SRBIJA
KUPROM IZNEO DODATNE USLOVE ZA RTB
Izvor:B92, Beta
Bor -- Kuprom traži 25 izmena i dopuna kupoprodajnog ugovora i ugovora o prenosu eksploatacionih prava kako bi postao vlasnik RTB Bor
Prema saznanjima lokalnih medija, Kuprom od Vlade Srbije zahteva garanciju da sledećih šest godina neće poskupeti električna energija, jer bi to značilo poskupljenje proizvodnje bakra.
Rumuni traže i povećanje procenta zaloga imovine RTB-a sa sadašnjih pet na 30 odsto, kao i da deo novca, koji su u obavezi da plate za kupovinu borske kompanije, isplate državi tek nakon razrešenja međusobnih imovinsko-pravnih odnosa firmi iz sastava RTB-a.
Agencija za privatizaciju dala je Kupromu rok od 30 dana da započne pregovore o kupovini RTB Bor, na osnovu najbolje ponude na tenderu. Ukoliko pregovori sa Kupromom ne daju rezultate pregovaraće se sa firmom Ist point.
Vlasnik Ist pointa Zoran Drakulić insistira na nepromenljivosti nedavno donetog Zakona o rudarstvu, a posebno dela koji se tiče visine naknada za korišćenje mineralnih sirovina koja sada iznosi tri odsto od bruto prihoda. On kaže da je "sasvim logično da država zaštiti budućeg vlasni RTB-a, koji i onako snosi rizik ulaganja u to preduzeće".
Firma Kuprom nedavno je na tenderu ponudila 400 miliona dolara za kupovinu imovione RTB-a, odnosno 60 miliona više od drugoplasiranog ponuđača, konzorcijuma koga čine kiparski Ist point i britanski investicioni fond ORN.
Rumunski kupac namerava da naredne četiri godine nastavi proizvodnju u topionici i rafinaciji bakra sa postojećomo, zastarelom tehnologijom i zaključuju da on neće snositi odgovornost za eventualne ekološke posledice.
Zbog ispuštanja velike količine sumpordioksida u vazduh, proizvodnja bakra u Boru je prošle godine nekoliko puta zaustavljena, a građani su se žalili na zdravstvene probleme.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
SIMPO PRAVI KREVETIĆE ZA IKEU
Izvor:B92
Beograd -- Dogovorom o poslovno tehničkoj saradnji predviđena izgradnja zajedničke fabrike za proizvodnju dečjih krevetića.
Simpo je sa najvećim svetskim trgovinskim lancem u prodaji nameštaja, švedskom Ikeom, postigao dogovor za izgradnju fabrike, koja će u prvoj godini rada proizvesti sto hiljada dečjih krevetića i zaposliti 150 radnika.
Ova zajednička investicija rezultat je dosadašnje saradnje dve kompanije. Naime, Simpo za Ikeu već proizvodi dečje krevetiće u svojoj postojećoj fabrici u Radovnici, koja će tokom 2007. godine povećati svoju proizvodnju pet puta.
Međutim, zbog velike tražnje ovi kapaciteti nisu dovoljni, pa je dogovorena zajednička izgradnja nove fabrike u Vranju. Procenjuje se da će od prodaje dečjih krevetića Ikei, koji su samo jedan od proizvoda koje Simpo isporučuje švedskoj kompaniji, vranjski proizvođač ostvariti promet od sedam miliona evra.
STAMENKOVIĆ: VLADI SU "VEZANE RUKE"
Izvor:Beta
Beograd -- Realni rast budžetskih izdataka u 2007. bi mogao da bude dvostruko veći od projektovanog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Do toga će verovatno doći, bez obzira da li će projektovana inflacija u 2007. godini biti 7,5 odsto ili u nivou prošlogodišnjih 6,6 odsto, rekao je urednik Makroekonomski analiza i trendova i konjukturnog barometra Stojan Stamenković na predstavljanju novog broja tog biltena.
On je kazao da bi budžetski izdaci u prva tri meseca ove godine mogli bi da budu realno veći za 8,9 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Stamenković je naveo da se do tog zaključka došlo na osnovu Uredbe o privremenom finasiranju kojom su za prvo tromesečje predviđeni izdaci od 125 milijardi dinara i pretpostavke da bi rast cena na malo u tom periodu bio 0,6 odsto mesečno, odnosno 7,5 odsto godišnje.
On smatra da su budućoj vladi "vezane ruke" nivoom tih plata koje se finasiraju iz budžeta, te da je pitanje koliko će ona moći da smanji rashode budžeta.
Prema njegovim rečima, Narodna banka Srbije (NBS) je promašila cilj po pitanju projekcije inflacije, što znači da su njene mere bile oštrije nego što je trebalo ili da nije na vreme počela da ublažava te restrikcije.
Kako je dodao Stamenković, i pored toga, ipak se pokazalo se da novi model monetarne politike može da bude efikasan u kontroli inflacije, ali je problem kako će te mere delovati, odnosno, hoće li usporiti privredni rast ili dovesti do gubitaka.
Stamenković je istakao da bi NBS trebalo da sačini model koji bi inflacioni cilj povezao sa granicama do kojih mogu da se prebacuju posledice na druge makroekonomske agregate, odnosno, dokle može da se ide sa usporavanjem privrednog rasta, povećanjem kamatnih stopa ili apresijacije dinara.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
KREĆU SPOTOVI NA CNN-U
Izvor:Beta
Beograd -- Reklamni spot o turističkoj ponudi Srbije biće premijerno prikazan sutra u 7.40 časova po srednjeevropskom vremenu u emisiji "CNN Today".
Dva spota u trajanju od po 40 sekundi biće emitovana sutra devet puta na američkoj televiziji "Si En En", dok će tokom januara oni biti prikazani 107 puta.
Spotovi koji promovišu turističke destinacije u Srbiji pojaviće se i u emisiji kod Lari Kinga (Larry King) sutra u 12.10 časova zatim, "Vorld Njuzu" (World News) i "Vorld sportu" (World sport).
Polovina minutaže za reklamnu kampanju dogovorena je u udarnim terminima od šest do devet sati i od 17 do 24 sata.
Direktor TOS-a Miodrag Popović ponovio je da će izrada i četvoromesečno emitovanje 507 spotova koštati 500.000 evra, a novac
za to obezbeđen je iz Nacionalnog investicionog plana (NIP).
