SRBIJA
NEOHIMIKI KUPIO RAFINERIJU BEOGRAD
Izvor:Beta
Beograd -- Grčka kompanija Neohimiki potpisala je ugovor o kupovini 70 odsto društvenog kapitala Rafinerije nafte Beograd.
Agencija za privatizaciju je saopštila da je taj ugovor vredan 16,3 miliona evra.
U saopštenju se navodi i da je investicioni program vredan 15 miliona evra, a kupac je, uz prihvatanje minimalnih obaveza socijalnog programa, "prihvatio i određene dodatne elemente socijalnog programa".
Ponudu za kupovinu Rafinerije nafte Beograd podnele su i bugarske kompanije Evropetroleum i Prista Oil, kao i domaći kionzorcijum MBS koga čine Res trejd (Res Trade) iz Novog Sada i MBS Tehno iz Beograda.
Rafinerija nafte Beograd je najstarije i najveće preduzeće za proizvodnju motornih i industrijskih ulja i drugih antikorozionih sredstava u Srbiji, koje je poslovalo kao samostalno preduzeće, 100 odsto u vlasništvu Vlade Srbije.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
I DALJE BEZ JEFTINIH LETOVA
Izvor:Danas
Beograd -- Nakon analize tržišta utvrdili smo da u Srbiji postoji interesovanje putnika za prekookeanske letove, kažu u Britiš ervejzu.
Interesovanje postoji, pre svega, za letove do Njujorka, Čikaga, Vašingtona, Toronta. Reč je o gradovima koje građani Srbije najčešće posećuju i gde je dosta njih nastanjeno.
U toj kompaniji podsećaju da najveće interesovanje vlada ipak za putovanje do Londona, kao i da je u poređenju sa 2005. godinom, broj putnika prošle godine porastao za 1,9 odsto.
Promotivna ponuda Britiš ervejza, koja traje do 28. februara i putnicima iz Srbije zainteresovanim za prekookeanske destinacije nudi povratne karte do Njujorka za 289 evra, do Čikaga i Vašingtona za 399 evra, a do Toronta za 410 evra, ponovo je aktuelizovala pitanje kada će se i na našem nebu pojaviti lou kost kompanije.
U Srbiji, gde je prosečna plata ispod 300 evra, promotivne akcije bilo koje avio kompanije, naročito ako je reč o dalekim destinacijama, nailaze na odobravanje potencijalnih putnika. Ali, džepu prosečnog stanovnika više bi odgovarala ponuda lou kost kompanija koje bi putnike prevozile za tridesetak evra.
Priča da će nemački Džermanvingz, irski Rajan er, kao i domaća firma Centavija, iz Beograda leteti po lou kost sistemu raspirila je maštu mnogih građana "plitkih" džepova željnih da posle višegodišnje izolacije vide "sveta". Ali sve je ostalo na nivou priče.
Razloge za to treba tražiti, osim strogog viznog režima, i u činjenici da se karte kupuju isključivo preko interneta koji je za većinu građana Srbije apstraktna imenica.
Situaciju dodatno otežava i činjenica da većina potencijalnih korisnika nema deviznu karticu kojom bi platili rezervaciju karte. To su tri osnovna parametra koja lou kost kompanije mere prilikom donošenja odluka o ulasku na neko tržište.
Uzima se u obzir i navika potencijalnih korisnika da se na ovaj način "vinu" u nebo i stignu do određene destinacije. Kada se sve to ima u vidu, ne bi trebalo da čudi zašto lou kost kompanije oklevaju da uđu i na ovaj deo vazdušnog prostora. Jedini koji se odvažio na taj rizični korak je nemački avioprevoznik Džermanvings koji leti tri puta nedeljno na relaciji Beograd - Keln.
Osim Džermanvingsa, nijedna lou kost kompanija zasad ne leti iz Beograda, između ostalog, i zato što nemaju potrebne dozvole da bi poslovale u našoj zemlji. Džermanvings ima pravo na to po tzv. horizontalnom ugovoru između Srbije i Nemačke.
Centavija, recimo, ima dozvolu za čarter letove, ali da bi letela po lou kost sistemu, morala bi da ima dozvolu za redovni vazdušni saobraćaj koja košta oko pola miliona dolara.
Rajan er je prošle godine "snimao" jeftinije aerodrome, pre svega onaj u Batajnici, dok je Centavija početkom prošlog leta najavljivala gotovo siguran start lou kost letova do Italije, Nemačke, Švajcarske, Austrije, Slovačke, Slovenije, ali godina je prošla, a od planova ništa.
A kada se bude ostvario taj "lou kost san" građani Srbije moći će da lete do Londona, Pariza, Minhena... za samo 30 do 40 evra.
Nacionalni avio prevoznik Jat ervejz nije uveo letove do prekookeanskih destinacija, mada ih je u nekoliko navrata najavljivao. Na pitanje kada će se to dogoditi i da li će tada biti u stanju da konkurišu velikim svetskim avio kompanijama koje posluju na domaćem tržištu, u Jatu podsećaju da će konačnu reč o tome dati nova vlada.
"Imamo u planu letove do dalekih destinacija, ali pošto nova vlada još nije formirana i ne zna se ko će preuzeti rukovodstvo nad Jatom, u ovom trenutku ne možemo da tvrdimo kada će se to dogoditi", kažu u tom preduzeću.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
MOBILKOM U JUNU POČINJE SA RADOM
Izvor:Beta
Barselona -- Treći operater mobilne telefonije u Srbiji, austrijski Mobilkom počeće da radi početkom juna.
Predsednik uprave te kompanije Boris Nemšić je na Svetskom kongresu 3GSM u Barseloni kazao da je do sada zaposleno stotinu od planiranih 300 radnika, da je izvesno da će koristiti broj 061, kao i da će od Republičke agencije za telekomunikaciju verovatno tražiti i pozivni broj 060.
Mobilkom Austrija dobio je 1. decembra prošle godine licencu za mobilnu telefoniju u Srbiji, za koju je platio 320 miliona i jedan evro, a čelnici kompanije najavili su ulaganje dodatnih 250 miliona evra u izgradnju mreže.
