FONForum

Prag: Retro sentimentalnost i stari brendovi

EM Online
Pošto se za 17 godina tranzicije izduvala početna potrošačka glad za zapadnom robom, talas retro nostalgije "novih Evropljana" oživljava stare socijalističke brendove koje su početkom i sredinom 90-tih svi bili otpisali. Piše: Daša Pavlović
Češka armija spasla je ovih dana fabriku kamiona "Tatra" iz Kopšivnjice, kada je naručila bez tendera 556 vozila a planira još 400. U ovogodišnjem istraživanju brendova, u najpopularnije češke uvrstila se kofola, piće poput kokte, koje je u socrealističkom sivilu Česima i Slovacima trebalo da zameni koka i pepsi kolu.

U susednoj Poljskoj kod reklama suhomesnatih proizvoda ne može da omane slogan: "Kao iz dana Gjereka", prvog čoveka poljskih komunista iz 70-tih godina prošlog veka. U istraživanju najvrednijih i najuspešnijih čeških brendova, koje je za agenciju "Methar" ocenjivalo 250 šefova marketinga, prvo mesto dele automobili Škoda i bezalkoholno piće kofola, kojima je najbolji rejting dalo 72 odsto anketiranih.

Kofola, zahvaljujući sentimentalnosti kupaca ali i odličnoj reklamnoj kampanji koja i na Božić insistira na češkoj tradiciji, bežeći kao đavo od krsta od komercijalizovanog Deda Mraza, vrednija je tako od plzenjskog piva ili Batinih cipela. Veliki kambek kofole daje povoda za optimizam i drugim starim brendovima, koji su bili omiljeni u vremena kada su Česi, Slovaci i Poljaci poslušno stajali u redovima, ne pitajući šta se prodaje, glavno da je nešto u prodavnicu uopšte stiglo.

Stručnjaci za marketing veruju da bi uspešni poslovni potez Kofole mogla da ponovi "Tatra" ne samo sa kamionima već pre svega ako bi krenula u proizvodnju automobila, zatim sportska obuća Botas ili žvake Pedro. "Tradicionalni češki brendovi predstavljaju veliku poslovnu šansu. Česi pamte do danas njihova imena i sa dobrom reklamnom strategijom mogu da se vrate među najprodavanije", kazao je povodom ankete Ondžej Obluk iz agencije Mather.

Da dobra reklama postavljena na emocijama, obnovljenom potrošačkom patriotizmu i nostalgiji za nekadašnjim simbolima luksuza donosi profit na starim brendovima, uviđaju i strani investitori.

"Uniliver" je za svoju ponudu u Češkoj kupio marku "nanuk", koja je u komunističkoj Čehoslovačkoj čak postala opšti naziv za sladoled na štapiću. Na češke drumove vratio se krajem leta popularni motocikl Jawa 555 pionir. Prva limitirana serija 555 komada čak i po crvenoj boji ne razlikuje se od originala. Ali retro "panjeve" proizvode vešte i pre svega jeftine kineske ruke u saradnji sa češkim preduzećem "Motoskut" koje je iznajmilo brend od originalne "Jawe".

Kao i Česi i Slovaci i Poljaci rado posežu za robom koju dobro znaju a posebno onom koja je u komunističkim nestašicama za njih predstavljala luksuz. Stručnjaci za marketing ipak upozoravaju da ne može da se zaradi isključivo na sentimentalnosti i potrošačkom patrotiozmu po kojem među novim Evropljanima Poljaci prednjače. "Tačno je da će potrošac radije posegnuti za takvom robom, ali ona mora da ima i kvalitet da se odbrani na sadašnjem tržištu", upozorava Jacek Sadovski iz poljske agencije "Demo efektiv lončing" koja se bavi uvođenjem brendova na tržište. Dok u Češkoj brend kofola vredi kao i škoda, slično poljsko piće nije uspelo da se nametne. Sadovski tvrdi da je to zato što nije nađena reklamna strategija da ne ostane samo socijalistička zamena za koka i pepsi kolu.

-------------------------------
Ruši se tender za Rafineriju Beograd?

Blic
Na tenderu za Rafineriju nafte Beograd (RNB) najbolju ponudu dostavila je grčka kompanija „Neokimiki“, koja za 70 odsto kapitala ove firme nudi 16,38 miliona evra i 15 miliona evra za investicije. Tenderska komisija, međutim, još nije proglasila pobednika, a kako „Blic“ saznaje, razlog je papir iz Ministarstva finansija koji grčku kompaniju sumnjiči za pranje novca.
Tim povodom ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić dobio je protestna pisma ministra inostranih poslova Grčke i ambasadora ove zemlje u Beogradu. Kompanija „Neokimiki“ je ozbiljna i renomirana firma, čija vrednost na Atinskoj berzi prevazilazi milijardu evra, i gotovo je neverovatno da se protiv nje pojave optužbe za pranje novca.

Izvor „Blica“ blizak Vladi Srbije kaže da je ovaj čudni slučaj vezan za skoru promenu vlasti i borbu koja se tim povodom vodi za osvajanje budućih interesnih sfera. Posebno je zanimljivo što ponuda „Neokimikija“ za kruševački FAM (bili su drugoplasirani) nije bila problematična, dok se u slučaju ponude za Rafineriju Beograd, gde su Grci najbolji, odjednom pojavljuje sporni papir o navodnom pranju novca, objašnjava naš izvor.

Inače, za kupovinu beogradskog proizvođača maziva ponude su dostavile i dve bugarske firme - „Evropetroleum“, koji je ponudio 13,23 miliona evra i 15,38 miliona evra investicija, i kompanija „Prista oil“, čija ponuda iznosi 11,52 miliona evra i 4,62 miliona evra investicija. Izvor „Blica“ tvrdi da predstavnici ovih bugarskih kompanija imaju jako uporište u Ministarstvu privrede (kod nekih savetnika ministra Bubala), ali i u samoj Agenciji za privatizaciju. Da li je to tačno i da zašto se odugovlači sa proglašenjem pobednika na tenderu za Rafineriju Beograd, pitanja su na koja nismo uspeli da dobijemo odgovore ni u Vladi ni u Agenciji za privatizaciju.

-------------------------------
Tojota: Šefovi Forda i Tojote nisu razgovarali o spajanju

Rojters
Najveći japanski proizvođač automobila, Tojota, saopštio je u sredu da se predsednik te kompanije sastao sa glavnim izvršnim direktorom američkog Forda ali da nisu razgovarali o mogućem spajanju dve kompanije, piše Rojters.
Portparol Tojote Tomomi Imai rekao je da je susret bio tek upoznavanje dvojice vodećih ljudi kompanija. Japanski poslovni dnevnik Nihon Keizai Šimbun objavio je u sredu da su se Fordov Alan Malali i Tojotin Fudžio Čo sastali prošle nedelje u Tokiju i to protumačio kao prvi korak ka potencijalnim pregovorima o partnerstvu. Sastanku je prisustvovao i Mark Filds koji je u Fordu zadužen za restrukturiranje Fordovog gubitaškog poslovanja u severnoj Americi, kažu u Nihonu i dodaju da se očekuje novi sastanak Malalija sa Tojotinim čelnicima u januaru.

Dnevnik se poziva na neimenovane izvore bliske pregovorima koji kažu da je Ford zainteresovan za Tojotinu tehnologiju hibridnih pogona i pogonskih ćelija kao i za Tojotin uspeh u snižavanju troškova proizvodnje i nabavke delova za proizvodnju automobila. Fordov portparol rekao je kako ne može niti potvrditi niti demantovati pisanje Nihon Keizai Šimbuna, dodavši tek da Ford konstantno vodi razgovore sa kompanijama u autoindustriji.

Analitičari tvrde kako je direktno spajanje ili značajno zajedničko ulaganje dva proizvođača automobila vrlo malo verojatno obzirom na njihove različite razvojne puteve kao i da Tojota vrlo dobro posluje i sama. Tojota bi iduće godine mogla preteći američki GM sa pozicije najvećeg svetskog proizvođača automobila, a mnogi analitičari predviđaju da će u 2007. skinuti i Ford sa drugog mesta na američkom tržištu. Prodaja Tojotinih vozila je ove godine na američkom tržištu porasla 13 odsto, dok je Ford zabilježio pad od gotovo 8 odsto. U Nihon Keizai Shimbunu špekulišu da bi Tojota mogla razmatrati partnerstvo kako bi se snizila napetost sa američkom auto-industrijom u trenutku kad proizvodnja te kompanije snažno raste, baš kao i japanski izvoz.

-------------------------------
Struja poskupljuje u aprilu

Večernje Novosti
Vlada Srbije trebalo bi do kraja ove sedmice da odobri tarifne sisteme koje je sačinila Agencija za energetiku Srbije, ali će, kako "Novosti" saznaju, doći do odlaganja njihove primene, koja je jesenas bila planirana za januar 2007.
U oblasti električne energije, model izračunavanja minimalnih stvarnih troškova trebalo bi da važi od 1. aprila 2007. dok bi se tarifnik za prirodni gas koristio od 15. jula iduće godine. Jedino bi već od 3. januara 2007. počela primena parametara koji uređuju cene transporta sirove nafte. Ovo znači da će struja promeniti cenu 1. aprila, a gas - početkom narednog leta. Petnaestodnevni rok za preispitivanje cena derivata nafte istekao je u ponedeljak, i po svemu sudeći, ni poskupljenja, ali ni pojeftinjenja goriva neće biti pre Božića 2007.

Poslednji put benzin je poskupeo 80 para po litru 9. decembra, a prema berzanskim podacima od tada do 21. decembra prosečna cena nafte tiipa "ural" porasla je za 0,32 odsto. Prema važećoj Uredbi, za promenu cena goriva neophodno je da, takozvana, prosečna cena "urala" u poslednjih 15 dana bude viša ili niža za najmanje 1,5 odsto.

-------------------------------
Više stimulacije za početnike u biznisu

Danas
Najčešći problem sa kojim se preduzetnici suočavaju jeste nedostatak kapitala, s obzirom na to da se samo deo nedostajućih para podmiruje iz državnih programa pomoći ili povoljnih kredita koji se realizuju preko Nacionalne službe zapošljavanja ili Fonda za razvoj, prenosi Danas.
- Privrednici koji su odlučili da uđu u neki biznis mogu da konkurišu za kredite iz start ap programa, koji se dodeljuju za nabavku opreme ili opremanje poslovnog prostora. Preduzeća mogu da koriste do 30 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti, dok je preduzetnicima odobravan iznos do deset hiljada evra. Kreditna sredstva ulagana su u izgradnju pogona za preradu mleka, voća i povrća, mesa, a sve je više zahteva za opremanje prostora koji se koristi za negu starih i bolesnih osoba - kaže za Danas Goranka Popović, izvršni direktor Fonda za razvoj i naglašava da je interesovanje potencijalnih korisnika za kreditima premašilo očekivanja, zbog čega je za narednu godinu za start ap kredite planirano 600 miliona dinara (ove godine odobreno je 205 miliona). Veliko interesovanje je za kredite koji se dodeljuju samostalnim zanatskim radnjama, a za odobrenih 630 kredita utrošeno je oko 680 miliona dinara. Rok otplate kredita je do pet godina, a grejs period je godinu dana. Najviše korisnika bilo je iz Šumadijskog i Zlatiborskog okruga. Sredstva za pokretanje biznisa, doduše u skromnijem iznosu, ali za oko četiri hiljade korisnika, dodeljivana su i preko Nacionalne službe zapošljavanja.

-------------------------------
Akcize na domaće cigarete biće povećane za dinar

Beta
Od 1. januara 2007. godine akcize na domaće cigarete biće povećane sa jednog na dva dinara, dok za strane cigarete ostaju 10 dinara po paklici, rekao je državni sekretar za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom Vlatko Sekulović.
Govoreći o zaštiti duvanske industrije, istakao je da, ukoliko druge zemlje u regionu otvore svoje tržište, to će uraditi i Srbija. "Ta zaštita ne ogleda se samo kroz povećanje ili smanjenje akciza i carina," rekao je Sekulović u PKS na skupu posvećenom novinama koje donosi Sporazum o jedinstvenoj zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi (CEFTA).

On je dodao da postoji i pitanje netarifnih barijera i niz drugih koja su regulisana Zakonom o duvanu, i rekao da u ovom trenutku ne bi bilo dobro bilo kakvo parcijalno rešenje. Prema njegovim rečima, tek će se videti šta će biti sa akcizama i zaštitnom politikom duvanske industrije u narednom periodu, s obzirom na to da je Srbija potpisala Sporazum CEFTA. Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić podsetio je da Hrvatska traži od Srbije da smanji akcize na uvozne cigarete i izjednači ih sa akcizama na domaće, a da pri tom ne poveća carinu.

On je kazao da bi srpska duvanska industrije, ako da vlada prihvati takav zahtev, imala slabu zaštitu "koja nigde ne postoji" i istakao da je carina na uvoz cigareta u Srbiji 15 odsto, u Hrvatskoj 38 odsto, a u Evropskoj uniji 58 odsto. Ponuda Srbije pre potpisivanja CEFTA sporazuma, 19. decembra, bila je da poveća carinsku stopu za onoliko koliko bi smanjila akcize čime bi namet države bio isti, ali Hrvatska na to nije pristala, rekao je Parivodić.

"Mi moramo da do kraja 2009. godine pružimo zaštitu domaćoj industriji u smislu malo većih carina na uvozne cigarete da bi strane fabrike koje su došle u Srbiju mogle da povrate velike investicije", kazao je Parivodić. Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom je naveo da je Hrvatska zatvorena za uvoz cigareta i da je 90 odsto cigareta koje se tamo prodaju iz Tvornice duvana Rovinj, dok Hrvatska u Srbiju izvozi cigarete u vrednosti od osam miliona evra godišnje.

"Naš izvoz u Hrvatsku je nula, i malo je poznato da Hrvatska vodi takvu akciznu politiku da ne možete da se registrujete u dve niže akcizne kategorije pri izvozu u Hrvatsku čime su strani proizvođači cigareta u startu nekonkurentni, kazao je Parivodić. Govoreći o pravilima o prometu nafte u Srbiji, za koja neke zemlje u regionu takođe imaju sugestije, Sekulović je izrazio uverenje da sadašnja i svaka sledeća Vlada Srbije neće odustati od važećih propisa.

-------------------------------
Dobit PTT Srbije u ovoj godini 4,5 milijardi dinara

Beta
Javno preduzeće PTT Srbija imalo je ovoj godini dobit od 4,5 milijardi dinara ostvarenu povećanjem obima usluga, izjavio je generalni direktor Dragan Kovačević.
On je kazao da je PTT u 2006. godini investirao oko 40 miliona evra, u okviru čega je polovinom godine počelo obnavljanje 500 zgrada pošta. "Broj zaposlenih u PTT-u u 2006. godini smanjen za 798, na oko 16.000, a u toku je treći krug stimulativnog odlaska iz kompanije u kojem će još 716 radnika napustiti preduzeće uz otpremninu", kazao je Kovačević.

PTT za 2007. planira najveće investicije do sada, od oko 60 miliona evra, istakao je on, u okviru kojih je i izgradnja novog poštanskog centra za automatsku preradu pošiljaka koja će omogućiti da se najveći deo isporuka obavlja za 24 sata. Prema rečima Kovačevića, do kraja januara trebalo bi da bude raspisan tender za izgradnju tog centra u Beogradu, na placu u Ugrinovačkoj ulici, koji je Pošta odlukom vlade preuzela od Vojske Srbije.

"Do kraja aprila trebalo bi da bude izabran izvođač, a izgradnje bi trebalo da počne u drugoj polovini 2007. godine", kazao je on. Ukupna investicija za glavni poštanski centar u Beogradu, sa tri mašine za automatsko sortiranje pisama, kataloga i paketa i adaptacija dve zgrade u Nišu i Novom Sadu, u koje će biti ugrađene mašine za sortiranje pisama, iznosiće oko 35 miliona evra, naveo je Kovačević.

On je rekao da su u toku i pregovori sa nekoliko osiguravajućih društava o mogućnosti prodaje osiguranja na šalterima pošta. PTT ima 1.571 pošta, sa ukupno 4.394 šaltera.

-------------------------------
Jelašić:Ovogodišnja inflacija od 6,5 do sedam odsto

Beta
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je da će ovogodišnja inflacija, koja je bila planirana na 9,3 odsto, biti manja od sedam odsto.
"Ukupna inflacija u ovoj godini će biti između šest i po sedam odsto, a rast cena koje se slobodno formiraju oko šest procenata", rekao je Jelašić. Cilj NBS je da inflacija u 2007. godini bude od četiri do osam odsto i centralna banka će, kako je naglasio guverner, preduzeti sve raspoložive mere da se taj cilj ostvari. Jelašić je rekao da je Monetarni odbor danas odlučio da se, zbog dobrih rezultata u obuzdavanju rasta cena, smanji restriktivnost monetarne politike.

"Ujednačena je stopa kratkoročne obavezne rezerve na depozite i zaduženja u inostranstvu na 45 odsto, umesto postojećih 60 odsto na zaduženje do dve godine i 40 odsto na duži period", objasnio je Jelašić. Odlukom Monetarnog odbora smanjena je i dinarska obavezna rezerva sa 15 na 10 odsto, a zadržana je stopa od 40 odsto na domaću deviznu štednju i depozite stanovništva.

Novi merama će ukupni iznos obavezne rezerve koji su banke u Srbiji morale da izdvajaju biti smanjen za sedam milijardi dinara, što će, prema rečima Jelašića, omogućiti da se smanji kamatna stopa na bankarske dinarske pozajmice. Današnjom odlukom Monetarnog odbora po četvrti put je od septembra ove godine smanjena referentna kamatna stopa NBS, sa 15,5 na 14 odsto, i ta mera, kako je procenjeno u centralnoj banci, trebalo bi da pozitivno utiče na dalje smanjenje ostalih kamatnih stopa i održavanje stabilnosti kursa dinara.

Guverner je najavio da će, u slučaju da se nastavi smanjenje bazne inflacije, Monetarni odbor nastaviti sa "relaksacijom monetarne politike". "Glavni izazov NBS u 2007. godini nije više da se postigne nego da se učvrsti sadašnji nivo niske stope inflacije, stabilnog kursa i jakog finansijskog sistema", istakao je Jelašić. On je potvrdio da je NBS dala saglasnost da Moskovska banka kupi udeo u beogradskog Agro banci, veći od 25 odsto. "Dve inostrane banke su bile zainteresovane za kupovinu udela u srpskim bankama, ali je samo jedna dostavila potrebnu dokumentaciju", rekao je guverner.

---------------------------------
Poreska uprava otkrila utaje 16,2 milijarde dinara poreza

Poreska uprava Srbije objavila je da je u 2006. godini podneto 1.330 krivičnih prijava zbog utaje poreza od ukupno 16,2 milijarde dinara.

"To znači da je državni budžet zbog utaje poreza u ovoj godini izgubio više od 200 miliona evra prihoda, a imajući u vidu je utaja, prema pravilu, bar pet puta veća od otkrivenog onda se može govoriti o milijardi evra", rekao je državni sekretar Ministarstva finansija Vladimir Ilić.

Prema njegovim rečima, i dalje postoji ozbiljan problem sa procesom nakon što prijave budu podnete, kao i sa prinudnom naplatom. Prema podacima Poreske policije, metodom unakrsne procene poreske osnovice u periodu od avgusta do 25. decembra ukupno je obuhvaćeno 1.275 obveznika, a doneto je i prvih pet rešenja sa utvrđenom poreskom obavezom od ukupno 54,1 milijarde dinara.

Glavni poreski inspektor Boris Batalilo je naveo da je otkriveno 308 "fantom" firmi, pri čemu su protiv 526 odgovornih lica u tim firmama podnet krivične prijave zbog izbegavanja plaćanja poreza u ukupno iznosu od 6,7 milijardi dinara. Poreska uprava je, kako su istakli njeni predstavnici, u 2006, godini ispunili obavezu od oko 700 milijardi dinara naplate poreza z punjenje republičkog, pokrajinskog, gradskih i opštinskih budžeta, kao i fondova socijalnog osiguranja. Realni rast naplate poreza u ovoj godini, kako je rečeno, procenjuju se na 4,9 procenata.

-------------------------------
Islamska zajednica – sve primamljivija finansijska klijentela

EM Online
Već i nije neka vest ako ortodoksna banka iz zapadnog sveta otvara svoje «islamske filijale» u arapskom svetu. Jer to je već neko vreme prisutan trend. Pojačava ga procena iz bankarskih krugova Zapada da će imovina islamskih banaka, već vredna kojih 250 milijardi dolara, rasti po godišnjoj stopi od 15 procenata. Piše: Zdravko Dragaš
Najnovija informacija se odnosi na holandsku banku, ABN Amro, koja bi početkom narednog meseca trebalo da u Karačiju, najvećem gradu Pakistana, otvori ekspozituru sa islamskim računima. U sledeće tri godine bilo bi ih ovde čak devet. Poslovanje bi se, prema najavama, brzo proširilo na Indoneziju, Maleziju i Ujedinjene Arapske Emirate. A to znači poslovanje sa korisnicima kojima se ne sme zaračunavati kamata, u jednom ili drugom smislu. Tako kaže šerijat. A to je neprikosnoveni pravni i moralni0 kodeks koji važi u celom arapskom svetu.

Po šerijatskom islamskom zakonu zelenašenje nije dozvoljeno a to podrazumeva ukamaćivanje novca. Prinos se može ostvarivati samo preko legitimne trgovine i putem investicija u imovinu. Ono što, međutim, sve više privlači običnu publiku ka otvaranju računa u duhu islamske bankarske prakse jeste potreba i zahtev da se novac položen na štednju ne koristi u svrhe investiranja u oružje ili, na primer, poslove sa duvanom. Na tapetu su i druge vrste poroka kao pornografija, kocka ili alkohol.

Muslimani drže da sav položeni novac može biti investiran samo u one delatnosti za koje se drži da imaju etičku dimenziju. Novčane spekulacije nisu dozvoljene. Novac se može koristiti za eventualnu kupovinu roba ili usluga pa se tek odatle uz profit može ostvarivati zarada. Mnoge filijale britanskih banaka kao Lloyds TSB, HSBC ili Islamska banka Britanije izveštavaju o povećanom interesovanju za otvaranjem računa u duhu islamskih principa o novcu. U Maleziji, na primer, čak 25 procenata islamskih računa drže oni koji ne pripadaju muslimanskoj zajednici.

Još pre tri godine u Velikoj Britaniji je lansiran prvi islamski brokerski servis. Tako je blizu dva miliona Muslimana na Ostrvu dobilo šansu da u skladu sa šerijatskim zakonom investiraju svoje novčane iznose. Oni sasvim sigurno neće biti plasirani u niz sfera nepodudarnih sa propisima islamskog zakonodavstva. Isto tako i u velike banke koje zarađuju ogromne sume po osnovu obračunatog interesa.

U tom periodu je i najveća evropska banka, HSBC, ponudila svojim islamskim klijentima hipotekarne zajmove, naravno, opet u skladu sa šerijatskim pravom. Prirodno, ne plaća se kamata na uzeti zajam već renta na stan koji se nalazi u vlasništvu banke sve do konačne otplate uzetog zajma. Tako je članovima muslimanske zajednice omogućeno izbegavanje plaćanja interesa što nije u skladu sa učenjem iz Kurana.

Ovakav potez je svojevremeno pozdravio i vrhovni Muslimanski savet Velike Britanije. Nedugo potom, već sledeće godine ista banka je lansirala i penzioni fond čije se akcije plasiraju u one kompanije koje posluju u skladu sa principima šerijatskog prava. Mnogi, međutim, nisu baš bili skloni da ovakav potez označe kao pun pogodak jer ima dosta primedbi da ovakav pristup i nije baš u skladu sa islamskim moralnim principima.

Već koji mesec kasnije, u avgustu mesecu 2004. godine promovisana je u Velikoj Britaniji i prva islamska bankarska institucija. Sedište joj je u Birmingemu, gradu sa jednom od najvećih muslimanskih zajednica na Ostrvu. Ona, naravno, ne posluje po uobičajenoj zapadnoj bankarskoj proceduri već svoje poslovanje usaglašava sa principima iz šerijata.

Konkretno, za nekog svog klijenta ona će isfinansirati kupovinu potrebnog artikla i prodati mu ga po fiksnoj ceni, iznajmljujući ga sve dok ovaj u potpunosti ne otplati zajam. Takav model sve više primenjuju i ostale britanske banke, pribegavajući, praktično, alternativnom bankarskom modelu. A krajem juna prošle godine u Velikoj britaniji je osnovan i prvi dečji Islamski poverilački fond.

Islamski finansijski model funkcioniše na principu podele rizika. Banka i njen klijent zapravo dele rizik određene investicije pod unapred dogovorenim uslovima. Ali, isto tako i profit. Glavne kategorije unutar islamskog finansijskog prava su «ljara», «ljara-wa-iqtina», «Mudaraba», «Murabaha» i «Musharaka».

Prvi princip podrazumeva sporazum o iznajmljivanju po kome banka za svog klijenta nabavlja izvestan artikal kako bi ga ovaj koristio za određeni period, da bi ga kasnije ponovo primila u svoj posed. Drugi princip podrazumeva sličan aranžman sem što je klijent u mogućnosti da pri kraju roka korišćenja otkupi pomenuti predmet. Mudaraba je specifičan aranžman po kome jedna i druga strana dele ostvareni profit. Murabaha je, pak, jedna vrsta kredita koja klijetnu omogućuje da mu u posed dođe artikal bez plaćanja usputne kamate. Musharaka, na kraju, predstavlja partnerski odnos prilikom investiranja koji podrazumeva podelu profita pod unapred dogovorenim uslovima, dok se eventualni gubici vezuju za unapred investirani iznos.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Ахахахахахахаха! Генијално! Хајде да купимо једну мечку на "љару". Или, још боље, на "мурабаху"!!!

Samo se ti zezaj, ali kladim se da će ti pojmovi ući u sledeće izdanje iz Upravljanja finansijama

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

potpuno drugachija qltura nekako podrazumeva i drugachije vrste kredita, finansiranja, poslovne etike, i uopshte shvatanja poslovanja. ne vidim nishta neobichno u tome, pa i japanci imaju dosta svojih specifichnosti u biznisu.

mada, slazhem se da zvuchi dobro, ali, vrlo rado bih uchio sve te termine ako je to uslov da me primi neka kompanija sa bliskog istoka da radim za njih :]

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Onaj lik iz Bangladeša je dobio Nobelovu nagradu na bankarstvu u toj kulturi i to za najsiromašnije. E da je takvih ovde...

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

Evo da i ja opalim koji metak : )


PRIHOD GRAND KAFE 68 MILIONA EVRA
Izvor:Beta

Beograd -- Kompanija Grand kafa u Srbiji imala je prihod od 68 miliona evra od prodaje kafe u 2006. godini, 30 odsto više nego 2005.

Osnivač i generalni direktor te firme Slobodan Vučićević kaže da je Grand kafa u prošloj godini prodala ukupno 15.100 tona kafe, a da je povećanje prihoda, većim delom, rezultat porasta cene sirove kafe na svetskom tržištu.

"Grand je od distribucije robe slovenačke grupacije Droga Kolinska, s kojom je u strateškom partnerstvu, u prošloj godini ostvario dodatni prihod od 11 miliona evra", dodao je Vučićević.