Početak emitovanja spotova, kako su saopštili u TOS-u, zavisio je od uplate prve rate od 250.000 evra CNN-u.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
"JAGODINSKA PIVARA" VRAĆENA DRŽAVI
Izvor:B92, Beta
Jagodina -- Država Srbija je ponovo postala većinski vlasnik kapitala "Jagodinske pivare" posle raskida ugovora sa dosadašnjim kupcem.
Akcijski fond Srbije je u zvaničnom dopisu obavestio manjinske akcionare i radnike “Jagodinske pivare” da sada Fond za razvoj Srbije ima 45,7 odsto i Fond Penzijsko invalidskog osiguranja 5,4 odsto akcija, čime su protesti radnika više od godinu dana, kada nisu dozvolili ulazak u preduzeće tadašnjim kupcima, krunisali raskidom ugovora.
Akcijski fond potvrdio je da je sa konzorcijumom preduzeća "Pan bir" iz Novog Sada i "Infond holding" iz Slovenije raskinut ugovor o kupovini "Jagodinske pivare" i naveo da je ugovor o kupoprodaji 51,1 odsto kapitala tog preduzeća raskinut 26. dec embra prošle godine.
Većinski paket akcija pivare prodat je 29. avgusta 2005. godine za 75.000 evra i obavezu kupca da u narednih pet godina uloži 4,5 miliona evra.
Od tada radnici ne dozvoljavaju ulazak u preduzeće tadašnjim kupcima, a u nekoliko navrata su se i fizički sukobili sa angažovanim obezbeđenjem.
Prema rečima Izvršnog menadžera Kluba manjinskih akcionara "Jagodinske pivare" Životija Nikolića, niko u tom preduzeću nije protiv privatizacije i svi protesti radnika poslednjih 15 meseci bili su usmereni protiv vlasnika "Pan bira" Momčila Rajića.
Rajić je u međuvremenu uhapšen zbog sumnje da je "prao novac" i utajio porez, a Bečejska i Zrenjaninska pivara, koje su u njegovom vlasništvu, su pred zatvaranjem, kazao je Nikolić.
"Pivara i sada normalno radi i mi želimo strateškog partnera koji je spreman da ulaže u proizvodnju i da 400 radnika normalno radi i prima platu, a ne da vlasnik ima planove o zatvaranju Pivare", istakao je on.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
DINKIĆ NE BI U VLADU SA ĐELIĆEM
Izvor:B92
Beograd -- Dinkić: Ne bih ulazio u nešto što ne bi bilo tim, nešto što bi se raspalo za godinu ili dve...
„U vladi su važni međuljudski odnosi i zato ne bih ulazio u vladu sa Đelićem, on je rasturio međuljudske odnose i u vladi Đinđića. Poštujem njegov intelekt, ali njegove spletke su ono što me tera od njega“, rekao je Mlađan Dinkić, predsednik G17 u Kažiprstu B92.
On je izjavio da nije bio srećan zbog podrške SPS vladi u kojoj je bio ministar, ali da sad ne želi da razmišlja o tome i da više ne bi ulazio u vladu koju podržava SPS. “Verujem u demokratsku većinsku vladu i u to da lideri Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije imaju „kapacitet za saradnju“.
Smanjenje nezaposlenosti
Dinkić tvrdi da, prema međunarodnim statistikama stvarna stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi oko 21 odsto odnosno da je bez posla između 500 i 600 hiljada ljudi, a ne oko milion koliko pokazuju podaci sa tržišta rada.
„Ta, stvarna stopa nezaposlenosti mora da se prepolovi i spusti na 12 odsto u narednih pet godina“, tvrdi Dinkić, navodeći da je taj „težak posao“ moguće obaviti uz nekoliko mera. Jedna od njih je formiranje industrijskih zona u svim većim gradovima koje bi država opremila potrebnom infrastrukturom, što bi ubrzalo i tzv. grinfild investicije.
Dinkić je naveo i da je moguće omogućiti povoljne kredite mladima za pokretanje sopstvenog biznisa, gde bi deo rizika država preuzela na sebe.
„Žrtvovaćemo deo budžetskog suficita da mladi pokrenu biznis. Norvežani su prvi pokušali sa takvim programom. Njihovi programi razvoja preduzetništva počinju još u srednjoj školi. Posle, mladi dobijaju kredite sa zalogom samo na opremu, bez hipoteke“, objašnjava Dinkić.
Na pitanje da je u prethodnoj kampanji obećao zapošljavanje 150.000 ljudi u „radno intenzivnim“ delatnostima kao što je tekstilna industrija, u kojoj je u prethodnim godinama zapravo otpušten veći broj radnika, on je odgovorio da je ipak započet oporavak tekstilne industrije. „Napravili smo sporazum sa EU o izvozu tekstila, zaposleno je 4.000 radnika u Vranju. Tekstilna industrija je počela da se oporavlja, ali je u celoj Evropi ona izgubila primat od Kine“ kaže on.
Dinkić je napomenuo da ne moraju da se zamrznu plate u borbi za smanjenje nezaposlenosti i najavio da mora da se sprovede reforma obrazovanja.
Nema potrebe za privatizacijom EPS-a?
Po njegovim rečima, država je „u plusu 1,5 milijardi evra“ i ima snage za takve reforme, a dalje uštede su moguće kresanjem troškova u budžetu kao što su troškovi za subvencije društvenim preduzećima. „Privatizacija je pri kraju i to će morati da se okonča“, kaže Dinkić
On tvrdi da nema potrebe za privatizacijom EPS u mandatu naredne vlade, kao ni za privatizacijom Telekoma „dok je profitabilan kao što jeste“.
Dinkić smatra i da je potreban kratak zakon o privatizaciji NIS-a gde bi deo sredstava bio investiran u zaštitu životne sredine u Pančevu i drugim mestima gde je to potrebno.
Kao veliki probem u Srbiji Dinkić je naveo da se optuženima za kriminal ne zaplenjuje imovina. „U Italiji se kriminalcima zapleni imovina. Ako se na sudu dokaže da su krivi i da su na taj način ostvarili tu imovinu, ona im se trajno oduzima“, tvrdi on, napominjući da je sličan tretman trebalo da bude primenjen i na optužene za privredni kriminal u Srbiji. Sledeći veliki probem u borbi protiv privrednog kriminala, po njegovom mišljenju je sudstvo. „Niko od sudija nema potrebna znanja u toj oblasti i oni treba da uče. Potrebno je da počnu da presuđuju u procesima za privredni kriminal“, tvrdi Dinkić.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
"DA LI PREGOVARATE SA ROSNJEFTOM?"
