i za postojeće operatore koji se moraju navikavati na konkurenciju".
Sekulić, ipak, kaže da bi "možda bilo bolje da je međunarodni kod za Crnu Goru implementiran odavno".
Sekulić je potvrdio da crnogorska Agencija za telekomunikacije nije ostavila rok RATELU da odgovori na ponudu o periodu paralelne primene dva koda.
”Rok nismo ostavljali, jer su to pregovori. Nije uobičajeno u ovakvim razgovorima da nekoga uslovljavate, pogotovo ako neko treba da da saglasnost”, objasnio je Sekulić.
Vreme radi za crnogorske operatore, ocenio je on, jer sve dok se ne dogovore dve agencije, novi kod neće biti uveden.
Tako bi se moglo desiti da i novi operator stratuje sa starim kodom pa ima troškove za prilagođavanje novom, ako se dve agencije ne dogovore do jula.
Eciks je napisao:
"VINER ŠTETIŠE" U ALBANIJI I KIM?
Osiguravajuća kompanija Viner štetiše iz Beča, planira da uđe na tržište Albanije, Kosova i Makedonije.
Kompanija TBIH (Financial Services Group N.V. TBIH) u kojoj austrijski Viner štetiše (Wiener Städtische Versicherung AG) ima većinski udeo, potpisala je Memorandum o razumevanju koji podrazumeva akviziciju od najmanje 60 odsto akcija preduzeća Sigma Sh.a. sa sedištem u Tirani.
Osiguravajuća kompanija Sigma je osnovana 1998. godine i ukupno zapošljava oko 160 radnika u 25 poslovnica. Ne bavi se poslovima životnog osiguranja. Osim u Albaniji, posluje i u Makedoniji, kao i u Kosovu i Metohiji.
“Sigma Sh.a. omogućuje našoj osiguravajućoj grupaciji rani ulazak na tri nova tržišta sa velikim potencijalom. Sigma je druga po veličini osiguravajuća kuća u Albaniji sa dobrom tržišnom pozicijom”, prokomentarisao je Ginter Gejer, direktor Viner štetiše grupe iz Beča.
On je izjavio da će nakon ove akvizicije austrijska kompanija dalje geografski diverzifikovati svoje poslovanje, odnosno da će poslovati u 20 zemalja, što će joj stvoriti jedinstvenu tržišnu poziciju u ovom delu Evrope.
Prošle godine, Sigma je ostvarila 15 miliona evra prihoda od premija na tri tržišta na kojima je poslovala, a njeno fokus tržište je bilo osiguranje motornih vozila. U Albaniji, Sigma je druga po veličini na tržištu osiguranja sa oko 19 odsto tržišnog udela.
U 2005. godini, ukupna suma uplaćenih premija na albanskom tržištu iznosila je oko 32 miliona evra. Sa stopom penetracije od svega 0,5 odsto (procentualni udeo premija za osiguranje u BDP zemlje), Albanija predstavlja tržište sa velikim potencijalom. U razvijenijim zemljama EU taj udeo iznosi oko 8,6 odsto.
Nezavisne novine je napisao:
SPAJANJE BERZI U BIH NESPROVODIVO?
Banjaluka, Sarajevo -- Spajanje Sarajevske i Banjalučke berze, po uzoru na berze u Hrvatskoj, u skorijoj budućnosti nije sprovodivo.
Berzanski stručnjaci su ocenili da to nije moguće zbog entitetskog uređenja tržišta kapitala.
U Sarajevskoj berzi za sada ne vide mogućnost spajanja sa Banjalučkom berzom, po uzoru na Zagrebačku i Varaždinsku berzu, navodeći da postoje zakonske i političke prepreke za takav proces.
S tim se slažu i u Banjaluci, gde radije razmišljaju o regionalnim integracijama.
Direktor Sarajevske berze, Zlatan Dedić, kaže da bi prva faza ka spajanju bosanskohercegovačkih berzi trebalo da bude ujedinjenje tržišta kapitala, odnosno da brokerske kuće i vrednosni papiri prelaze granice entiteta, i donošenje zakona na državnom nivou i postojanje jednog regulatora.
"Ima zajedničkih aktivnosti između berzi. Pripremamo se za uvođenje zajedničkog indeksa bosanskohercegovačkog tržišta kapitala, ali čisto ujedinjenje za sada ne vidim. Ono zavisi od političara", istakao je Dedić.
U Banjalučkoj berzi kažu da o spajanju sa Sarajevskom berzom ne razmišljaju zbog entitetskog zakonskog uređenja, ali i mogućih negativnih posledica.