Vučićević, koji je i predsednik Upravnog odbora Soko Štarka, izjavio je da se u 2007. godini u blizini Beograda "planira početak izgradnje" fabrike vredne 30 miliona evra, u koju će biti premeštena proizvodnja Štarka i Grand kafe.

"Nameravamo da u 2007. celokupnu proizvodnju kafe i konditora premestimo na novu, zajedničku lokaciju u blizini Beograda, pošto su kapaciteti i jedne i druge kompanije već postali tesni za naše ambiciozne planove širenja", rekao je Vučićević i dodao da će nova fabrika, za koju je već kupljen plac, omogućiti veću efikasnost i dodatno doprineti brzom razvoju i Granda i Soko Štarka.

"Grand je na tržište plasirao novu liniju toplih napitaka u kojoj su instant kafa, kapučino i čajevi, s kojom planira da zauzme lidersku poziciju, kao što je to bio slučaj sa crnom kafom, a i Štark će tokom 2007. nastaviti da širi paletu proizvoda", dodao je Vučićević.

Sklapanjem strateškog partnerstva sa slovenačkom grupom Droga Kolinska u leto 2005. godine kompanija Grand kafa je u istoj godini ušla u vlasničku strukturu domaće konditorske industrije Soko Štark i postala deo grupacije sa regionalnim predznakom.

ROSNJEFT NOVI PARTNER NIS-A?
Izvor:B92

Beograd -- Još nema zvaničnih potvrda informacije da je novi vladin favorit za strateškog partnera NIS-a Rosnjeft, umesto ruskog Lukoila.

Prema nezvaničnim saznanjima sajta Enerdžiobzerver pregovori srpske Vlade i ruske naftne kompanije Rosnjeft traju već dva meseca. U nadležnom Ministarstvu za rudarstvo i energetiku, međutim, nisu hteli da komentarišu ove navode.

Još pre dva meseca Andrej Hripunov, šef trgovinskog predstavništva ruske ambasade, je u intervju agenciji Beta rekao da su za NIS zainteresovani Lukoil i Rosnjeft.

Urednica sajta Energyobserver, Sika Pištolova, dobila je nezvaničnu potvrdu da pregovori Rosnjeft-a i naše vlade traju već dva meseca. Ali niko o tome nije obavestio javnost.

"Rosnjeft je ozbiljna priča za NIS, i može doneti mnogo toga dobrog, jedina je greška što javnost nije informisana da se već dva meseca vode pregovori sa tom državnom kompanijom. Ni jedna informacija nije pružena javnosti", objašnjava Pištolova.

Portparol Ministarstva za rudarstvo i energetiku Željko Martinović nije želeo da komentariše informacije objavljene na sajtu Enerdžiobzerver. Martinović je u kratkom telefonskom razgovoru rekao da ne želi ni da potvrdi ali ni da demantuje te informacije, i dodao da za komentar nije raspoložen niko iz nadležnog ministarstva.

Podsetimo da je tender za privatizaciju NIS-a odložen zbog održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji, koji su zakazani za 21. januar. Predviđena je prodaja 25 odsto kompanije strateškom partneru, koji bi time stekao upravljačka prava, ali ne i većinsko vlasništvo.

Savetnica bivšeg potpredsednika Vlade za energetiku Zorana Milanović kaže da u ovakvoj situaciji najviše gubi NIS.

"Jako je loše da se vode tajni pregovori, jer se tako dolazi do direktne pogodbe, a to je najgori mogući vid pogodbe. Time se narušavaju nacionalni interesi. Jedini način da interesi budu zaštićeni je da se vode javni, transparentni pregovori, gde će biti više ponuđača", kaže Milanovićeva.

Sajt Energyobserver navodi da Rosnjeft insistira da postane strateški partner NIS-a, ali bez raspisivanja tendera za privatizaciju. Ova ruska državna kompanija zalaže se za dokapitalizaciju, kojom bi se u zamenu za deo vlasništva NIS-a obavezao da u prve tri godine investira u tu kompaniju oko pola milijarde evra.



REGION

CRNA GORA USKORO ČLANICA MMF-A
Izvor:Beta

Podgorica -- Crna Gora će 18. januara postati 185. članica Međunarodnog monetarnog fonda, koji rspolaže sa oko 317 milijardi dolara.

Glavni ekonomista crnogorske Centralne banke Nikola Fabris kazao je za podgoričke Vijesti da je članstvo Crne Gore u MMF-u značajno sa više aspekata.

"Iako Crnoj Gori trenutno nisu potrebni krediti MMF-a, otvara se mogućnost da se u slučaju nekog potencijalnog poremećaja obezbedi kreditna podrška sa kojom se može lakše 'prebroditi' eventualna kriza", rekao je Fabris i podsetio da je članstvo u Fondu uslov za članstvo u Svetskoj banci i svim organizacijama koje su članice grupacije Svetske banke.

Bez članstva u MMF-u ne bi bio moguć nastavak kreditiranja više projekata koje je Svetska banka realizovala ili započela u Crnoj Gori.

"Članstvo u MMF-u značajno je i za privlačenje stranih direktnih investicija. Između ostalog, strani investitori pre donošenja odluke obično provere i kakvo je mišljenje Fonda o ekonomskoj situaciji u posmatranoj zemlji, odnosno da li je ona rizična za strana ulaganja i da li se u njoj vode dobre politike", kazao je Fabris.

Crna Gora se prvi put samostalno učlanjuje u MMF i Svetsku banku, jer je članstvo bivše državne zajednice, u skladu sa njenom Ustavnom poveljom, nasledila Srbija.

POZITIVNI EFEKTI VEĆI OD TROŠKOVA
Izvor:Beta

Ljubljana -- Guverner Banke Slovenije Mitja Gaspari rekao je da će pozitivni efekti uvođenja evra prevazići troškove uvođenja nove valute.

"Teško je dati ocenu svih troškova uvođenja evra, ali će pozitivni efekti u svakom slučaju prevazići troškove", rekao je Gaspari i ocenio da će se trgovina unutar područja evra višestruko povećati, što će podići bruto domaći proizvod i time životni standard većine ljudi.

On je kazao da će se o punim troškovima moći razgovarati tek za nekoliko godina, a sada samo o neposrednim kako neki ne bi mogli da ih preuveličaju kao izgovor za preterano povećanje cena.

Zvaničnici Nove Ljubljanske banke (NLB) ocenjuju da su u toj banci neposredni troškovi pripreme za uvođenje evra, prema gruboj proceni, iznosili oko 2,5 milijarde tolara odnosno oko deset miliona evra.

"Troškove sačinjavaju tekući troškovi priprema, pre svega investicioni troškovi tehnološke opreme, bankomata, transportnih vozila, brojila novca, i slično. Njima treba dodati još toliko troškova dela zaposlenih, koji se bave projektom i u tom vremenu se nisu mogli baviti drugim poslovima", saopštila je NLB.

Nova mariborska komercijalna banka i Abanka procenjuju da su njihovi troškovi bili tri do četiri puta niži od troškova NLB, a SKB banka troškove uvođenja evra procenjuje na oko šest odsto operativnih troškova banke.

RUMUNIJA: KAKO POTROŠITI NOVAC EU?
Izvor:Beta

Bukurešt -- Rumunija će moći dnevno da troši 8,5 miliona evra iz evropskih fondova, ali samo ako bude ispunjavala uslove za to.

Nakon euforije u noći integrisanja u EU, Rumuni se suočavaju s problemom sposobnosti absorpcije evropskih fondova sa razvoj od oko 30 milijardi evra planiranih iz budžeta EU za period od 2007. do 2013. godine.

Rumunske vlasti upozoravaju da evropski fondovi nisu za potrošnju, već se dobijaju na osnovu dobrih projeketa u infrastrukturi, poljoprivredi, obrazovanju, zdravstvu i u drugim oblastima razvoja zemlje. Ti projekti treba da dobiju saglasnost Evropske komisije.

Od 30 milijardi evra, oko 11 milijardi namenjeno je poljoprivredi i ruralnom razvoju, najzaostalije oblasti u Rumuniji, u kojoj još ima sela bez električne energije i bez kanalizacije.

Evropski fondovi su namenjeni uglavnom srednjoročnom i dugoročnom razvoju, modernizovanju u harmonizovanju Rumunije sa standardima Evropske unije.

Očekuje se da u Rumuniji poskupe električna struja, gas i benzin, ali i da znatno pojeftine lekovi i pojedini prehrambeni proizvodi, obuća i domaći elektronski proizvodi.

S druge strane, Evropska komisija je za ovu godinu uvela restrikcije na izvoz mleka, mesa i mesnih proizvoda, što će negativno uticati posebno na mala preduzeća iz ovih oblasti.

Među prvim prednostima ulaska u Evropsku uniju jeste slobodno putovanje bez pasoša u zemlje Unije, kao i neograničeno ili ograničeno pravo na rad na evropskom tržištu radne snage.

Najrigoroznije uslove za zapošljavanje postavile su Nemačka, Velika Britanija i Austrija, koje ograničavaju pristup radne snage iz Rumunije i Bugarske na određen broj godina, a period tranzicije može biti i do sedam godina.

Među prednostima ulaska u evropsku porodicu jeste i to što se odmah priznaju sve diplome univerziteta i drugih oblika visokog obrazovanja.

Političari i stručnjaci ocenjuju kao najznačajnijim to što punopravno članstvo Rumunije u EU donosi organizovani ekonomski sistem slobodnog evropskog tržišta, temeljni demokratski sistem i solidarnost zemalja članica Unuje, princip harmonizovanog razvoja svih zemalja.

IRCI KUPUJU NEKRETNINE U KOLAŠINU
Izvor:FoNet

Kolašin -- Interesovanje stranaca za kupovinu nekretnina u Kolašinu naglo je poraslo, kažu u tamošnjim agencijama za prodaju nekretnina.

Vlasnica jedne od agencija Sanja Anđelić kaže da najviše interesenata ima iz Engleske, Irske i Rusije i da većina tih ljudi u planu ima izgradnju objekata koji će biti usko povezani sa turizmom.

“Primer su engleski i irski kupci koji imaju u planu da prave kuće u nizu, koje bi kasnije prodavali svojim sunarodnicima. Kada su u pitanju cene, one se menjaju iz dana u dan", rekla je Anđelić.

Najskuplje su nekretnine u centru grada, ali ni tu nema pravila. "Najviše cene upravo imaju nekretnine koje se nalaze uz put prema ski-centru gde nema vode i struje, sama zemlja na tim lokacijama je skupa", dodala je ona.



SVET

KRAJSLER I ČERI UDRUŽUJU SNAGE?
Izvor:B92

Američka kompanija Krajsler, tačnije DajmlerKrajsler AG, potpisaće "pismo o namerama" sa kineskim proizvođačem automobila Čeri.

Na taj način bi se stvorile mogućnosti za početak zajedničke proizvodnje novog putničkog automobila, po dimenzijama manjeg od postojećeg modela Dodž Kaliber, koji se može kupiti i u Srbiji.

Novi automobil bi se potom prodavao u Americi, kao i u drugim zemljama. Time je delimično dat odgovor na pitanje koje već duže vreme glasno postavlja automobilska javnost, a to je da li će i kada Krajsler ponuditi svoje viđenje kompaktnog gradskog automobila.

Naravno, do sklapanja ugovora ima još mnogo toga. Za početak potrebno je da ugovor odobri bord direktora kompanije DajmlerKrajsler, a sa druge strane da kineska vlada izda svoje odobrenje za novi posao. Udruživanjem sa jednim od vodećih kineskih proizvođača bi se u jednom potezu mnogo toga dobilo, veliki proizvodni kapaciteti uz jeftinu radnu snagu i samim tim veoma konkurentan model, ali i mogućnosti za znatno brzo širenje na kineskom tržištu, koje beleži sve veću stopu rasta.

Kineska fabrika Čeri u svom segmentu je jedna od vodećih u Kini. Osnovana je 1999. godine, a u prvo vreme je pravila automobile sa traka koje je otkupila od španskog Seata.

Tokom 2001. godine rukovođenje fabrikom je preuzela šangajska auto-korporacija i nastavljen je njen razvoj, od trideset hiljada jedinica godišnje, proizvodnja je u prošloj godini porasla na 200 hiljada primeraka.

Glavni modeli su derivati Seat Toleda, sedani “QQ3“ i “QQ6“. U planu su i novi modeli i do 2008. godine očekuje se da ponuda Čerija podrazumeva deset do 12 modela, a udruživanjem sa Krajslerom kompanija Čeri bi dobila izuzetno važnog i velikog partnera. Krajsler je uveliko prisutan u Kini. Na novembarskom Salonu u Pekingu je premijerno lansirao novu verziju luksuzne limuzine 300C sa pogonom na svim točkovima, koja se proizvodi u Kini. Nju su publici predstavili predsednik Krajsler Groupe Tom La Sorda i kineska filmska zvezda Viki Žao Vei. Ali, ostaje da se vidi kako će potencijalni kupci budućih Krajslera reagovati na oznaku “Made in China“.

RUSI TRAŽE UKIDANJE CARINE NA NAFTU
Izvor:B92, Beta

Moskva -- Ruske vlasti zatražile su od Belorusije da hitno ukine odluku o uvođenju carinskih dažbina na tranzit nafte.

Zamenik ruskog ministra za ekonomski razvoj i trgovinu Andrej Šaronov izjavio je da je ambasadoru Belorusije u Rusiji u subotu uručena protestna nota sa tim predlogom.

"Mi smo već govorili da smatramo uvođenje te carine nezakonitim sa aspekta uzajamnih dogovora i sporazuma koji važe između Rusije i Belorusije, pa čak i sa aspekta beloruskog zakonodavstva i međunarodne prakse", izjavio je Šaranov.

Vlada Belorusije donela je odluku da se od 1. januara 2007. godine plaćaju carinske dažbine za naftu koja se transportuje kroz naftovode te države u iznosu od 45 dolara po toni nafte.

Zamenik ministra za ekonomski razvoj i trgovinu Rusije dodao je da sa beloruskim ambasadorom razgovarano o mogućnosti da u Moskvu 9. januara doputuje beloruska delegacija na čelu sa potpredsednikom beloruske vlade.

Šaronov je kazao da će ruska strana pripremiti niz predloga za rešenje spora kroz pregovore, ali je istakao da će, ukoliko do toga ne dođe, Rusija preduzeti "adekvatne mere", koje će "primorati beloruske partnere da ozbiljnije sagledaju situaciju u koju su sada dovele Rusiju i ruske kompanije, koje imaju ugovore o isporukama te nafte partnerima iz Istocne i Zapadne Evrope".

"Pošto Belorusija ne trguje naftom, mi ćemo razmatrati druge robne grupe", naglasio je Šaranov. Carinski propisi Belorusije predviđaju mogućnost uvođenja dažbina za robu koja se ili isporučuje i troši u toj zemlji, ili se proizvodi na teritoriji Belorusije i isporučuje drugim zemljama, što nije slučaj sa ruskom naftom.

SRBIJA

ŠEL POMAŽE NIS-U U ŠTEDNJI
Izvor:Beta

Beograd -- NIS će uštedeti 20 miliona evra u 2007. godini zahvaljujući merama za smanjenje troškova kompanije "Šel global solušns" (Shell GS).

Ugovorom je predvidjeno da Naftna industrija Srbije u prvoj godini za usluge Šela plati 20 miliona evra, a da izdvajanja u narednim godinama budu između osam i deset miliona evra, izjavio je predsednik Upravnog odbora NIS-a Željko Popović..

Angažovanje te multinacionalne naftne kompanije trebalo bi da počne da se isplaćuje od 2008. godine, od kada bi, kako je objasnio Popović, NIS godišnje trebalo da uštedi između 100 i 150 miliona dolara.

Srpska naftna kompanija i Šel potpisali su krajem 2007. godine Ugovor o saradnji u unapređenju poslovanja NIS-a, koji bi trebalo da doprinese racionalizaciji poslovanja, smanjenju izdataka i podizanju vrednosti kompanije pred privatizaciju.

Od Šela se, prema Popovićevim rečima, očekuje transfer znanja zasnovan na upravljanju 75 rafinerija u svetu, od čega su 50 u vlasništvu te kompanije.

On je kazao i da će izmedju 400 i 600 radnika NIS-a biti uključeno u primenu programa Šela.

Novi ugovor sa kompanijom "Šell GS" deo je planiranih aktivnosti koje NIS sprovodi u poslednje dve godine i nastavak ugovorene saradnje iz januara 2005. godine, u okviru koje je napravljen snimak stanja procesa u NIS-u i predložena poboljšanja u poslovanju.

Prema navodima rukovodstva NIS-a, dosadašnja saradnja sa "Šelom" upetostručila je profit srpske kompanije, sa 20 na 100 miliona dolara godišnje.

JAT SMANJUJE BROJ RADNIKA I LINIJA
Izvor:Beta

Beograd -- Jat planira da u 2007. smanji broj radnika, linija i predstavništava u inostranstvu i da osveži flotu nabavkom dva aviona.

Generalni direktor "Jat ervejza" Nebojša Starčević izjavio je da "osnova plana poslovanja u ovoj godini smanjenje troškova kroz smanjenje broja zaposlenih i predstavničke mreže, a naredne letnje sezone počeće i primena novog koncepta saobraćaja sa manjim brojem odredišta, ali sa većom frekvencijom letova".

Starčević kaže da neće biti ekstremnog smanjenja broja zaposlenih, ali podseća da flotu sa 14 aviona, koliko će Jat koristiti ove godine, prema svetskim standardima opslužuje 1.000 radnika, a ne 1.700 koliko trenutno ima srpski avioprevoznik.

Direktor Jata je naveo i da je planom za ovu godinu predviđena i nabavka dva mala aviona, do 70 mesta, ukupne vrednosti od oko 50 miliona dolara i rekao da očekuje da će vlada dati saglasnost za tu nabavku koja se čeka od oktobra 2006, pošto je Jat obezbedio otplatu aviona kroz finansijski lizing ne tražeći od države ni kredit ni garanciju za taj posao.

"Nesporno je da je Jat ervejzu neophodna obnova flote. Kompanija sa avionima koje trenutno ima može da saobraća još tri do četiri godine, a posle toga poslovanje će postati potpuno nerentabilno", ocenio je Starčević.

Do februara bi trebalo da bude završena izrada strateške studije o poslovanju srpske aviokompanije do 2010. godine, koju rade njeni stručnjaci. Razvoj kompanije i ostvarenje plana zavisiće i od stava države, odnosno da li će se vlada odlučiti za brzu privatizaciju, strateško partnerstvo ili će zadržati u državnom vlasništvu sto odsto kapitala kompanije.

"Privatizacija i stateško partnerstvo 'izlaz' su za Jat", smatra generalni direktor srpske aviokompanije, dodajući da je poslovodstvo učinilo prve korake ka pronalaženju partnera ugovaranjem saradnje sa indijskom aviokompanijom Er Indija.

Krajem decembra 2006. godine Jat i Er Indija su potpisali Pismo o namerama za osnivanje zajedničke kompanije, čije će sedište biti u Beogradu, a ”planovi o strateškom partnerstvu Jata i Er Indije za formiranje kompanije u mešovitom vlasništvu trebalo bi da se finalizuju u narednih par meseci".

U okviru saradnje sa indijskom kompanijom je planirano i školovanje indijskih pilota u Srbiji, komercijalna saradnja za letove u SAD i Kanadu, preko Beograda, kao i obnova Jatove flote.

"Oformljena su dva stručna tima koja bi u roku od trideset dana trebalo da preciziraju plan te saradnje i upute ga srpskoj i indijskoj vladi na saglasnost, pošto su obe aviokompanije u državnom vlasništvu", kazao je generalni direktor "Jat ervejza".

"INTERKONTINENTAL" SKIDA OZNAKE
Izvor:B92

Beograd -- Trgovinski sud u Beogradu doneo je presudu da se do 15. januara s hotela uklone sva obeležja tog britanskog hotelskog lanca.

U beogradskom hotelu kažu da već pregovaraju s mnogim svetskim firmama koje su zainteresovane da daju svoju licencu. Trgovinski sud u Beogradu nalozio je da se ukloni znak "Interkontinental", jer uprava hotela više od godinu dana neovlašćeno koristi logo ovog svetskog brenda.

"Dana 31. 10. 2005. praktično je prestao da važi ugovor koji je bio zakjljučen između poverioca i dužnika i na taj način prestale su i mogućnosti korišćenja tih pravnih obeležja od tada pa nadalje, znači to je ujedno bio i razlog za donošenje ovakve privremene mere", kaže Stevo Đuranović, iz Trgovinskog suda.

Trgovinski sud doneo je privremenu meru, a konačnu odluku doneće arbitražni sud u Londonu, pred kojim se vodi postupak. Međutim, u Hotelu Interkontinental očekuju da privremena mera neće biti i konačna.

Za 27 godina je bilo uspona i padova u saradnji. Sad smo u toj minus fazi što se i ranije dešavalo, da hotel posluje pod znakom Interkontinental a da nema nikakav ugovor o licenci, ni o franšizi, da bi se kasnije sklopio ugovor u kojim se konvalidira i prethodni period kada je hotel radio i bez zvanične licence franšize" kaže Ivica Eždenci, direktor Interkontinentala.

Direktor napominje i da, uporedo sa sudskim procesom, traju pregovori sa korporacijom Interkontinental o obnovi ugovora, ali i pregovori sa drugim hotelskim lancima. U međuvremenu, očekujući ovakav rasplet događaja, hotel je postepeno skidao žig hotela Interkontinental sa opreme.

"Ceo proces deindetifikacije znaka i loga i najvećeg dela posla koji se odnosi na znak na krovu hotela posao je koji košta oko 150.000 evra i može da se završi za 15-20 dana, to govorim o kompletnoj izmeni privezaka za ključeve, čaša, podmetača, papirne galanterije", kaže Eždenci.
Privatizacija hotela Interkontinental odložena je za perid nakon izbora. Vrednost zgrade, bez licence velikog hotelskog lanca, procenjena je na 35 miliona, a pod okriljem svetskog brenda na 70 miliona evra.

SPOTOVI NA CNN-U KRAJEM JANUARA
Izvor:Beta

Beograd -- Reklamni spot o turističkoj ponudi Srbije počeće da se emituje na američkoj televiziji CNN do kraja januara.

"Reklamna kampanja mogla bi da počne i sredinom meseca odnosno čim CNN-u bude uplaćena prva rata u iznosu od 250.000 evra", rekla je predstavnik Turističke organizacije Srbije Jelena Grubić.

Ona je dodala da je bilo nekih izmena koje su uslovile odlaganje emitovanja spota, ali nije precizirala o čemu se radi. Predstavnici TOS-a i ministarstva trgovine, turizma i usluga Srbije najavljivali su najpre da će reklamna kampanja na CNN-u početi krajem novembra, zatim krajem decembra prošle godine, da bi sada bila odložena za kraj januara.

Direktor TOS-a Miodrag Popović ponovio je da će izrada spotova i četvoromesečno emitovanje reklame koštati 500.000 evra, a da je novac za to obezbeđen iz Nacionalnog investicionog plana.

"Spot koji promoviše turističke destinacije u Srbiji od 40 sekundi biće prikazan na televiziji CNN 507 puta, od čega polovinu vremena u udarnim terminima od šest do devet sati i od 17 do 24 sata", kaže Popović.

APR OTVARA KANCELARIJU NA KOSOVU
Izvor:Beta

Beograd -- Agencija za privredne registre Srbije otvoritiće svoju prvu kancelariju na Kosovu i Metohiji 13. januara, u Kosovskoj Mitrovici.

Šef ekonomskog tima za KiM i jug Srbije Nenad Popović je rekao da je cilj otvaranja kancelarije uključivanje teritorije Kosova i Metohije u jedinstvenu bazu podataka o registrovanim privrednim društvima, preduzetnicima, finansijskom lizingu i zalogu pokretnih stvari Srbije.

Time će se, kako je dodao, stvoriti preduslovi za postizanje veće pravne sigurnosti, stvaranje novog privrednog ambijenta i moguća strana ulaganja na Kosovu i Metohiji, ali i za povećanje broja zaposlenih, odnosno otvaranje novih radnih mesta.

Uvođenjem privrednih subjekata Kosova i Metohije u jedinstveni privredni registar Srbije, biće jasno koliko preduzeća i preduzetnika posluje u južnoj pokrajini, jer su postojeći podaci neprecizni.

On je rekao da u Leposaviću trenutno posluje oko 500 preduzetnika, da je na Kosovu i Metohiji registrovano oko 500 preduzeća, dok zvanično Narodnoj banci Srbije još 350 preduzeća redovno prosledjuje podatke, kao i da na ta toj teritoriji radi i oko 250 mikropreduzeća.

Popović očekuje da se i albanske firme, naročito one koje posluju sa kompanijama iz centralne Srbije, prijave u registar jer će im to olakšati rad.

20 MILIONA € PRIHODA “LE BELIJERA”
Izvor:Beta

Kikinda -- Fabrika odlivaka "Le Belijer" planira u 2007. prihod od 20 miliona evra prodajom 2,7 miliona odlivaka za autoindustriju.

Direktor fabrike Vinsent Le Mer je kazao da fabrika celokupnu proizvodnju izvozi na evropsko tržište, dodajući da je prošle godine prodato dva miliona odlivaka, a da se ove godine planira povećanje proizvodnje i prodaje za 35 odsto.

Francuska kompanija koja je poslovanje u Srbiji počela 2003. godine kupovinom jednog pogona kikindske Livnice je do sada poslovala negativno, ali očekuje da će prvu dobit ostvariti u ovoj godini.

Ove godine počeće i automatizacija proizvodnje, u okviru koje će krajem januara iz Italije biti uvezena prva linija za proizvodnju automobilskih delova, takozvani "robot karusel", vredan 400.000 evra.

Le Mer je kazao da je do sada u kikindsku fabirku uloženo devet miliona evra i da je plan da se u 2007. godini kupi i drugi robot za turbo kompresore, ali i da neće biti smanjenja broja zaposlenih zbog automatizacije proizvodnje.

"Le Belijer” je u 2006. godini razvio nove proizvode, povećao broj zaposlenih za stotinu, na 425 radnika i uspostavio saradnju sa kompanijom Iton oko proizvodnje kartera i turbo punjača", rekao je Le Mer.

Fabrika "Le Belijer" u Kikindi posluje u okviru istoimene francuske kompanije koja se bavi livenjem aluminijumskih odlivaka za svetsku automobilsku industriju.

IZABRAN MENADŽER ZA GRADNJU MOSTA
Izvor:e-kapija

Beograd -- Kompanija "Luj Berže" izabrana za projekt-menadžera za izgradnju novog mosta kod Ade Ciganlije.

Stručnjaci ove kompanije će ubuduće voditi posao, odnosno nadgledati sačinjavanje glavnog projekta, podizanje prostupnih saobraćajnica i novog mosta.

Najpre im predstoji raspisivanje tendera za projektanta i izvođača radova. Kada je reč o mostu, idejni projekat je završen i revidiran i delo je mariborske firme Ponting, a po idejnom rešenju izgradnja mosta koštaće 90 miliona evra.

Za izgradnju mosta gradski čelnici su planirali sumu od 85 miliona evra, za prilazne puteve 65 miliona, za projektovanje 7,5 miliona evra i 3,6 miliona za tehnički nadzor i upravljanje celokupnim programom. Skupština grada Beograda već je dobila povoljan kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj.

NOSAČI PRTLJAGA TRAŽE NIŽI POREZ
Izvor:B92

Beograd -- Grupa nosača prtljaga sa beogradske autobuske stanice od nadležnih traži smanjenje poreza.