Izvor:FoNet, Energyobserver
Beograd -- Sajt Enerdžiobzerver u otvorenom pismu traži od ministarstva rudarstva i energetike da da odgovor o pregovorima o NIS-u.
Beogradska redakcija ovog sajta tražila od ministarstva da odgovori kada su započeti pregovori sa ovom ruskom kompanijom o uspostavljanju strateškog partnerstva sa Naftnom industrijom Srbije, ko je u pregovaračkom timu i kako idu pregovori.
Prema nezvaničnim saznanjima ovog sajta, napominje se u otvorenom pismu, predstavnici ministarstva rudarstva i energetike i NIS "duže od dva meseca pregovaraju sa ruskom naftnom kompanijom Rosnjeft o uspostavljanju strateškog partnerstva sa N IS".
"S obzirom da je NIS jedno od najvrednijih preduzeća srpske privrede, smatramo da javnost treba detaljno i pravovremeno da bude obaveštavana o svim segmentima toka privatizacije tog javnog preduzeća", navodi se u otvorenom pismu.
Rosnjeft je veoma značajna i respektabilna naftna kompanija, ne samo u sklopu ruskog energetskog sektora, već na evropskom i svetskom nivou, i saradnja s njom, prema proceni Enerdžiobzervera, NIS-u može doneti samo dobro.
"Kada se vode tajni pregovori, prva asocijacija je da se nešto krije od javnosti i da to neće izaći na dobro po NIS posebno ako se ima u vidu da je raspisivanje tendera za privatizaciju NIS odloženo bez valjanih, činjenično obrazloženih argumenata", piše u otvorenom pismu.
"U želji da tačno i pravovremeno informišemo čitaoce, očekujemo da nas obavestite kada su započeti pregovori, koji su članovi pregovaračkog tima sa srpske strane, i da nam obrazložite tok pregovora", navodi se na kraju otvorenog pisma ministarstvu rudarstva i energetike Srbije.
Martinović: Ne komentarišemo spekulacije
Portparol ministra rudarstva i enrgetike Srbije Željko Martinović je nazvao spekulacijama, koje ne želi da komentariše, saznanja Enerdžiobzervera da predstavnici tog ministarstva i NIS-a "duže od dva meseca pregovaraju sa ruskom naftnom kompanijom Rosnjeft o uspostavljanju strateškog partnerstva sa NIS".
"Ministarstvo rudarstva i energetike je oduvek sve radilo transparentno i javnost je o svemu na vreme bila obaveštena", naglasio je Martinović.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
ERSTE BANKA KUPILA DAJNERS KLUB
Izvor:FoNet
Beograd -- Erste banka potpisala je ugovor o kupovini 100 odsto akcija Dajners kluba Adriatik d.d. Hrvatska.
Konačna kupoprodajna cena zasnivaće se na zaradi u 2006. godini, s tim da neće biti viša od 153 miliona evra, dodaje se u saopštenju beogradske kancelarije Erste banke.
Prema očekivanjima, transakcija će biti kompletirana u prvom kvartalu 2007. godine, s obzirom da je kupoprodaja predmet odobrenja regulatornih tela u Austriji i Hrvatskoj.
Dajners klub Adriatik (DCA) osnovan je 1969. godine, bio je u vlasništvu tri fizička lica i zapošljava oko 190 ljudi.
U saopštenju se ističe da se radi o drugoj po veličini kompaniji za kreditne kartice na hrvatskom tržištu sa udelom od 28,9 odsto i oko 450 hiljada izdatih kartica. Ukupan prihod, uglavnom od naknada, iznosio je oko 50 miliona evra u 2005. godini, dok je neto dobit bila 8,5 miliona evra.
Erste Banka Hrvatska zajedno sa DCA imaće više od milion kartica, a sa novih 140 000 klijenata ukupna baza Erste klijenata u Hrvatskoj povećaće se na oko 740 000.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
USKORO PRODAJA ŠEĆERANE ZRENJANIN
Izvor:Beta
Zrenjanin -- Nakon dve neuspele aukcijske prodaje u prethodne tri godine uskoro prvi tender za zrenjaninsku šećeranu.
Otkup tenderske dokumentacije za prodaju zrenjaninske šećerane počeće sutra, a rok za dostavu konačne ponude je 16. mart ove godine, objavila je Agencija za privatizaciju Srbije.
Na prodaji će se naći 60 odsto kapitala, odnosno 1.817.714 akcija šećerane koje su u vlasništvu Akcijskog fonda i Republičkog fonda PIO, piše na sajtu Agencije
www.priv.yu.
U 2005. godini šećerana, koja zapošljava 246 radnika, je imala najmanju proizvodnju šećera u istoriji od 5,5 tona, dok je gubitak u toj godini iznosio 2,7 miliona evra.
Ukupne obaveze šećerane iznosile su 2005. godine 12,4 miliona evra.
Pravo na podnošenje ponude imaju zainteresovani ponuđači koji se bave proizvodnjom šećera ili trgovinom šećera na veliko najmanje
poslednje tri godine u kontinuitetu i imaju ostvaren prihod od najmanje milion evra u 2005. godini.
Ponuđač može biti i investicioni fond sa ukupnom aktivom od najmanje 40 miliona evra u 2005. godini, ili ostvarenim prihodom od najmanje tri miliona evra u 2005. godini.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
PRORADILA NOVA ŽIČARA NA KOPAONIKU
Izvor:B92
Kopaonik -- Puštena je u rad novoizgrađena četvorosedna žičara na stazi Duboka 2, vredna 3,5 miliona evra.
Kompanija „Amiga“ iz Kraljeva je tu žičaru izgradila u rekordnom roku od samo četiri meseca, a finansijska sredstva za izgradnju ove žičare obezbedila je Vlada Srbije iz Nacionalnog investicionog plana.
Polazna stanica Duboke 2 nalazi se na 1.520 metara nadmorske visine, a izlazna se nalazi na 1.905 metara. Žičara ima projektovani kapacitet od 2.400 skijaša na sat.
“Za mesec dana biće završena i Duboka 1, druga četvorosedna žičara na Kopaoniku, vredna 4,5 miliona evra”, rekao je bivši ministar finansija i lider stranke G17 plus, Mlađan Dinkić prilikom puštanja u rad staze Duboka 2, prenosi “Blic".
Prema njegovim rečima, tako će ukupno ulaganje Vlade Srbije u ovaj turistički centar za protekle dve godine iznositi oko 15 miliona evra.