"Takav proces bi čak mogao usporiti postojeći trend razvoja tržišta imajući u vidu da bi za zakonsko usklađivanje, s jedne strane, bio potreban politički konsenzus, dok bi se, s druge strane, učesnici na tržištu morali prilagođavati", kaže Darko Lakić, rukovodilac Sektora za listing, razvoj i odnose sa javnošću Banjalučke berze.
Direktor NLB Razvojne banke, Radovan Bajić, najvećeg akcionara Banjalučke berze, potvrđuje da vlasnici te institucije do sada nisu razmatrali mogućnost integracija. On smatra da tržište kapitala ne zavisi od berze, nego od snage učesnika, pre svega emitenata.
"Činjenica je da ne postoje ograničenja za učesnike na tržištu kapitala za trgovanje na bilo kojoj od berzi u BiH, te oni ne bi bili u povoljnijoj poziciji ukoliko bi sve raspoložive hartije od vrednosti bile samo na jednoj berzi", izjavio je Bajić.
U Banjaluci ocjenjuju da bi za područje Balkana najbolji bio baltički model koji podrazumeva ostanak postojećih berzi uz stvaranje jedinstvene trgovačke platforme i nastupa prema investitorima. Prije priče o integracijama trebalo bi, kažu, srediti prioritetnije stvari kao što su nizak nivo korporativne kulture i uvođenje obveznica.
Učesnici na tržištu kao manu postojanja dvije berze ističu nemogućnost da brokerske kuće iz jednog entiteta direktno trguju na tržištu drugog entiteta, pa su prinuđeni raditi preko partnera-posrednika ili otvarati dvije kancelarije.
Ta prepreka će, kako saznajemo, biti otklonjena za par mjeseci, do kada bi u FBiH trebalo da bude usvojen zakon o tržištu vrijednosnih papira, čime će se automatski aktivirati već usvojeni zakon u RS koji uklanja suvišnu birokratiju.
SVETB92 je napisao:
BARKLIZ ŽELI DA KUPI ABN AMRO
London, Amsterdam -- Barkliz, jedna od najvećih britanskih banaka, razmatra preuzimanje ABN Amro Holdinga, najveće banke u Holandiji.
Barkliz bi mogao da za amsterdamski ABN Amro ponudi 60 milijardi evra, tvrdi analitičar Žan-Pjer Lamber, a ovo preuzimanje bi predstavljalo najveće spajanje u istoriji evropskog bankarstva, čime bi se formirala banka čija bi tržišna vrednost bila 117 milijardi evra.
Ukoliko dođe do preuzimanja, posao banke bio bi proširen, pored Evrope, i na Sjedinjene Američke Države i Afriku, a Barkliz bi se ravnopravno mogao nadmetati i sa svojim trenutno jačim rivalima HSBC Holdingom i „Royal Bank of Scotland“.
Osim britanaca, za holandsku banku su zainteresovani i „Royal Bank of Scotland“, ING Grupa iz Holandije, najveća španska banka Banka Santander, kao i francuski BNP Paribas i Sosijete Ženeral.
ABN Amro je pod pritiskom nekih svojih najvećih vlasnika, hedž fondova, koji žele da banka svoje operacije ili obnovi ili proda, zbog nemogućnosti da podigne atraktivnost i cene svojih akcija, koje godinama zaostaju za cenama akcija drugih banaka.
Londonski investicioni fond TCI, koji je poznat po velikim zahtevima u kompanijama u kojima je deoničar, pokrenuo je kampanju protiv uprave ABN-a iako poseduje samo jedan odsto deonica kompanije.
Holandska banka ima kapitalizaciju veću od 50 milijardi evra, a posluje čak u 53 zemlje sveta, a analitičari navode da ABN banci nedostaje više energije i bolja strategija u naporima da preuzmu evropske rivale, što se odrazilo na poverenje akcionara.
Potencijalne kupce ABN Amro je verovatno privuklo poslovanje ove banke u SAD, gde Holanđani ostvaruju značajan profit, ali i na novim tržištima koja se brzo razvijaju, kao što je Brazil.
Barkliz bi se kupovinom ABN Amro našao među vodećim grupama u svetskoj bankarskoj industriji, a nakon objavljivanja vesti o interesovanju za nju, akcije ABN-a su skočile za osam procenata na 29,46 evra.
Istovremeno, analitičari smatraju da ukoliko do spajanja ne dođe, rasprodajom nekih delatnosti ove banke moglo bi doći do zajedničke transakcije kojom bi nekoliko kupaca moglo među sobom geografski podeliti dosadašnje poslove ABN-a, koji su posabno značajni u regionu Beneluksa, Sjedinjenih Država, Italije i Brazila.