Nemšić je kazao da Molbikom u Srbiji neće pokušavati da preuzme korisnike Telekoma Srbije i Telenora, jer na srpskom tržištu ima prostora za sva tri operatera mobilne telefonije. On je rekao i da će Mobilkom izvršiti sve obaveze preuzete ugovorom o dodeli licence, istakao da sve pripreme teku po planu i izrazio zadovoljstvo kvalitetom izabranih radnika.
Nemšić, koji je i član uprave GSM asocijacije, prisustvuje Svetskom kongresu 3GSM, koji se od 12. do 16. februara održava u Barseloni, na kom su predstavljena najnovija dostignuća u oblasti mobilne telefonije i mogućnosti unapređenja mobilnih komunikacija, a pažnja mobilnih operatera usmerena je na zemlje u razvoju, naročito na dva brzo rastuća tržišta Kine i Indije.
Organizator skupa je GSM asocijacija koja okuplja oko 700 mobilnih operatera u skoro 220 država i 180 kompanija koje pružajuju usluge mrežne infrastrukture.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
REŠENJE ZA "JUGOREMEDIJU" 1. MARTA?
Izvor:Beta
Zrenjanin -- Radnici-akcionari "Jugoremedije" ušli su u fabrički krug da bi zakazali i pripremili održavanje vanredne skupštine akcionara.
Vanredna skupština akcionara "Jugoremedije" biće, zbog opstrukcije pojedinih službi i menadžmenta, zakazana za 1. mart umesto da bude održana krajem ove sedmice.
Protiv menadžmenta "Jugoremedije" i pojedinih rukovodilaca službi biće podnete krivične prijave zbog onemogućavanja pripreme vanredne skupštine akcionara, najavili su radnici i akcionari te fabrike lekova.
Viši trgovinski sud u Beogradu ovlastio je Zoru Vujaković, jednu od otpuštenih radnika akcionara da zakaže tu sednicu i njom predsedava.
Predstavnici rukovodstva i šef pravne službe Jovica Ostojin odbijaju, međutim, da sarađuju, pa će pripreme za održavanje te skupštine biti obavljene bez saradnje sa njima, kazala je Zora Vujaković.
"Ono što je najvažnije jeste da skupština bude održana u Zrenjaninu i da se što pre pokrene proizvodnja koju je po naređenju Jovice Stefanovića Ninija, doskorašnjeg većinskog vlasnika, zaustavio direktor 'Jugoremedije' Zlatko Marković, koji se već danima ne pojavljuje u fabrici," navela je Vujakovićeva.
Posle donošenja više sudskih presuda, vlasnici 58 odsto akcija "Jugoremedije" su mali akcionari kojih ima oko 4.500, a 42 odsto kapitala ponovo je u vlasništvu države nakon što je poništena kupovina te fabrike od strane "Jake 80" čiji je vlasnik Jovica Stefanović.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ZASTAVE 128 SPREMNE ZA EGIPAT
Izvor:B92
Kragujevac -- Prvi kontingent automobila Zastava 128 u rasklopljenom stanju biće otpremljen za Egipat do kraja februara.
Egipatskom uvozniku Jugo Misir trejd biće isporučeno 240 "osmica" i izvesna količina rezervnih delova, u ukupnoj vrednosti od oko 690 hiljada dolara.
Prema informacijama iz fabrike Zastava - automobili, u toku je transport delova i sklopova u luku Bar, koji će trajati do 20. februara. Nakon zaključenja transportnih procedura, kragujevački kontingent bice otpremljen u Egipat u planiranom roku.
Serijska proizvodnja Zastave 128 počela je u maju 1971. godine. Ukupno je proizvedeno oko 230 hiljada tih vozila koja se od 1980. godine u delovima izvoze u Egipat, a u Kairu ih montira fabrika El Nasko.
U Fabrici Montaža Zastave automobili od početka ovog meseca dnevno se proizvode oko 40 automobila, što je za deset manje od plana, ali je uslovljeno snabdevanjem delovima i sklopovima. Direktor ove fabrike Mihailo Kitonjić kaže da, ukoliko se situacija u tom delu popravi, zaposleni u Montaži lako mogu da nadoknade ovaj zaostatak i u februaru proizvedu 910 automobila.
Inače, ova fabrika od 22. januara radi u kontinuitetu, a očekuje se da tako bude i narednih dana
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
IZVOZ U ITALIJU 736 MILIONA EVRA
Izvor:B92, Beta
Beograd -- Srbija je prošle godine izvezla u Italiju robu u vrednosti 736 miliona evra, što je za 40 odsto više nego u 2005. godini.
Italija je na četvrtom mestu glavnih izvoznika u Srbiju i u 2006. godini izvezla je na srpsko tržište robu vrednu 873 miliona evra, kazao je direktor Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu u Beogradu Enriko Barbijeri i dodao da je to za oko 20 odsto više nego u 2005. godini.
Srbija je iz Italije najviše uvozila automobile, tekstilne proizvode i industrijske mašine, dok je Srbija na italijansko tržiste najviše isporučivala gvožđe i čelik, obojene metale i odeću, rekao je Barbijeri.
Italijanski institut za spoljnu trgovinu (ICE) predstavio je u Beogradu i italijanske sajmove Plastek i Samuplast, posvećene mašinama i tehnologijama za preradu plastičnih materijala.
Direktor Instituta Enriko Barbijeri najavio je da će ove godine ICE, u saradnji sa organizatorima sajmova, pozvati deset privrednika iz Srbije da posete tu manifestaciju i ostvare kontakte sa proizvođačima.
Sajam Plastek će predstaviti tehnologiju za preradu plastičnih materijala i održaće se od 9. do 11. marta u Ankoni, dok je Samuplast sajam alatnih mašina i tehnologija za obradu plastike i trajaće od 17. do 20. maja ove godine u Pordenoneu.
Što pre formirati novu vladu
Ambasador Italije u Beogradu Alesandro Merola je izjavio da bi Srbija trebalo što pre da formira vladu, jer je stabilna izvršna vlast bitan preduslov za ulaganja stranih investitora, jer oni moraju da znaju kojim putem ide srpska privreda.