"Pored toga, gradimo i sistem žičara na Staroj planini i ulažemo u turizam od kojeg je ove godine prihod bio veći za 30 odsto nego lane. Pošto su žičare u državnom vlasništvu, ubuduće ćemo od prihoda koji ostvarujemo u pomenutim ski-centrima morati da izdvajamo i za razvoj skijaškog sporta. Jer, ako gradimo olimpijske skijaške centre, moramo imati i šampione u skijanju", kazao je Dinkić.
Na Kopaoniku je trenutna visina belog pokrivača 35 centimetara, a odmara više od 10.000 kako domaćih, tako i inostranih turista, među kojima je najviše Engleza, Grka, Holanđana, Danaca, Makedonaca. Puni su svi „Geneksovi” hoteli, kao i „Konaci ’Sunčani vrhovi’”.
Uz ovu žičaru, a posle čišćenja staze od preostalih NATO bombi i remontovanja uspinjače „Krčmar”, ceo sistem uspinjača na Kopaoniku moći će u jednom satu da preveze oko 27,5 hiljada skijaša na sat, što skijalište o kome je reč svrstava u jedno od najvećih u ovom delu Evrope, navodi “Politika”.
Cene ski-pasa razvrstane su u tri grupe. Prva grupa obuhvata period od 20. decembra do 2. marta. Tada jednodnevni ski-pas za odrasle staje 1.800 dinara, petodnevni 6.900, sedmodnevni 9.100 i desetodnevni 11.400 dinara. U istom periodu, cene ski-pasa za decu iznose 1.200, odnosno 4.600, 5.900 i 7.500 dinara.
Drugu grupu obuhvata period od 1. decembra do 28. decembra i od 28. aprila do 6. maja ove godine. U tom periodu, jednodnevni ski-pas za odrasle stajaće 1.600, petodnevni 6.600, sedmodnevni 8.700, a desetodnevni 10.900 dinara.
Treća grupa obuhvata period 3. marta do 27. aprila. Tada će odrasle osobe jednodnevni ski-pas plaćati 1.700 dinara, petodnevni 6.700, sedmodnevni 8.800, a desetodnevni 11.100 dinara. U istom periodu, cena ski-pasa za decu iznosiće 1.100, odnosno 4.500, 5.700 i 7.300 dinara, koliko treba izdvojiti za deset dana.
Gosti Kopaonika mogu iznajmiti i ski-opremu najpoznatijih svetskih proizvođača. Cene najma kompletne ski-opreme kreću se od 700 do 800 dinara dnevno. Iznajmljivanje snouborda, ovde se kreće od 400 do 500 dinara dnevno.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
NAFTA A.D. NA BEOGRADSKOJ BERZI
Izvor:Beta
Beograd -- Trgovanje akcijama preduzeća Nafta a.d. počeće sutra na Beogradskoj berzi po početnoj ceni od 11.926 dinara po akciji.
Na berzi će biti ponuđeno 10.435 običnih akcija sa pravom glasa, što je sto odsto kapitala tog preduzeća, a procenjena vrednost kompanije je 124,5 miliona dinara.
Akcijama tog preduzeća trgovaće se metodom preovlađujuće cene, što znači da prvog dana trgovanja cena može da se uveća 300 odsto ili da se smanji za 50 odsto. Narednih dana dnevne promene cene mogu biti 20 odsto naviše i naniže.
Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, najveći udeo od po 9,7 odsto akcija u tom preduzeću imaju "Centar Boban d.o.o", "Gas petrol d.o.o" i "Helion d.o.o", 9,3 odsto ima "Ristić d.o.o", dok ostali akcionari imaju manje od pet odsto akcija.
Nafta je akcionarsko društvo za preradu i promet naftnih derivata u vlasništvu 117 preduzeća i ukupno ima 230 benzinskih pumpi u Srbiji.
Predsednik Upravnog odbora Nafte Nebojša Atanacković kazao je da očekuje veliko interesovanje za akcijama tog preduzeća i da je trgovanje na berzi najbolji način da se utvrdi tačna vrednost firme. On je najavio da se priprema dokapitalizacija preduzeća i da je u toku izbor lokacije za izgradnju skladišta nafte i derivata.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
FAP USKORO NA TENDERU
Izvor:FoNet
Priboj -- Fabrika automobila FAP biće na tenderskoj prodaji u okviru procesa privatizacije ove najveće fabrike privrednih vozila na Balkanu.
Generalni direktor FAP-a Mirko Stojović kaže da je u FAP-u izvršena kompletna priprema za privatizaciju.
Broj od preko pet hiljada radnika u zadnjih nekoliko godina smanjen je na hiljadu i po, a ovih dana javilo se još 370 radnika koji žele da, uz odgovarajuću otpremninu od 200 eura po godini staža, napuste FAP i taj proces je u toku.
Po rečima Stojovića, ima interesovanja za kupovinu pribojskog FAP-a, kako među potencijalnim investitorima, tako i među strateškim partnerima iz reda velikih svetskih proizvođača privrednih vozila.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
FULGAR GRADI POGON U ZRENJANINU
Izvor:Beta
Zrenjanin -- Italijanska fabrika za proizvodnju mikrofiber vlakana Fulgar počela je izgradnju prvog od tri pogona u slobodnoj poslovnoj zoni.
Proizvodnja mikrofibera će početi u septembru, a pogon, u koji će biti investirano oko 2,8 miliona evra, će se prostirati na površinu od 13.000 kvadratnih metara, rekao je koordinator za privredu Opštine Zrenjanin Ivan Delić.
Italijanska kompanija planira da uloži ukupno 8,5 miliona evra u izgradnju tri pogona u Zrenjaninu u kojima će, prema ranijim informacijama biti uposleno 350 domaćih radnika. Za izvođenje prvih, zemljanih radova i pripremu temelja angažovana je zrenjaninska građevinska firma IMVA.
Slobodnoj poslovnoj zoni u Zrenjaninu od jeseni 2005. godine, kada je osnovana, pristupilo je 12, mahom inostranih kompanija, a uskoro se očekuje početak proizvodnje u pogonima italijanskog proizvođača rublja Pompea i nemačke kompanije Fivan.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
AUKCIJE ZA MEPOL, BAČKATRANS I CER
Izvor:B92, Beta
Vrbas -- Agencija za privatizaciju zakazala je aukcijsku prodaju Fabrike plastičnih masa Mepol i Transportnog preduzeća Bačkatrans.
