FONForum

Novi rast akcija – ima li kraja?
17. januar 2007. | Piše: Nenad Gujaničić AC-broker
Još investitori sa Beogradske berze nisu stigli da evociraju uspomene na velike prinose iz protekle godine, a već je tržište zapljusnuo novi snažan talas rasta. Staru izreku da ne treba juriti i poslednju paru na berzi, smenila su verovanja ulagača da će sutra, iznova akcije vredeti više.

Trezvene investitore ipak interesuje samo jedno: do kada može potrajati veliki optimizam na tržištu? Cene akcija na berzi predstavljaju rezultantu ponašanja svih učesnika na tržištu tj. posledicu odnosa ponude i tražnje. Reklo bi se, ništa drugačije nego na bilo kom drugom tržištu: potrošne robe, automobila, nekretnina...

Ipak, ono što u velikoj meri razlikuje berzu od ovih drugih mesta na kojima se obavlja kupoprodaja jeste to što se cena uvek formira na osnovu očekivanja investitora oko budućnosti berzanske robe odnosno njene buduće cene. Kada se poklope optimistička očekivanja većine ulagača ubrzo nastaje rastući trend pa se veliki broj akcija kreće uzlaznim smerom. Ukoliko ovaj talas potraje, cene akcija sve više odstupaju od njihovih realnih vrednosti i kreću se ka nivima koje više generišu psihološki faktori nego fundamentalni pokazatelji firme odnosno akcije.

Do kada će potrajati veliki optimizam na tržištu?

Investitori sa Beogradske berze već drugu godinu za redom mogu se podičiti zadivljujućim prinosima. I dok se u nekom ranijem periodu ogroman rast većine akcija mogao pripisati njihovoj fundamentalnoj potcenjenosti usled tek uspostavljenog tržišta kapitala i njegove slabe efikasnosti, blizak period iza nas teško da bi se mogao staviti u ovaj kontekst.

Mnoge akcije dostigle su nivoe koji mereni klasičnim finansijskim pokazateljima odgovaraju njihovim pandanima sa razvijenih berzi dok su se, pak, vlasnički papiri banaka vinuli do visina koje bi vam katkad, na osnovu komparativne analize, mogle sugerisati na žestoku potcenjenost pojedinih banaka sa Euronexta ili drugih berzi.

Očito da je kombinacija malog broja likvidnih hartija od vrednosti i velikog interesovanja inostranih investitora mogla značiti samo jedno – snažan rast tržišta.

I dok država ne čini ništa da bi pojačala ponudu na tržištu kapitala kako bi se podupreo razvoj Berze i izbeglo stvaranje klasične piramidalne sheme, a vlasnici privatnih kompanija ne pokazuju ni najmanje interesovanje za Berzu, postavlja se logično pitanje, daljeg smera kretanja tržišta.

Očekivanja investitora da će skoro sve kompanije uskoro objaviti fantastične stope rasta za proteklu godinu, a sve banke biti preuzete po rekordnim vrednostima, kako to obično biva biće izjalovljena. Snovi mnogih investitora nastali što zbog slabog periodičnog informisanja, što zbog uobičajene euforije u vremenima uzlaznog trenda veoma lako mogu postati neozbiljne maštarije.

Činjenica da se u tom slučaju neke akcije neće moći prodati ni po nabavnim cenama samo je logična posledica sumiranja rezultata nakon još jedne poslovne godine. Na vrhuncu tržišta, po pravilu, glavni akteri budu mali i neiskusni investitori. Kao i u životu, i na berzi se lekcije na svojoj koži najbolje nauče.