Italija bi mogla da bude još prisutnija na srpskom tržištu, ali je problem politička nestabilnost i nerešeno pitanje Kosova i Metohije, kazao je Merola.
Prema njegovim rečima 2007. godina biće teška i za srpsku privredu, jer je je čekaju i nerešena pitanja u oblasti privatizacije i ulaganja u infrastrukturu. On je uputio reči ohrabrenja italijanskim investitorima da budu spremniji za ulaganja, jer je Srbija cenretalno tržište u regionu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SEAF TRAŽI KOMPANIJE ZA ULAGANJE
Izvor:Beta
Beograd -- Investicioni fond SEAF objavio je nameru da u 10 do 15 kompanija iz Srbije, Crne Gore i Makedonije uloži najviše 24 miliona €.
Direktor za investicije Saut Balkan fand (South Balkan Fund) Ivan Čakarević kazao je na predstavljanju u Privrednoj komori Srbije u Beogradu da je SEAF spreman da u svako od tih preduzeća investira od 300.000 do 1,6 miliona evra.
On je kazao da fond želi da uloži novac u privatne kompanije sa većinskim domaćim kapitalom i potencijalom za brz i dinamičan razvoj i dodao da se novac ne investira u preduzeća u postupku privatizacije i ona čije se akcije kotiraju na berzi.
Investicioni fond SEAF funkcioniše po principu alternativnog finansiranja "prajvat ekviti" (private equity), što znači da u odabrano preduzeće ulaže novac, a za uzvrat dobija udeo u vlasništvu.
Novac obezbeđuje od međunarodnih investitora kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finansijska koorporacija (IFC), USAID, SECO, FMO, ulaže ga u preduzeća i postaje partner sa udelom od 25 do 49 odsto, objasnio je Čakarević.
Prema njegovim rečima, SEAF posle ulaska u partnerstvo sa nekim preduzećem pomaže njegov razvoj i povećanje vrednosti tokom četiri do šest godina, posle čega se zajedno sa ostalim vlanicima odlučuje na prodaju cele kompanije ili svog udela u njoj.
SEAF ostvaruje profit isključivo podizanjem vrednosti kompanije i prodajom svog udela, kazao je Čakarević i istakao da je prednost tog u odnosu na klasične investicione fondove, transparentnost izvora finansiranja.
SEAF Saut Balkan fand je pre četiri meseca osnovao predstavništvo u Beogradu, koje pokriva tržišta Srbije, Crne Gore i Makedonije, a u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Makedoniji ima oko 40 investicija. Posluje u oko 20 zemalja sveta i do sada je investirao u oko 250 kompanija i upravlja kapitalom od preko pola milijarde dolara.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SETVA 2007. SKUPLJA ZA 20 ODSTO
Izvor:Beta
Beograd -- Predstojeća prolećna setva biće skuplja za oko 20 odsto nego prošle godine, zbog visoke cene kukuruza.
Saradnik Privredne komore Srbije (PKS) Branislav Gulan rekao je da će prolećna setva, koja će početi krajem februara, biti obavljena na oko 2,5 miliona hektara, od čega će polovina, odnosno oko 1,3 miliona hektara, biti zasejano kukuruzom.
Prema njegovim rečima, verovatno je da će biti zasejano oko 100.000 hektara kukuruza više nego proteklih godina, jer je cena kukuruza trenutno visoka i iznosi oko 12,5 dinara po kilogramu.
"Zemljište se sada priprema, oranje je u toku, a ostaje problem stare mehanizacije", kazao je Gulan.
On je ocenio da bi trebalo povećati setvu industrijskog bilja, pre svega duvana. Prošle godine proizvedeno je 7.000 tona duvana, a bilo je neophodno bar 15.000 tona.
Ove godine, kako navodi Gulan, šećerna repa biće zasejana na oko 80.000 hektara do 100.000 hektara, pšenica je već zasejana na oko 600.000 hektara, soja će se zasejati na oko 200.000 hektara, što je jednako prošlogodišnjoj, a slično će biti i sa suncokretom.
Prema njegovim rečima, nepovoljno je što će i ove godine proizvođači morati sami da finansiraju setvu, jer ekonomsko-agrarna politika nije na njihovoj strani.
"Vrednost poljoprivredne proizvodnje prošle godine bila je oko 3,3 milijarde evra, a koliko će biti ove godine, sigurno ne zavisi od ekonomsko-agrarne politike", kazao je saradnik PKS.
Meteorolog Hidrometeorološkog zavoda (HMZ) Nedeljko Todorović rekao je da se tokom setve očekuje relativno povoljno vreme, bez značajnijih promena.
Prema njegovim rečima, temperature će biti iznad prosečnih i kretaće se od pet do devet stepeni Celzijusa pa se očekuje povoljno vreme za useve.
Zadružni savez Vojvodine i poljoprivredna udruženja se slažu sa procenom da će ratarima za ovogodišnju setvu biti potrebno do 20 odsto novca više nego prošlog proleća.
Prema dosadašnjim procenama, koje se baziraju na osnovu ugovorene proizvodnje, u Vojvodini će ovog proleća biti zasejano i 70.000 hektara šećerne repe, oko 180.000 hektara suncokreta i nešto više od 100.000 hektara soje.
Ako se uzmu u obzir važeće cenama repromaterijala, prolećna setva najvažijih poljoprivrednih kultura, kukuruza, suncokreta, šećerne repe i soje, prema toj proceni, koštaće primarne poljoprivredne proizvodjače u Vojvodini oko 35 milijadi dinara.
Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov izjavio je da, iako svi proizvođači repromaterijala nisu izašli s konačnim cenama, već sada je jasno da će setva u proseku biti skuplja.
"Što je još gore, za sada nema ni naznake da će stići bilo kakva pomoć od države, pa je veliko pitanje kako će najvažniji posao u poljoprivredi biti urađen", rekao je on.
Pavle Kujundžić iz subotičkog udruženja zemljoradnika rekao je da su najviše poskupela sredstva za zaštitu bilja, potom seme, a da se cena mineralnih đubriva nije menjala u odnosu na 2006. godinu.