Ukupna procenjena vrednost 70 odsto kapitala Mepola koji se privatizuje je 183,998 miliona dinara. Početna cena za preduzeće je 36,8 miliona dinara, a kupac će morati da investira u preduzeće najmanje 11,6 miliona. Imovinu Mepola čine hale, skladište, magacini, upravna zgrada, kao i oprema.
Ukupna procenjena vrednost 50,61 odsto kapitala Bačkatransa koji se privatizuje je 43,975 miliona dinara. Početna cena transportnog preduzeća utvrđena je na 8,795 miliona dinara, a minimum investicija na 9,57 miliona.
Najvažnija imovina Bačkatransa su upravna zgrada, hala za održavanje, dispečerski centar, a među opremom su i tahograf laboratorija, agregat za struju, kompresor.
Mepol i Bačkatrans su jedina dva neprivatizovana preduzeća u Vrbasu.
Aukcijska prodaja Cera zakazana za 25. januar
Čačak - Agencija za privatizaciju zakazala je aukcijsku prodaju 70 odsto društvenog kapitala čacanskog preduzeća Cer po početnoj ceni od 107,9 miliona dinara.
Društveni kapital Cera, koji se bavi prozivodnjom termotehničkih uređaja i rashladne opreme, procenjen je na 449,8 miliona dinara, ili 5,6 miliona evra, a budući kupac obavezan je da u to preduzeće uloži najmanje 16,2 miliona dinara.
Na prodaju su upravna zgrada, predstavništvo u Beogradu, više radionica i pogona sa kompletnom opremom i mašinama, kao i oko 18 hektara građevinskog zemljišta.
Cer trenutno zapošljava 198 radnika, a krajem 2003. godine oko 150 radnika je napustilo fabriku kao tehnološki višak, uz odgovarajuću otpremninu. U maju 2004. godine izmirena su dugovanja radnicima za povezivanje radnog staža i doprinose za period od 1996. do 2003. godine.
Prema procenama rukovodstva Cera, tokom bombardovanja 1999. godine uništeno je oko 80 odsto fabrike, koja je pre bombardovanja raspolagala sa 26.000 kvadrata poslovnog prostora i 53 objekta, a nakon "minimalne rekonstrukcije" ima 16.000 kvadrata halskog i pogonskog prostora, deset objekata i oko 18 hektara zemljišne površine.
REGION
RESTRIKCIJE U ALBANIJI I PO 12 SATI
Izvor:Beta
Tirana -- Albanska elektrodistibucija hitno povećava uvoz struje da izbegne isključenje glavne hidroelektrane pogođene nedostatkom kiše
Andi Beli, šef državne Albanske Elektroenergetske korporacije (KESH), kaže da je jezero hidroelekrane na severu zemlje isušeno, a da je prekid uvoza iz Bugarske izazvao ozbiljnu krizu u snabdevanju strujom.
Dnevna potrošnja je gotovo dvostruko veća od osam do deset miliona kilovat sati kolika je moguća prozivodnja. Beli kaže da je "jedini izlaz da se poveća uvoz" i da Albanija planira da kupi devet miliona kilovat sati od susedne Grčke.
KESH je zavela isključenja struje širom zemlje do 12 sati dnevno zbog teškoća u uvozu i domaćoj produkciji. Bolnice, državne institucije, vodovod, pekare i policija imaju prednost u snabdevanju mada i oni trpe zbog isključenja.
Mnogi energetski stručnjaci i bivši visoki zvaničnici u elektrosektoru traže od vlade da objavi vanredno stanje i da se obrati međunarodnoj zajednici za pomoć.
Od 1990. godine, ova bivša komunistička zemlja pati od redovnih nevolja sa strujom zbog lošeg rukovođenja, zastarelog sistema prenosa i manjka novca zbog neplaćenih računa.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
SENZAL OTVORIO BROKERSKU KUĆU U RS
Izvor:Nezavisne novine
Banjaluka -- Brokerska kuća Senzal dobila je dozvolu za rad na tržištu kapitala Republike Srpske i otvorila je podružnicu u Banjaluci.
Beogradski Senzal je deseta brokerska kuća u RS i prva koja je otvorena posle stupanja na snagu novog Zakona o tržištu hartija od vrednosti koji je liberalizovao osnivanje brokersko-dilerskih društava u ovom entitetu.
Dijana Ostić, direktor Senzala u Banjaluci, izjavila je da će se to društvo u početku baviti samo brokersko-dilerskim poslovima, a da u narednom periodu planiraju uvođenje i drugih usluga koje omogućava postojeća legislativa. "U radu ćemo se voditi iskustvom Senzala iz Beograda, jedne od najboljih brokerskih kuća u Srbiji, koja ima za cilj širenje u regionu", kazala je ona doda jući da je takva poslovna politika posledica interesovanja velikog broja inostranih investitora za ovo područje.
Senzal za sada nema u planu otvaranje kancelarije u Sarajevu, ali i to, kako navode, nije isključeno u doglednoj budućnosti ukoliko ne budu mogli iz Banjaluke trgovati na Sarajevskoj berzi.
Provizija tog društva, prema rečima Ostićeve, neće odstupati od postojećeg proseka na našem tržištu, ocenjujući da merilo za privlačenje klijenata nije provizija već širina usluga i njihov kvalitet. Tržište kapitala Republike Srpske uskoro bi moglo postati bogatije za još tri brokerske kuće "Interfinance", "Raiffeisen Capital" i "Monet broker", koje su, takođe, podnele zahtev za dobijanje dozvole za rad.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
SASX-10 POPRAVLJA REKORD
Izvor:Nezavisne novine
Sarajevo -- Na trgovanju na Sarajevskoj berzi ostvaren je promet od 1,5 miliona evra, a ukupno se trgovalo sa 125.602 deonica.
Promet na berzanskoj kotaciji iznosio je oko 316 hiljada evra, dok se na zvaničnoj kotaciji trgovalo u iznosu od oko 70 hiljada. Najveći promet na zvaničnoj kotaciji ostvaren je deonicama Bosnalijeka iz Sarajeva u iznosu od 57 hiljada evra.
Na slobodnom tržištu ostvaren je promet od 1,25 miliona evra, a najviše se trgovalo deonicama Fabrike duvana Sarajevo u vrednosti od 163 hiljade evra.
Najveći rast vrednosti na slobodnom tržištu, 108,33 odsto, zabeležen je kod deonica Remontmontaže iz Tuzle, koje su dostigle cenu od 50 konvertibilnih maraka, odnosno oko 25 evra, dok je najveći pad cene od 60 odsto registrovan kod deonica Angrosirovine iz Tuzle.