Od Uprave stanice je traženo da im obezbedi odgovarajuće uslove za rad. Ta profesija je legalizovana i nosači su, prema zakonu, dužni da mesečno plaćaju paušalni porez. U Poreskoj upravi kažu da je porez za njih već umanjen i da su oni dužni da plaćaju 5.000 dinara mesečno. Nosači mogu da traže korekciju.

Zoran Jovanović i njegove kolege sami su napravili službene kartice kako bi se razlikovali od ostalih, nelegalnih, nosača na stanici. U početku su plaćali porez, koji je sve veći, a kažu da posla nema. Zato traže pomoć od države.

"Ima nas ovde ne znam koliko, od svih traže da plate, a nemamo odakle, jedan mesec platimo, drugi ne platimo. Svi ćemo u zatvor, verujte nam", kaže Jovanović.

Problem nosača prtljaga razmotrila je Poreska uprava. U njihovom dopisu stoji da je porez za njih određen u odnosu na prosečna primanja u opštini u kojoj rade. Poreska obaveza u njihovom slučaju već je smanjena zbog tržišnih uslova u kojima rade, ali nosači tvrde da mesečno ne zarade dovoljno da plate porez.

Za sada nije izvesno ni da li će, kao legalni radnici, nosači dobiti prostorije na Autobuskoj stanici jer, kako je rečeno u Upravi stanice, nema mesta za sve. Prioritet je rešiti problem prostora za autoprevoznike, a nosači će morati da sačekaju.

Dragan Kambera, predstavnik Autobuske stanice, kaže da nosači rade legalno. "Mi njih poštujemo i prihvatamo, ali ne znam kada će doći na red i kada će za njih biti nađena prostorija. Mogu da pošalju zvaničan zahtev, pa ćemo videti", kaže on.

Nosači se spremaju da, posle prijave u Agenciji za privredne registre, nadležnima upute zahtev da im smanje porez. Sačekaće i prostorije, pa ako svi problemi budu rešeni, planiraju da sami sašiju uniforme kako ne bi izgledali drugačije od ostalih zaposlenih na stanici.



REGION

UGLJA MALO ZA ELEKTRANU
Izvor:Beta

Pljevlja -- Termoelektrana Pljevlja nastavlja proizvodnju struje, ali je neizvesno da li će imati dovoljne količine uglja.

Da li će ova termoelektrana nastaviti proizvodnju ili će njen start biti odložen za još nekoliko dana, zavisiće od odluke dispečera crnogorske Elektroprivrede.

Termoelektrana Pljevlja je obustavila proizvodnju 30. decembra zbog nedostatka uglja. Pljevaljski rudari dnevno isporučuju oko 3.000 tona uglja, tako da zalihe trenutno iznose nešto manje od 30.000 tona uglja.

Dopremanje uglja je otežana zbog niskih temperatura i magle. U termoelektrani ističu da je za rad zimi potrebno najmanje 50.000 tona uglja. Termoelektrana Pljevlja je u prošloj godini proizvela preko milion kilovat sati električne energije, nešto manje od plana.

CG: OPERATERI POTKRADAJU POTROŠAČE?
Izvor:Beta

Podgorica -- Centar za zaštitu potrošača objavio da operateri godišnje od korisnike ukradu milione evra

Telekomunikacioni operateri u Crnoj Gori načinom obračuna godišnje ukradu građanima između 8 i 12 miliona evra, saopštio je podgorički Centar za zaštitu potrošača.

Savetnik Centra Predrag Boljević rekao je podgoričkom "Danu" da to nije posledica sabiranja vremena telefoniranja i podele sa minutima, već toga što se svaki pojedinačni razgovor deli na intervale čija se dužina potom meri impulsima.

"Na taj se način u svakom razgovoru zaračuna i do 50 odsto intervala više nego što je on stvarno trajao", objasnio je Boljević.

"Ovaj način obračuna najviše šteti ljudima koji kratko i često razgovaraju, jer im u proseku, na primer, u mobilnoj telefoniji za svaki razgovor bude zaračunato najmanje šest sekundi više od stvarno ostvarenih, a u fiksnoj od 15 do 30", dodao je Boljević.

Prema njegovim rečima, najveća nelogičnost u crnogorskim telekomunikacijama jeste naplaćivanje različitih cena za iste usluge.

Boljević je najavio da će, posle izmene propisa, Centar za zaštitu potrošača tražiti drastične zaokrete u ponašanju domaćih operatera prema korisnicma njihovih usluga.

BUGARI GRADE MOST PREKO DUNAVA
Izvor:Beta

Sofija -- Bugarska će do kraja meseca potpisati sporazum o dugoočekivanoj izgradnji novog mosta preko Dunava.

U Ministarstvu saobraćaja u Sofiji kažu da su počeli pregovore sa jednim od učesnika tendera, ali ne žele da pominju imena do završetka konkursne procedure.

Most, dug dva kilometra, koji će putem i prugom spajati bugarsku dunavsku luku Vidin sa rumunskim gradom Kalafatom, je ključni deo evropskog saobraćajnog koridora od nemačkog grada Drezdena do Istanbula.

Trenutno, jedini most duž 610 kilometara toka Dunava koji čini bugarsko-rumunsku granicu povezuje Ruse u Bugarskoj i Đurđu u Rumuniji, takodje drumom i železnicom. Bugarska i Rumunija, koje su 1. januara ušle u EU, potpisale su sporazum o gradnji mosta Vidin-Kalafat 2000. godine, ali su razne birokratske prepreke odlagale projekat.

Španska kompanija ”Formento de Construciones y Contratas SA” je saopštila da je dobila posao ponudom od 116 miliona evra, odnosno 150 miliona dolara, prenosi servis vesti Dau Džonsa.

Pored njih u konkurenciji su i kozorcijum pod vođstvom francuske kompanije Vinci SA i bugarske firme Moststroj PLC i Glavbolgarstroj, kao i konzorcijum iz Nemačke Zublin AG, Francuske „Eiffel” i „Boygues”, Italije Rižani i bugarski Tranštroj Varna.

OPEL OMILJEN U HRVATSKOJ
Izvor:business.hr

Prodaja putničkih automobila u Hrvatskoj je u 2006. povećana za 11,7 odsto.

Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova koje prenosi agencija Promocija Plus, prodano je 78.775 novih automobila, što je 8.234 automobila više nego 2005.

Najveći tržišni udeo od 14,5 odsto imali su automobili marke "Opel", kojih je prodano 11.407 komada. Automobili marke "Reno" imaju tržišni udeo od 12,1 posto, a sa 9,8 odsto, treće mesto drže automobili nemačkog "Folksvagena".



SVET

NAFTA IZ RUSIJE NE STIŽE DO EVROPE
Izvor:B92

Varšava -- Isporuke nafte u Poljsku iz Rusije preko Belorusije obustavljene su, zbog spora Moskve i Minska oko cena, carina i tranzita.

Poljsko Ministarstvo privrede potvrdilo je problem u isporukama nafte zbog oštrog rusko-beloruskog spora, sličnog nedavnom oko cena i tranzita ruskog gasa. Dok je spor oko povećanja cena ruskog gasa početkom ove godine rešen u poslednjem trenutku, kada je Belorusija pristala na više cene i potpisala novi sporazum, sukob oko nafte preti da eskalira.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko poručio je juče da neće prodati suverenitet svoje zemlje za niže cene energenata.

Dve zemlje su u sporu oko carinskih dažbina za naftu, a Rusija namerava da spreči Belorusiju da reeksportuje naftne proizvode napravljene od jeftino kupljene ruske nafte, a neefikasna državna ekonomija Belorusije i Lukašenkova popularnost u velikoj meri zavise od pomoći Rusije u energiji. Međutim, Kremlj je nezadovoljan što kao protivuslugu za podršku koju pruža Lukašenkovom režimu dobija malo toga.

Belorusija je uvela od 1. januara carinu od 34 evra po toni nafte koja naftovodom Družba prolazi na Zapad, dok je Kremlj zapretio carinom od 135 evra na tonu ruske nafte prerađene i prodate u Belorusiji.

Poljska od početka prošle godine, već povodom tadašnjeg spora oko cena ruskog gasa za Ukrajinu, traži od Evropske unije da napravi svojevrsni "energetski NATO”, koji bi obavezivao princip solidarnosti ”svi za jednog - jedan za sve” i ukoliko bi jedna zemlja imala probleme sa ruskim gasom i naftom, tretiralo bi se to kao ugrožavanje energetske bezbednosti cele EU.

Rusija i Belorusija su prošle nedelje obećale da će nastaviti da pumpaju naftu za EU, uprkos trgovinskom sporu koji potresa strateško savezništvo dve bivše sovjetske republike. Obe strane kažu da neće biti poremećaja u tokovima nafte kroz Belorusiju, preko koje idu dve petine ruskog izvoza te sirovine. Belorusija je preko svog tla prebacila 90 miliona tona (1,8 milion barela dnevno) ruske nafte tokom prošle godine kroz naftovod Družba za Poljsku i Nemačku, a južnim krakom za Slovačku, Češku i Mađarsku.

Sukob je eskalirao toliko da je šef ruskih naftovoda Transnjeft Semjon Vajnštok dobio poziv da se pojavi pred beloruskim sudom u procesu bez presedana gde će odgovarati za krivično delo šverca nafte, javljaju poljski mediji.

Belorusija uzima rusku naftu

Semjon Vajnštok kaže da je "beloruska strana od 6. januara ove godine jednostrano, nikoga o tome ne obaveštavajući, počela da na nezakonit način uzima naftu iz naftovoda Družba, namenjenu isključivo za transport potrošačima u Zapadnoj Evropi".

"Beloruska strana treba da se vrati u režim poštovanja međunarodnih normi i pravila, koji isključuju primenu diskriminacionih mera u odnosu na tranzitne isporuke. Tranzit je 'sveta krava'", izjavio je Vajnštok i dodao da Belorusija sprečava normalno funkcionisanje cevovoda na njenoj teritoriji, sprečavajući obezbeđenje transportnih isporuka.

"Transnjeft preduzima sve moguće mere u cilju povećanja izvoza nafte po drugim pravcima za potrošače Zapadne Evrope. Već sada su kapaciteti Primorskog pravca dovedeni do nivoa od 76,5 miliona tona godišnje", izjavio je Vajnštok.

Prekid isporuke nije trenutno opasnost za EU

Brisel - Prekidi u isporukama ruske nafte Evropskoj uniji kroz naftovod Družba u Belorusiji "ne predstavljaju trenutnu opasnost" za energetsku snabdevenost EU, izjavio je komesar za energiju Unije Andris Piebalgs.

Ipak, on kaže da je od zvaničnika Belorusije i Rusije zatražio "hitno i detaljno objašnjenje" o prekidima i dodao da razmatra sazivanje specijalnog okupljanja stručnjaka za energetiku iz 27 država EU da razmotre situaciju, u slučaju da bude potrebno da se posegne za zalihama nafte.

Isporuke petroleja Poljskoj i Nemačkoj kroz ruski naftovod Družba bile su zustavljene tokom prošle noći zbog spora između Minska i Moskve oko cene, carina i tranzita. Poljska, kaže se u Briselu, ima rezerve za 70 dana, a Nemačka za 130.

EU I SAD O LIBERALIZACIJI TRGOVINE
Izvor:Beta

Vašington -- Predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih država pokušaće da pokrene pregovore koji su propali u julu pročle godine.

Pred odlazak u Vašington, Barozo je rekao da se "trenutak istine" za oživljavanje pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije "brzo primiče" i da SAD drže ključ koji bi sporazum učinio mogućim u 2007. godini. Alternativa je višegodišnje odlaganje sa visokom cenom za sve.

Pregovori o liberalizaciji svetske razmene su prekinuti u julu zbog nesloge oko toga koliko EU, SAD i druge bogate zemlje treba da smanje carine na poljoprivredne proizvode i pomoć farmerima, što siromašnije zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike sprečava da, kako tvrde, izvoze hranu.

SAD su kritikovane da odbijaju da smanje državna davanja američkim farmerima. Vašington za lom pregovora delom okrivljuje EU zbog odbijanja da pristane na značajnije smanjenje carina na poljoprivredni uvoz.

Govoreći o trgovinskim pregovorima i Barozovoj poseti, predsednik Buš je prošle sedmice izjavio da "veruje da posao može da se obavi". "Trgovina je najbolji način da se pomogne siromašnim narodima da razviju svoju privredu", rekao je on.

ZATVOR ZBOG INSAJD TRGOVINE
Izvor:Vijesti

Njujork -- Njujorški berzanski analitičar Stanislav Špigelman, proglašen je krivim i osuđen na tri godine zatvora.

On je bio optužen za davanje ilegalnih informacija određenom broju hrvatskih državljana u slučaju nedopuštenog trgovanja dionicama kompanije Ribok.

Špigelman je odigrao ključnu ulogu u berzanskoj prevari na kojoj je veći broj osoba ukupno zaradio oko sedam miliona dolara, iako je sam profitirao tek 10.000 dolara.

On je otkrio ostalim osobama, među kojima su i Omišanka Sonja Antičević, njen rođak David Pajčin i brojni drugi Hrvati, kad će Ribok biti prodat Adidasu, što im je omogućilo da kupe dionice po nižoj cijeni i zatim ih prodaju samo nekoliko dana kasnije, zaradivši enormne svote novca.

Špigelman navodno nije znao da je zbog informacija koje je ilegalno proslijedio na prevaru zarađen toliki iznos, ali sud to nije smatrao dovoljnim razlogom da ublaži presudu.

On je priznao krivicu i prije izricanja presude rekao da je svjestan da su njegovi postupci bili pogrešni i da se kaje zbog svega što je učinio.

NOKIA: 850 MILIONA KORISNIKA
Izvor:Beta

Helsinki -- Nokia je prodala 40 miliona pametnih telefona tokom pošle godine, a više od 850 miliona ljudi koristi njene mobilne aparate.

Direktor Nokie Peka Kalasvuo kaže da je prošle godine prodala 40 miliona pametnih telefona, poznatih kao "naprave objedinjavanja", koje uključuju kamere i omogućavaju brz pristup internetu, prodato u svetu.

On dodaje da će tržište za pametne telefone dostići 250 miliona do 2008. godine i da "naprave jednostruke primene postaju manje privlačne. A pametni telefoni koji zauzimaju njihovo mesto su sve snažniji i lakši za korišćenje".

Nokia, najveći svetski proizvođač mobilnih telefona, radi u 130 zemalja i zapošljava 65.000 ljudi.

A ne, ne! Kako neko može iz srednje, zapadne i severne Evrope da stigne u Istambul a da ne prođe moravskom džadom bre! To ne mož' da bidne, lepo piše u geografiji i tako kažu na televizije. Ima da prolaze našom zemljom, da ostavljaju evre i sve da pitaju trebal' još da plate. Bre puteve i mostove će izgrade sve od Horgoš pa do Đeneral Janković i Gradina.

Verujem da će Bugari pre izgraditi taj most nego što ćemo mi osposobiti naš autoput. A i stavite se u situaciju nekog iz EU: zašto rizikovati putovanjem kroz krajeve koji nisu u EU i o kojima se svašta priča kad može da se to Turske i Grčke stigne sve kroz EU.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

SRBIJA

KUPROM IZNEO DODATNE USLOVE ZA RTB
Izvor:B92, Beta

Bor -- Kuprom traži 25 izmena i dopuna kupoprodajnog ugovora i ugovora o prenosu eksploatacionih prava kako bi postao vlasnik RTB Bor

Prema saznanjima lokalnih medija, Kuprom od Vlade Srbije zahteva garanciju da sledećih šest godina neće poskupeti električna energija, jer bi to značilo poskupljenje proizvodnje bakra.

Rumuni traže i povećanje procenta zaloga imovine RTB-a sa sadašnjih pet na 30 odsto, kao i da deo novca, koji su u obavezi da plate za kupovinu borske kompanije, isplate državi tek nakon razrešenja međusobnih imovinsko-pravnih odnosa firmi iz sastava RTB-a.

Agencija za privatizaciju dala je Kupromu rok od 30 dana da započne pregovore o kupovini RTB Bor, na osnovu najbolje ponude na tenderu. Ukoliko pregovori sa Kupromom ne daju rezultate pregovaraće se sa firmom Ist point.

Vlasnik Ist pointa Zoran Drakulić insistira na nepromenljivosti nedavno donetog Zakona o rudarstvu, a posebno dela koji se tiče visine naknada za korišćenje mineralnih sirovina koja sada iznosi tri odsto od bruto prihoda. On kaže da je "sasvim logično da država zaštiti budućeg vlasni RTB-a, koji i onako snosi rizik ulaganja u to preduzeće".

Firma Kuprom nedavno je na tenderu ponudila 400 miliona dolara za kupovinu imovione RTB-a, odnosno 60 miliona više od drugoplasiranog ponuđača, konzorcijuma koga čine kiparski Ist point i britanski investicioni fond ORN.

Rumunski kupac namerava da naredne četiri godine nastavi proizvodnju u topionici i rafinaciji bakra sa postojećomo, zastarelom tehnologijom i zaključuju da on neće snositi odgovornost za eventualne ekološke posledice.

Zbog ispuštanja velike količine sumpordioksida u vazduh, proizvodnja bakra u Boru je prošle godine nekoliko puta zaustavljena, a građani su se žalili na zdravstvene probleme.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
SIMPO PRAVI KREVETIĆE ZA IKEU
Izvor:B92

Beograd -- Dogovorom o poslovno tehničkoj saradnji predviđena izgradnja zajedničke fabrike za proizvodnju dečjih krevetića.

Simpo je sa najvećim svetskim trgovinskim lancem u prodaji nameštaja, švedskom Ikeom, postigao dogovor za izgradnju fabrike, koja će u prvoj godini rada proizvesti sto hiljada dečjih krevetića i zaposliti 150 radnika.

Ova zajednička investicija rezultat je dosadašnje saradnje dve kompanije. Naime, Simpo za Ikeu već proizvodi dečje krevetiće u svojoj postojećoj fabrici u Radovnici, koja će tokom 2007. godine povećati svoju proizvodnju pet puta.

Međutim, zbog velike tražnje ovi kapaciteti nisu dovoljni, pa je dogovorena zajednička izgradnja nove fabrike u Vranju. Procenjuje se da će od prodaje dečjih krevetića Ikei, koji su samo jedan od proizvoda koje Simpo isporučuje švedskoj kompaniji, vranjski proizvođač ostvariti promet od sedam miliona evra.

STAMENKOVIĆ: VLADI SU "VEZANE RUKE"
Izvor:Beta

Beograd -- Realni rast budžetskih izdataka u 2007. bi mogao da bude dvostruko veći od projektovanog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Do toga će verovatno doći, bez obzira da li će projektovana inflacija u 2007. godini biti 7,5 odsto ili u nivou prošlogodišnjih 6,6 odsto, rekao je urednik Makroekonomski analiza i trendova i konjukturnog barometra Stojan Stamenković na predstavljanju novog broja tog biltena.

On je kazao da bi budžetski izdaci u prva tri meseca ove godine mogli bi da budu realno veći za 8,9 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Stamenković je naveo da se do tog zaključka došlo na osnovu Uredbe o privremenom finasiranju kojom su za prvo tromesečje predviđeni izdaci od 125 milijardi dinara i pretpostavke da bi rast cena na malo u tom periodu bio 0,6 odsto mesečno, odnosno 7,5 odsto godišnje.

On smatra da su budućoj vladi "vezane ruke" nivoom tih plata koje se finasiraju iz budžeta, te da je pitanje koliko će ona moći da smanji rashode budžeta.

Prema njegovim rečima, Narodna banka Srbije (NBS) je promašila cilj po pitanju projekcije inflacije, što znači da su njene mere bile oštrije nego što je trebalo ili da nije na vreme počela da ublažava te restrikcije.

Kako je dodao Stamenković, i pored toga, ipak se pokazalo se da novi model monetarne politike može da bude efikasan u kontroli inflacije, ali je problem kako će te mere delovati, odnosno, hoće li usporiti privredni rast ili dovesti do gubitaka.

Stamenković je istakao da bi NBS trebalo da sačini model koji bi inflacioni cilj povezao sa granicama do kojih mogu da se prebacuju posledice na druge makroekonomske agregate, odnosno, dokle može da se ide sa usporavanjem privrednog rasta, povećanjem kamatnih stopa ili apresijacije dinara.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
KREĆU SPOTOVI NA CNN-U
Izvor:Beta

Beograd -- Reklamni spot o turističkoj ponudi Srbije biće premijerno prikazan sutra u 7.40 časova po srednjeevropskom vremenu u emisiji "CNN Today".

Dva spota u trajanju od po 40 sekundi biće emitovana sutra devet puta na američkoj televiziji "Si En En", dok će tokom januara oni biti prikazani 107 puta.

Spotovi koji promovišu turističke destinacije u Srbiji pojaviće se i u emisiji kod Lari Kinga (Larry King) sutra u 12.10 časova zatim, "Vorld Njuzu" (World News) i "Vorld sportu" (World sport).

Polovina minutaže za reklamnu kampanju dogovorena je u udarnim terminima od šest do devet sati i od 17 do 24 sata.

Direktor TOS-a Miodrag Popović ponovio je da će izrada i četvoromesečno emitovanje 507 spotova koštati 500.000 evra, a novac
za to obezbeđen je iz Nacionalnog investicionog plana (NIP).

Početak emitovanja spotova, kako su saopštili u TOS-u, zavisio je od uplate prve rate od 250.000 evra CNN-u.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
"JAGODINSKA PIVARA" VRAĆENA DRŽAVI
Izvor:B92, Beta

Jagodina -- Država Srbija je ponovo postala većinski vlasnik kapitala "Jagodinske pivare" posle raskida ugovora sa dosadašnjim kupcem.

Akcijski fond Srbije je u zvaničnom dopisu obavestio manjinske akcionare i radnike “Jagodinske pivare” da sada Fond za razvoj Srbije ima 45,7 odsto i Fond Penzijsko invalidskog osiguranja 5,4 odsto akcija, čime su protesti radnika više od godinu dana, kada nisu dozvolili ulazak u preduzeće tadašnjim kupcima, krunisali raskidom ugovora.

Akcijski fond potvrdio je da je sa konzorcijumom preduzeća "Pan bir" iz Novog Sada i "Infond holding" iz Slovenije raskinut ugovor o kupovini "Jagodinske pivare" i naveo da je ugovor o kupoprodaji 51,1 odsto kapitala tog preduzeća raskinut 26. dec embra prošle godine.

Većinski paket akcija pivare prodat je 29. avgusta 2005. godine za 75.000 evra i obavezu kupca da u narednih pet godina uloži 4,5 miliona evra.

Od tada radnici ne dozvoljavaju ulazak u preduzeće tadašnjim kupcima, a u nekoliko navrata su se i fizički sukobili sa angažovanim obezbeđenjem.

Prema rečima Izvršnog menadžera Kluba manjinskih akcionara "Jagodinske pivare" Životija Nikolića, niko u tom preduzeću nije protiv privatizacije i svi protesti radnika poslednjih 15 meseci bili su usmereni protiv vlasnika "Pan bira" Momčila Rajića.

Rajić je u međuvremenu uhapšen zbog sumnje da je "prao novac" i utajio porez, a Bečejska i Zrenjaninska pivara, koje su u njegovom vlasništvu, su pred zatvaranjem, kazao je Nikolić.

"Pivara i sada normalno radi i mi želimo strateškog partnera koji je spreman da ulaže u proizvodnju i da 400 radnika normalno radi i prima platu, a ne da vlasnik ima planove o zatvaranju Pivare", istakao je on.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
DINKIĆ NE BI U VLADU SA ĐELIĆEM
Izvor:B92

Beograd -- Dinkić: Ne bih ulazio u nešto što ne bi bilo tim, nešto što bi se raspalo za godinu ili dve...

„U vladi su važni međuljudski odnosi i zato ne bih ulazio u vladu sa Đelićem, on je rasturio međuljudske odnose i u vladi Đinđića. Poštujem njegov intelekt, ali njegove spletke su ono što me tera od njega“, rekao je Mlađan Dinkić, predsednik G17 u Kažiprstu B92.

On je izjavio da nije bio srećan zbog podrške SPS vladi u kojoj je bio ministar, ali da sad ne želi da razmišlja o tome i da više ne bi ulazio u vladu koju podržava SPS. “Verujem u demokratsku većinsku vladu i u to da lideri Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije imaju „kapacitet za saradnju“.

Smanjenje nezaposlenosti

Dinkić tvrdi da, prema međunarodnim statistikama stvarna stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi oko 21 odsto odnosno da je bez posla između 500 i 600 hiljada ljudi, a ne oko milion koliko pokazuju podaci sa tržišta rada.

„Ta, stvarna stopa nezaposlenosti mora da se prepolovi i spusti na 12 odsto u narednih pet godina“, tvrdi Dinkić, navodeći da je taj „težak posao“ moguće obaviti uz nekoliko mera. Jedna od njih je formiranje industrijskih zona u svim većim gradovima koje bi država opremila potrebnom infrastrukturom, što bi ubrzalo i tzv. grinfild investicije.

Dinkić je naveo i da je moguće omogućiti povoljne kredite mladima za pokretanje sopstvenog biznisa, gde bi deo rizika država preuzela na sebe.

„Žrtvovaćemo deo budžetskog suficita da mladi pokrenu biznis. Norvežani su prvi pokušali sa takvim programom. Njihovi programi razvoja preduzetništva počinju još u srednjoj školi. Posle, mladi dobijaju kredite sa zalogom samo na opremu, bez hipoteke“, objašnjava Dinkić.

Na pitanje da je u prethodnoj kampanji obećao zapošljavanje 150.000 ljudi u „radno intenzivnim“ delatnostima kao što je tekstilna industrija, u kojoj je u prethodnim godinama zapravo otpušten veći broj radnika, on je odgovorio da je ipak započet oporavak tekstilne industrije. „Napravili smo sporazum sa EU o izvozu tekstila, zaposleno je 4.000 radnika u Vranju. Tekstilna industrija je počela da se oporavlja, ali je u celoj Evropi ona izgubila primat od Kine“ kaže on.

Dinkić je napomenuo da ne moraju da se zamrznu plate u borbi za smanjenje nezaposlenosti i najavio da mora da se sprovede reforma obrazovanja.

Nema potrebe za privatizacijom EPS-a?

Po njegovim rečima, država je „u plusu 1,5 milijardi evra“ i ima snage za takve reforme, a dalje uštede su moguće kresanjem troškova u budžetu kao što su troškovi za subvencije društvenim preduzećima. „Privatizacija je pri kraju i to će morati da se okonča“, kaže Dinkić

On tvrdi da nema potrebe za privatizacijom EPS u mandatu naredne vlade, kao ni za privatizacijom Telekoma „dok je profitabilan kao što jeste“.

Dinkić smatra i da je potreban kratak zakon o privatizaciji NIS-a gde bi deo sredstava bio investiran u zaštitu životne sredine u Pančevu i drugim mestima gde je to potrebno.

Kao veliki probem u Srbiji Dinkić je naveo da se optuženima za kriminal ne zaplenjuje imovina. „U Italiji se kriminalcima zapleni imovina. Ako se na sudu dokaže da su krivi i da su na taj način ostvarili tu imovinu, ona im se trajno oduzima“, tvrdi on, napominjući da je sličan tretman trebalo da bude primenjen i na optužene za privredni kriminal u Srbiji. Sledeći veliki probem u borbi protiv privrednog kriminala, po njegovom mišljenju je sudstvo. „Niko od sudija nema potrebna znanja u toj oblasti i oni treba da uče. Potrebno je da počnu da presuđuju u procesima za privredni kriminal“, tvrdi Dinkić.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
"DA LI PREGOVARATE SA ROSNJEFTOM?"
Izvor:FoNet, Energyobserver

Beograd -- Sajt Enerdžiobzerver u otvorenom pismu traži od ministarstva rudarstva i energetike da da odgovor o pregovorima o NIS-u.