"Neverovatno je da je bilo šta poskupelo, s obzirom na to da je lane u vreme setve evro bio 85 ili 86 dinara. Proizvođači repromaterijala godinama su se skokom kursa pravdali za poskupljenja, a sada, kada evro pada, opet imamo skok cena", rekao je Kujundžić.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
PRIHOD JAT TEHNIKE 7 MILIONA DOLARA
Izvor:B92, Danas
Beograd -- Jat tehnika je u 2006. imala prihod od oko sedam miliona dolara, a 40 odsto prihoda dolazi od poslova za strane kompanije.
Direktor za poslovni razvoj Jat tehnike Aleksandar Križić kaže da je kompanija u februaru dobila licencu za rad od Američke vazduhoplovne administracije, čime je stekla pravo da održava i popravlja avione svih svetskih kompanija.
Zajedno sa evropskom licencom, istakao je Križić, koju Jat tehnika već poseduje, kompanija sada ima dozvolu za rad na kompletnom svetskom avio tržištu.
Jat ervejz je na konferenciji Evropske organizacije za linijsko održavanje aviona (ELMO) sklopio ugovore o održavanju aviona sa nekoliko kompanija, među kojima su Jat ervejz, ruski Trans Aero, zatim neke afričke aviokompanije, a u planu je i sklapanje ugovora sa češkom aviokompanijom.
Konferenciji ELMO prisustvuju predstavnici 21 kompanije iz sveta aviobiznisa, među kojima su Lufthanza, Er Frans, Britiš ervejz, KLM, Olimpik, Aeroflot, Turkiš ervejz, SAS.
Križić kaže da se Jat tehnika za organizovanje konferencije odlučila imajući u vidu ne samo sopstvene već i interese svog osnivača Jat ervejza, ali i države Srbije i dodaje da je reč o izuzetno važnoj promociji poslovnog okruženja u našoj zemlji. Preduzeće Jat tehnika odvojeno je od kompanije Jat ervejz u julu 2006. godine, a Križić smatra da je „za Jat tehniku ovaj momenat posebno interesantan jer je u pitanju početak intenzivnijeg predstavljanja brenda preduzeća, koje posluje odvojeno od Jat ervejza”.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
BESPOVRATNI NOVAC ZA RADNA MESTA
Izvor:Blic, Danas
Kraljevo -- Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) će u Srbiji sa 46,5 miliona dolara finansirati dva programa - MEGA i SCOPES.
Ugovore sa predsednicima 11 opština u kojima će ovi projekti biti sprovedeni potpisao je u Kraljevu ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt.
U okviru programa SCOPES, koji je u osnovi namenjen planiranju i reagovanju u kriznim situacijama i jačanju ekonomske sigurnosti, u narednih šest meseci biće sprovedeno takmičenje biznis planova nazvano „Ostvari svoj san“.
Projekat je namenjen nezaposlenima koji žele da započnu svoj biznis, mladim stručnjacima i malim i srednjim preduzećima sa interesantnim projektima. Po rečima ambasadora Polta i Brajana Holsta, direktora ovog projekta, SCOPES program će trajati pet godina, u njega će USAID investirati 20 miliona dolara, a prvi projekti koji će biti direktno finansirani ili će dobiti mentorsku ili podršku kroz obuku biće izabrani u maju.
“Građani Srbije su rekli da su im najpotrebnija nova radna mesta i mi smo tu da vam pomognemo”, rekao je Majkl Polt, ambasador SAD u Srbiji, obrazlažući zašto se USAID odlučio baš za ove projekte.
Opštine Pećinci, Šabac, Čačak, Kraljevo, Arilje, Prijepolje, Pančevo, Vršac, Smederevo, Paraćin i Leskovac će, sa druge strane, biti uključene u MEGA projekat koji za cilj ima promociju investicija.
“Prvih deset opština koje su ušle u ovaj projekat su iz sopstvenih i iz sredstava USAID do sada već ostvarile investicije od 77 miliona dolara, a ove godine će iz nacionalnog investicionog plana u te projekte biti uloženo još 130 miliona, što dovoljno govori o njihovoj konkurentnosti i opravdanosti da se MEGA proširi i na druge gradove u Srbiji”, rekao je Stiven Rozenberg, direktor ovog programa.
Takođe, za sedam nerazvijenih opština pripremljen je program vredan 20 miliona dolara, koji će pomoći nezaposlenim, mladima, izbeglicama i poljoprivrednicima u tim sredinama da se pripreme za biznis, kaže on i podseća da su u pripremi još dva programa - jedan namenjen poljoprivrednicima i drugi predviđen za preduzetnike.
Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo koja inače učestvuje u oba USAID programa, rekao je za Danas da je pomoć USAID dragocena za privredu tog regiona i objasnio da "u Kraljevu ima 18 hiljada nezaposlenih, veliki je broj izbeglica, a privreda koja ima velike potencijale ne može bez pomoći sa strane da se pokrene".
Predsednik opštine Šabac, koja je među 11 potpisnika Mega programa, Miloš Milošević kaže da je opština “već odlučila da 500 hektara zemljišta ponudi novim investitorima, a prioritet će imati agroindustrijski kompleks koji, po pravilu, otvara veliki broj radnih mesta. Sa 20 hiljada nezaposlenih u gradu koji je bio sedište hemijske industrije, ti programi znače ne samo ekonomski napredak nego i zdraviju životnu sredinu”.
REGION
MILIJARDU EVRA ZA MORSKU OBALU BIH?
Izvor:Pincom.biz
Neum, jedini hercegovački grad na jadranskoj obali, uskoro će postati najveće gradilište u ovom delu Evrope.
Direktor predstavništva danske kompanije Kristensen Group za BiH Muhamed Švrakić kaže da je kompanija, čija je specijalnost izgradnja luksuznih odmarališta, odlučila da pokrene radove na izgradnji luksuznog odmarališta na poluostrvu Klek i gradu Neumu.