Na kotaciji fondova trgovalo se u vrednosti od 245 hiljada evra, a najveći promet na ovom segmentu tržišta obavljen je dionicama "Big Invest" Sarajevo u iznosu od 94.251 evra. Vrednost BIFX-a je porasla za 1,05 odsto na 5.270,36 indeksnih poena, a vrednost SASX-10 za 1,07 odsto na rekordnih 2948,37 poena.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
AUSTRIJANCI ULAŽU U BUDVU
Izvor:Vijesti
Budva -- U rekonstrukciju turističkog naselja, austrijska "Soravija grup" ulaže 24 miliona evra, a u izgradnju novog hotela 40 miliona...
Akcionari najvećeg crnogorskog turističkog preduzeća "Budvanska rivijera" dali su zeleno svetlo za ulazak kompanije u partnerski odnos sa austrijskom korporacijom "Soravija grup".
Posao podrazumeva zakup turističkog naselja "Slovenska plaža" i izgradnju novog luksuznog hotela u Budvi. Deoničari , njih 97 odsto, su se na Skupštini akcionara potvrdno izjasnili o osnivanju društava sa ograničenom odgovornošću "Soravija Budva resort", i "Soravija hotel Montenegro".
Ugovor o zajedničkom ulaganju u rekonstrukciju turističkog naselja "Slovenska plaža" i izgradnji sasvim novog hotela sa austrijskom kompanijom "Soravija grup" koncipiran je, a nakon skupštine akcionara svoj sud bi trebalo da da i Vlada kao većinski vlasnik.
Austrijska kompanija, zainteresovana da je kroz zajedničko ulaganje sa "Budvanskom rivijerom" stvori kompaniju "Soravija Budva resort" u kojoj bi svaka od njih dvije imale određeni akcionarski udio. "Budvanska rivijera", kojoj je zagarantovana dobit, te dio od ostvarenog profita, bi uložila u objekte "Slovenske plaže", dok bi Austrijanci u rekonstrukciju turističkog naselja investirali najmanje 24 miliona.
Austrijska korporacija će, kako je ranije najavljivano, u izgradnju novog hotela nadomak gradskog bazena uložiti više od 40 miliona eura, a on bi bio građen po licenci jedne od najprestižnijih hotelskih lanaca hotela "Hilton", što bi Budvu još jače pozicioniralo na turističkoj mapi Evrope.
Kako je nedavno pojasnio ministar turizma i zaštite životne sredine Predrag Nenezić ne radi se o privatizaciji "Slovenske plaže", već je ugovor ograničen na 21 godinu, nakon čega bi se objekti turističkog naselja vratili u vlasništvo "Budvanske rivijere" uz kompletnu realizovanu investiciju.
"Aranžman sa austrijskom kompanijom ne podrzumeva privatizaciju ni u jednom svom obliku, već o zajedničkom ulaganju, gdje inostrani partner obezbeđuje investiciju, znanje i prodajne kanale. Reč je o kompaniji koja ima vrlo dobru reputaciju u Evropi, koji postoji niz decenija i koja iza sebe ima realizovane vrlo značajne projekte. Primera radi, oba "Hiltona" u Beču je gradila ova kompanija u kojima ima vlasnički udeo. Kroz aranžman zajedničkog ulaganja obezbedilo bi se da se nivo kvaliteta “Slovenske plaže” sa sadašnje dve podigne na najmanje tri plus zvezdice međunarodnog standarda", kazao je Nenezić.
Austrijanci su, takođe, ugovorom obavezani da preuzmu svih 225 radnika "Slovenske plaže".
[size=12]SVET[/size]
PUTIN: NASTAVITI PREGOVORE O NAFTI
Izvor:B92
Moskva -- Predsednik Rusije Vladimir Putin traži od vlade da nastavi pregovore sa Minskom o isporukama nafte i tranzitu kroz Belorusiju.
Uoči početka pregovora sa visokom beloruskom delegacijom o putevima izlaska iz krize, Putin je zatražio da se izradi kompleks mera koji bi zaštitio rusku privredu od "partnera iz Belorusije" i da se "učini sve što je moguće kako bi se obezbedili interesi zapadnih korisnika" ruske nafte.
Putin je podsetio da Rusija direktno podržava Belorusiju, smanjujući joj cenu za gas i naveo da Rusija zato gubi 3,3 milijarde dolara - budžet će izgubiti 1,3 milijarde zbog neuplaćivanja poreza, a Gazprom još dve milijarde zbog visoke cene beloruskog Beltransgaza.
Zbog odsustva izvozne takse, Rusija je godišnje gubila po 3,5 do četiri milijarde dolara, naveo je Putin i izrazio nadu da će se bilateralni sporazumi u oblasti gasa poštovati, i da Minsk neće zaboraviti na podršku koju je dobio od Moskve.
Ministar za ekonomski razvoj i trgovinu German Gref naveo je da je odluka Belorusije da uvede carinu na tranzit ruske nafte "bez presedana" i da je u suprotnosti sa bilateralnim sporazumima i međunarodnim normama.
U Moskvu je danas na hitne pregovore doputovala delegacija Belorusije, kako bi se našao izlaz iz trgovinske krize između dve zemlje, zbog kojeg su Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Nemačka ostale bez isporuka nafte. Zamenik premijera Belorusije Anrdej Kobjakov sastaće se sa ruskim zvaničnicima da bi se našlo rešenje o tranzitu nafte kroz Belorusiju.
Rusija je prestala da pumpa petrolej za Evropsku uniju kroz naftovod Družbu koji preseca Belorusiju, optuživši svog suseda da isisava naftu iz prenosnog sistema.
Od 1. januara 2007. godine ruske naftne kompanije dužne su da uplaćuju carinske dažbine prilikom isporuka nafte kroz Belorusiju. Kao odgovor na povećane cene gasa toj zemlji beloruski državni koncern za petrohemiju Belnjeftehim je stopirao ugovore sa ruskim naftnim kompanijama o isporukama nafte, zaključene za 2007. godinu.
Početkom decembra šef vlade Rusije Mihail Fradkov je potpisao dokument, u skladu sa kojim isporuke nafte u Belorusiju podležu izvoznoj carini kao i za zemlje koje nisu u sastavu Carinske unije, kojom se ruska nafta isporučivala susedima bez carinjenja i time bila i jeftinija.
Svoju odluku ruska strana objašnjava time što je Belorusija raskinula sporazum po kome 85 procenata carine za izvoz naftnih derivata proizvedenih u Belorusiji od ruskih sirovina, treba da bude doznačeno u ruski budžet, a svega 15 procenata u budžet Belorusije.