Tanjug je napisao:
PETROČAJNA BELEŽI PAD PROFITA
Peking -- Najveća kineska naftna kompanija PetroČajna je u drugom polugodištu poslovne 2006. zabeležila pad profita od 13 odsto.
Neto profit kompanije, koja obezbeđuje više od 40 odsto kineskog goriva, je u tom razdoblju pao na 7,95 milijardi dolara. Investicije kompanije će ove poslovne godine možda skočiti 25 procenata, budući da je ona primorana da u potrazi za naftom buši sve dublje.
Kompanijin pristup naftnim i gasnim poljima u inostranstvu je porastao zahvaljujući saradnji s kompanijom-majkom "Čajna nešenel petrolijum korporejšn", od koje je PetroČajna kupila udeo od 50 odsto u naftnim i gasnim poljima koje ta kompanija ima u devet zemalja sveta.
Dnevna potrošnja nafte u Kini, koja je najveći potrošač goriva u svetu posle SAD, porasla je prošle godine za 9,3 odsto, na 6,9 miliona barela. Domaća proizvodnja je porasla za 1,7 odsto, na 183,7 miliona tona, dok je uvoz nafte i njenih derivata skočio za 20 odsto, na 162,9 miliona tona.
Tanjug je napisao:
NOVI NAFTOVODI U PERSIJSKOM ZALIVU
Dubai -- Vlade zalivskih zemalja planiraju izgradnju dva naftovoda kojima bi se izbegla mogućnost da Iran spreči isporuke nafte.
Ako budu izgrađena, dva naftovoda će moći da transportuju čak 6,5 miliona barela nafte dnevno, što je približno 40 odsto ukupne količine koja se sada otprema uskim Ormuskim moreuzom na ulazu u Persijski zaliv.
Gradnja prvog, manjeg naftovoda trebalo bi da počne ove godine, saopštila je filijala Sandard Čarterd banke u Dubaiju, dok se o drugom, ambiciozinijem projektu, kapaciteta oko pet miliona barela nafte dnevno, još pregovara i njegova realizacija bi mogla da traje deceniju.
Primamljivost ovog plana za trgovce je razumljiva ako se zna da oko dve petine ukupne količine nafte kojom se trguje prolazi tankerima kroz Ormuski moreuz širine 54 kilometra, koji može biti ugrožen iz susednog Irana.
Čak i pre početka krize s Iranom, trgovci su na cenu zaračunavali takozvanu "bezbednosnu premiju" od nekoliko dolara po barelu zbog straha od poremećaja isporuka kao posledice previranja posle invazije na Irak.
Prvim naftovodom, dužine 360 kilometara, prolazila bi nafta iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Naftovod bi počinjao kod velikog nalazišta Habsan i išao do emirata Fudžaira koji je izvan moreuza, u Omanskom zalivu, a kapacitet bi trebalo da bude 1,5 miliona barela dnevno, što je oko 55 odsto proizvodnje nafte u emiratima.
Drugi naftovod, nazvan Trans-zalivski strateški naftovod, dopremao bi čak pet miliona barela nafte dnevno iz raznih terminala u Zalivu do novog izvoznog terminala izvan moreuza, koji će se možda graditi u Omanu. Trans-zalivski naftovod bio bi dug čak 2.400 kilometara.
B92, Tanjug je napisao:
ROSNJEFT: 22 MLRD. DOLARA ZA JUKOS
Moskva -- Rosnjeft saopštava da će podići zajmove od 22 milijarde dolara da bi preuzeo deo imovine kompanije Jukos koja je bankrotirala.
Uprava Rosnjefta je 15. marta odobrila traženje dve kreditne tranše, jednu od 13 milijardi i jednu od devet milijardi dolara, kojom bi kompanija trebalo da preuzme 9,4 odsto udela u Rosnjeftu koji još uvijek drži Jukos. Nakon toga, početkom aprila bi na aukciji trebalo da bude ponuđen i 20 procentni deo koji Jukos ima u Gazpromnjeftu.
U saopštenju se ne kaže koju još Jukosovu imovinu Rosnjeft ima nameru da kupi, kada ona bude ponuđena na aukciji 27. marta, ali je nagovešteno da je kompanija prvenstveno zainteresovana za rafinerije.
"Poslovne aktivnosti Rosnjefta sada nisu proporcionalno usklađene u proizvodnom i prerađivačkom sektoru, jer proizvodimo više nafte nego što možemo da preradimo", izjavio je predsednik kompanije Sergej Bogdančikov.