"Projekat koji nudimo je jedan od najvećih u turizmu u Evropskoj uniji i po visini investicije i po površini na kojoj će se graditi. Projekat bi obuhvatao 170 hektara, a ovim planom je predviđena izgradnja velikog broja sportskih terena, trgova i drugih turističkih sadržaja koji nedostaju Neumu", kazao je Švrakić.
Planom je predviđena i izgradnja pet kilometara novih plaža, pet velikih hotela, dvadesetak stambenih zgrada sa apartmanima, pet turističkih bungalov naselja, kao i oko 400 luksuznih vila za bogatu svetsku klijentelu.
Gradnja naselja bi trebalo da traje od deset do dvanaest godina, a visina investicije iznosi oko milijardu evra. "Prema našim planovima, sa prvim radovima bi mogli početi već u oktobru ili novembru ove godine", naglasio je Švrakić.
Iako je veliki deo građana Neuma pozitivno ocenio ovaj projekat, ima i onih koji smatraju da će se izgradnjom turističkog naselja najveća šteta naneti domaćem stanovništvu.
Građani Neuma strahuju i da bi moglo doći do određenog odstupanja od mediteranskog stila gradnje, koji je tradicionalan za ovo podneblje. "U Neumu nema prepoznatljive arhitekture, a gradit će se u stilu koji će se uklopiti u regiju", kazao je Švrakić.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
C.GORA:PONUDE ZA MOBILNU TELEFONIJU
Izvor:Beta
Podgorica -- Srpsko-holandski konzorcijum jedini prijavljen na tender za dodelu licence za 2G i 3G mobilnu telefoniju u Crnoj Gori.
Mađarski "T-mobile" i norveški "Promonte" dostavili su ponude za dodelu licence za treću generaciju.
Kompanije koje su dostavile ponude posle njihovog otvaranja u Agenciji za telekomunikacije Crne Gore nisu želele da saopšte detalje ponuda.
Tendersku dokumentaciju za drugu i treću generaciju mobilne telefonije, pored konzorcijuma "Telekoma Srbije" i holandske kompanije "Ogalar" , bili su otkupili i "Mobilkom Austrija", luksemburška kompanija "Komsel" i "Monte Nova", čiji je osnivač Aco Đukanović.
Tenderska komisija je saopštila da će "kvalifikativnost i podobnost" dostavljenih ponuda biti razmatrana narednih sedam dana.
Minimalna naknada za licencu treće generacije iznosi dva miliona evra, dok će kombinovana za drugu i treću generaciju iznositi šest miliona evra.
Telekom u 2006. ostvario 67 odsto višu dobit nego 2005.
Crnogorski telekom je u prošloj godini ostvario neoporezovanu dobit od 41 milion evra, što je za 67 odsto više u odnosu na 2005. godinu.
Telekom, čiji je većinski vlasnik "Mađar Telekom", saopštio je da je u prošloj godini imao prihod od 116 miliona evra, što je za 11 odsto više nego 2005. godine. Prihod od usluga fiksne telefonije je bio 75 miliona evra, a neoporezovana dobit 17,5 miliona evra.
Mobilni operater kompanije, T-Mobile Crna Gora je prošle godine imao prihod od 51 milion evra, što je za oko 7,6 miliona više nego u 2005. godini.
T-Mobile je na kraju prošle godine imao 331.000 korisnika, što je više od polovine ukupnog stanovništva Crne Gore.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
BANKA AUSTRIJA PREUZELA ZAGREBAČKU
Izvor:Beta
Zagreb -- Austrijska Kreditenštalt banka postala je novi vlasnik 81,9 odsto osnovnog kapitala Zagrebačke banke (ZABA).
Do promene u strukturi akcionara druge po veličini banke u Hrvatskoj došlo je pošto je italijanska banka Unikredito (UniCredito Italiano) prenela svoj kapital u Zagrebačkoj banci austrijskoj Kreditenštalt banci (Bank Austria Creditanstalt AG).
Dosadašnji većinski vlasnik, italijanska banka Unikredito je 6. februara prenela 2.360.899 redovnih i 4.197 povlašćenih akcija Zagrebačke banke Kreditenštalt banci, navela je ZABA u obaveštenju Zagrebačkoj berzi koje su preneli hrvatski mediji.
U trenutku zaključenja ugovora o prenosu, Unikredito banka je imala 94,88 odsto udela u Banci Austrija, tako da Banka Austrija nije obavezna da objavi ponudu za preuzimanje.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
BIH IMA NAJNIŽI BDP U EVROPI
Izvor:Beta
Sarajevo -- Bosna i Hercegovina ima najniži bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u Evropi od 2.440 dolara, i među najnižima u svetu.
Prema najnovijem izveštaju Svetske banke koje su preneli mediji u BiH, najveći BDP po stanovniku u regionu ima Hrvatska - 8.060 dolara, što je dvostruko više od novih članica EU - Bugarske i Rumunije.
Slede Crna Gora sa 3.600 dolara, Srbija sa 3.280 dolara i Albanija sa 2.850 dolara BDP-a po stanovniku.
Prema podacima Centralne banke BiH, BDP po stanovniku u BiH je 1999. godine bio svega 1.427 dolara, da bi 2000. čak pao na mizernih 1.337 dolara, a "dizanje" je krenulo 2001. godine kada je bio 1.397 dolara.
Sledeće 2002. godine je bio 1.614 dolara, a rast se nastavio 2003. godine kada se popeo na 2.024 dolara, pa 2004. godine na 2.145 dolara, a 2005. godine na čak 2.263 dolara po stanovniku.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
TENDER ZA MALE HIDROCENTRALE
Izvor:Beta
Skoplje -- Ministarstvo ekonomije Makedonije raspisalo je međunarodni tender za davanje koncesija na 60 lokacija za gradnju malih hidrocentrala
Male hidrocentrale, proizvodnog kapaciteta do pet megavati električne energije, gradiće se na slivovima reka Vardar, Strumica i Crni Drim.
Kompanije koje su zainteresovane da učestvuju na tenderu treba do 14. juna da dostave ponude sa podacima o finansijskom poslovanju, bonitetu, bilans uspeha i potvrdu Uprave javnih prihoda, objavio je poslovni sajt Total.