Delegacija Belorusije pripremila nov predlog sporazuma
Belorusija je pripremila nov sporazum o carinskim dažbinama, izjavio je u beloruskoj ambasadi u Moskvi zamenik ministra za ekonomiju Belorusije Vladimir Najdunov.
Prema njegovim rečima, u tom dokumentu predlaže se rešenje vezano za carine na naftu koja se uvozi u Belorusiju, kao i rešenje pitanja carine za naftu koja se transportuje preko teritorije Belorusije.
"Prema našem dubokom uverenju, naša pozicija bi mogla da doprinese vrlo brzom razrešenju situacije", kazao je Najdunov i dodao, da je delegacija Belorusije dostavila svoje predloge saradnicima Ministarstva za ekonomski razvoj i trgovinu Rusije.
U tom ministarstvu su danas obnovljeni pregovori o isporukama nafte u Belorusiju.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
NEMA RIZIKA NI BEZ NAFTOVODA DRUŽBA
Izvor:Beta
Pariz -- Zatvaranje naftovoda Družba, koja snabdeva jedan deo Evrope ruskom naftom, neće ugroziti potrošače.
"Očigledno nema nikakvog uticaja na rafinerije u zapadnim zemljama, imajući u vidu da da one imaju radne zalihe za nekoliko dana", navodi se u saopštenju Međunarodne agencije za energetiku objavljenom na internetu.
"Prema tome, nema rizika da snabdevanje bude prekinuto za krajnje potrošače", dodaje se u saopštenju.
Ako bi blokada potrajala, rafinerije bi mogle da se snabdeju sirovom naftom na druge načine, a neke od njih bi mogle da se organizuju da dođu do nafte preko luka u Baltičkom moru ili preko drugih naftovoda.
Agencija podseća da zemlje na koje se odnosi blokada mogu da se okrenu i strateškim rezervama, ali da za sada tržište izgleda "sasvim sposobno da se suoči sa nastalom situacijom".
Isporuka ruske sirove nafte u nekoliko evropskih zemalja iznenada je prekinuta u ponedeljak nakon trgovinskog sukoba Moskve i Minska. Naftovod "Družba" kojim se ta nafta transportuje, prolazi preko teritorije Belorusije.
Međunarodna agencija za energetiku osnovana je u vreme prvog šoka izazvanog velikom naftnom krizom 1973/74. godine, kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja zemalja OECD.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU: POTREBNA ENERGETSKA SOLIDARNOST
Izvor:B92
Prag, Varšava -- Nove članice traže od Evropske unije "energetsku solidarnost" i energičnije angažovanje u rešavanju krize oko nafte iz Rusije
"To je upravo slučaj kada bi trebalo da se pokaže smisao EU, a zemlje ne bi trebalo da deluju pojedinačno, već solidarno zajedno", kazao je ministar industrije i trgovine Češke Martin Ržiman.
Bez isporuka iz naftovoda Družba, kojim Rusija šalje naftu Zapadu, zbog spora sa Belorusijom oko cena za tranzit i carina, ostale su prvo Poljska i Nemačka, a od sinoć i Češka, Slovačka i Mađarska koje naftu dobijaju iz južnog kraka naftovoda preko Ukrajine.
Zvanična Moskva je objasnila da je zavrnula slavinu i južnom kraku, pošto se Družba grana tek na teritoriji Belorusije, a Minsk je posle zaustavljanja isporuka severnim krakom jednostavno krao naftu namenjenu zapadnim zemljama i iz južnog.
"Nafta i gas su deo neoimperijalne politike Ruske Federacije", reagovao je češki premijer Miroslav Topolanek i dodao da rešenje vidi u većem pritisku Brisela na Rusiju da da čvrste garancije za isporuke, a pre svega u diverzifikaciji izvora strateških sirovina kao što su nafta i gas.
Češka je, kao i Poljska i Slovačka, počela da koristi svoje rezerve i političari u sve tri zemlje umiruju javnost da ako kriza ne potraje, neće biti ni poskupljenja energenata. Češka ima rezerve nafte za 90 dana, Poljska za 80, a Slovačka za 70 dana.
"U slučaju potrebe bi naši partneri iz MOL-a mogli da koriste kao alternativu naftovod Adrija koji vodi od obale Jadrana u Mađarsku i obezbede isporuke nafte", kazala je portparol Slovnafta Kristina Felova.
Slovački premijer Robert Fico kaže da Slovačka neće osetiti spor Moskve i Minska oko nafte ako ne potraje duže, ali je ipak promenio svoj program zbog konsultacija sa minstrom privrede i predstavnicima Transpetrola.
Ako spor potraje duže, poljske rafinerije zatražiće od Rusije da im u skladu sa ugovorom nadoknadi štete, potvrdio je zamenik poljskog ministra privrede Pjotr Naimski. "Naše rafinerije PKN Orlena i Lotusa vrše pripreme da počnu da preuzimaju naftu pomorskim putem, preko Naftprota, kapaciteta 28 miliona tona godišnje", kazao je Naimski.
Nemačke rafinerije i dalje bez nafte
Berlin - Nemačke rafinerije u Švetu i Lojni na istoku zemlje su ostale bez isporuka nafte iz Rusije, a predstavnici nemačke naftne privrede nisu mogli da saopšte kada će se uvoz normalizovati, jer do sada nisu dobili službeno obaveštenje ruskog partnera.
Ruska kompanija Transneft, koja upravlja naftovodom Družba, je saopštila da je njegov deo ka Poljskoj i Nemačkoj zatvoren, jer se iz njega ilegalno snabdevala Belorusija. Vlasti u Minsku, pak, odbacuju ovakve optužbe.
Predstavnici nemačke naftne privrede saopštili su danas da ipak ne očekuju ozbiljnije probleme u snabdevanju, jer rafinerije imaju rezerve za nekoliko dana. Čak i ukoliko prekid ruskih isporuka potraje duže, problema neće biti, jer su rafinerije spremne da sirovu naftu kupe u drugim zemljama.
Iz naftovoda Družba, koji je jedan od najdužih na svetu i kroz koji ide skoro čitava ruska proizvodnja, pokriva se oko petine nemačkog godišnjeg uvoza nafte koji iznosi oko 112 miliona tona.
Niz nemačkih političara je povodom obustava isporuka ruske nafte zahtevalo da se preispita energetska politika zemlje i da se smanji zavisnost od Rusije. Zatraženo je da se odmah ubrzaju pregovori o uvozu nafte iz Norveške.