Beogradska redakcija ovog sajta tražila od ministarstva da odgovori kada su započeti pregovori sa ovom ruskom kompanijom o uspostavljanju strateškog partnerstva sa Naftnom industrijom Srbije, ko je u pregovaračkom timu i kako idu pregovori.

Prema nezvaničnim saznanjima ovog sajta, napominje se u otvorenom pismu, predstavnici ministarstva rudarstva i energetike i NIS "duže od dva meseca pregovaraju sa ruskom naftnom kompanijom Rosnjeft o uspostavljanju strateškog partnerstva sa N IS".

"S obzirom da je NIS jedno od najvrednijih preduzeća srpske privrede, smatramo da javnost treba detaljno i pravovremeno da bude obaveštavana o svim segmentima toka privatizacije tog javnog preduzeća", navodi se u otvorenom pismu.

Rosnjeft je veoma značajna i respektabilna naftna kompanija, ne samo u sklopu ruskog energetskog sektora, već na evropskom i svetskom nivou, i saradnja s njom, prema proceni Enerdžiobzervera, NIS-u može doneti samo dobro.

"Kada se vode tajni pregovori, prva asocijacija je da se nešto krije od javnosti i da to neće izaći na dobro po NIS posebno ako se ima u vidu da je raspisivanje tendera za privatizaciju NIS odloženo bez valjanih, činjenično obrazloženih argumenata", piše u otvorenom pismu.

"U želji da tačno i pravovremeno informišemo čitaoce, očekujemo da nas obavestite kada su započeti pregovori, koji su članovi pregovaračkog tima sa srpske strane, i da nam obrazložite tok pregovora", navodi se na kraju otvorenog pisma ministarstvu rudarstva i energetike Srbije.

Martinović: Ne komentarišemo spekulacije

Portparol ministra rudarstva i enrgetike Srbije Željko Martinović je nazvao spekulacijama, koje ne želi da komentariše, saznanja Enerdžiobzervera da predstavnici tog ministarstva i NIS-a "duže od dva meseca pregovaraju sa ruskom naftnom kompanijom Rosnjeft o uspostavljanju strateškog partnerstva sa NIS".

"Ministarstvo rudarstva i energetike je oduvek sve radilo transparentno i javnost je o svemu na vreme bila obaveštena", naglasio je Martinović.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
ERSTE BANKA KUPILA DAJNERS KLUB
Izvor:FoNet

Beograd -- Erste banka potpisala je ugovor o kupovini 100 odsto akcija Dajners kluba Adriatik d.d. Hrvatska.

Konačna kupoprodajna cena zasnivaće se na zaradi u 2006. godini, s tim da neće biti viša od 153 miliona evra, dodaje se u saopštenju beogradske kancelarije Erste banke.

Prema očekivanjima, transakcija će biti kompletirana u prvom kvartalu 2007. godine, s obzirom da je kupoprodaja predmet odobrenja regulatornih tela u Austriji i Hrvatskoj.

Dajners klub Adriatik (DCA) osnovan je 1969. godine, bio je u vlasništvu tri fizička lica i zapošljava oko 190 ljudi.

U saopštenju se ističe da se radi o drugoj po veličini kompaniji za kreditne kartice na hrvatskom tržištu sa udelom od 28,9 odsto i oko 450 hiljada izdatih kartica. Ukupan prihod, uglavnom od naknada, iznosio je oko 50 miliona evra u 2005. godini, dok je neto dobit bila 8,5 miliona evra.

Erste Banka Hrvatska zajedno sa DCA imaće više od milion kartica, a sa novih 140 000 klijenata ukupna baza Erste klijenata u Hrvatskoj povećaće se na oko 740 000.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
USKORO PRODAJA ŠEĆERANE ZRENJANIN
Izvor:Beta

Zrenjanin -- Nakon dve neuspele aukcijske prodaje u prethodne tri godine uskoro prvi tender za zrenjaninsku šećeranu.

Otkup tenderske dokumentacije za prodaju zrenjaninske šećerane počeće sutra, a rok za dostavu konačne ponude je 16. mart ove godine, objavila je Agencija za privatizaciju Srbije.

Na prodaji će se naći 60 odsto kapitala, odnosno 1.817.714 akcija šećerane koje su u vlasništvu Akcijskog fonda i Republičkog fonda PIO, piše na sajtu Agencije www.priv.yu.

U 2005. godini šećerana, koja zapošljava 246 radnika, je imala najmanju proizvodnju šećera u istoriji od 5,5 tona, dok je gubitak u toj godini iznosio 2,7 miliona evra.

Ukupne obaveze šećerane iznosile su 2005. godine 12,4 miliona evra.

Pravo na podnošenje ponude imaju zainteresovani ponuđači koji se bave proizvodnjom šećera ili trgovinom šećera na veliko najmanje
poslednje tri godine u kontinuitetu i imaju ostvaren prihod od najmanje milion evra u 2005. godini.

Ponuđač može biti i investicioni fond sa ukupnom aktivom od najmanje 40 miliona evra u 2005. godini, ili ostvarenim prihodom od najmanje tri miliona evra u 2005. godini.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
PRORADILA NOVA ŽIČARA NA KOPAONIKU
Izvor:B92

Kopaonik -- Puštena je u rad novoizgrađena četvorosedna žičara na stazi Duboka 2, vredna 3,5 miliona evra.

Kompanija „Amiga“ iz Kraljeva je tu žičaru izgradila u rekordnom roku od samo četiri meseca, a finansijska sredstva za izgradnju ove žičare obezbedila je Vlada Srbije iz Nacionalnog investicionog plana.

Polazna stanica Duboke 2 nalazi se na 1.520 metara nadmorske visine, a izlazna se nalazi na 1.905 metara. Žičara ima projektovani kapacitet od 2.400 skijaša na sat.

“Za mesec dana biće završena i Duboka 1, druga četvorosedna žičara na Kopaoniku, vredna 4,5 miliona evra”, rekao je bivši ministar finansija i lider stranke G17 plus, Mlađan Dinkić prilikom puštanja u rad staze Duboka 2, prenosi “Blic".

Prema njegovim rečima, tako će ukupno ulaganje Vlade Srbije u ovaj turistički centar za protekle dve godine iznositi oko 15 miliona evra.

"Pored toga, gradimo i sistem žičara na Staroj planini i ulažemo u turizam od kojeg je ove godine prihod bio veći za 30 odsto nego lane. Pošto su žičare u državnom vlasništvu, ubuduće ćemo od prihoda koji ostvarujemo u pomenutim ski-centrima morati da izdvajamo i za razvoj skijaškog sporta. Jer, ako gradimo olimpijske skijaške centre, moramo imati i šampione u skijanju", kazao je Dinkić.

Na Kopaoniku je trenutna visina belog pokrivača 35 centimetara, a odmara više od 10.000 kako domaćih, tako i inostranih turista, među kojima je najviše Engleza, Grka, Holanđana, Danaca, Makedonaca. Puni su svi „Geneksovi” hoteli, kao i „Konaci ’Sunčani vrhovi’”.

Uz ovu žičaru, a posle čišćenja staze od preostalih NATO bombi i remontovanja uspinjače „Krčmar”, ceo sistem uspinjača na Kopaoniku moći će u jednom satu da preveze oko 27,5 hiljada skijaša na sat, što skijalište o kome je reč svrstava u jedno od najvećih u ovom delu Evrope, navodi “Politika”.

Cene ski-pasa razvrstane su u tri grupe. Prva grupa obuhvata period od 20. decembra do 2. marta. Tada jednodnevni ski-pas za odrasle staje 1.800 dinara, petodnevni 6.900, sedmodnevni 9.100 i desetodnevni 11.400 dinara. U istom periodu, cene ski-pasa za decu iznose 1.200, odnosno 4.600, 5.900 i 7.500 dinara.

Drugu grupu obuhvata period od 1. decembra do 28. decembra i od 28. aprila do 6. maja ove godine. U tom periodu, jednodnevni ski-pas za odrasle stajaće 1.600, petodnevni 6.600, sedmodnevni 8.700, a desetodnevni 10.900 dinara.

Treća grupa obuhvata period 3. marta do 27. aprila. Tada će odrasle osobe jednodnevni ski-pas plaćati 1.700 dinara, petodnevni 6.700, sedmodnevni 8.800, a desetodnevni 11.100 dinara. U istom periodu, cena ski-pasa za decu iznosiće 1.100, odnosno 4.500, 5.700 i 7.300 dinara, koliko treba izdvojiti za deset dana.

Gosti Kopaonika mogu iznajmiti i ski-opremu najpoznatijih svetskih proizvođača. Cene najma kompletne ski-opreme kreću se od 700 do 800 dinara dnevno. Iznajmljivanje snouborda, ovde se kreće od 400 do 500 dinara dnevno.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
NAFTA A.D. NA BEOGRADSKOJ BERZI
Izvor:Beta

Beograd -- Trgovanje akcijama preduzeća Nafta a.d. počeće sutra na Beogradskoj berzi po početnoj ceni od 11.926 dinara po akciji.

Na berzi će biti ponuđeno 10.435 običnih akcija sa pravom glasa, što je sto odsto kapitala tog preduzeća, a procenjena vrednost kompanije je 124,5 miliona dinara.

Akcijama tog preduzeća trgovaće se metodom preovlađujuće cene, što znači da prvog dana trgovanja cena može da se uveća 300 odsto ili da se smanji za 50 odsto. Narednih dana dnevne promene cene mogu biti 20 odsto naviše i naniže.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, najveći udeo od po 9,7 odsto akcija u tom preduzeću imaju "Centar Boban d.o.o", "Gas petrol d.o.o" i "Helion d.o.o", 9,3 odsto ima "Ristić d.o.o", dok ostali akcionari imaju manje od pet odsto akcija.

Nafta je akcionarsko društvo za preradu i promet naftnih derivata u vlasništvu 117 preduzeća i ukupno ima 230 benzinskih pumpi u Srbiji.

Predsednik Upravnog odbora Nafte Nebojša Atanacković kazao je da očekuje veliko interesovanje za akcijama tog preduzeća i da je trgovanje na berzi najbolji način da se utvrdi tačna vrednost firme. On je najavio da se priprema dokapitalizacija preduzeća i da je u toku izbor lokacije za izgradnju skladišta nafte i derivata.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
FAP USKORO NA TENDERU
Izvor:FoNet

Priboj -- Fabrika automobila FAP biće na tenderskoj prodaji u okviru procesa privatizacije ove najveće fabrike privrednih vozila na Balkanu.

Generalni direktor FAP-a Mirko Stojović kaže da je u FAP-u izvršena kompletna priprema za privatizaciju.

Broj od preko pet hiljada radnika u zadnjih nekoliko godina smanjen je na hiljadu i po, a ovih dana javilo se još 370 radnika koji žele da, uz odgovarajuću otpremninu od 200 eura po godini staža, napuste FAP i taj proces je u toku.

Po rečima Stojovića, ima interesovanja za kupovinu pribojskog FAP-a, kako među potencijalnim investitorima, tako i među strateškim partnerima iz reda velikih svetskih proizvođača privrednih vozila.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
FULGAR GRADI POGON U ZRENJANINU
Izvor:Beta

Zrenjanin -- Italijanska fabrika za proizvodnju mikrofiber vlakana Fulgar počela je izgradnju prvog od tri pogona u slobodnoj poslovnoj zoni.

Proizvodnja mikrofibera će početi u septembru, a pogon, u koji će biti investirano oko 2,8 miliona evra, će se prostirati na površinu od 13.000 kvadratnih metara, rekao je koordinator za privredu Opštine Zrenjanin Ivan Delić.

Italijanska kompanija planira da uloži ukupno 8,5 miliona evra u izgradnju tri pogona u Zrenjaninu u kojima će, prema ranijim informacijama biti uposleno 350 domaćih radnika. Za izvođenje prvih, zemljanih radova i pripremu temelja angažovana je zrenjaninska građevinska firma IMVA.

Slobodnoj poslovnoj zoni u Zrenjaninu od jeseni 2005. godine, kada je osnovana, pristupilo je 12, mahom inostranih kompanija, a uskoro se očekuje početak proizvodnje u pogonima italijanskog proizvođača rublja Pompea i nemačke kompanije Fivan.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
AUKCIJE ZA MEPOL, BAČKATRANS I CER
Izvor:B92, Beta

Vrbas -- Agencija za privatizaciju zakazala je aukcijsku prodaju Fabrike plastičnih masa Mepol i Transportnog preduzeća Bačkatrans.

Ukupna procenjena vrednost 70 odsto kapitala Mepola koji se privatizuje je 183,998 miliona dinara. Početna cena za preduzeće je 36,8 miliona dinara, a kupac će morati da investira u preduzeće najmanje 11,6 miliona. Imovinu Mepola čine hale, skladište, magacini, upravna zgrada, kao i oprema.

Ukupna procenjena vrednost 50,61 odsto kapitala Bačkatransa koji se privatizuje je 43,975 miliona dinara. Početna cena transportnog preduzeća utvrđena je na 8,795 miliona dinara, a minimum investicija na 9,57 miliona.

Najvažnija imovina Bačkatransa su upravna zgrada, hala za održavanje, dispečerski centar, a među opremom su i tahograf laboratorija, agregat za struju, kompresor.

Mepol i Bačkatrans su jedina dva neprivatizovana preduzeća u Vrbasu.

Aukcijska prodaja Cera zakazana za 25. januar

Čačak - Agencija za privatizaciju zakazala je aukcijsku prodaju 70 odsto društvenog kapitala čacanskog preduzeća Cer po početnoj ceni od 107,9 miliona dinara.

Društveni kapital Cera, koji se bavi prozivodnjom termotehničkih uređaja i rashladne opreme, procenjen je na 449,8 miliona dinara, ili 5,6 miliona evra, a budući kupac obavezan je da u to preduzeće uloži najmanje 16,2 miliona dinara.

Na prodaju su upravna zgrada, predstavništvo u Beogradu, više radionica i pogona sa kompletnom opremom i mašinama, kao i oko 18 hektara građevinskog zemljišta.

Cer trenutno zapošljava 198 radnika, a krajem 2003. godine oko 150 radnika je napustilo fabriku kao tehnološki višak, uz odgovarajuću otpremninu. U maju 2004. godine izmirena su dugovanja radnicima za povezivanje radnog staža i doprinose za period od 1996. do 2003. godine.

Prema procenama rukovodstva Cera, tokom bombardovanja 1999. godine uništeno je oko 80 odsto fabrike, koja je pre bombardovanja raspolagala sa 26.000 kvadrata poslovnog prostora i 53 objekta, a nakon "minimalne rekonstrukcije" ima 16.000 kvadrata halskog i pogonskog prostora, deset objekata i oko 18 hektara zemljišne površine.



REGION

RESTRIKCIJE U ALBANIJI I PO 12 SATI
Izvor:Beta

Tirana -- Albanska elektrodistibucija hitno povećava uvoz struje da izbegne isključenje glavne hidroelektrane pogođene nedostatkom kiše

Andi Beli, šef državne Albanske Elektroenergetske korporacije (KESH), kaže da je jezero hidroelekrane na severu zemlje isušeno, a da je prekid uvoza iz Bugarske izazvao ozbiljnu krizu u snabdevanju strujom.

Dnevna potrošnja je gotovo dvostruko veća od osam do deset miliona kilovat sati kolika je moguća prozivodnja. Beli kaže da je "jedini izlaz da se poveća uvoz" i da Albanija planira da kupi devet miliona kilovat sati od susedne Grčke.

KESH je zavela isključenja struje širom zemlje do 12 sati dnevno zbog teškoća u uvozu i domaćoj produkciji. Bolnice, državne institucije, vodovod, pekare i policija imaju prednost u snabdevanju mada i oni trpe zbog isključenja.

Mnogi energetski stručnjaci i bivši visoki zvaničnici u elektrosektoru traže od vlade da objavi vanredno stanje i da se obrati međunarodnoj zajednici za pomoć.

Od 1990. godine, ova bivša komunistička zemlja pati od redovnih nevolja sa strujom zbog lošeg rukovođenja, zastarelog sistema prenosa i manjka novca zbog neplaćenih računa.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
SENZAL OTVORIO BROKERSKU KUĆU U RS
Izvor:Nezavisne novine

Banjaluka -- Brokerska kuća Senzal dobila je dozvolu za rad na tržištu kapitala Republike Srpske i otvorila je podružnicu u Banjaluci.

Beogradski Senzal je deseta brokerska kuća u RS i prva koja je otvorena posle stupanja na snagu novog Zakona o tržištu hartija od vrednosti koji je liberalizovao osnivanje brokersko-dilerskih društava u ovom entitetu.

Dijana Ostić, direktor Senzala u Banjaluci, izjavila je da će se to društvo u početku baviti samo brokersko-dilerskim poslovima, a da u narednom periodu planiraju uvođenje i drugih usluga koje omogućava postojeća legislativa. "U radu ćemo se voditi iskustvom Senzala iz Beograda, jedne od najboljih brokerskih kuća u Srbiji, koja ima za cilj širenje u regionu", kazala je ona doda jući da je takva poslovna politika posledica interesovanja velikog broja inostranih investitora za ovo područje.

Senzal za sada nema u planu otvaranje kancelarije u Sarajevu, ali i to, kako navode, nije isključeno u doglednoj budućnosti ukoliko ne budu mogli iz Banjaluke trgovati na Sarajevskoj berzi.

Provizija tog društva, prema rečima Ostićeve, neće odstupati od postojećeg proseka na našem tržištu, ocenjujući da merilo za privlačenje klijenata nije provizija već širina usluga i njihov kvalitet. Tržište kapitala Republike Srpske uskoro bi moglo postati bogatije za još tri brokerske kuće "Interfinance", "Raiffeisen Capital" i "Monet broker", koje su, takođe, podnele zahtev za dobijanje dozvole za rad.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
SASX-10 POPRAVLJA REKORD
Izvor:Nezavisne novine

Sarajevo -- Na trgovanju na Sarajevskoj berzi ostvaren je promet od 1,5 miliona evra, a ukupno se trgovalo sa 125.602 deonica.

Promet na berzanskoj kotaciji iznosio je oko 316 hiljada evra, dok se na zvaničnoj kotaciji trgovalo u iznosu od oko 70 hiljada. Najveći promet na zvaničnoj kotaciji ostvaren je deonicama Bosnalijeka iz Sarajeva u iznosu od 57 hiljada evra.

Na slobodnom tržištu ostvaren je promet od 1,25 miliona evra, a najviše se trgovalo deonicama Fabrike duvana Sarajevo u vrednosti od 163 hiljade evra.

Najveći rast vrednosti na slobodnom tržištu, 108,33 odsto, zabeležen je kod deonica Remontmontaže iz Tuzle, koje su dostigle cenu od 50 konvertibilnih maraka, odnosno oko 25 evra, dok je najveći pad cene od 60 odsto registrovan kod deonica Angrosirovine iz Tuzle.

Na kotaciji fondova trgovalo se u vrednosti od 245 hiljada evra, a najveći promet na ovom segmentu tržišta obavljen je dionicama "Big Invest" Sarajevo u iznosu od 94.251 evra. Vrednost BIFX-a je porasla za 1,05 odsto na 5.270,36 indeksnih poena, a vrednost SASX-10 za 1,07 odsto na rekordnih 2948,37 poena.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
AUSTRIJANCI ULAŽU U BUDVU
Izvor:Vijesti

Budva -- U rekonstrukciju turističkog naselja, austrijska "Soravija grup" ulaže 24 miliona evra, a u izgradnju novog hotela 40 miliona...

Akcionari najvećeg crnogorskog turističkog preduzeća "Budvanska rivijera" dali su zeleno svetlo za ulazak kompanije u partnerski odnos sa austrijskom korporacijom "Soravija grup".

Posao podrazumeva zakup turističkog naselja "Slovenska plaža" i izgradnju novog luksuznog hotela u Budvi. Deoničari , njih 97 odsto, su se na Skupštini akcionara potvrdno izjasnili o osnivanju društava sa ograničenom odgovornošću "Soravija Budva resort", i "Soravija hotel Montenegro".

Ugovor o zajedničkom ulaganju u rekonstrukciju turističkog naselja "Slovenska plaža" i izgradnji sasvim novog hotela sa austrijskom kompanijom "Soravija grup" koncipiran je, a nakon skupštine akcionara svoj sud bi trebalo da da i Vlada kao većinski vlasnik.

Austrijska kompanija, zainteresovana da je kroz zajedničko ulaganje sa "Budvanskom rivijerom" stvori kompaniju "Soravija Budva resort" u kojoj bi svaka od njih dvije imale određeni akcionarski udio. "Budvanska rivijera", kojoj je zagarantovana dobit, te dio od ostvarenog profita, bi uložila u objekte "Slovenske plaže", dok bi Austrijanci u rekonstrukciju turističkog naselja investirali najmanje 24 miliona.

Austrijska korporacija će, kako je ranije najavljivano, u izgradnju novog hotela nadomak gradskog bazena uložiti više od 40 miliona eura, a on bi bio građen po licenci jedne od najprestižnijih hotelskih lanaca hotela "Hilton", što bi Budvu još jače pozicioniralo na turističkoj mapi Evrope.
Kako je nedavno pojasnio ministar turizma i zaštite životne sredine Predrag Nenezić ne radi se o privatizaciji "Slovenske plaže", već je ugovor ograničen na 21 godinu, nakon čega bi se objekti turističkog naselja vratili u vlasništvo "Budvanske rivijere" uz kompletnu realizovanu investiciju.

"Aranžman sa austrijskom kompanijom ne podrzumeva privatizaciju ni u jednom svom obliku, već o zajedničkom ulaganju, gdje inostrani partner obezbeđuje investiciju, znanje i prodajne kanale. Reč je o kompaniji koja ima vrlo dobru reputaciju u Evropi, koji postoji niz decenija i koja iza sebe ima realizovane vrlo značajne projekte. Primera radi, oba "Hiltona" u Beču je gradila ova kompanija u kojima ima vlasnički udeo. Kroz aranžman zajedničkog ulaganja obezbedilo bi se da se nivo kvaliteta “Slovenske plaže” sa sadašnje dve podigne na najmanje tri plus zvezdice međunarodnog standarda", kazao je Nenezić.

Austrijanci su, takođe, ugovorom obavezani da preuzmu svih 225 radnika "Slovenske plaže".



[size=12]SVET[/size]

PUTIN: NASTAVITI PREGOVORE O NAFTI
Izvor:B92

Moskva -- Predsednik Rusije Vladimir Putin traži od vlade da nastavi pregovore sa Minskom o isporukama nafte i tranzitu kroz Belorusiju.

Uoči početka pregovora sa visokom beloruskom delegacijom o putevima izlaska iz krize, Putin je zatražio da se izradi kompleks mera koji bi zaštitio rusku privredu od "partnera iz Belorusije" i da se "učini sve što je moguće kako bi se obezbedili interesi zapadnih korisnika" ruske nafte.

Putin je podsetio da Rusija direktno podržava Belorusiju, smanjujući joj cenu za gas i naveo da Rusija zato gubi 3,3 milijarde dolara - budžet će izgubiti 1,3 milijarde zbog neuplaćivanja poreza, a Gazprom još dve milijarde zbog visoke cene beloruskog Beltransgaza.

Zbog odsustva izvozne takse, Rusija je godišnje gubila po 3,5 do četiri milijarde dolara, naveo je Putin i izrazio nadu da će se bilateralni sporazumi u oblasti gasa poštovati, i da Minsk neće zaboraviti na podršku koju je dobio od Moskve.

Ministar za ekonomski razvoj i trgovinu German Gref naveo je da je odluka Belorusije da uvede carinu na tranzit ruske nafte "bez presedana" i da je u suprotnosti sa bilateralnim sporazumima i međunarodnim normama.

U Moskvu je danas na hitne pregovore doputovala delegacija Belorusije, kako bi se našao izlaz iz trgovinske krize između dve zemlje, zbog kojeg su Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Nemačka ostale bez isporuka nafte. Zamenik premijera Belorusije Anrdej Kobjakov sastaće se sa ruskim zvaničnicima da bi se našlo rešenje o tranzitu nafte kroz Belorusiju.

Rusija je prestala da pumpa petrolej za Evropsku uniju kroz naftovod Družbu koji preseca Belorusiju, optuživši svog suseda da isisava naftu iz prenosnog sistema.

Od 1. januara 2007. godine ruske naftne kompanije dužne su da uplaćuju carinske dažbine prilikom isporuka nafte kroz Belorusiju. Kao odgovor na povećane cene gasa toj zemlji beloruski državni koncern za petrohemiju Belnjeftehim je stopirao ugovore sa ruskim naftnim kompanijama o isporukama nafte, zaključene za 2007. godinu.

Početkom decembra šef vlade Rusije Mihail Fradkov je potpisao dokument, u skladu sa kojim isporuke nafte u Belorusiju podležu izvoznoj carini kao i za zemlje koje nisu u sastavu Carinske unije, kojom se ruska nafta isporučivala susedima bez carinjenja i time bila i jeftinija.

Svoju odluku ruska strana objašnjava time što je Belorusija raskinula sporazum po kome 85 procenata carine za izvoz naftnih derivata proizvedenih u Belorusiji od ruskih sirovina, treba da bude doznačeno u ruski budžet, a svega 15 procenata u budžet Belorusije.

Delegacija Belorusije pripremila nov predlog sporazuma

Belorusija je pripremila nov sporazum o carinskim dažbinama, izjavio je u beloruskoj ambasadi u Moskvi zamenik ministra za ekonomiju Belorusije Vladimir Najdunov.

Prema njegovim rečima, u tom dokumentu predlaže se rešenje vezano za carine na naftu koja se uvozi u Belorusiju, kao i rešenje pitanja carine za naftu koja se transportuje preko teritorije Belorusije.

"Prema našem dubokom uverenju, naša pozicija bi mogla da doprinese vrlo brzom razrešenju situacije", kazao je Najdunov i dodao, da je delegacija Belorusije dostavila svoje predloge saradnicima Ministarstva za ekonomski razvoj i trgovinu Rusije.

U tom ministarstvu su danas obnovljeni pregovori o isporukama nafte u Belorusiju.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
NEMA RIZIKA NI BEZ NAFTOVODA DRUŽBA
Izvor:Beta

Pariz -- Zatvaranje naftovoda Družba, koja snabdeva jedan deo Evrope ruskom naftom, neće ugroziti potrošače.

"Očigledno nema nikakvog uticaja na rafinerije u zapadnim zemljama, imajući u vidu da da one imaju radne zalihe za nekoliko dana", navodi se u saopštenju Međunarodne agencije za energetiku objavljenom na internetu.

"Prema tome, nema rizika da snabdevanje bude prekinuto za krajnje potrošače", dodaje se u saopštenju.

Ako bi blokada potrajala, rafinerije bi mogle da se snabdeju sirovom naftom na druge načine, a neke od njih bi mogle da se organizuju da dođu do nafte preko luka u Baltičkom moru ili preko drugih naftovoda.