Treba da dostave i dokaz da su poslednje dve godine ostvarile promet ne manji od 500 evra po kilovatu instalisanog kapaciteta.
Ovo je drugi tender za davanje koncesija za izgradnju malih hidrocentrala.
Regulatorna komisija za energetiku je 9. februara objavila i tarife za električnu energiju proizvedenu u malim hidroelektranama, što je bio jedan od uslova za raspisivanje tendera.
Kilovat-čas električne energije iz hidrocentrala sa godišnjom proizvodnjom od jednog megavata prodavaće se po ceni od 12 evrocenti. Jedan kilovat-čas struje iz centrala sa godišnjom proizvodnjom od 1,2 megavati će koštati osam evrocenti.
Šest evra će biti cena kilovat-sata iz centrala sa godišnjom proizvodnjom dva do 4,2 megavati, pet evra za kilovat-sat proizveden u centralama kapaciteta četiri do osam megavati i 4,5 evrocenti za kilovat-čas iz hidrocentrala sa godišnjom proizvodnjom većom od 8,4 megavati.
DUGOVI HRVATA VEĆI OD TREĆINE BDP-A
Izvor:B92, business.hr
Zagreb -- Udeo duga stanovništva u BDP-u Hrvatske u periodu od 2002. do sredine 2006. godine, udvostručen je sa 19 na 38 odsto.
Prosečna zaduženost po zaposlenom je porasla sa oko 7,9 hiljada evra na kraju 2005. godine porasla na preko 8,5 hiljada do juna 2006. godine, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke.
Godišnja stopa rasta zaduženosti poslednjih godina nije se bitnije promenila uprkos merama koje je uvodila centralna banka da bi zauzdala rast spoljnog duga Hrvatske. Krajem juna 2006. godine godišnja stopa rasta zaduženosti stanovništva bila je 24,1 odsto, dok je krajem 2005. godine bila 20,2 odsto, a godinu dana ranije 19,2 odsto.
Osnovna kategorija zaduženosti stanovništva i dalje je dug prema poslovnim bankama, koji čini oko 96 odsto ukupnog duga stanovništva, kao rezultat nastavka snažnog rasta ponude sve jeftinijih kredita poslovnih banaka. Ukupni krediti stanovništva kod banaka na kraju decembra prošle godine iznosili su 13,2 milijarde evra.
Iz centralne banke ističu da je zaduženost stanovništva kod banaka u Hrvatskoj još znatno viša nego u državama novim članicama EU, gde udeo potraživanja banaka od stanovništva na kraju juna nije prelazio 19 odsto BDP-a. Međutim, veći udeo kredita stanovništvu u BDP-u pratio je i veći udeo depozita.
Udeo depozita stanovništva kod banaka u BDP-u u Hrvatskoj je na kraju juna bio 43,3 odsto, dok se kod većine uporedivih zemalja srednje i istočne Evrope kretao u rasponu od 20 do 30 odsto.
Osim depozita kod banaka, stanovništvo u Hrvatskoj sve više ulaže i u druge oblike štednje, kao što su investicioni fondovi, sve se više okreće i stambenim štedionicama, pa analitičari procenjuju da bi ukupna štednja stanovništva u Hrvatskoj mogla iznositi oko 50 procenata BDP-a.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
DOBIT OTP BANKE 968 MILIONA DOLARA
Izvor:B92, business.hr
Budimpešta -- Najveća mađarska banka OTP objavila je da je u prošloj godini ostvarila rast dobiti od 18,4 odsto, više od očekivanog.
OTP je tako prošle godine ostvarila neto dobiti od 187,5 milijardi forinta, odnosno oko 968,5 miliona dolara, uprkos tome što je u četvrtom kvartalu zabeležila najlošije poslovne rezultate u proteklih nekoliko godina.
U četvrtom kvartalu prošle godine dobit je iznosila 211,42 miliona dolara i u osnovi je ostala nepromenjena u odnosu na isti period prošle godine, dok je u odnosu na treći kvartal manja za 23,6 odsto.
Pritom, banka napominje da je jedan od glavnih motora rasta dobiti bio rast prihoda od kamata od 18,2 odsto, na 2,8 milijardi dolara, kao i smanjenje troškova od kamata za 16,4 odsto. Neto dobit od kamata iznosila je 1,83 milijarde dolara, što je 19,2 procanata više nego 2005. godine. OTP banka je u Srbiji kupila Nišku, Kulsku i Cepter banku.
Banka Austrija preuzela Zagrebačku banku
Zagreb - Austrijska Kreditenštalt banka postala je novi vlasnik 81,9 odsto osnovnog kapitala Zagrebačke banke (ZABA).
Do promene u strukturi akcionara druge po veličini banke u Hrvatskoj došlo je pošto je italijanska banka Unikredito prenela svoj kapital u Zagrebačkoj banci austrijskoj Kreditenštalt banci.
RAČUNI ZA STRUJU NA TRI RATE U CG
Izvor:B92, Beta
Podgorica -- Zbog visokih januarskih računa EPCG je odlučila da građanima omogući plaćanje januarskog računa u tri mesečne rate.
Građani će 50 odsto januarskog računa morati da plate odmah, a preostali deo u tri mesečne rate, saopšteno je posle sednice Odbora direktora EPCG. Prema nekim procenama prosečna visina januarskog računa je oko sto evra, skoro polovina prosečne zarade u Crnoj Gori.
Oko dvadesetak nevladinih organizacija organizovalo je širom Crne Gore potpisivanje peticije kojom građani od vlade traže da plaćaju struju iz domaćih izvora, da im se garantuje da neće biti restrikcija, te da se utvrdi dugoročna socijalna politika u toj oblasti, a do sada je tu peticiju svojim potpisima podržalo oko 2.500 građana.
EPCG je uvezla u januaru rekordnih 72 odsto potrebne električne energije po ceni od 7,42 centa evra za kilovat-sat. Poređenja radi, u decembru prošle godine je uvezeno oko 39 odsto potrebne količine struje po ceni od 4,48 centi za kilovat-sat.