Jukos je bakrotirao pod teretom neplaćenih poreskih obaveza od više desetina milijardi dolara koje je vlada potraživala, a osnivač kompanije Mihail Hodorkovski se trenutno nalazi na izdržavaju kazne zatvora od osam godina zbog utaje poreza i malverzacija. Rosnjeft je, na spornoj aukciji 2004. godine, kupio Jugansk, glavnu proizvodnu filijalu Jukosa, a strani mediji ovu najavu tumače kao još snažnije zatezanje državne omče oko ruske energetske industrije.
B92, Tanjug je napisao:
NOKIJA SIMENS NETVORKS OD 1. APRILA
"Nokija" i "Simens" su najavili da će njihova zajednička kompanija "Nokija Simens networks" početi sa radom 1. aprila.
U novoosnovanu kompaniju, finski proizvođač mobilnih telefona "Nokija" (Nokia) i nemački "Simens" (Siemens) su uložili svoja pojedinačna iskustva u poslovanju u oblasti fiksnih i mobilnih mreža (Carrier Networks) i svu prateću imovinu.
"Simens" je u novu kompaniju uložio 2,4 milijarde, a "Nokija" 1,7 milijardi evra, navedeno je u saopštenju "Simensovog" predstavništva u Beogradu.
Zahvaljujući svojoj globalnoj rasprostranjenosti i veličini, "Nokija Simens networks" je u odličnoj poziciji da bude lider u telekomunikacionoj industriji, razvijajući inovativne proizvode, smanjene troškove usluga i servise.
“Lansiranjem te nove kompanije, na svetskom tržištu telekomunikacija će se pojaviti jak lider sa odličnim potencijalima rasta”, rekao je Klaus Klajnfild (Kleinfeld) predsednih Upravnog odbora i generalni direktor Simensa AG i dodao da ovim potezom dramatično jača njihova pozicija na tržištu.
Takođe, se napominje da nova kompanija ima jedan od najboljih svetskih istraživačkih i razvojnih timova, koji će unaprediti razvoj proizvodnih platformi i usluga za narednu generaciju fiksnih i mobilnih mreža.
"Na konsolidovanom tržištu telekomunikacija, "Nokija Simens netvorks" će svojim klijentima ponuditi najsavremenija i najkompletnija rešenja, u skladu sa njihovim potrebama, konvergencijom i optimalnim smanjenjem troškova poslovanja", izjavio je izvršni direktor kompanije Oli-Peka Kalasvuo.
Upravni odbor kompanije "Nokija Simens networks" činiće sedam članova. Njime će predsedavati predsednik i izvršni direktor kompanije "Nokija" Kalasvuo, dok će izvršni direktor "Simensa" Klajnfeld obavljati funkciju potpredsednika.
Beta je napisao:
VLADA PRODAJE SEDAM ODSTO ČEZ-A
Prag -- Češka vlada odlučila je da proda preko berze sedam odsto akcija iz dvotrećinskog kontrolnog paketa u energetskom gigantu ČEZ.
Uprkos žestokom protivljenju opozicije, češka vlada očekuje da bi na tržištu kapitala mogla za tih sedam odsto uspešnog češkog preduzeća da dobije 36 milijardi kruna, odnosno 1,3 milijarde evra, koje bi upotrebila za finansiranje izgradnje i popravku puteva.
"Nemamo drugog izbora, ili da zadužimo zbog puteva našu decu, ili da prodamo deo državne imovine", branio je ministar finansija Miroslav Kalousek predlog da država proda deo ČEZ-a, iako rizikuje da izgubi neke mehanizme kontrole, kada joj se smanji udeo.
"To je ipak pretnja samo u teoriji. ČEZ je pored države u vlasništvu 120.000 sitnih akcionara i nijedan nema više od 0,5 odsto akcija. Potpuno je nerealna predstava da će svi oni doći i glasati složno", kazao je Kalousek.
"ČEZ je strateško preduzeće prvog reda. Prodajom i samo sedam odsto akcija država će u njemu izgubiti kvalifikovanu većinu neophodnu za odlučivanje u ključnim pitanjima", kritikovao je plan vlade bivši ministar finansija, potpredsednik čeških socijaldemokrata Bohumil Sobotka.
Menadžeri ČEZ-a želeli bi da deo ponuđenog paketa kupi samo preduzeće.
Analitičari upozoravaju da prodaja preko berze nosi rizik, pošto je svojevremeno privatizacija ČEZ-a i bila odlagana u strahu da bi preko berze njene akcije kupila ruska preduzeća pod kontrolom Kremlja i time ugrozila energetsku bezbednost zemlje.