Agencija podseća da zemlje na koje se odnosi blokada mogu da se okrenu i strateškim rezervama, ali da za sada tržište izgleda "sasvim sposobno da se suoči sa nastalom situacijom".

Isporuka ruske sirove nafte u nekoliko evropskih zemalja iznenada je prekinuta u ponedeljak nakon trgovinskog sukoba Moskve i Minska. Naftovod "Družba" kojim se ta nafta transportuje, prolazi preko teritorije Belorusije.

Međunarodna agencija za energetiku osnovana je u vreme prvog šoka izazvanog velikom naftnom krizom 1973/74. godine, kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja zemalja OECD.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU: POTREBNA ENERGETSKA SOLIDARNOST
Izvor:B92

Prag, Varšava -- Nove članice traže od Evropske unije "energetsku solidarnost" i energičnije angažovanje u rešavanju krize oko nafte iz Rusije

"To je upravo slučaj kada bi trebalo da se pokaže smisao EU, a zemlje ne bi trebalo da deluju pojedinačno, već solidarno zajedno", kazao je ministar industrije i trgovine Češke Martin Ržiman.

Bez isporuka iz naftovoda Družba, kojim Rusija šalje naftu Zapadu, zbog spora sa Belorusijom oko cena za tranzit i carina, ostale su prvo Poljska i Nemačka, a od sinoć i Češka, Slovačka i Mađarska koje naftu dobijaju iz južnog kraka naftovoda preko Ukrajine.

Zvanična Moskva je objasnila da je zavrnula slavinu i južnom kraku, pošto se Družba grana tek na teritoriji Belorusije, a Minsk je posle zaustavljanja isporuka severnim krakom jednostavno krao naftu namenjenu zapadnim zemljama i iz južnog.

"Nafta i gas su deo neoimperijalne politike Ruske Federacije", reagovao je češki premijer Miroslav Topolanek i dodao da rešenje vidi u većem pritisku Brisela na Rusiju da da čvrste garancije za isporuke, a pre svega u diverzifikaciji izvora strateških sirovina kao što su nafta i gas.

Češka je, kao i Poljska i Slovačka, počela da koristi svoje rezerve i političari u sve tri zemlje umiruju javnost da ako kriza ne potraje, neće biti ni poskupljenja energenata. Češka ima rezerve nafte za 90 dana, Poljska za 80, a Slovačka za 70 dana.

"U slučaju potrebe bi naši partneri iz MOL-a mogli da koriste kao alternativu naftovod Adrija koji vodi od obale Jadrana u Mađarsku i obezbede isporuke nafte", kazala je portparol Slovnafta Kristina Felova.

Slovački premijer Robert Fico kaže da Slovačka neće osetiti spor Moskve i Minska oko nafte ako ne potraje duže, ali je ipak promenio svoj program zbog konsultacija sa minstrom privrede i predstavnicima Transpetrola.

Ako spor potraje duže, poljske rafinerije zatražiće od Rusije da im u skladu sa ugovorom nadoknadi štete, potvrdio je zamenik poljskog ministra privrede Pjotr Naimski. "Naše rafinerije PKN Orlena i Lotusa vrše pripreme da počnu da preuzimaju naftu pomorskim putem, preko Naftprota, kapaciteta 28 miliona tona godišnje", kazao je Naimski.

Nemačke rafinerije i dalje bez nafte

Berlin - Nemačke rafinerije u Švetu i Lojni na istoku zemlje su ostale bez isporuka nafte iz Rusije, a predstavnici nemačke naftne privrede nisu mogli da saopšte kada će se uvoz normalizovati, jer do sada nisu dobili službeno obaveštenje ruskog partnera.

Ruska kompanija Transneft, koja upravlja naftovodom Družba, je saopštila da je njegov deo ka Poljskoj i Nemačkoj zatvoren, jer se iz njega ilegalno snabdevala Belorusija. Vlasti u Minsku, pak, odbacuju ovakve optužbe.

Predstavnici nemačke naftne privrede saopštili su danas da ipak ne očekuju ozbiljnije probleme u snabdevanju, jer rafinerije imaju rezerve za nekoliko dana. Čak i ukoliko prekid ruskih isporuka potraje duže, problema neće biti, jer su rafinerije spremne da sirovu naftu kupe u drugim zemljama.

Iz naftovoda Družba, koji je jedan od najdužih na svetu i kroz koji ide skoro čitava ruska proizvodnja, pokriva se oko petine nemačkog godišnjeg uvoza nafte koji iznosi oko 112 miliona tona.

Niz nemačkih političara je povodom obustava isporuka ruske nafte zahtevalo da se preispita energetska politika zemlje i da se smanji zavisnost od Rusije. Zatraženo je da se odmah ubrzaju pregovori o uvozu nafte iz Norveške.

Pored toga, političari konzervativno-socijaldemokratske vladajuće koalicije smatraju da se mora povećati pritisak na Rusiju da prihvati Povelju o energetskoj politici koju je doduše potpisala još devedesetih godina, ali je ni do danas nije ratifikovala.

Tim dokumentom su utvrđena prava kupaca nafte u odnosnu na izvoznike. Između ostalog im je zagaranovano da dobijaju dogovorene isporuke i u konfliktnim situacijama (kao što je ova između Moskve i Minska).

Nemačka je u sličnoj situaciji bila prošle godine kada joj je, zbog nesporazuma sa vlastima u Kijevu, Rusija obustavila isporuke gasa koje preko Ukrajine idu ka zapadu Evrope.

Slovačka bez ruske nafte

Bratislava, Budimpešta - Isporuke ruske nafte Slovačkoj obustavljene su sinoć na granici sa Ukrajinom, dok su Mađarskoj isporuke smanjene. "Prekinute su isporuke ruske nafte naftovodom 'Družba'", izjavio je agenciji Frans pres portparol slovačkog ministarstva za energiju Brano Zvara.

Isporuke ruske nafte preko Belorusije već su obustavljene Ukrajini, Poljskoj i Nemačkoj zbog spora Moskve i Minska oko cene tranzita nafte iz Rusije koja se preko teritorije Belorusije dalje isporučuje Evropi.

Zvara je, međutim, rekao da je njegovo ministarstvo dobilo informacije prema kojima će danas početi pregovori Moskve i Minska o carinskim stopama za tranzit ruske nafte.

U Mađarskoj je zabeleženo smanjenje dotoka nafte iz naftovoda "Družba", pa se zemlja priprema za potpuni prekid isporuka tokom noći, saopštili su večeras ministarstvo privrede i naftna kompanija MOL.

Mađarski ministar privrede Janoš Koka izjavio je na konferenciji za novinare u Budimpešti da je u zemlju večeras stiglo pola od 22.000 tona ruske nafte, koliko dnevno stigne u Mađarsku.

"Prema našim informacijama, Belorusija je obustavila isporuke Ukrajini. Ukoliko se ne obnovi transport iz Belorusije prema Ukrajini, tranzit će veoma verovatno biti suspendovan i prema Mađarskoj", precizirala je kompanija MOL u saopštenju.

MOL je istakao da raspolaže rezervama nafte za 90 dana, ali da je korišćenje rezervi u nadležnosti ministarstva privrede.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------

DVE TREĆINE PRIVREDE U RUKAMA ČEHA
Izvor:Beta

Prag -- Uprkos velikoj privatizaciji i masivnim stranim ulaganjima, skoro dve trećine češke privrede drže domaći vlasnici i akcionari.

Česi imaju 59 odsto kapitala domaćih preduzeća, a vlasnici su i najvećeg broja preduzeća, ukupno 203.864. Najveći strani vlasnici su Holanđani koji sa 181 milijardom kruna, odnosno preko 6,5 milijardi evra, drže četvrtinu osnovnog kapitala čeških preduzeća.

Odmah za Holanđanima sa četiri milijarde evra i 15,7 odsto udela u kapitalu su Nemci, a slede sa 2,68 milijardi, odnosno 10,3 odsto, Austrijanci. Na devetom i desetom mestu nalaze se Sjedinjene države i Japan sa po približno milijardu evra osnovnog kapitala u češkim preduzećima.

Holandske firme osnivaju se pre svega zbog poreskih ušteda i u Češkoj kontrolišu velika preduzeća tipa holdinga. U privredi preovlađuje domaći kapital prvenstveno zato što su u vlasnistvu Čeha mala i srednja preduzeća, kažu u Češkoj agenciji za kapital i informacije.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------

U ČEŠKOJ PROIZVEDENO 850.000 VOZILA
Izvor:B92, Pincom.biz

Prag -- U 2006. godini češki proizvođači automobila proizveli su rekordnih 850.000 vozila, što je novi rekord češke autoindustrije.

Antonin Sipek, direktor asocijacije proizvođača automobila u toj zemlji kaže da je godinu ranije ukupna proizvodnja premašila 600 hiljada automobila.

Najveći domaći proizvođač automobila, Škoda Auto, proizveo je 550 hiljada automobila, desetak odsto više nego 2005. godine, dok je japansko-francuska kompanija TPCA proizvela oko 300 hiljada automobila, čak 200 hiljada više nego godinu ranije.

Tim kompanijama uskoro ce se pridružiti i južnokorejski Hjundai, koji će na proleće početi sa izgradnjom velike fabrike automobila, koja će kada dostigne puni kapacitet proizvodnje, što je planirano 2009. godine, godišnje iz češkog pogona izbacivati na tržište 300 hiljada vozila.

Inače, prostor bivše Čehoslovačke postaje centar evropske automobilske industrije sa realnom ambicijom da do 2010. godine snabdeva svetska tržišta sa dva miliona automobila godišnje.

Kada budu uposleni svi pogoni Škode, Folksvagena, Tojote, Pežoa, Citroena i korejske Kie, automobilska industrija će u Češkoj zapošljavati oko 150.000 ljudi, a u Slovačkoj preko 93.000 radnika. Ove dve zemlje se već suočavaju sa problemom nedostatka kvalifikovanih radnika za tolike fabrike automobila.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------

GM I FORD POVEĆALI PRODAJU U KINI
Izvor:Beta

Peking -- Američki proizvođači automobila Dženeral Motors i Ford saopštili su da su znatno povećali prodaju na kineskom tržištu.

Ford kaže da je prodaja njegovih marki Forda, Linkolna, Jaguara, Lend Rovera i Volvoa skočila za čak 87 procenata na 166.722 vozila. GM, najveći proizvođač motornih vozila na svetu, je prodao 876.747 vozila prošle godine u Kini, 32 odsto više nego 2005.

"Prodaja nastavlja da prevazilazi većinu predviđanja kao rezultat potražnje kupaca kojoj nema presedana," saopštio je Kevin Vejl, predsednik GM-a u Kini.

Očekuje se da će ukupna prodaja automobila u Kini ove godine porasti za 15 procenata, na osam miliona vozila, sa sedam miliona koliko se ceni da je prodato tokom 2006. Prodaja na eksplozivnom kineskom tržištu je od krupnog značaja za obe kompanije koje teško prolaze kod domaćih kupaca.

SRBIJA

ROMPETROL ŽELI NIS?
Izvor:B92

Naftna kompanija Rompetrol prosledila je „pismo o namerama“ srpskim vlastima u kom izražava želju da preuzme NIS.

Ova kompanija saopštava da je spremna da učestvuje u privatizacionom procesu NIS-a, jer se ova kompanija uklapa u njihovu regionalnu strategiju razvoja i spajanje energetski bogatog istoka i zapadne Evrope, piše na zvaničnom sajtu ove kompanije.

U saopštenju se kaže da postoji velika sinergija u poslovanju ove dve kompanije i da bi eventualna integracija donala značajnu korist za obe strane.

Rafinerija Rompetrola Petromidia i rafinerija NIS-a u Pančevu imaju direktnu vezu sa Dunavom, što otvara srpskoj rafineriji put ka drugim tržištima, posebno ka snabdevanju zapadne Rumunije gorivom. Takođe, i između rafinerija u Novom Sadu i Rompetrolove rafinerije u Ploeštiju postoje velike sličnosti i mosućnosti za dalju specijalizaciju proizvodnje.

Kompanija Rompetrol je osnovana 1974. kao međunarodni sektor rumunske naftne industrije, ali je nakon privatizacije tokom devedesetih godina prošlog veka premestila centralu u Holandiju. Od pet miliona dolara prometa 1999. godini, kompanija za prošlu godinu očekuje promet od oko šest milijardi dolara.

Vlada ne pregovara sa Rosnjeftom

Pomoćnik ministra energetike Slobodan Sokolović tvrdi da Vlada Srbije nije vodila pregovore sa ruskom kompanijom Rosnjeft. Prema njegovim rečima, ta kompanija nije bila zainteresovana za privatizaciju NIS-a jer je i sama upravo završila jednu finansijsku transakciju.

Sokolović kaže da nije bilo nikakvih kontakata između predstavnika vlade i ministarstva energetike sa ruskom kompanijom, ali da je Rosnjeft "i te kako dobrodošao na tenderu za privatizaciju".

I ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov negirao je da ministarstvo pregovara sa ruskom kompanijom Rosnjeft o strateškom partnerstvu sa Naftnom industrijom Srbije i dodao da "nažalost, po informacijama našeg privatizacionog savetnika Rosnjeft nije izrazio želju da učestvuje na tenderu za NIS".

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SRBIJA DOKAPITALIZOVALA "POŠTANSKU"
Izvor:Beta

Beograd -- Poštanska štedionica uspešno prodala treću emisiju od 133.650 akcija državi Srbiji, u vrednosti od 1,34 milijarde dinara.

Prodaja akcija obavljena je bez javne ponude, a na taj način je osnovni kapital banke povećan za 17 miliona evra, navodi se u izveštaju Izvršnog odbora Poštanske štedionice.

Banka "Poštanska štedionica" je u gubicima od oko 1,4 milijarde dinara, a bivši generalni direktor te banke Jelica Živković je oko devet meseci u pritvoru zbog sumnje da je zloupotrebom položaja oštetila banku.

Pre nekoliko meseci je najavljeno pripajanje Srpske banke Poštanskoj štedionici, koje je, za sada, odloženo.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZASTAVA IPAK IZVOZI U JERMENIJU
Izvor:B92

Kragujevac -- Fabrika "Zastava oružje" dobila dozvolu za izvoz oružja u Jermeniju u vrednosti od 1,75 miliona dolara.

Direktor fabrike Dragoljub Grujović kaže da se očekuje dozvola i za drugi ugovor koji fabrika ima sa tom zemljom o isporuci pešadijskog naoružanja od 900.000 dolara, ističući da je postupak za izdavanje te dozvole u toku.

Grujović smatra da je dobijanje dozvole značajno za dalje poslovanje fabrike i za nastavak početih investicija na modernizaciji proizvodnje.

Ministarstvo spoljnih poslova se u decembru nije saglasilo sa izvozom oružja u Jermeniju što je izazvalo protest radnika fabrike. Ministarstvo je obavestilo vladu, predsednika i premijera Srbije da je OEBS uveo embargo na izvoz bilo kog oružja i municije u Jermeniju i Azerbejdžan i da rezolucija Saveta bezbednosti UN traži od svih zemalja članica da se uzdrže od izvoza oružja u te dve zemlje.

Nakon intervencije predsednika Srbije Borisa Tadića, zvaničnici Rusije su saopštili da se ne protive nastavku izvoza oružja u Jermeniju. Dozvolu za izvoz oružja izdaje Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom po pribavljenim mišljenjima ministarstava spoljnih poslova, odbrane i privrede.

Grujović je ranije rekao da je dve trećine planiranog izvoza za Jermeniju već proizvedeno i da će prva isporuka krenuti čim stigne potrebna dozvola za transport naoružanja, dodajući da je to moguće do kraja meseca.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

TEŠKO DO STANA
Izvor:B92

Beograd -- Stambeni krediti koje osigurava država trenutno su najpovoljniji od svih zajmova za stan.

Međutim, takvi krediti odobravaju se samo za uknjižene stanove. Zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, dugogodišnje bespravne gradnje i neplaćanja taksi, od pola miliona stanova, u Beogradu uknjižen je svaki treći. To se odnosi i na stare i na nove gradnje.

Neke zgrade i stanovi u Beogradu vode se u zemljišnim knjigama kao njive ili livade, jer nisu uknjižene. Jedini delovi Beograda koji su skoro kompletno uknjiženi su Stari grad i Vračar. Veliki doprinos sređivanju stanja dala je i opština Novi Beograd, koja je upisala veliki broj zgrada.

Dugotrajna uknjižba predstavlja problem ne samo onima koji nameravaju da kupe stan, već i građanima koji su svoje stambeno pitanje rešili.

„Najveći problem je bio, tokom kupovine stana i želje za uknjižbom, da se prikupe svi papiri. Onog momenta kad sam kupio stan imao sam 3 papira, a sada imam 37 papira i nedostaje mi jedan koji mi predstavlja problem za uknjižbu“, kaže Goran Brezić.

Kaća Lazarević iz agencije za nekretnine „Alka“ kaže da ne razume zašto nadležni, ljudima koji već sada imaju mogućnosti, ne omoguće da podignu kredite.

„Država je učinila svoj korak napred, samo je sada ostalo da zapravo ljudi koji vode katastar naprave bolju organizaciju posla“, rekla je ona.

„To ne može da se pojednostavi i mi moramo da poštujemo te propise da bi evidencija bila potpuno legalna. Inače svako može da napravi evidenciju, zaređa od stana do stana pita ljude kako se zovu da daju časnu reč da su oni vlasnici, ali to nije poenta“, kazao je direktar centra za katastar nepokretnosti Dejan Krejović.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

REFERENTNA KAMATNA STOPA 14 ODSTO
Izvor:B92

Beograd -- Referentna kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije od 14 odsto ostaje nepromenjena, odlučio Monetarni odbor NBS.

Takva odluka doneta je, kako se navodi u saopštenju NBS, zbog visoke dinarske likvidnosti, kao i zbog toga što u prvoj polovini januara, zbog manjeg broja radnih dana, nema dovoljno pouzdanih podataka o tržišnim kretanjima.

Centralna banka očekuje da će u januaru, zbog smanjenja stope obavezne rezerve na dinarske depozite sa 15 na deset odsto, dodatno biti povećana dinarske likvidnosti.

"Zadržavanjem referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, NBS nastoji da spreči da povećana dinarska likvidnost utiče na prekomeran rast potrošnje, koji bi mogao uticati na rast inflatornih očekivanja i stope inflacije", saopštava NBS.

NBS u borbi protiv inflacije koristi referentu kamatnu stopu, a ne kurs dinara, koji će se "i nadalje formirati u skladu sa ponudom i tražnjom, a NBS će doprinositi njegovoj stabilnosti".


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SRBIJA SE REKLAMIRA NA CNN-U
Izvor:B92

Beograd -- Danas je počela reklamna kampanja Srbije na CNN-u, pod sloganom "Moments to Remember" (Trenuci za pamćenje).

Aranžman s tom TV mrežom košta pola miliona dolara i uvod je u promociju turizma Srbije u svetu.

Spot je prikazan u emisiji CNN Today, a predviđeno je emitovanje i u emisiji Larija Kinga, saopštila je Turistička organizacija Srbije.

Dva spota po 40 sekundi danas će biti emitovana devet puta, a u januaru 107 puta. Spotovi koji promovišu turističke destinacije u Srbiji pojaviće se i u emisiji kod Larija Kinga sutra u 12.10 i u emisijama World News i World Sport.

Direktor TOS-a Miodrag Popović kaže da spot sadrži geografsku odrednicu, o tome gde se Srbija nalazi. "Tokom celog spota ispisana je reč Srbija. Jedan spot odnosi se na sve ono što je kulturni, istoriski i civilizacijski milje Srbije, a posvećen je i ljudima koji žive u Srbiji. Drugi spot se odnosi na prirodne lepote i neke od turističkih destinacija u Srbiji", kaže on.

Izrada i četvoromesečno emitovanje 507 spotova koštaće 500.000 evra, a novac za to obezbeđen je iz Nacionalnog investicionog plana.

U svakom trenutku emitovanja, spot će moći da vidi 127 miliona ljudi


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SNABDEVAČ GASOM NE UTIČE NA CENU
Izvor:Beta

Beograd -- Promena snabdevača Srbije prirodnim gasom u 2007. neće uticati na cenu tog energenta, izjavio pomoćnik ministra energetike.

Javno preduzeće Srbijagas potpisalo je ugovor o snabdevanju gasom u ovoj godini prvi put sa Jugorosgazom, dok je prethodno isporuke gasa ugovarala sa većinskom vlasnikom te firme ruskim Gazpromom.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Slobodan Sokolović je kazao da je ugovor sa Jugorosgazom potpisan u skladu sa međudržavnim sporazumom Jugoslavije i Rusije, kojim je osnivano mešovito preduzeće Jugorosgaz, u kojem po 50 odsto kapitala imaju srpska preduzeća i "Gazprom eksport", a koje se bavi i distribucijom gasa.

U međuvremenu je vlasnička struktura promenjena i ruska kompanija sada ima 75 odsto akcija, dok Srbijagas poseduje 25 odsto, rekao je Sokolović i dodao da je pre potpisivanja ugovora o isporuci gasa za 2007. godinu, "Gazporm eksport" insistirao na strogoj primeni tog sporazuma, zbog čega je ugovor i potpisan sa Jugorosgazom.

On je demantovao da je Ministarstvo rudarstva i energetike branilo NIS-u da otkupi udeo Progresa i Progresgas trejdinga u Jugorosgazu od ukupno 23 odsto i istakao da NIS-u nikada nije ni ponuđena mogućnost da otkupi taj udeo.

Većinsko vlasništvo "Gazprom eksporta" u Jugorosgazu je doprinelo ubrzanju potpisivanja Memoranduma o izgradnji gasovoda kroz Srbiju, a ubrzaće i razvoj gasne infrastrukture u zemlji. "Gazporm eksport preko svoje kompanije preuzima obavezu da iz svojih sredstva isfinansira taj pravac", kazao je pomoćnik srpskog ministra energetike.

Sokolović objašnjava da vlasnički odnos u Jugorosgazu nije "zacementiran" i da je Srbiji data mogućnost da tu strukturu promeni unosom nekog drugog kapitala ili nekog drugog vlasništva i to je, kako je naveo, stvar interesa Srbije, politike i strategije.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KOMPANIJA "BEKO" U STEČAJU
Izvor:Beta

Beograd -- Beogradska tekstilna fabrika "Beko", u stečaju, objavila je konkurs za prodaju četiri fabrike konfekcije.

Ukupna početna cena fabrika u Svilajncu, Kovinu, Aranđelovcu i Lazarevcu će biti oko 572 miliona dinara.

Fabrike će se moći da se kupe odvojeno, a na prodaju je ponuđeno i pet prodavnica površine od 134 do 262 kvadratna metra, koje se nalaze u Rumi, Prijepolju, Kuli, Priboju i Novoj Varoši.

Ponude za kupovinu objekata mogu se dostaviti do 8. februara, a javno otvaranje ponuda biće održano dan kasnije u centrali "Beka" u Beogradu.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

OTKRIVEN ŠVERC MOBILNIH TELEFONA
Izvor:Beta

Beograd -- Carinici su na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" otkrili šverc mobilnih telefona čija je vrednost oko milion dinara.

U ličnom prtljagu državljanina Srbije Z.D. pronađena su 24 mobilna telefona marke "nokia" najnovije generacije. On je doputovao iz Londona i prijavio se na zeleni kontrolni prolaz, čime se izjasnio da nema ništa za prijavljivanje carini.

"Nakon otkrivanja prekršaja Z.D. je izjavio da nije znao da treba da prijavi robu i da su telefoni namenjeni za poklone rodbini", saopštva Uprava carina.

Protiv njega je pokrenut prekršajni postupak, a neprijavljena roba je privremeno zadržana do okončanja postupka.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"PLANINKA" GRADI SKILIFT
Izvor:FoNet

Kuršumlija -- "Planinka" će investirati oko dva miliona evra u izgradnju novog skilifta i hotela u Lukovskoj banji.

Generalni direktor kuršumlijskog turističkog preduzeća "Planinka" Radovan Raičević je kazao da je "Planinka" u 2006. godini ostvarila dobit od preko milion evra prodajom "Prolom" vode i turističke posete gostiju Prolom banji i Lukovskoj banji.

"Naš najpoznatiji proizvod, Prolom voda, u inostranstvo je, pre svega u Bosnu i Makedoniju, izvezen u vrednosti od oko milion evra, a izvozi se i u Nemačku, Švajcarsku i Kanadu. Naša voda je jedina iz Srbije koja se plasira i u Hrvatskoj", rekao je Raičević.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U APRILU POČINJE IZGRADNJA TOPLANE
Izvor:Beta

Valjevo -- Izgradnja gradske toplane i toplovoda počeće u aprilu ove godine, potvrđeno je na sastanku sa potencijalnim izvođačima radova.

Sastanak je održan sa predstavnicima Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) i lokalne samouprave, kako bi se precizirali detalji tog međunarodnog tendera.

Investicija je vredna oko 13 miliona evra, i predviđa izgradnju toplane snage 130 megavata (MW) i toplovod dug 66 km, sa 350 podstanica za razmenu energije, uz mogućnost grejanja 1,2 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora.

Realizacija je planirana u narednih pet godina i u prvoj fazi, ove godine, gradiće se zgrada toplane sa kotlom snage 30 megavata (MW) i toplovod do naselja "Kolubara 2", u kojem je oko 140.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora.

Toplovod će ići do centra grada što će omogućiti da se isključi 15 sadašnjih kotlarnica na mazut i ugalj.

Učešće EAR iznosi 3,82 miliona evra, deo je donacijom od 500.000 evra dalo Ministarstvo za ekologiju Češke, dok će lokalna samouprava kreditima poslovnih banaka, proizvođača opreme i izvođača radova obezbediti 2,5 miliona evra za prvu fazu izgradnje toplane u Valjevu i deo glavnog toplovoda do najvećeg gradskog naselja "Kolubara 2" i centra grada.

Valjevo nema gradsku toplanu i jedan je od gradova sa najvećim aerozagađenjem u Srbiji sa brojnim kotlarnicama ukupne snage od 67 megavata (MW), dok se oko 110.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora greje stotinama individualnih, kućnih sistema uglavnom na čvrsto gorivo.

JKP "Valjevo" greje oko 18 odsto građana i gazduje sa 25 kotlarnica iz kojih se greje oko 200.000 kvadrata stambenog i oko 15.000 kvadrata poslovnog prostora.



REGION

MILIJARDU EVRA ZA ZAGREBAČKI METRO
Izvor:business.hr

Zagreb -- "Ono što je za Hrvatsku autoput Zagreb-Split to je za Zagreb izgradnja metroa", rekao je gradonačelnik Zagreba Milan Bandić.

Bandić je ponovio da saobraćajni problemi u Zagrebu ne mogu biti rešeni bez četiri strateška, kapitalna projekta: tunela kroz Medvednicu, severne tangente, podzemno-nadzemnog šinskog sistema i izdizanja železničke pruge, koji bi, po njemu, prvi trebao zaživeti, dok će realizacija ostalih doći sama po sebi.

Voditelj projekta Ivan Legac naglasio je da su stručnjaci Saobraćajnog fakulteta izradili program u službi modernog javnog saobraćaja koji će biti "jedina alternativa automobilskom saobraćaju".

Podsetio je na četiri osnovne trase prema važećem Generalnom urbanističkom planu (GUP-u) Zagreba za podzemno-nadzemni šinski sistem: Malešnica-Dubec, Jankomir-Borongaj, Dolje-Buzin i Prečko-Dubec i naveo je da su predložili i nove trase i mreže tog sistema.