Radna grupa crnogorske vlade predložila je i da se najsiromašnijim građanima obezbedi pomoć od četiri miliona evra za plaćanje izuzetno visokih januarskih računa za potrošenu električnu energiju.
Ministar zdravlja i socijalnog staranja Miodrag Radunović je kazao da će vlada platiti minimalnu potrošnju električne energije jednog domaćinstva, što iznosi oko 20 evra mesečno i dodao da bi pomoć trebalo da dobije 65 hiljada domaćinstava u Crnoj Gori ili trećina ukupnog broja domaćinstava.
Predlog vladine komisije ove godine obuhvata i oko 13 hiljada korisnika materijalnog obezbeđenja, oko 32 hiljada penzionera čija su mesečna primanja manja od sto evra kao i ostale kategorije socijalno ugroženog stanovništva. O predlogu radne grupe crnogorska vlada bi trebalo da se izjasni 22. februara.
SVET
GAZPROM UVEĆAO ČISTU ZARADU
Izvor:Beta
Moskva -- Ruski državni monopolista Gazprom objavio je danas skok čiste zarade u prvih devet meseci 2006. godine od 90 procenata.
Za to su zaslužne visoke svetske cene nafte i gasa kao i učinak nove petrolejske jedinice Gazprom Neft.
Najveći proizvođač gasa na svetu izveštava o profitu od 442,3 milijarde rubalja (16,78 milijardi dolara) u devet meseci do 30. septembra - u skladu sa međunarodnim standardima o finansijskim izveštajima - što je gotovo dvostruko više od 232,13 milijardi rubalja čiste zarade u istom razdoblju 2005.
"Značajan činilac u povećanju profita je kupovina Sibirnefta, oktobra 2005," piše u izveštaju Gazproma. "Više cene nafte i gasa takođe su značajno doprinele."
Gazprom je kupio 72,66 odsto Sibirnefta krajem 2005. godine za 13,01 milijardi dolara, a kasnije je preimenovao kompaniju u Gazprom Neft.
Ukupan prihod Gazproma uvećan je za 75 odsto, na 1.581 milijardu rubalja (60 milijardi dolara) u odnosu sa 902 milijarde rubalja iz prvih devet meseci 2005.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ČEŠKI PENZIONI FONDOVI BELEŽE RAST
Izvor:business.hr
Prag -- Češki privatni penzioni fondovi u 2006. su zaradili 147 miliona evra, što je za 9,4 odsto manje nego godinu ranije.
U Češkoj dobrovoljno mirovinsko osiguranje koristi više od 60 posto radno aktivnog stanovništva, a ta zemlja se može pohvaliti visokim stepenom svesti stanovništva za potrebom ulaganja u dobrovoljne penzione fondove kao jedan od načina za rešavanje svog statusa u starosti, pa ne čudi rast broja članova u tim fondovima.
Tako se njihov broj u 2006. povećao za novih 326 hiljada, na ukupno 3,61 miliona, pa tako sada dobrovoljno penziono osiguranje koristi više od 60 odsto radno aktivnog stanovništva u zemlji. Najveći rast članstva fondovi su zabeležili u poslednjem kvartalu, kada je broj članova povećan za 106.702 ljudi.
Istovremeno, pad profitabilnosti ovih fondova se tumači stanjem na tržištima kapitala koja nisu bila tako povoljna za deonice i obveznice kao predhodnih godina. Fondovi su nastavili da ulažu konzervativno, pa je tako najviše portfelja investirano upravo u obveznice, a zatim slede deonice i oročeni depoziti.
Imovina pod upravljanjem čeških penzionih fondova je prošle godine povećana na ukupno 4,83 milijarde evra, a prosečno je mesečno rasla za 69 miliona evra. Privatni penzioni fondovi sa državnim podsticajnim sredstvima su se pojavili u Češkoj 1994. godine i od tada do danas njihov broj se smanjio sa 44 na deset. Pozitivno je da se u taj sistem štednje sve više uključuju i češki poslodavci pa je tako broj članova fondova sa uplatama od strane poslodavaca povećan na 780.210 članova.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
TRGOVINSKI DEFICIT SAD 763,6 MLRD $ : )))
Izvor:B92, Beta
Vašington -- Spoljnotrgovinski deficit SAD postigao je peti uzastopni godišnji rekord, guran ogromnim uvozom nafte i poplavom robe iz Kine
Ministarstvo trgovine navodi da se jaz u razmeni tokom prošle godine proširio za dodatnih 6,5 odsto i dosegao najviši nivo svih vremena od 763,6 milijardi dolara, pošto je rekordni uvoz zatrpao rekordni izvoz.
Decembar je bio deseti uzastopni mesec u 2006. godini u kome je mesečni deficit bio veći od 60 milijardi dolara. Godišnji sproljnotrgovinski manjak SAD iznosio je samo 30,7 milijardi dolara 1991. godine, pre nego što je počeo dugi galop ka sadašnjim visinama.
Istovremeno, decembar je prekinuo tromesečni trend smanjenja uvoza u SAD i pridoneo ukupnom negativnom bilansu. Tromesečno usporavanje rasta deficita pripisuje se padu cene nafte na svetskim tržištima, ali je taj trend prekinut kada se povećala vrednost uvoza nafte, a pao izvoz civilnih aviona, koji imaju znatan udeo u izvozu.
Američki izvoz, koji izvlači korist iz snažnijeg svetskog ekonomskog rasta i slabijeg dolara, je uknjižio rekord od 125,5 milijardi dolara u decembru, dok je uvoz povećan za 2,1 odsto na 186,7 milijardi dolara.
Isti činioci pogurali su ukupni prošlogodišnji izvoz SAD na rekordnih 1.440 milijardi dolara, 12,8 odsto više nego 2005. Izvoz je čak rastao brže od uvoza, koji se tokom prošle godine uvećao za 10,5 procenata - na 2.200 milijardi dolara.
Snažan izvoz pomogao je da se uspori povećanje trgovinskog deficita koji je 2005. godine imao stopu rasta od celih 17,3 odsto.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
KINA BELEŽI VELIKI TRGOVINSKI VIŠAK
Izvor:B92, Beta
Peking -- Kineski trgovinski suficit u januaru je 15,9 milijardi dolara, kao rezultat najvećeg porasta izvoza u poslednjih 17 meseci.