Češka ne računa sa tim da uspešno preduzeće koje ima i ambiciozne planove u inostranstvu, pre svega na Balkanu, između ostalog u Bosni i Srbiji, dobije strateškog partnera i zato vodi računa da u prodaju ne idu veći paketi akcija.
Tanjug je napisao:
PORAST EVROPSKIH INDEKSA AKCIJA
London, Frankfurt, Tokio -- Na vodećim berzama akcija je na početku ove poslovne sedmice zabeležen porast berzanskih indeksa.
Porast je nastao pod uticajem talasa integracija i preuzimanja kompanija, kao i poskupljenja akcija u Aziji, gde su investitori pozdravili pad vrednosti jena, a ostali ravnodušni na rast kamatnih stopa u Kini.
Najavljene integracije u Evropi i SAD bile su glavni pokretač rasta panevropskog indeksa akcija FTS Eurofirst 300 za 0,9 odsto tokom prepodnevnog poslovanja.
Istovremeno je britanski indeks FTSE 100 bio u porastu pola procenta, francuski CAC 40 za 0,7 odsto, a nemački Daks za 0,9 odsto.
"Smatramo da će biti još mnogo sporazuma o integracijama i preuzimanjima, naročito u Velikoj Britaniji i Evropi," ocenio je investicioni savetnik Sitigrupa Džonatan Lič.
Lič je dodao da su finansijska sredstva, prema njegovom mišljenju, još uvek jeftina i da privatni akcijski fondovi raspolažu gotovinom od 300 milijardi dolara koju žele da ulože.
Nedavna rasprodaja akcija, praćena silaznom korekcijom cena, je pozitivan podsticaj da se neki poslovi zaključe i to po nešto nižoj ceni nego pre samo par meseci, dodao je Lič, zaključivši da je "to ogroman pokretač za tržišta" i da će "bar pružiti podršku akcijama".
Akcije nemačke turističke kompanije TUI su u prepodnevnom trgovanju skočile za više od 12 odsto na vest da je pristala da se integriše sa britanskom firmom Frst čojs holidejs (First Choice Holidays) i stvori najveću evropsku grupaciju u tom sektoru koja će ostvarivati prihod od oko 12 milijardi funti.
Francusko-španska duvanska kompanija Altadis zabeležila je skok svojih akcija za šest odsto po odbijanju ponude konkurentskog Imperijal tobaka, vredne 15 milijardi dolara, za preuzimanje, uz obrazloženje da je ponuđena cena preniska.
Rastu indeksa akcija doprinele su i banke. Akcije holandske banke ABN Amro u skoku su 7,7 odsto na glasine da je britanska Barklejz ponudila plan njihove integracije, dok su akcije nemačke Postbanke, najveće u zemlji za rad sa stanovništvom, skočile 2,7 odsto na vest da je u 2006. zabeležila rekordno visok profit zahvaljujući dobroj kreditnoj aktivnosti.
Tokijski indeks Nikei zaključen je u skoku 1,6 odsto, naročito zahvaljujući poskupljenju akcija izvoznih kompanija, kojima pogoduje niži kurs jena.
Na valutnim berzama juče je zabeležena nešto niža vrednost evra prema dolaru, a apresijacija obeju valuta prema japanskoj.
Evro je polovinom ponedeljka vredeo na Londonskoj berzi nešto ispod 1,33 dolara, 1,61 švajcarski franak i 156 japanskih jena.
U očekivanju odluka američke Uprave federalnih rezervi i Banke Japana o kamatama kasnije ove nedelje, prinos na desetogodišnje obveznice iz zone evra porastao je 1,6 baznih poena na 3,919 odsto.
Premda ekonomisti ne očekuju promenu ni američkih ni japanskih kamata u ovom trenutku, s pažnjom iščekuju nagoveštaje labavljenja američke monetarne politike kasnije ove godine.
--------------------------------------------------------
Ако буде урађен десети део, ма педесети део овога у Будви ја се обавезујем да летујем доле доживотно : )
Занимљиво је то што сам мислио да ће се градити само један нафтовод а да постоје нека три решења (преко Бугарске и Грчке, Преко Србије, Хрватске и Словеније и нека трећа варијанта, нешто између) од којих је једно већ кренуло са реализацијом (Преко Бугарске и Грчке), а ево сада праве и други преко нас.
.gif ":)")
), jer je jedan od uslova besprekoran izvestaj revizroske kuce za prethodne 3 godine, a oni su imali odredjenih problema.