Legac je napomenuo da klasični metro ima 36 evropskih gradova, a laki metro njih 170.

Finansiranje je moguće po modelu zajmova ili pak javno-privatnog partnerstva, a troškovi bi iznosili od 600 miliona evra do milijardu i 140 miliona evra za izgradnju i vozni park s kolosekom od 1000 odnosno 1435 milimetara.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZAGREB POTPISAO UGOVOR S OMX-OM
Izvor:business.hr

Zagreb -- Švedska tehnološka kompanija OMX i Zagrebačka berza potpisali su ugovor prema kom će OMX implementirati novi sistem trgovanja.

Ovaj sistem bi, kao novost, podržavao i trgovanje derivatima. Ugovor je usledio nakon što je u novembru potpisan sporazum o saradnji između dve strane.

"Cilj nove trgovinske platforme jeste izbegavanje tehničkih prepreka za dalji razvoj tržišta, ali i šansa da našim klijentima pružimo moderne finansijske instrumente i proizvode", izjavio je Roberto Motušić, direktor Zagrebačke berze.

Markus Gerdien, predsednik tržišnih tehnologija u OMX-u, je saradnju opisao kao važan strateški korak koji će ojačati poziciju te kompanije u istočnoj Evropi.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

INVESTITORE PRIVLAČI BANJALUKA
Izvor:Nezavisne novine

Direkcija za privatizaciju R. Srpske tokom prošle godine prodala je državni kapital u 21 preduzeću za ukupno 29,16 miliona KM

To je bila najuspešnija godina Direkcije po ostvarenom prihodu od 2002. godine. S obzirom na to da Federalna agencija za privatizaciju u 2006. godini nije okončala nijedan postupak privatizacije, rezultati koje je ostvarila Direkcija za privatizaciju RS mogu se smatrati i ukupnim za BiH.

Statistika Direkcije za privatizaciju RS pokazuje da je prodajom preduzeća u 2006. godini prikupljeno 29.161.984 miliona KM, od čega je 28.189.916 KM plaćeno u kešu, a ostatak starom deviznom štednjom. U prošloj godini privatizovano je 11 strateških preduzeća, sedam u kojima je državni kapital imao vrednost veću od 300.000 KM i tr i u kojima je kapital bio manji od 300.000 KM.

Ubedljivo najviše novca inkasirano je privatizacijom "Banjalučke pivare" - 23 miliona KM. Fabrika duvana Banjaluka prodata je za 2.077.000, za državni kapital šamačke "Luke" dobijeno je 1,2 miliona KM, "Energoinvest - Rasklopne opreme" iz Istočnog Sarajeva 500.000 KM, "Jelšingrada" iz Prnjavora 435.000 KM, a za gradiški "Jelšingrad" 352.049 KM.

U Direkciji kažu da je već izvesno da će od prodaje preduzeća u 2007. godini RS inkasirati znatno veći iznos, jer će tokom godine doći do finalizacije ranije započetnih privatizacija velikih privrednih sistema RS. Time bi 2007. godina mogla postati najuspešnija od početka procesa privatizacije.

Osim potpisivanja ugovora za prodaju "Telekoma Srpske", na osnovu čega će RS dobiti 646 miliona evra, ove godine je u planu prodaja Rafinerije nafte u Bosanskom Brodu, Rafinerije ulja u Modriči i banjalučkog "Petrola", čime bi se u RS kroz plaćanje postrojenja i investicije u naredne četiri godine trebalo da slije dodatnih blizu milijardu evra. Takođe, velika je verovatnoća da će ove godine biti privatizovana Industrija alata Trebinje, što bi imalo veliki značaj i za oživljavanje istočne Hercegovine.

Haris Bašić: Investitori će se okretati RS

Direktor Agencije za unapređenje stranih investicija BiH (FIPA) Haris Bašić ocenio je da će najnovijim zakonskim rešenjima u Republici Srpskoj, koja su u primjeni od ove godine, još više biti poboljšan poslovni ambijent u tom entitetu.

On je izjavio da će se investitori, zbog olakšanih uslova, sve više okretati ulaganju u RS, gde su od 1. januara 2007. godine na snazi novi zakoni o porezu na dobit i o porezu na dohodak.

"U ovoj godini bićemo zemlja s najviše stranih investicija u regionu, naročito ako budu realizovani privatizacioni procesi u Federaciji BiH", procenio je Bašić i dodao da su strana ulaganja u BiH 2006. godine premašila 1,1 milijardu evra.

FIPA će, prema njegovim riječima, u 2007. godini pokušati da realizuje planiranu strategiju Saveta ministara BiH, koja se, pre svega, odnosi na nastavak promotivne kampanje čiji je cilj popravljanje imidža BiH.

Bašić je dodao da će biti rađeno i na uspostavljanju fonda za podsticaj stranih investitora, kao i na uklanjanju barijera za njihov dolazak u smislu olakšavanja procedura za registraciju.

"Naravno, pokušaćemo da u FBiH konačno ujednačimo uslove poslovanja s uslovima kakvi su u RS", naglasio je Bašić.

Nakon promocije turističkih potencijala BiH na CNN-u, on je naveo da je BiH, prema analizama turističkih časopisa, postala treća najtraženija destinacija u Evropi, kao i da je konsultantska kuća koja procenjuje rizik svrstala BiH u grupu zemalja sa srednjim rizikom za investiranje.

"Ona slika ratnih dešavanja u BiH bledi i ljudi konačno počinju shvatati da u BiH mogu praviti dobar biznis. To se pokazalo i dolaskom stranih investitora u RS, čemu treba da teže i FBiH i Brčko distrikt", istakao je Bašić i dodao da je potpisan ugovor s državnom televizijom Turske, koja uskoro treba da počne da emituje spotove o BiH.

Urađena su i tri spota za tržište arapskog govornog područja, a u pripremi su spotovi za Rusiju i Kinu.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MNSS NOVI VLASNIK NIKŠIĆKE ŽELEZARE
Izvor:Beta

Podgorica -- Britanska kompanija MNSS je novi vlasnik nikšićke Železare, koju je preuzela na Skupštini akcionara.

Dosadašnji predsednik Odbora direktora Branko Vujović kazao je na Skupštini da su ispunjeni svi uslovi da MNSS (MN Speciality Steels) preuzme rukovođenje fabrikom.

Novi vlasnik uplatio je 5,2 miliona evra i dostavio kompletan investicioni plan za narednu godinu. U ovoj godini u fabriku će investirati 14 miliona evra, a 117 miliona evra u narednih pet godina.

Vujović je izrazio očekivanje da će sve investicije biti ispunjenje.

"Kroz biznis plan i sadržaj programa jasno je da je opredeljenje novog vlasnika zasnovano na kvalitetu, što daje šansu za dobro Železare, Nikšića i Crne Gore", kazao je on.

Britanska firma je prihvatila da zadrži 1.500 radnika u fabrici, a planiraju da nakon prve i druge godine zaposle još po 100 novih radnika.

Ugovor o prodaji 66,7 odsto akcija nikšićke železare potpisali su 8. novembra prošle godine predstavnici poslovodstva, britanske kompanije i crnogorske Vlade.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

TRGOVINSKI DEBALANS SLOVENIJE
Izvor:Beta

Ljubljana -- Slovenija je u novembru 2006. izvezla robu u vrednosti od 1,52 milijardi, dok je vrednost uvezene robe bila 1,79 milijardi evra.

Trgovinski debalans u novembru iznosio je 267,54 miliona evra i bio više od dva puta veći nego u oktobru, dok se pokrivenost uvoza sa izvozom sa oktobarskih 93,7 procenata snizila na 85,1 procenata.

U prvih 11 meseci 2006. godine izvoz iz Slovenije, u poređenju sa istim periodom godinu ranije, povećao se za 16 procenata na 15,35 milijardi evra, dok se uvoz povećao za 16,3 procenata na 16,65 milijardi evra.

Ukupni debalans u trgovinskoj razmeni je na taj način dostigao 1,29 milijardi evra, a pokrivenost uvoza sa izvozom bila je 92,2-procentna.

Iz država članica Evropske unije (EU), Slovenija je u prvih 11 meseci uvezla robe za 13,35 milijardi evra, što je 15 procenata više nego u istom periodu prethodne godine, dok se uvoz iz ostalih država povećao za 21,8 procenata na 3,31 milijardu evra.

Od ukupnog slovenačkog izvoza, u prvih 11 meseci prošle godine za 10,53 milijarde evra robe bilo je upućeno u neku od članica unije (+16,9 procenata), a za preostalih 4,82 milijarde evra (+14,1 procenata) drugde u svetu.



SVET

KOMPROMIS RUSIJE I BELORUSIJE?
Izvor:B92

Moskva -- Rusija i Belorusija su postigli kompromis u sporu koji je zaustavio isporuke ruske nafte u EU.

Kompromis je postignut posle telefonskog razgovora predsednika dveju država, saopšteno je u Minsku. "Na osnovu razgovora, došlo se do kopromisa koji će nam omogućiti da rešimo tekući spor, uključujući zabrinutost oko tranzita ruske nafte zemljama EU preko teritorije Belorusije," saopštio je pres sevis beloruskog predsedništva.

Ruski predsednik Vladimir Putin i beloruski Aleksander Lukašenko su naložili svojim premijerima da u roku od dva dana izrade paket mera za rešenje spora i da im ga predaju na odobrenje u petak.

Kremlj još nije komentarisao ove navode.

Pregovori o tranzitu ruske nafte kroz Belorusiju u Zapadnu Evropu održani u Moskvi prvobitno nisu dali rezultate, jer je Rusija zahtevala ukidanje carine na tranzit nafte, koju je Minsk uveo posle odluke Rusije da nametne izvoznu carinu od 180 dolara za tonu nafte prodatu Belorusiji.

Belorusija ukinula sporne takse

Minsk - Belorusija je ukinula takse na transport ruske nafte preko svoje teritorije koju je uvela 1. januara, izjavio beloruski premijer Sergej Sidorski

Do petka bi trebalo da budu rešena sva sporna pitanja koja se odnose na trgovinu naftom i naftnim derivatima, kao i drugim proizvodima koji se iz Belorusije uvoze u Rusiju i obrnuto.

Sidorski je kazao da će otputovati u Moskvu kako bi razgovarao sa ruskim kolegom Mihailom Fradkovim i da se nada da će "tokom dva dana biti rešene sve nesuglasice i pretenzije u isporukama nafte u zapadne države, a takođe isporuke nafte ruskih kompanija u Belorusiju u fabrike za preradu".

U Moskvi se vać nalazi beloruska delegacija na čelu sa potpredsednikom Andrejem Kobjakovim, koja ima ovlašćenje u daljim pregovorima između dve države.

Olakšanje u Slovačkoj posle dogovora

Bratislava - Slovačka očekuje obnavljanje isporuka naftovodom Družba u roku od četiri ili pet dana, pošto iz Moskve i Minska stižu ohrabrujuće vesti da su Rusija i Belorusija postigle kompromis oko carina, tranzita i cena ruske nafte.

"Slovnaft će ipak morati da koristi naftu iz robnih rezervi. Rafinerije će tako iz njih pozajmiti oko 20 do 30 hiljada tona nafte", kazao je ministar privrede Lubomir Jahnatek i dodao da Slovnaft ima obavezu da naftu vrati u roku od pet meseci od obnavljanja isporuka.

Obustavljanje isporuka ruske nafte je pokazalo pogubnu zavisnost Slovačke gotovo isključivo od nafte iz Rusije i zato slovački preduzetnici okupljeni u Klubu 500 traže od vlade da hitno pripremi plan diverzifikacije izvora strateških sirovina kao što su gas i nafta.

"Mi smo u najgoroj poziciji od zemalja u regionu. Česi su krenuli ispravnim putem. Imaju naftovod Ingolštat kojima mogu da dovode naftu od Sredozemnog mora", upozorava Mikulaš Rakovski iz slovačkog "Transpetrola".

Alternativu ima i Poljska, preko luke Gdanjsk, dok "nama Rusi samo diktiraju", kazao je Rakovski.

Nemačka i dalje bez nafte iz Družbe

Berlin - Nemačka i dalje ne dobija naftu iz Rusije preko naftovoda Družba, potvrdila je predstavnica rafinerije u Švetu na istoku Nemačke. U luci u Rostoku se očekuje dolazak tankera sa 80 hiljada tona sirove nafte za rafineriju u Švetu koja dnevno prerađuje više od 31 hiljadu tona, pa je potrošačima poručeno da razloga za zabrinutost nema, jer je snabdevanje obezbeđeno.

Ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer je u telefonskom razgovoru sa zamenikom ruskog ministra inostranih poslova Dimitrijem Medvedevim zatražio poštovanje ugovora kada je reč o isporukama nafte, a Rusiju i Belorusiju pozvao da okončaju sukob.

Nemačka 97 odsto potreba za naftom pokriva iz izvoza. Prošle godine je uvezeno oko 109 miliona tona nafte, a 34,3 odsto sirove nafte koja se prerađuje u nemačkim rafinerijama dolazilo je iz Rusije, uglavnom preko naftovoda Družba.

Ostali najvažniji isporučioci su Norveška sa 16,4 odsto, Libija sa 11,7 procenata, Velika Britanija sa 11,1 odsto i Kazahstan sa sedam odsto.

Obustava isporuka ruske nafte izazvala je u Nemačkoj raspravu o energetskoj politici zemlje. Niz političara zatražilo je od savezne vlade da što hitnije preduzme mere za smanjivanje zavisnosti od ruske nafte.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KINA: RAST SUFICIT 75 ODSTO
Izvor:Beta

Peking -- Kineski višak u prošlogodišnjoj razmeni sa svetom skočio je za gotovo 75 procenata, na rekordnih 177,5 milijardi dolara.

Kineski spoljnotrgovinski suficit munjevito raste od kako je zemlja postala svetski centar jeftine proizvodnje, nameštaja, igračaka, cipela, odeće i druge robe, često u prodaji pod markama stranih firmi.

Skok viška došao je uprkos malom, ali upornom povećenju vrednosti juana tokom proteklih 18 meseci. Vašington i drugi vodeći trgovački partneri Pekinga traže brže poskupljenje kineskog novca za koji se tvrdi da je podcenjen čime daje nepoštenu konkurentsku prednost kineskom izvozu.

Kineski izvoz 2006. godine porastao je za 27,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu i dosegao 969 milijardi dolara. Uvoz je veći za 20 procenata i koštao je Kinu 791,5 milijardu dorara. Prošle godine, višak u razmeni sa svetom je bio 102 milijarde dolara.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

RUSI UVODE CARINE NA BELORUSKU ROBU
Izvor:Beta

Moskva -- Rusija razmatra uvođenje carina za više od polovine uvoza robe iz Belorusije, u potezu snažnog zaoštravanja spora dve zemlje.

"Takve mere su teoretski moguće, ali ministarstvo ne radi na tim koracima," nije mogla ni da potvrdi ni opovrgne pisanje štampe ministarka za ekonomski razvoj Ala Borisenko.

Moskovski poslovni dnevnik "Vedomosti" se poziva na neimenovane državne zvaničnike da bi Rusija od februara mogla da uvede carine na uvoz robe iz Belorusije, koji godišnje iznosi 6 milijardi dolara i koji sada ima slobodan status na osnovu sporazuma o carinskoj uniji.

Carine bi zahvatile belorusku robu koja se 80 do 100 procenata izvozi u Rusiju, kao što su meso i mesne prerađevine, mleko i mlečni proizvodi, televizori i nameštaj.

Ruski ministar za energetiku i industriju Viktor Hristenko natuknuo je mogućnost takvih mera i dodao da bi "nevolja koja se tiče transporta nafte mogla da bude uzrok strožeg preispitivanja preferencijalnog režima za drugu robu".

Predsednik Vladimir Putin je izgleda odlučio da izvede stvar do kraja, računajući da će beloruski autokratski vođa Aleksandar Lukašenko morati brzo da popusti čim njegova zemlja potroši rezerve nafte, kažu anlitičari.

Opredelivši se za tvrdu liniju, Putin je juče naredio svojoj vladi da izradi seriju mera protiv Belorusije "za zaštitu nacionalne ekonomije."

Putin je takođe naredio vladi da razmotri moguće smanjenje produkcije sirovog petroleja - što je nagoveštaj da će se spor dugo vući. Rusija, naime, ima ograničene kapacitete za preradu nafte i mora da sreže proizvodnju sirovine ako se izvoz iznenada smanji.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

UKRAJINA: ZABRANA PRODAJE ZEMLJIŠTA
Izvor:Beta

Kijev -- Ukrajinski parlament glasao je za zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta u narednih godinu dana.

Tom merom, koju je podržalo 367 od 450 poslanika u parlamentu, moratorijum na prodaju zemlje u jednoj od najvećih žitnica Evrope, produžava se do 1. januara 2008. godine.

Pošto je za predlog glasalo preko 300 poslanika, predsednik Ukrajine Viktor Juščenko neće moći da stavi veto, odnosno, moraće da potpiše odluku parlamenta. Parlament je u decembru glasao za zabranu prodaje zemlje, ali je tada Juščenko stavio veto.

"Predsednik je svima hteo da pruži jednake mogućnosti. Ovo nije neuspeh predsednika, već svih ukrajinskih poljoprivrednika", rekao je jedan od saradnika Arsenij Jacenjuk.

Komunisti i socijalisti su se više puta suprotstavljali prodaji zemlje, uz obrazloženje da bi to povećalo siromaštvo. Oni smatraju da bi više vremena trebalo da se posveti obrazovanju poljoprivrednika.

Stručnjaci procenjuju da u Ukrajini ima oko 33 miliona hektara obradive zemlje. Zemlja oko glavnog grada Kijeva i drugih velikih ukrajinskih gradova već je prodata, a pojedini analitičari ukazuju da se poljoprivredno zemljište prodaje "ispod tezge" i da je to upravo ono što plaši potencijalne strane investitore.

alal vera za vesti matori, bolje su od onih mojih :]
samo cepaj! we salute you! :]

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Хвала, хвала... : )

SRBIJA

UGOVOR ZA HORGOŠ-POŽEGA ZA PET DANA
Izvor:Beta

Beograd -- Vlada Srbije će potpisati ugovor o dodeli koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega sa konzorcijumom FCC Alpina.

"Ugovor o koncesiji za autoput biće potpisan za pet dana sa kompanijom FCC koja je šesta po veličini u svetu" kazao je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić na konferenciji Saveta stranih investitora (FIC) u Srbiji.

Vlada Srbije je usvojila tekst Ugovora o davanju koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege špansko-austrijskom konzorcijumu i ovlastila ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića da, u ime Republike Srbije, potpiše ugovor sa tim Konzorcijumom.

Konzorcijum u kojem su španski FCC i austrijska kompanija "Alpina majreder" pobedio je početkom novembra 2006. godine na tenderu za izrgradnju deonice autoputa od granice sa Mađarskom do Požege ponudivši najnižu cenu od 1,3 milijarde evra.

Koncesija se daje na 25 godina, a predviđena je izgradnja leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada, duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda i projektovanje i izgradnja autoputa od Beograda do Požege, dužine 148 kilometara.

Drugorangirani ponuđač na tenderu koji je raspitan u oktobru 2005. godine bio je "Srpski konzorcijum", sledi konzorcijum koji predvodi austrijski Štrabag, dok je najnepovoljniju ponudu dostavio konzorcijum francuske firme Vinči i GNP.

Autoput Horgoš-Požega trebalo bi da bude deo izgradnje nove saobraćajnice do crnogorskog primorja, ukupne vrednost oko 3,5 milijardi evra, dok bi deonica kroz Srbiju trebalo da košta oko 1,5 milijardi evra.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MONTAŽA OPREME ZA "PUNTO"
Izvor:FoNet

Kragujevac -- U fabrici Zastava-automobili je počela montaža savremene italijanske opreme za proizvodnju Fiatovog modela "punto".

Osavremenjivanje proizvodnih linija u pogonima "Karoserije" je prvi investicioni poduhvat te vrste u Zastavi za proteklih 20 godina, a vrednost uvozne opreme je oko 15 miliona evra.

Planirano je da se instaliranje proizvodne opreme završi do kraja aprila, nakon čega će početi sklapanje takozvane "nulte serije" modela "zastava 10".

Najavljeno da će tokom ove godine u Kragujevcu biti proizvedeno oko 4.000 "zastava 10", koje će se prodavati u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Početku adaptacije i tehničko tehnološkom opremanju pogona "Karoserija" prisustvovaće ministar privrede Srbije Predrag Bubalo, ambasador Italije Alesando Merola, menadžeri Fiata i predstavnici italijanske kompanije Komau, zadužene za proizvodnju i transfer savremene tehnologije na kojoj će se "zastava 10" proizvoditi.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KOSOVO: TENDER ZA GRADNJU ELEKTRANE
Izvor:B92

Priština -- Vlada Kosova će izabrati savetnika za tender za izgradnju elektrane Kosovo C u prvom kvartalu ove godine.

Predsednik izvršnog odbora Senkapa, koji će na tenderu učestvovati zajedno sa italijanskim Enelom, Konstantinos Panousopulos je dodao i da očekuje da rezultat nadmatanja bude poznat do kraja ove godine.

Još uvek nije odrađen krajnji rok, kaže Panousopulos, koji je potvrdio da bi investicija trebalo da bude oko tri milijarde evra, a projekat uključuje izgradnju elektrane na lignit snage 2.100 megavata, kao i razvoj rudnik uglja.

I Svetska banka će učestvovati u projektu izgradnje elektrane Kosovo C, tako što će finansirati proces uspostavljanja pravnih i tehničkih uslova za njenu izgradnju.

Kompanije koje su ispunile kriterijume za izgradnju elektrane Kosovo C su češko-američki konzorcijum ČEZ/AES, nemačko-američki konzorcijum EnBW/WGI, nemačka kompanija RWE i Enel/Senkap. Senkap je u grčko-američkom vlasništvu, a deset odsto udela je nedavno kupila i Evropska banka za obnovu i razvoj.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

IZVOZ PRVOG PARTIZANA U BELGIJU
Izvor:Beta

Užice -- "Prvi partizan" je "na pragu" potpisivanja izvoznog ugovora sa belgijskom firmom "FN Herstal" na rok od deset godina.

Direktor "Prvog partizana - Namenska proizvodnja" Dobrosav Andrić je rekao da su u pitanju višemilionski devizni iznosi koji će se svake godine uvećavati tri puta na osnovu prvobitnog ugovora od dva miliona evra, što će značajno uticati na uposlenost kapaciteta užičkog "Prvog partizana".

Direktor "Prvog partizana" upoznao je ministre za privredu i za državnu upravu i lokalnu samopuravu, Predraga Bubala i Zorana Lončara, o poslovanju tog proizvođača streljačke i lovačke municije, koji u poslednjih devet godina beleži pozitivne finansijske rezultate.

Pretežni izvoznik sa oko 95 odsto plasmana na strana tržišta, "Prvi partizan" je prošle godine ostvario proizvodnju od dve milijarde dinara, rekao je Andrić i dodao da su fabrici potrebna dodatna ulaganja od 3,5 miliona evra u objekat.

U toj fabrici, kako je dodao, ima 730 zaposlenih sa prosekom primanja za 30-40 odsto većim od proseka Republike u iznosu od 30.000 dinara.

Andrić je kazao da fabrika postoji 88 godina i da je u njoj , .

Udeo države u "Prvom partizanu", koja postoji 88 godina, je 68 odsto, dok je društveni i akcijski kapital zastupljen sa 31 odsto.

U procesu restrukturiranja, fabriku je uz otpremninu od 250 evra po godini staža, napustio 341 radnik.

Bubalo: Uskoro rešenje problema izvoza namenske

Ministar za privredu Predrag Bubalo izjavio je da će problemi pri izvozu proizvoda namenske industrije uskoro biti rešeni.

Bubalo je prilikom posete fabrici "Prvi partizan" rekao da je izvoz proizvoda celokupne "namenske" velika šansa i mogućnost srpske privrede, naročito ulaskom Srbije u "Partnerstvo za mir".

On je izrazio očekivanje da će ubuduće biti manje "nesporazuma" sa izvozom tih proizvoda i dodao da "treba maksimalno podržati razvoj namenske s obzirom na sofisticiranost te vrste proizvodnje kako bi se što pre vratila na pozicije koje je Srbija nekada imala".

"Na izvoz proizvoda 'namenske' gledam kao na svaki drugi posao. Ne treba zaboraviti da kada se vodi računa o širim političkim interesima države, ponekad dolazi do problema kod ugovoranja poslova za pojedine drzave", naveo je Bubalo.

Ministar privrede je rekao da je impresioniran postignutim poslovnim rezultatima fabrike "Prvi partizan" iz Užica.

On je dodao da će vlada podržati investicione ideje tog preduzeća, koje je prošle godine izvezlo proizvode u vrednosti od 35 miliona dolara, a uskoro treba da potpiše desetogodišnji ugovor sa belgijskim "FN Herstalom".

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

INTEZA DEO GRUPE INTEZA SANPAOLO
Izvor:B92

Beograd -- Banka Inteza u Srbiji da od početka 2007. posluje kao deo bankarske grupacije Inteza Sanpaolo, nakon njihovog spajanja.

To spajanje dve italijanske banke je u pravnom smislu izvedeno kroz integrisanje banke Sanpaolo IMI u Banku Inteza, a novoformirana grupacija je peta po veličini banka u Evropi i među prvih 15 u svetu.

Grupacija Inteza Sanpaolo opslužuje više od 18 miliona klijenata posredstvom poslovne mreže od 7.000 ekspozitura u 34 zemlje. Spajanjem dve banke značajno je unapređeno prisustvo u regionu srednje i istočne Evrope, o čemu svedoči i brojka od šest miliona klijenata i 1.400 ekspozitura u deset zemalja.

Osim u Srbiji, Banka Inteza do sada je poslovala u Hrvatskoj, Bosni, Slovačkoj, Mađarskoj, Rusiji i Ukrajini. Sanpaolo IMI je prisutan na nekim tržistima na kojima Banka Inteza nije bila, kao sto su Slovenija, Rumunija i Albanija, dok u Mađarskoj i Srbiji posluju obe banke.

S obzirom da je Sanpaolo prošle godine postao većinski vlasnik Panonske banke, na nivou Grupacije u prvoj polovini ove godine biće doneta odluka o načinu budućeg tržišnog nastupa u Srbiji, navodi se u saopštenju.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

VELS: SRBIJI TREBA VIŠE INVESTICIJA
Izvor:Beta

Beograd -- Srbija mora da privuče što više direktnih investicija i da smanji brojne administrativne procedure.

Profesor Univerziteta Harvard, Luis Vels kaže da "privlačenje stranaca koji su spremni da grade fabrike na ledini teži je put od onog koji je Srbija imala u poslednjih pet godina i dodaje da će, sve dok pitanje Kosova ne bude rešeno, strani investitori biti vrlo obazrivi u vezi sa dolaskom i ulaganjem u Srbiju.

"Multinacionalne kompanije ne pretražuju svet u potrazi za mestom za investiranje već odgovaraju na trud i poziv neke zemlje koja pokušava da se uspešno promoviše", kaže Vels. "Velike zemlje u ekspanziji, poput Kine i Indije, nemaju taj problem".

Male zemlje, poput Mauricijusa, Kostarike, Singapura i Irske, su, kako je dodao, shvatile značaj predstavljanja svojih prednostii i imale su uspešne agencije za podsticaj izvoza. "U SAD-u postoji izreka da je dovoljno da imate dobar proizvod i da će on sam sebe prodati, ali mislim da to nije dovoljno i da male zemlje moraju da sebe promovišu, ali ne pre nego što su za tu promociju spremne", istakao je Vels.