U odnosu na isti period prošle godine izvoz je porastao za 33 odsto, dok je istovremena vrednost uvoza skočila 27,5 odsto. Ipak, razlika između kineskog izvoza i uvoza je smanjena u odnosu na novembar kada je suficit iznosio 21 milijardu dolara.
Međutim, analitičari upozoravaju da je trgovinski suficit Kine tradicionalno viši u poslednjem kvartalu. Vrednost viška izvezenih dobara u odnosu na uvoz je prošle godine bila rekordnih 177,5 milijardi dolara, čime su devizne rezerve narasle na više od hiljadu milijardi dolara.
Ipak, vlada je zabrinuta zbog snažnog priliva deviza što bi moglo da podstakne inflaciju, koja je u novembru u Kini iznosila 2,7 odsto. Istovremeno, kineski ekonomski rast beleži najviše stope u poslednjih jedanaest godina, sa više od deset odsto rasta. U četvrtom kvartalu BDP je porastao 10,4 odsto.
Žestoki kineski ekonomski rast ohladiće se donekle tokom ove godine, ali će i dalje biti blizu deset procenata, saopštila je Svetska banka, koja dodaje i da sve veća trgovinska neravnoteža zemlje nastavlja da brine pošto izvoz nastavlja da nadmašuje uvoz.
Svetska banka računa da će privreda Kine porasti za 9,6 odsto tokom ove godine, što je manje od prošlogodišnjih 10,7 procenata - najviše stope ekspanzije od 1995. godine.
Kina je pod međunarodnim pritiskom da motor svog ekonomskog rasta prebaci na domaću potražnju i time smanji preveliku zavisnost od izvoza i ulaganja, koje čine zemlju ranjivom u slučaju iznenadnog pada potražnje za kineskom robom ili svetskog privrednog usporavanja. Ali, banka navodi da će investiranje u Kinu i dalje biti snažno "dok će povećanje domaće potrošnje ostati pod znakom pitanja, posebno u seoskim oblastima."
Ogromni suficit je zategao odnose sa Vašingtonom i drugim trgovinskim partnerima koji kažu da Peking nije učinio dovoljno da dozvoli tržišno odredjivanje vrednosti svoje valute, juana.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
LONDONSKA BERZA ODBILA NASDAK
Izvor:B92
London -- Američki Nasdak nije uspeo da preuzme berzu u Londonu, čiji deoničari su odbili ponudu tešku 5,3 milijardi dolara.
Nasdakova ponuda je istekla, a kompanija je od deoničara do njenog isteka uspela da skupi tek nešto manje od 0,5 odsto ukupnog broja deonica.
Nakon što je propao pokušaj kupovine Londonske berze, američka tehnološka berza i njen izvršni direktor Bob Grajfeld su suočeni sa teškim pitanjem o budućnosti i strategiji.
Nasdak, koji ima otprilike istu tržišnu vrednost kao i LSE, se zadužio za oko milijardu dolara kako bi finansirao svoju ponudu, a kreditni rejting je takođe opao. Neuspeh sa LSE je spustio deonice Nasdaka za šest odsto, a Londonska berza je već počela razgovore o partnerstvu s Tokijskom berzom.
Postavlja se pitanje šta će Nasdak uraditi sa 28,75 deonica LSE koje već ima. Iako prema britanskim pravilima može dati novu ponudu nakon isteka roka od godinu dana, njegovi deoničari bi najviše želeli da ih prodaju.
U poslednje vreme je primetno nastojanje operatera nacionalnih berzi da stvore globalne platforme za trgovinu robom i vrednosnim papirima, pa je tako NYSE Grupa, operater berze u Njujorku, kupila evropskog operatera Euronext, zatim udeo u indijskom tržištu kapitala i sklopila sporazum o saradnji s berzom u Tokiju.
Nasdak, koji okuplja 3.200 deonica ukupne tržišne vrednosti od 3.800 milijardi dolara, očekuje prihod od 1,63 milijardi dolara u 2006. godini.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EKSPROPRIJACIJA FARMI U J. AFRICI
Izvor:Beta
Kejptaun -- Južna Afrika je izvršila eksproprijaciju prve farme u okviru agrarne reforme, sa ciljem vraćanja zemlje uzete crnačkoj većini.
Time je obeležena nova stranica u ovom spornom pitanju Južne Afrike, koja je suočena s rastućim pritiskom da se izbriše zemljoposedništvo rasno skrojeno kolonijalnim zakonima i zakonima aparthejda, koji poriču vlasnička prava većini crnaca.
Ali, do sada je vlada bila spora u ispravljanju neravnoteže, pažljivo izbegavajući da ne zateže nerve ulagača, tim pre kada se u obzir uzme haos koji je sličan proces izazvao u susednom Zimbabveu.
Prva eksproprijacija je obavljena 26. januara, saopštila je Komisija za povraćaj prava na zemlju i dodala da je "farma oduzeta da bi se ostvarila vlasnička prava potražioca".
Imanje u proviciji Norten Kejp pripadalo je Južnoafričkoj evangelističkoj luteranskoj crkvi, kojoj je naređeno da ga proda za oko 4,89 miliona dolara, a pravo na farmu je zatražila lokalna zajednica uključujući radnike na imanju.
Više od deset godina po okončanju aparthejda, oko 90 odsto obradive zemlje i dalje je u rukama male bele elite.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
И шта да вам кажем - јадни Египћани : ) и још јаднији Амери.
Али, ја имам за вас два питања:
1) Шта је било са оним прасићима и блокадама путева? Нисам у току ових дана. 2) Шта мислите, како ће се Кинези ухватити у коштац са оволиким суфицитом? Колико год то било добро, мора да се води пажљива еко. пол. јер може доћи до низа последица - не сад али за коју годину. Колико се сећам, ако имаш раст ГДПа од 1%, овај ти се дуплира за 72 дине. Кинезима је овај број (проценти) двоцифрен!!
|