Pored toga, političari konzervativno-socijaldemokratske vladajuće koalicije smatraju da se mora povećati pritisak na Rusiju da prihvati Povelju o energetskoj politici koju je doduše potpisala još devedesetih godina, ali je ni do danas nije ratifikovala.
Tim dokumentom su utvrđena prava kupaca nafte u odnosnu na izvoznike. Između ostalog im je zagaranovano da dobijaju dogovorene isporuke i u konfliktnim situacijama (kao što je ova između Moskve i Minska).
Nemačka je u sličnoj situaciji bila prošle godine kada joj je, zbog nesporazuma sa vlastima u Kijevu, Rusija obustavila isporuke gasa koje preko Ukrajine idu ka zapadu Evrope.
Slovačka bez ruske nafte
Bratislava, Budimpešta - Isporuke ruske nafte Slovačkoj obustavljene su sinoć na granici sa Ukrajinom, dok su Mađarskoj isporuke smanjene. "Prekinute su isporuke ruske nafte naftovodom 'Družba'", izjavio je agenciji Frans pres portparol slovačkog ministarstva za energiju Brano Zvara.
Isporuke ruske nafte preko Belorusije već su obustavljene Ukrajini, Poljskoj i Nemačkoj zbog spora Moskve i Minska oko cene tranzita nafte iz Rusije koja se preko teritorije Belorusije dalje isporučuje Evropi.
Zvara je, međutim, rekao da je njegovo ministarstvo dobilo informacije prema kojima će danas početi pregovori Moskve i Minska o carinskim stopama za tranzit ruske nafte.
U Mađarskoj je zabeleženo smanjenje dotoka nafte iz naftovoda "Družba", pa se zemlja priprema za potpuni prekid isporuka tokom noći, saopštili su večeras ministarstvo privrede i naftna kompanija MOL.
Mađarski ministar privrede Janoš Koka izjavio je na konferenciji za novinare u Budimpešti da je u zemlju večeras stiglo pola od 22.000 tona ruske nafte, koliko dnevno stigne u Mađarsku.
"Prema našim informacijama, Belorusija je obustavila isporuke Ukrajini. Ukoliko se ne obnovi transport iz Belorusije prema Ukrajini, tranzit će veoma verovatno biti suspendovan i prema Mađarskoj", precizirala je kompanija MOL u saopštenju.
MOL je istakao da raspolaže rezervama nafte za 90 dana, ali da je korišćenje rezervi u nadležnosti ministarstva privrede.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
DVE TREĆINE PRIVREDE U RUKAMA ČEHA
Izvor:Beta
Prag -- Uprkos velikoj privatizaciji i masivnim stranim ulaganjima, skoro dve trećine češke privrede drže domaći vlasnici i akcionari.
Česi imaju 59 odsto kapitala domaćih preduzeća, a vlasnici su i najvećeg broja preduzeća, ukupno 203.864. Najveći strani vlasnici su Holanđani koji sa 181 milijardom kruna, odnosno preko 6,5 milijardi evra, drže četvrtinu osnovnog kapitala čeških preduzeća.
Odmah za Holanđanima sa četiri milijarde evra i 15,7 odsto udela u kapitalu su Nemci, a slede sa 2,68 milijardi, odnosno 10,3 odsto, Austrijanci. Na devetom i desetom mestu nalaze se Sjedinjene države i Japan sa po približno milijardu evra osnovnog kapitala u češkim preduzećima.
Holandske firme osnivaju se pre svega zbog poreskih ušteda i u Češkoj kontrolišu velika preduzeća tipa holdinga. U privredi preovlađuje domaći kapital prvenstveno zato što su u vlasnistvu Čeha mala i srednja preduzeća, kažu u Češkoj agenciji za kapital i informacije.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
U ČEŠKOJ PROIZVEDENO 850.000 VOZILA
Izvor:B92, Pincom.biz
Prag -- U 2006. godini češki proizvođači automobila proizveli su rekordnih 850.000 vozila, što je novi rekord češke autoindustrije.
Antonin Sipek, direktor asocijacije proizvođača automobila u toj zemlji kaže da je godinu ranije ukupna proizvodnja premašila 600 hiljada automobila.
Najveći domaći proizvođač automobila, Škoda Auto, proizveo je 550 hiljada automobila, desetak odsto više nego 2005. godine, dok je japansko-francuska kompanija TPCA proizvela oko 300 hiljada automobila, čak 200 hiljada više nego godinu ranije.
Tim kompanijama uskoro ce se pridružiti i južnokorejski Hjundai, koji će na proleće početi sa izgradnjom velike fabrike automobila, koja će kada dostigne puni kapacitet proizvodnje, što je planirano 2009. godine, godišnje iz češkog pogona izbacivati na tržište 300 hiljada vozila.
Inače, prostor bivše Čehoslovačke postaje centar evropske automobilske industrije sa realnom ambicijom da do 2010. godine snabdeva svetska tržišta sa dva miliona automobila godišnje.
Kada budu uposleni svi pogoni Škode, Folksvagena, Tojote, Pežoa, Citroena i korejske Kie, automobilska industrija će u Češkoj zapošljavati oko 150.000 ljudi, a u Slovačkoj preko 93.000 radnika. Ove dve zemlje se već suočavaju sa problemom nedostatka kvalifikovanih radnika za tolike fabrike automobila.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
GM I FORD POVEĆALI PRODAJU U KINI
Izvor:Beta
Peking -- Američki proizvođači automobila Dženeral Motors i Ford saopštili su da su znatno povećali prodaju na kineskom tržištu.
Ford kaže da je prodaja njegovih marki Forda, Linkolna, Jaguara, Lend Rovera i Volvoa skočila za čak 87 procenata na 166.722 vozila. GM, najveći proizvođač motornih vozila na svetu, je prodao 876.747 vozila prošle godine u Kini, 32 odsto više nego 2005.
"Prodaja nastavlja da prevazilazi većinu predviđanja kao rezultat potražnje kupaca kojoj nema presedana," saopštio je Kevin Vejl, predsednik GM-a u Kini.
Očekuje se da će ukupna prodaja automobila u Kini ove godine porasti za 15 procenata, na osam miliona vozila, sa sedam miliona koliko se ceni da je prodato tokom 2006. Prodaja na eksplozivnom kineskom tržištu je od krupnog značaja za obe kompanije koje teško prolaze kod domaćih kupaca.