On je naglasio da je za zemlju bitno i da postoji kontinuitet promivisanja, a ne da se on prekida čim započne smena vlade ili predizborna kampanja, što je, kako je rekao "u Srbiji čest slučaj".

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

BRZAN PLAST ULAŽE 2,6 MILIONA EVRA
Izvor:Beta

Beograd -- "Brzan plast" iz Batočine investiraće u izgradnju pogona za preradu plastičnog otpada i proizvodnju folije.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) dodelila je “Brzan plastu” za taj projekat, u kojem će se uposliti 112 radnika, 280.000 evra pomoći za podsticanje investicija iz Nacionalnog investicionog plana. Projektom je predviđen početak sakupljanja otpadnih plastičnih sirovina u više od sto sabirnih centara u Srbiji i izrada novih proizvoda od te sirovine.

SIEPA je u okviru drugog ciklusa dodela subvencija za investicije odlučila da četiri strana i šest domaćih preduzeća dobiju ukupno 3,4 miliona evra za ulaganja kojima će biti otvoreno 1.627 novih radnih mesta. Pre toga je dodeljeno 7,2 miliona evra za četiri kompan ije.

"Brzan plast" je osnovan 1993. godine i bavi se reciklažom komunalnog plastičnog otpada i proizvodnjom PE folije, kao i proizvodnjom opreme za reciklažu.

Mašine i uredjaje koje koriste proizvode po sopstvenoj tehnologiji, oko 90 odsto proizvoda izvoze u zemlje regiona, a sa nemačkom komapnijom Multipet gešelšaft (MultiPet Gesellsćaft) ugovorila je uslužnu preradu oko 500 tona plastičnih sirovina mesečno.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZAKUP DRŽAVNIH NJIVA U DVA KRUGA?
Izvor:Beta

Novi Sad -- Prednost pri zakupu državnih njiva ne smeju dobiti "oni koji imaju milione evra", kaže Bojan Pajtić.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić saglasio se sa predstavnicima vojvođanskih poljoprivrednika da treba "hitno promeniti" Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

On je ukazao da prednost moraju dobiti oni koji "žive od vojvođanske zemlje", a ne oni "koji već obrađuju hiljade hektara zemljišta".

"Ekonomska politika ne sme se voditi preko leđa seljaka, a greške u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu se ne mogu ispraviti naknadnom pameću i raznim tumačenjima," ocenio je Pajtić i dodao da će pokrajinska vlada insistirati da se zakup državnih oranica organizuje u dva kruga i da u prvom prednost imaju poljoprivredna gazdinstva.

Poljoprivrednici su zatražili da opštine obavezno pre licitacije državnih oranica konsultuju udruženja poljoprivrednika i paore, kao i da proces denacionalizacije i vraćanja imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata bude što pre sproveden.

Predsednik opštine Srbobran Branko Gajin naveo je da je licitacija državnih njiva u toj opštini, a koju ministarstvo poljoprivrede želi da poništi, sprovedena "u skladu sa zakonom".

On je rekao da želja ministarstva da zaštiti Privredni kombinat (PIK) "Bečej" nije u skladu sa važećim propisima i da nema razloga da se oranice koje koristi taj kombinat izuzmu iz procesa licitiranja i zakupa.

Zemljoradnik Danijel Kovačić ocenio je da je opština Subotica povukla pravi potez, jer podržava stavove paora da se oranice daju u zakup u dva kruga, tako da u prvom prednost imaju seljaci iz opštine u kojoj se oranice i nalaze.



REGION

NOVI NAFTOVOD NA BALKANU?
Izvor:B92

Vašington -- Na Balkanu vlada trka za izgradnju naftovoda koji bi zaobišao Bosfor i Dardanele.

Jedna od predloženih trasa novog naftovoda išla bi od Bugarske do Albanije, druga od Bugarske do Grčke, a treća duža - od Rumunije, preko Srbije, Hrvatske i Slovenije, do Italije. Bosfor i Dardaneli ne mogu da prime više tankera, a s obzirom da su cene visoke i da izvoz nafte iz Kazahstana raste, zagovornici ovih konkurentnih naftovoda nastoje da steknu prednost, preneo je Glas Amerike.

Ted Ferguson je na čelu konzorcijuma za izgradnju naftovoda AMBO (od Bugarske preko Makedonije do Albanije), u dužini od 850 kilometara. “Rekao bih da imamo šest do 18 meseci da pripremimo teren i počnemo izgradnju.“

Investicioni bankar iz Njujorka, Ričard Enis, promoviše rivalski takozvani Panevropski naftovod, Ili PEOP, dužine 1300 kilometara od - Rumunije, preko Srbije, Hrvatske i Slovenije, do Italije. On bi koštao više od AMBO-a, ali bi prenosio dva puta više nafte. Enis priznaje da može biti izgrađen samo jedan naftovod i dodaje da će "naftovod koji bude izgrađen prvi odneti pobedu".

Gligor Tošković, makedonski ministar za strana ulaganja i bivši funkcioner AMBO-a, uveren je da će taj naftovod pobediti. Ono što nedostaje, kaže on, je finansijska odluka jedne od naftnih kompanija.

”Za sve predloge vezane za Bosfor, potrebna je podrška jedne od naftnih kompanija. Niko još nema takvo obećanje, uprkos tvrdnjama medija. Ali, mi ćemo biti prvi“, kaže Tošković.

Međutim, treći naftovod, jeftiniji i kraći, od Bugarske do Grčke, možda je najbliži obezbeđenju finansijske podrške. Tu verziju, dugu 280 kilometara, podržavaju Grčka i Rusija, koja bi preko državne kompanije Gazproma, bila vlasnik 51 odsto naftovoda.

Bugarski ministar inostranih poslova Ivailo Kalfin kaže da su potrebni i naftovod ka Grčkoj i onaj ka Albaniji. “Mislim da su obe verzije apsolutno ostvarljive. One su veoma važne za Bugarsku. Bugarska veoma ozbiljno radi na njima", kaže on.

Bivši menadžer u naftnoj industriji, Frenk Verastro, kaže da su sami naftovodi retko profitabilni. To je, prema njemu, razlog što ih je teško izgraditi, posebno kada prolaze kroz više zemalja. ”Što je više akcionara i zemalja angažovano, to je projekat teži i zahteva više vremena,“ kaže on.

Verovatno je da će biti izgrađen bar jedan od tri rivalska naftovoda. Ali, pobednik za sada još nije poznat.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

LJUBLJANA: 6 INTERESENATA ZA BERZU
Izvor:B92, Pincom.biz

Ljubljana -- Za preuzimanje berze interes je za sada pokazalo šest evropskih berzi, a svoju ponudu je već dao švedski operater berzi OMX.

O sledećim koracima i daljim planovima za budućnost Ljubljanske berze vlasnici će odlučivati na vanrednoj sednici udruženja vlasnika.

Skandinavski OMX ponudio je 125 evra za deonicu Ljubljanske berze, a odgovor na svoju ponudu očekuje do 22. januara, nakon čega ponuda prestaje da važi. Prema procenama poznavalaca slovenačkog tržišta, proces prodaje mogao bi potrajati najmanje pola godine.

Vlasnici tvrde kako ponuđena cena neće biti ključni faktor, već će važnije biti druge usluge i pogodnosti, kao što je pristup drugim berzama, među kojima su u prvom planu one balkanske.

Osim OMX-a, interes za Ljubljansku berzu su navodno pokazale atinska, varšavska, bečka, nemačka i panevropska berza Euronext, ali kako pišu ljubljanske Finance, reč je samo o načelnom iskazivanju interesa, bez ikakve konkretne ponude.

Švedski OMX i Zagrebačka berza su potpisali ugovor prema kom će OMX implementirati novi sistem trgovanja, koji bi podržavao i trgovanje derivatima. Ugovor je usledio nakon što je u novembru potpisan sporazum o saradnji između dve strane.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

BLOKIRANI RAČUNI DUŽNIKA U C. GORI
Izvor:Beta

Podgorica -- U Crnoj Gori je na kraju prošle godine bilo više od 8.000 pravnih i fizičkih lica čiji su računi u banci bili blokirani.

Njihova ukupna dugovanja iznose 82,4 miliona evra, a podaci pokazuju da je krajem decembra bilo blokirano 23,4 odsto onih koji obavljaju delatnost u Crnoj Gori, objavila je Centralna banka Crne Gore.

Rekordan iznos duga na blokiranim računima prošle godine je zabeležen u novembru i iznosio je 88,6 miliona evra, dok je najmanji bio u martu - 70,7 miliona. Broj blokiranih pravnih i fizičkih lica prošle godine se uglavnom kretao između 7,5 i osam hiljada, osim u julu, kada je iznosio gotovo deset hiljada.

U Centralnom registru računa na kraju decembra bilo je evidentirano 34.760 preduzeća i građana koji posluju u Crnoj Gori i prijavljeno 58.400 računa. Deset najvećih dužnika, odnosno svega 0,03 odsto svih evidentiranih, nije platilo 24,6 miliona evra ili čak 30 odsto ukupnih dugovanja.

Od 50 dužnika sa najvećim iznosom duga, čak 42 su u neprekidnoj blokadi, kod tri ona traje duže od deset meseci sa povremenim prekidima, a preostalih pet kraće.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SKIJALIŠTE BJELASICA NA TENDERU
Izvor:Beta

Podgorica -- Kolašinski Ski centar Bjelasica objavio je tender za prodaju imovine na skijalištu Jezerine po početnoj ceni od 550.000 evra.

Imovina Ski centra Bjelasica uključuje 147.650 kvadratnih metara zemljišta, žičaru, tri ski lifta, dva restorana, vodovod, dva tabaša snega i ostalu opremu.

Budući kupac obavezan je da uloži minimalno 3,5 miliona evra u razvoj Ski centra i biće obavezan da trideset dana nakon proglašenja dostavi bankarsku garanciju za planirane investicije. Kupac će biti obavezan i da 20 godina održava devet kilometara puta od Kolašina do skijališta, kao i 5,5 kilometara dalekovoda sa trafostanicom, do predaje "Elektroprivredi Crne Gore".

Dužnost će mu biti i da u "razumnom roku" dodeli manjinskim akcionarima 13,62 odsto akcija novoformiranog društva, koliko je bilo njihovo učešće u portfelju Ski centra Bjelasica.

Vlasnici 80 odsto akcija Ski centra Bjelasica su državni penzijski i Fond za razvoj, kao i Zavod za zapošljavanje. Ski centar je u stečaju od aprila 1997. godine i do sada je njegova imovina jednom nuđena pod zakup, a četiri puta na aukciji.

Aukcije su bile bez uspeha, jer se kao potencijalni kupac javljao samo "Bepler i Džekobson", vlasnik hotela Avala u Budvi i Bjanka u Kolašinu. Početna cena na poslednjoj aukciji održanoj u decembru bila je 1,5 miliona evra.

Konkurs je otvoren do 8. februara, a najbolji ponuđač biće izabran deset dana nakon otvaranja ponuda. Kupoprodajni ugovor treba da bude potpisan osam dana nakon izbora ponuđača, čija je obaveza da novac za imovinu uplati tri dana nakon potpisivanja.



SVET

ODOBRENO SPAJANJE EURONEXTA I NYSE
Izvor:B92

London -- Nadležne evropske institucije su odobrile spajanje Euronexta sa Njurorškom berzom čime će nastati prva transatlantska berza.

Odobrenje se temelji na dokumentaciji koja je bila dostupna tokom procesa procene obe kompanije. Osim ovog odobrenja, Euronext, najveći evropski berzanski operater, mora da dobije odobrenja svih nacionalnih vlasti u državama u kojima se nalaze berze kojima upravlja.

Dokument potvrđuje da sporazum o spajanju Euronexta i NYSE predviđa zamenu 0,98 deonica nove kompanije NYSE Euronext plus 21,32 evra u gotovini za svaku deonicu Euronexta, ili 1,2633 deonica NYSE Euronext ili 95,07 evra u gotovini.

Deoničari Euronexta su ovakvu ponudu u decembru prihvatili sa oduševljenjem iako su se neki pribojavali da će se američko uređenje tržišta kapitala i zakonodavstvo negativno odraziti na evropsko tržište. Deonice Euronexta su porasle za 3,3 odsto nakon objavljivanja ove vesti

Njurorška berza je saopštila da je kupila pet odsto indijske berze za 115 miliona dolara. To je i maksimalni vlasnički udeo koji, prema indijskim zakonima, mogu imati strani vlasnici. Predstavnici berze kažu da je ova odluka motivisana čisto strateškim razlozima i da je u pitanju „početak dugoročne saradnje“. Pored NYSE, po pet procenata indijske berze su kupili i investiciona banka Goldman Saks, kao i dva investiciona fonda.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MINIMALAC U SAD 7,25 DOLARA NA SAT
Izvor:B92, Beta

Vašington -- Nova najmanja zakonom dopuštena plata u SAD biće povećana na 7,25 dolara, odnosno 5,6 evra na sat, odlučio donji dom Kongresa.

Preračunata na osmočasovni radni dan i petodnevnu radnu nedelju, minimalna mesečna plata u Sjedinjeniom državama bi tako iznosila 1.276 dolara, odnosno oko 986 evra.

Ovo je prvo povećanje minimalca za deset godina i biće sukcesivno postignuto tek kroz 26 meseci. Ako odluku potvrdi Senat minimalna zarada koja sada iznosi 5,15 dolara na sat, porašće za 2,10 dolara.

Sindikati su pozdravili odluku kao "strahovito nužnu meru pomoći siromašnim radnicima", poslodavci su je kritikovali kao uvod u poskupljenja, a Bela kuća saopštila da je i ona protiv povećanja minimalca jer "to nije pomoć malim privrednicima".

Minimalce uglavnom dobijaju radnici mlađi od 25 godina, neudate žene, pripadnici društvenih manjina i zaposleni sa nepunim radnim vremenom, a procena je da će direktnu korist od povećanja minimalca imati 5,6 miliona zaposlenih što je oko četiri odsto radne snage, a indirektnu još 7,4 miliona zaposlenih.

Dalje smanjenje spoljnotrgovinskog deficita

Spoljnotrgovinski deficit SAD u novembru je bio najmanji za proteklih 16 meseci, pošto su slab dolar i solidan ekonomski rast pomogli američkom izvozu da postigne rekord.

Podaci, bolji od očekivanih, su dokaz jače ekonomije SAD u četvrtom kvartalu 2006, a neki analitičari kažu da je to znak da ogromni trgovački minus može biti smanjen ove godine. Spoljnotrgovinski deficit smanjio se za jedan procenat u novembru, na 58,2 milijarde dolara, što je najmanji meseči minus od jula 2005.

Ekonomisti banke Morgan Stenli podigli su procenu privrednog rasta SAD u četvrtom tromesečju na godišnju stopu od 2,8 odsto, sa ranijih 2,5 procenata.

Dolar je širom sveta dobio na vrednosti posle vesti da je američki trgovinski jaz snižen u trećem uzastopnom mesecu, dok ulagači veruju da će jačanje dolara učiniti još manje verovatnim da će Federalna Rezeve smanjiti kamatne stope na početku godine.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

RUSKA NAFTA PONOVO KRENULA
Izvor:Beta

Minsk -- Rusija je jutros u potpunosti obnovila isporuke gasa evropskim potrošačima naftovodom "Družba".

Generalni direktor koncerna "Gomeltransnjeft - Družba" Aleksej Kostučenko je potvrdio da je ruska nafta ušla u Belorusiju sinoć u 22.30 po lokalnom vremenu (21.30 po srednjoevropskom) i da se pumpa ka Poljskoj, Nemačkoj, Ukrajini, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj.

Nafta je potekla naftovodom pošto je beloruska vlada ukinula vrstu tranzitnog poreza na isporuke ruske nafte, čime je okončan spor oko energenata između Moskeve i Minska.

Potpredsednik kompanije "Transnjeft" Sergej Grigorjev je naveo da je Belorusija tokom noći vratila u naftovod 79.000 tona nafte namenjene zapadnim potrošačima, koje je nazakonito uzela.

Beloruska vlada je juče, nakon razgovora predsednika Rusije i Belorusije ukinula sporne takse za tranzit ruske nafte, od 45 dolara za tonu, što je bio uslov da Moskva nastavi isporuke nafte.

Spor oko energenata je počeo 2006. kada je Rusija udvostručila cenu gasa isporučenog Belorusiji i zatražila da se Belorusija odrekne kontrole nad gasovodom.

Rusija je uvela izvnoznu carinu za naftu isporučenu Belorusiji. Na taj potez Moskve, Belorusija je uzvratila uvodjenjem tranzitnog poreza na naftu koja ide ka zapadnoj Evropi, i uzela za sebe 80.000 tona nafte zbog čega je Rusija pre tri dana obustavila isporuke koje je sada obnovila.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ULAGAČI BEŽE IZ VENECUELE
Izvor:Beta

Karakas -- Investitori zastrašeni planovima nacionalizacije predsednika Uga Čavesa prodaju akcije uložene u dobra Venecuele.

Istovremeno, zvaničnici SAD i finansijski analitičari opominju da je povećanje državne kontrole nad strujom, telekomunikacijama i petrolejskim sektorom greška.

Čavez, koji je počeo drugi šetogodišnji mandat, objavio je planove o nacionalizaciji najveće telekomunikacione kompanije Venecuele, električnih preduzeća i četiri petrolejska projekta koja vode strane firme u slivu reke Orinoko, a takođe je zatražio ustavni amandman koji bi oduzeo autonomiju centralnoj banci.

On će tražiti od Kongresa, koji je sada u potpunoj kontroli njegovih pristalica, da mu da specijalna ovlašćenja za sprovođenje "revolucionarnih zakona" u obavaljanju nacionalizacije.

Čavež planira da nametne državnu kontrolu nad projektima proširenja eksploatacije nafte duž Orinoka, kojima rukovode kompanije kao što su Ekson Mobil, Ševron i KonokoFilips, što je izazvalo napetost u SAD, najvećem kupcu venecuelanskog petroleja.

Predstavnik za štampu Bele kuće Toni Snou kaže da "nacionalizacije imaju dugu, neslavnu, istoriju neuspeha širom sveta. Mi podržavamo narod Venecuele i mislimo da je ovo nesrećan dan za njih".

Ulagači su se bacili u rasprodaju akcija venecuelanske telekompanije CANTV, koja je posle Čavezovog saopštenja izgubila 42 odsto tržišne vrednosti. Samo juče, CANTV je izgubila 285,7 miliona dolara u tržišnoj kapitalizaciji.

Deonice elektične korporacije Elektisidad de Karakas, u vlasništvu američke kompanije AES, pale su za 20 procenata pre nego što je trgovanje presečeno. A dolar je u Venecueli dostigao novu visinu od 4.000 bolivara na crnoj berzi, što zvanični kurs od 2.150 bolivara za dolar čini smešnim.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

VIJETNAM I ZVANIČNO 150. ČLAN STO
Izvor:B92, Beta

Hanoj -- Posle godina pregovaranja, očekivanja i priprema, Vijetnam je i zvanično postao 150. članica Svetske trgovinske organizacije.

Prijem Vijetnama u STO otvara vrata novom dobu trgovine i ulaganja u jednoj od najdinamičnijih privreda Azije, ali će Vijetnam morati da skreše carine i otvori ranije zatvorene sektore svoje privrede stranim ulagačima.

Mnoge promene će stupiti na snagu odmah, dok će će druge ići postepeno. Strane banke, na primer, neće moći da otvore svoje filijale do 1. aprila.

Za uzvrat, Vijetnam će dobiti povećan pristup stranom tržištu i neutralnog sudiju u sporovima sa svojim većim i jačim trgovačkim partnerima. Takođe će imati koristi od povećane potražnje za robom i uslugama koju će doneti strani kapital.

"Ovo je istorijski dan za Vijetnam", rekao je vodeći ekonomista vlade u Hanoju Li Dang Doan i dodao da je "pridružujući se STO, Vijetnam prihvatio pojačanu konkurenciju, a konkurencija će privredu učiniti dinamičnijom".

Vijetnam, koji ima 83 miliona stanovnika, nabrže je rastuća ekonomija sveta posle Kine, ali će njen dohodak po stanovniku za ovu godinu biti tek 720 dolara. Ukupan bruto nacionalni dohodak se ceni na 61 milijardu dolara ove godine, ali se godišnji ekonomski rast predviđa na 8,2 odsto, a za iduću godinu na 8,5 procenata. Vijetnam je treći najveći proizvođač petroleja u jugoistočnoj Aziji, najveći proizvođač kafe "robusta" i drugi svetski izvoznik pirinča posle Tajlanda, a očekuje se da će strana ulaganja ove godine dostići devet milijardi dolara.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

TOPLA ZIMA SNIZILA CENU NAFTE
Izvor:Beta

Njujork -- Cena nafte je pala na najniži nivo u poslednjih 19 meseci zbog povećanja zaliha nafte predviđene za grejanje.

Na cenu je uticao i nagoveštaj da će Rusija nastaviti isporuku nafte u Evropu. Od početka godine cena nafte je pala za 12 procenata, uglavnom zato što je visoka temperatura smanjila potrebu za gorivom.

Cena sirove nafte u SAD pala je na 53,80 dolara za barel, što je najniža cena od juna 2005. godine, dok je cena "London Brent" sirove nafte 53,69 dolara po barelu.

Podaci Uprave za informacije o energiji SAD (U.S. Energy Information Administration) pokazali su da su zalihe nafte povećane iznad prethodnih očekivanja.

Analitičari kuće "Meril Linč" (Merrill Lynch) smatraju da je ova topla zima smanjila potrebe industrijskih zemlja, članica OECD za 300.000 barela dnevno u decembru, dok će se u januaru smanjiti za 600.000.

"Ukupno, tokom prve polovine zime, potrebe OECD bi mogle da padnu za 38 miliona barela u odnosu na sezonski prosek", smatra "Meril Linč".

толико : )

SRBIJA

POLEMIKA OKO SPOTOVA SRBIJE NA CNN
Izvor:B92

Beograd -- O kvalitetu spotova koji promovišu srpski turizam na globalnoj TV mreži CNN rasprava ne jenjava. Demanti iz agencije Publicis.

Dok Večernje novosti pišu o tome da u prvi plan sve više izlazi pitanje ko je odlučio da baš agencija Publicis dobije ovaj posao i zašto reklamiranje, koje nas košta pola miliona evra, nije podleglo pod Zakon o javnim nabavkama u ovoj marketinškoj agenciji demantuju da su povezani sa realizacijom spotova koji se trenutno emituju na CNN-u.

U saopštenju Publicisa se kaže da "agencija LPT Publicis nije autor spotova o Srbiji koji se trenutno emituju na CNN-u i nikada nije angažovana od strane Turističke organizacije Srbije za ovu vrstu projekta. Spotovi koji se trenutno emituju na CNN-u su izmontirani od materijala koje je agencija LPT Publicis snimala za četiri četvorominutna promotivna filma o Srbiji, namenjena nastupima na sajmovima turizma u svetu".

Iz Publicisa napominju "da su pristupi prilikom kreiranja filma i spotova veoma različiti, kako po pitanju ciljnih grupa kojima se obraćaju, tako i po pitanju same poruke" i dodaju da "agencija LPT Publicis nema nikakve veze ni sa izborom kadrova za spotove, ni sa emitovanjima istih na CNN-u".

Brendiranje turizma Srbije, koje je započeto reklamiranjem na CNN-u, plaćeno je iz Nacionalnog investicionog plana, a za izradu dva spota dato je još 100.000 evra. Prema Zakonu o javnim nabavkama za svaki posao vredniji od dva miliona dinara mora da se raspiše tender i izvođač odabere među tri nezavisne ponude, navode Večernje novosti.

“Ovakvo reklamiranje na CNN-u je bilo specifičan posao, a Ministarstvo turizma obratilo nam se sa zahtevom za dozvolu, to smo im dozvolili, pa nisu morali da idu na tender”, kaže Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.

Želeći da ubrza proceduru, zakonodavac je omogućio skraćen postupak za male nabavke - da se u roku od tri dana prikupe ponude i komisija donese odluku.

Važne odluke za snimanje spotova doneo je direktor Turističke organizacije Srbije (TOS) Miodrag Popović, a spotovi su montirani prema podacima istraživanja CNN-a o tome "kako bi njihovi gledaoci želeli da vide Srbiju".

Prve reakcije srpske javnosti su bez oduševljenja, jer se smatra da Srbija ima atraktivnije i autentičnije kadrove i zvuke koji nas predstavljaju u boljem svetlu.

U TOS-u kažu da su spotovi rađeni za svetsko, a ne za srpsko turističko tržište, i da su marketinški stručnjaci CNN procenili kakvi bi to sadržaji najviše mogli da utiču na američko javno mnjenje.

"Prema konceptu CNN, od 12 sati sirovog video materijala koji su ponudili naši profesionalci, urađena su dva spota, od kojih je jedan, uslovno rečeno, kantri i u njemu dominiraju prirodne lepote i običaji zemlje, dok je drugi urban i noseći kadrovi u njemu su kulturno nasleđe, ljudi i arhitektura. U početku kampanje, prvi spot će se emitovati u prepodnevnim terminima u okviru emisija CNN tudej, CNN vorld i u šou programu Larija Kinga, dok su za drugi spot rezervisane emisije Vorld njuz, Ju vorld i Vorld sport", rekao je za "Danas" Miodrag Popović.

Analizirajući naše spotove na CNN-u profesor sa Harvarda Luis Vels, međutim, smatra da reklamiranje Srbije kao turističke destinacije na ovoj globalnoj stanici nije dobra ideja.

Jer, prema njegovim rečima, "strani turisti će dolaziti da bi prepoznali lepote Beograda ili posetiti neke lokalne festivale. A, Srbija još nema uređene banje i nije jaka turistička destinacija koja ispunjava sva očekivanja gosta iz inostranstva".

Mnogi stručnjaci se slažu da je Srbija trebalo da radi brendiranje kao ukupnu promociju zemlje. Na primer, plasirajući dobre vesti o tome da je zemlja bezbedna, privlači investitore i da smo efikasnija i konkurentnija zemlja u odnosu na druge u regionu.

Tender za popravljanje imidža zemlje (brendiranje spoljne politike, izvoza, trgovine i turizma) već su raspisali ministri za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić i trgovinu i turizam Bojan Dimitrijević, što je odobrila i Skupština Srbije.

Bilo je predviđeno raspisivanje posebnog tendera i dodeljivanje posla nekoj agenciji. Mnogi, međutim, govore da se već zna da će posao oko brendiranja srpskog turizma dobiti zagrebačka agencija "Horvat", koja je konsultantske usluge naplatila ne samo pišući strategiju razvoja turizma Srbije, Stare planine, Vršca i Palića (u pregovorima), već i Republike Srpske.

U spotu Srbije crkva iz Rumunije

U spotu o promociji Srbije na CNN-u se vidi i crkva koja se nalazi na rumunskoj strani Dunava, piše Blic i objašnjava da je reč o crkvi koja se nalazi na ivici provalije pored reke, na rumunskoj strani Dunava, kao i da to nije "stara crkva, već novosagrađena".

Direktor Turističke organizacije Srbije Miodrag Popović potvrdio je da je u pitanju crkva koja se nalazi na rumunskoj strani i dodao da "nema ništa loše u tome što je stavljena u spot koji promoviše Srbiju".

"Crkva se nalazi na drugoj strani Dunava, a pola reke je naše. Šta je trebalo da uradimo, da zamaglimo crkvu? Jednostavno, prikazali smo Dunav na čijoj se drugoj strani nalazi crkva. To smo stavili jer je prizor sa tom crkvom prosto lep", rekao je Popović i dodao da mu je, i pored kritika, drago što je toliki broj ljudi reagovao na pomenuti spot.

"Pojedini komentari su bili na mestu i njih ćemo u budućnosti sigurno uvažiti. Mnogi nisu videli drugi spot čije će prikazivanje početi ove nedelje, a koji u paru sa prvim čini potpunu sliku o našoj zemlji. Mnogi misle da su spotovi rađeni za američko tržište, što nije tačno. Spotovi su rađeni za evroazijsko tržište", kaže Popović.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

TELENOR NE TRAŽI LICENCU ZA KIM
Izvor:B92

Norvežani odustali od konkursa za dobijanje licence za poslovanje na Kosovu.

“Telenor je u decembru odustao od učestvovanja u procesu dobijanja licence za poslovanje na Kosovu”, izjavio je za B92 Kai Rozenberg, potpredsednik Telenora za odnose sa javnošću.

On tvrdi i da Telenor do sada nije primio nikakvu tužbu kosovskog PTK (Pošta i Telekom Kosova).

PTK je, pišu kosovski mediji, tužio Telenor za štetu koju je navodno naneo mešanjem frekvencija sa njenom mobilnim operatorom Vala. “Šteta prouzrokovana operateru Vala iznosi oko 500.000 evra”, izjavio je početkom januara Genc Lami iz PTK.

Pošto se predstavnici Telenora nisu pojavili na prvom suđenju, sledeća sednica je zakazana za 23. januar.

“Mi smo o tome čitali u medijima, ali kao što sam rekao, nismo primili formalno nikakvu tužbu. Samim tim nismo primili ni bilo kakvu informaciju o sudskom saslušanju ili o suđenju bilo koje vrste” kaže Rozenberg za B92.

PTK, prema navodima medija, priprema i tužbu protiv Mobilne telefonije Srbije.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KOSTREŠ PROTIV KONCESIJE ZA AUTOPUT
Izvor:Beta

Novi Sad -- Odluka Vlade Srbije da potpiše ugovor o koncesiji na autoput Horgoš-Požega uvreda je za građane Vojvodine, kaže Kostreš.

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš je najavio da će se "svim silama" suprostaviti takvom "kabadahijskom ponašanju".

"Pozvaću i građane Vojvodine da isto to učine, jer se na takav način ne može iz Vojvodine izneti 450 miliona evra", rekao je Kostreš.

Kostreš je rekao da će od Skupštine Vojvodine zatražiti da pokrene inicijativu za poništenje ugovora o koncesiji, dok će od buduće vlade Srbije zahtevati da poništi koncesiju, a zatražiće i zaštitu na svim nivoima.

"Ova stvar neće biti završena 17. januara već će se rešavati mnogo duže. Obećavam da će ova koncesija pre ili kasnije biti raskinuta", kazao je predsednik Skupštine Vojvodine.

Kostreš je zapitao zašto to radi vlada koja praktično ne postoji i nema podršku parlamenta. On je izrazio nadu da će se Vlada Srbije predomisliti do 17. januara i odustati od potpisivanja ugovora sa koncesorima.

On je izrazio i nezadovoljstvo što je Vlade Srbije odlučila da potpiše ugovor o koncesiji samo nekoliko dana pred izbore i pozvao građane Vojvodine da 21. januara "dobro razmisle da li će podržati partije koje na ovaj način pljačkaju Vojvodinu".

Ministar za kapitalne investicije Srbije Velimir Ilić izjavio je juče da je Vlada odobrila ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.

On je najavio da će ugovor sa špansko-austrijskim konzorcijumom "FKK konstrakšn" i "Alpine Majreder" biti potpisan sledećeg četvrtka.

Ilić je rekao da su obezbeđene sve bankarske garancije neophodne za taj posao, vredan 1,5 milijardi evra.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

NEDOSTAJE NOVAC ZA SKLADIŠTE GASA
Izvor:Beta

Novi Sad -- Srbijagasu nedostaje oko 70 miliona evra za nastavak izgradnje podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru.

Generalni direktor tog preduzeća Miloš Milanković je rekao da novac nedostaje za proces utiskivanja takozvanog jastučnog gasa, pojedinačno najveće investicije u okviru izgradnje skladišta, za šta je potrebno 80 miliona evra i dodao da je iz Nacionalnog investicionog plana za te namene namenjeno 11,3 miliona evra.

"Tražićemo pomoć od države, ako postoji način da ona pomogne, ali nisam baš u to uveren, a onda ćemo se obratiti našem strateškom partneru Gazpromu", rekao je Milanković i dodao da postoje i neke druge mogućnosti, o kojima nije želeo da govori.

On kaže da će Srbijagas imati problema u realizaciji te investicije, čak i ako se obezbedi sav novac, jer je potrebno najmanje pet meseci intenzivnog punjenja da bi se stvorili uslovi za korišćenje podzemnog skladišta gasa.

Utiskivanje gasa u podzemno skladište Banatski dvor trebalo je da počne 1. jula prošle godine, potom je odloženo za 15. oktobar, a ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov nedavno je najavio da će skladište moći da se koristi tek sledeće grejne sezone.

Izvršni direktor za investicije u Srbijagasu Jovica Budimir podsetio je da je funkcionalna proba pokazala da je podzemno skladište u Banatskom Dvoru spremno za utiskivanje jastučnog gasa.

On je rekao da će drugi deo prve faze izgradnje biti nastavljen izgradnjom linije za proizvodnju, čiji će kapacitet biti pet miliona kubika prirodnog gasa na dan. U okviru toga predvidjena je i izgradnja gasovoda od Banatskog Dvora do Gospođinaca.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

EMINENTU 480.000 EVRA PODSTICAJA
Izvor:B92

Beograd -- SIEPA dodelila kompaniji Eminent bespovratna sredstva za podsticaj investiciji u iznosu od gotovo pola miliona evra.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) je Eminentu odobrila novac za proširenje i opremanje preduzeća Planteks iz Plandišta, koje je nedavno kupio, a u koje u naredne tri godine planira da investira 2,1 milion evra i da zaposli 240 radnika.

Novac je dodeljen iz Nacionalnog investicionog plana, na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenju direktnih investicija. SIEPA je u okviru drugog ciklusa dodela subvencija za investicije odlučila da četiri strana i šest domaćih preduzeća dobiju ukupno 3,4 miliona evra za ulaganja kojima će biti otvoreno 1.627 novih radnih mesta.

Preduzeće Eminent planira da u novom pogonu u Plandištu nastavi dosadašnji izvoz oko 30 odsto ukupne proizvodnje u zemlje u regionu i Rusiju, kao i da dostigne kapacitet od sto hiljada odevnih predmeta mesečno. Investicije će omogućiti da tkanine koje se budu proizvodile dobiju standard "Euro 1", što će stvoriti uslove za povećanje izvoza.

Eminent je osnovan 1996. godine i jedna je od najuspešnijih domaćih firmi u sektoru tekstilne industrije sa odevnom linijom Ledžend.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

IZBORI USPORAVAJU EKONOMSKI RAZVOJ
Izvor:Beta

Beograd -- Predsednik PKS Slobodan Milosavljević kaže da se ove godine u Srbiji ne mogu očekivati značajniji ekonomski pomaci.

"Srbija mora ekonomski da napreduje, ali početak ove izborne godine nagoveštava da će ona proteći u političkim previranjima, koja će otežavati uslove za poslovanje i poboljšanje životnog standarda", rekao je Milosavljević.

Politika, prema njegovim rečima, ne uspeva da se stavi na čelo ekonomskog oporavka, već "kaska za privrednicima koji ne uspevaju da dobiju miran i stabilan ambijent da bi ostvarili svoje ciljeve".

"Za ekonomski razvoj i privlačenje investicija neophodna je politička i makroekonomska stabilnost, kao i pravna sigurnost, a za sada ni jedan od ta tri uslova nije obezbeđen", ukazao je Milosavljević.

On je naveo da je smanjenje inflacije u prošloj godini postignuto veštački, jer su poskupljenja odložena za ovu godinu, zatim da je spoljni dug uvećan i da je spoljnotrgovinski deficit veći od šest milijardi dolara.

Ove godine će PKS obeležiti 150. godišnjicu rada, a u aprilu će biti otvoreno 20. predstavništo PKS u inostranstvu, u Oslu.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MONTAŽA OPREME ZA "PUNTO"
Izvor:FoNet, Politika

Kragujevac -- U fabrici Zastava-automobili je počela montaža savremene italijanske opreme za proizvodnju Fiatovog modela "punto".

Osavremenjivanje proizvodnih linija u pogonima "Karoserije" je prvi investicioni poduhvat te vrste u Zastavi za proteklih 20 godina, a vrednost uvozne opreme je oko 15 miliona evra.

Planirano je da se instaliranje proizvodne opreme završi do kraja aprila, nakon čega će početi sklapanje takozvane "nulte serije" modela "zastava 10". Prvi modeli srpskog „punta” trebalo bi da se pojave na tržištu u junu ove godine.

Najavljeno da će tokom ove godine u Kragujevcu biti proizvedeno oko 4.000 "zastava 10", koje će se prodavati u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

U „Zastavu” je stiglo šest šlepera moderne opreme za montažu domaće verzije italijanskog „punta”, a instaliranje mašina i alata firme „Komau” biće završeno u roku od nekoliko nedelje.

Savremena oprema koja se i danas koristi u fabrikama torinskog giganta, biće instalirana u pogonima „Karoserije” kragujevačke fabrike automobila i služiće za montažu motornog prostora vozila. Drugi deo opreme biće montiran u halama „Montaže” i, kako je naglašeno, taj deo linija će biti još moderniji.

Ukupna investicija, u koju je „Zastava” ušla sama, bez pomoći države, iznosi oko 11,7 miliona evra, a kragujevačka fabrika je isporučiocu već uplatila polovinu. Drugi deo sredstva „Zastava” će takođe morati da obezbedi iz sopstvenih izvora, a u fabriku bi uskoro trebalo da stigne još 70 šlepera naručene opreme, među kojima će biti i potpuno robotizovanih mašina.

Početku montaže opreme prisustvovao je i ministar privrede Predrag Bubalo, koji je još jednom naglasio da je vlada učinila sve da kragujevačku fabriku automobila postavi na noge. Podsetio je da je uspešno rešen problem nagomilanih dugova, te da je „Zastava” sada spremna i za tržišnu utakmicu. Ministar Bubalo je najavio i proširenje saradnje sa torinskim gigantom.

Instalirani kapaciteti kragujevačke fabrike su 45.000 automobila na godišnjem nivou. U prvoj godini sa traka će, prema, planu, sići pet hiljada modela „desetke”, a već u 2008. proizvodnja će biti duplirana. U montaži opreme pomoći će i kolege iz italijanskog „Komau”, firme koja je isporučila savremene linije za sklapanje vozila.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

FAS U RAZVOJ ULAŽE 4,5 MILIONA EVRA
Izvor:Beta

Sombor -- Fabrika akumulatora Sombor planira ove godine da u razvoj investira 4,5 miliona evra.

Najviše novca, oko 2,3 miliona evra, biće uloženo u novu proizvodnu liniju, što će, omogućiti da FAS ove godine proizvede 1,5 miliona akumulatora.

Somborska fabrika je u 2006. godini proizvela 900.000 akumulatora, a najveći rast proizvodnje ostvaren je u novembru i decembru kada je mesečna proizvodnja dostigla 80.000 akumulatora.

U maju 2006. godine većinski vlasnik FAS-a kupovinom akcija postao je koncern Farmakom MB iz Šapca, koji je akcionarima platio oko 15 miliona evra.

SRBIJI POTREBNO VIŠE ULAGANJA
Izvor:Danas

Beograd -- Srbija se još uvek ne nalazi na listi zemalja koje su atraktivne za inostrane grinfild investicije.

Sve do prošlogodišnjeg preokreta kojim je u domaću privredu uloženo oko četiri milijarde dolara, klima je bila nepovoljna za investicione poduhvate.

Ekonomisti su na skupu "Svetski i regionalni trendovi u investiranju i preporuke za Srbiju" istakli da je, uprkos relativno visokom i stabilnom rastu bruto društvenog proizvoda koji je u poslednjih šest godina rastao po prosečnoj stopi od 5,3 odsto, privreda Srbije u prošloj godini dostigla tek oko 53 odsto dohotka koji je ostvarivala 1989. godine.

Prema tvrdnjama ekonomista, to znači da bi bez priliva stranih investicija, privredi bilo potrebno 25 do 30 godina da dostigne nivo od pre dve decenije, odnosno Srbija kaska za razvijenim zemljama pet do šest tehnoloških godina.

Za stabilan i održiv rast ekonomije kojim bi se u narednih nekoliko godina dostigao nivo srednje razvijenih zemalja, neophodan je kontinuirani priliv od dve do tri milijarde stranih grinfild ulaganja, ocenjuju ekonomisti, a jedan od zaključaka skupa jeste da je, nakon izvršenih promena poslednjih godina, sada pravi trenutak da Srbija preispita svoju strategiju privlačenja stranih investicija.

Najveći priliv stranih direktnih investicija (oko 59 odsto) ostvaren je u razvijenim zemljama, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Kini. U zemlje u razvoju uloženo je 334 milijarde dolara, ili 30 odsto svetskog investicionog kapitala, dok su u privrede nerazvijenih zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike strani investitori usmerili oko sedam odsto kapitala.

Zemlje u tranziciji, u koje se ubrajaju države jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, sa ulaganjima od 40 milijardi dolara, dobile su četiri odsto investicionog kolača. Najviše grinfild investicija, gotovo tri četvrtine, realizovano je u Ruskoj Federaciji, Ukrajini i Rumuniji.

Skup posvećen svetskim i regionalnim trendovima grinfild investicija, koji su organizovali Savet stranih investitora, Multilateralna agencija za garancije investicija Svetske banke i Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), okupio je oko stotinak domaćih i stranih učesnika.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PRODAJA PREDUZEĆA "RUDO"
Izvor:B92, Beta

Beograd -- Ortopedsko preduzeće "Rudo" iz Beograda biće 16. februara ponuđeno na aukciji po početnoj ceni od 107,7 miliona dinara.

Kako se navodi na sajtu Agencije za privatizaciju Srbije, ukupna vrednost 68,2 odsto kapitala preduzeća koji će biti ponuđen na prodaju za procenjena je na 448,7 miliona dinara.

Kupac će biti obavezan da u to preduzeće investira 16,3 miliona dinara.

Preduzeće je u 2005. godini imalo poslovni prihod od 179,6 miliona dinara, dok su rashodi u istoj godini bili 177,4 miliona dinara.

Prijave za učešće na aukciji mogu se podneti do 8. februara, a potencijalni kupci su obavezni da uplate depozit od 53,8 miliona dinara.

Ortopedsko preduzeće "Rudo" proizvodi svih vrsta ortopedskih pomagala sa kompletnim proizvodnim asortimanom. Kapaciteti preduzeća su veoma veliki, sa mogućnošću izrade proizvoda i pružanja usluga iz oblasti mašinske obrade, galvanizacije i drvodeljesko-stolarske obrade.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POLIS OSIGURANJE PROMENILO IME
Izvor:Beta

Beograd -- Osiguravajuće društvo Polis osiguranje iz Beograda počelo je da posluje pod imenom Sava osiguranje.

Vlasnik Sava osiguranja je slovenačka kompanija "Sava Re", koja je prošle godine kupila većinski paket akcija tog osiguravajućeg društva po ceni od 29 evra za jednu akciju.

Tržišni udeo Sava osiguranja u Srbiji trenutno je 1,7 odsto, a planovi su da u narednih nekoliko godina to učešće bude oko pet odsto, rekao je zamenik predsednika uprave "Sava Re" Zvonko Ivanušić.

Tržište osiguranja u Srbiji je, prema rečima predsednice Upravnog odbora Sava osiguranja Maje Krumberger, jedno od najperspektivnijih u regionu.

Član Upravnog odbrora Sava osiguranja Goran Pitić je naveo da u Srbiji posluje 15 osiguravajućih, dve reosiguravajuće i jedna kompanija koja se bavi osiguranjem i reosiguranjem.

"Ima uslova za razvoj tržišta osiguranja u Srbiji", naglasio je Pitić i objasnio da se sada u Srbiji po stanovniku isplaćuje godišnja premija od 64 dolara, dok u Sloveniji ona iznosi 978 dolara.



REGION

BOSNALIJEK PLANIRA RAST PRIHODA
Izvor:B92

Sarajevo -- Farmaceutska kompanija Bosnalijek iz Sarajeva u 2007. godini planira da poveća prihod od prodaje za deset odsto u odnosu na 2006.

Generalni direktor kompanije Edin Arslanagić kaže da bi planirana dobit ove godine trebalo da dostigne 4,7 miliona evra, što uz ukupne troškove poslovanja predstavlja povećanje za 19 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Na stranim tržištima planiraju se prihodi od prodaje u vrednosti od 11,2 miliona evra, odnosno povećanje od 30 odsto u odnosu na ostvareni izvoz u 2006. godini, dok se na domaćem tržištu planira povećanje prihoda od prodaje za pet odsto.

U modernizaciju proizvodnje i poboljšanje radnih uslova biće investirano 6,4 miliona evra. U prošloj godini napravljen je značajan iskorak u izvoznom marketingu, što je rezultiralo povećanjem prodaje za 54 odsto na drugim tržištima, na 8,6 miliona evra.

Ciljna tržišta biće Rusija i Libija. U Rusiji je zabeležen najveći rast potrošnje lekova i Bosnalijek planira da uzme učešće u tom segmentu. Takođe, poznato je da je BiH dužna Libiji 12 miliona dolara, pa je ponuđeno da taj dug bude plaćen upravo deonicama Bosnalijeka. Bosnalijek je u 2006. godini ostvario ukupnu prodaju od 43,3 miliona evra, što je za tri odsto više u odnosu na 2005. godinu. Pročle godine je na domaće tržište plasirano deset novih proizvoda.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

STRABAG GRADI CEMENTARU U MAĐARSKOJ
Izvor:Pincom.biz

Austrijska građevinska grupa Strabag planira da u Mađarskoj sagradi cementaru vrednu oko 129,3 miliona evra.

Cementara će se prostirati na 13 hektara i gradiće se u okolini Pečuja gde već postoji jedna od najvećih cementara u Mađarskoj.

Novi pogon će otvoriti sto novih radnih mesta, dok je početak proizvodnje predviđen za kraj 2009. godine. Cementara bi u punom radnom kapacitetu mogla da proizvede 850.000 tona cementa godišnje.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

STRABAG PREUZEO CRNAGORAPUT
Izvor:Beta

Podgorica -- Austrijski Strabag postao je većinski vlasnik preduzeća Crnagoraput na Skupštini akcionara, izborom novog Borda direktora.

Manjinski udeo, od 30,9 odsto akcija u Crnagoraputu, državni Fondovi za razvoj i penzijsko i invalidsko osiguranje i Zavod za zapošljavanje prodali su sredinom novembra Strabagu za 8,4 miliona evra, a austrijanci su obavezni da ulože još 5,7 miliona evra kako bi mogli da dokapitalizuju firmu.

Dugogodišnji Izvršni direktor Savo Parača je podneo ostavku na tu funkciju, iako su mu Austrijanci nudili da ostane, ali će biti član Borda direktora kao njihov predstavnik.

On je izjavio da će Crnagoraput sa novim vlasnikom imati dobru perspektivu čime se stvaraju uslovi da bude lider ne samo na crnogorskom već i na tržištu zemalja u okruženju.

Za puteve 36,2 miliona evra

Crnogorski ministar saobraćaja Andrija Lompar izjavio je da će Vlada ove godine za održavanje i izgradnju puteva izdvojiti 36,2 miliona evra.

"To je utvrđeno predlogom programa investicionog i redovnog održavanja državnih puteva, koji je crnogorska Vlada usvojila prvi put", izjavio je Lompar.

On kaže da će za redovno održavanje 1.800 kilometara puteva biti izdvojeno devet miliona evra, za investiranje u puteve osam miliona, za rekonstrukciju 12,2 miliona, a za izgradnju deonice puta od Risna do Žabljaka sedam miliona evra.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

BIH: DVE DOZVOLE ZA KASTODI POSLOVE
Izvor:Beta

Banjaluka -- Komisija za hartije od vrednosti Republike Srpske izdala je prve dozvole za obavljanje kastodi poslova.

Te dozvole su dobile Balkan Investment Banka Banja Luka i Rajfajzen banka Sarajevo. Na taj način Balkan Investment Bank je postala prva banka iz srpskog entiteta Bosne i Hercegovine koja je dobila dozvolu za obavljanje kastodi poslova, odnosno starateljstva nad hartijama od vrednosti, što je važan korak u razvoju banke, kao i investicionog bankarstva u okviru te institucije.

Dobijanjem te dozvole, Balkan Investment Banka svrstava se u red najznačajnijih učesnika na tržištu kapitala, piše u saopštenju te banke.

Uvođenje kastodi poslova predstavlja značajan signal za razvoj tržišta kapitala i povećanje poverenja stranih investitora u opravdanost ulaganja u RS. Kastodi poslovi direktno će uticati i na razvoj brokerskih poslova u Balkan Investment Banci, odnosno u Sektoru za posredovanje sa hartijama od vrednosti.

Pored novouvedene usluge, a po ugledu na razvijena finansijska tržišta, u ovoj instituciji je u toku uvođenje i ostalih proizvoda iz oblasti savremenog investicionog bankarstva.



SVET

CISKO TUŽIO EPL ZBOG IMENA IPHONE
Izvor:B92, Pincom.biz

Cisko je podneo tužbu protiv Epla zbog kršenja prava registrovanog zaštitnog znaka, tvrdeći da je vlasnik imena iPhone.

Veliki proizvođač mrežne opreme i operater mrežnih sistema Cisko je podneo tužbu pred saveznim sudom u San Francisku, a takođe je objavio da je pre samo tri nedelje lansirao sopstveni uređaj za telefoniranje putem Interneta nazvan iPhone.

Dve kompanije su dugo pregovarale o upotrebi tog imena, ali je Epl predstavio svoj uređaj pre postizanja dogovora.

"Nema sumnje da je novi Eplov telefon jako uzbudljiv, ali ne bi smeli da upotrebljavaju naš zaštitni znak bez dozvole. Spajanje kućnog, mobilnog i telefona na radnom mjestu, kao i personalnog računara nudi bezgranične mogućnosti i upravo nam je zato važno da zaštitimo naš brend", objasnio je Mark Čendler iz Ciska.

Iz Epla, međutim, odgovaraju da se Ciskovo pravo na ime ne proteže i na mobilne telefone. "Mi smo prva kompanija koja upotrebljava ime iPhone za mobilni telefon i ako Cisko želi da osporiti to naše pravo, sigurni smo da će sud potvrditi naš stav", zaključio je Eplov portparol Stiv Dauling.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

RAST KINESKE EKONOMIJE 10,5 ODSTO
Izvor:Beta

Peking -- Procene pokazuju da je kineska privreda porasla za 10,5 procenata tokom prošle godine.

"Prema predhodnim procenama, bruto domaći proizvod je premašio 20 hiljada milijardi juana, odnosno 2.600 milijardi dolara i povećao se za 10,5 odsto u 2006", kaže komisija kineske vlade.

Kina je suočena sa izazovima u vođenju svoje brze ekspanzije, a ekonomski rast je blago usporen naporima vlade da zauzda bum na tržištu nekretnina i bankarskih pozajmica, od koga se strahuje da bi mogao da izazove inflaciju ili dužničku krizu.

Rast je dostigao 11,3 odsto u drugom kvartalu i bio je najveći u protekloj deceniji, ali je pao na 10,4 procenata u trećem tromesečju 2006.

Komisija nije dala prognozu rasta za iduću godinu, a analitičari centralne banke prošlog meseca su rekli da bi kineska ekonomija morala da poraste za deset procenata u 2008. godini.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PO DŽEPU I PO TOČKOVIMA
Izvor:FoNet

London -- Posledice nove energetske politke EU osetiće ubrzo na sopstvenoj koži ili bolje reći na sopstvenim točkovima i žitelji zemalja članica.

Mere Evropske unije za smanjenje štetnih gasova u atmosferi će ugledati svetlost dana 24. januara i zadaće ozbiljan "udarac po džepu" vlasnicima terenskih i automobila sa velikom zapreminom motora, piše londonski list "Indipendent".

Godišnji nameti za takve automobile mogli bi da porastu čak tri puta, ili bi ti modeli mogli da budu potpuno zabranjeni ukoliko se ne budu uklapali u nove propise o maksimalno dozvoljenoj emisiji ugljen-dioksida po pređenom kilometru. Ona iznosi 120 grama i važi za recimo Sitroen C3 dizel.

S druge strane, Evropska unija će ponuditi dodatne subvencije proizvođačima automobila i kupcima koji se odluče za manje modele ili modele sa pogonom na struju ili tečni hidrogen.

"Dejli Telegraf", pak, spekuliše sa skorim krahom proizvođača automobila poput Poršea ili Lend rovera, ukoliko propisi budu do te mere drastični. Za njihovu punu primenu, doduše, biće ostavljen rok od pet godina.

Zbog povećanih troškova proizvodnje i ugradnje "ekološki podobnih" delova, međutim, cene automobila na evropskom tržištu mogle bi da skoče za dve i po do pet hiljada evra po vozilu, prenosi "Gardijan" reči pojedinih predstavnika evropskih automobilskih asocijacija.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ENGLESKA BANKA PODIGLA KAMATE
Izvor:Beta

Frankfurt -- Strah pred primicanjem inflacije nagnao je Englesku banku da iznenada poveća osnovnu kamatnu stopu.

S druge strane Evropska centralna banka (ECB) ne uzmiče mada nagoveštava da bi mogla da učini isto. Engleska banka je podigla ključnu stopu sa 5 procenata na 5,25 odsto, što je najviša tačka od maja 2005. godine, uprkos širokih očekivanja da to neće uraditi.

Ali, oni koji odlučuju o britanskoj monetarnoj politici podlegli su pred činjenicom da inflacija raste i da je u novembru dostigla 2,7 odsto - znatno iznad cilja centralne banke od 2 procenata.

Britanske kamate su sada iste kao one u SAD. Povećanje je učinilo skupljim otplate dugova i hipoteke i našlo se pod lavinom kritika potrošačkih grupa, maloprodavaca i poslodavaca.

EBC je ostavila svoju stopu neizmenjenom, na 3,5 odsto, ali je opaska predsednika banke Žana-Kloda Trišea (Jean-Claude Trićet) da će "budno motriti" na inflacione rizike protumačena kao znak da će poskupljenje novca, za četvrtinu procenta, biti u igri za mart.

Godišnja inflacija u evrozoni je bila 1,9 odsto u decembru, tik ispod plafona EBC od "oko ili manje od 2 procenta."

Analitičari kažu da Frankfurt očito ima manje razloga za nervozu od Londona.

Čekanjem, Evropska banka - koja određuje politiku novca za 13 država sa više od 316 miliona stanovnika i zajedničkim bruto domaćim proizvodom koji prevazilazi 15 procenata svetske ekonomije - daje sebi mogućnost da bolje sagleda posledice povećanja poreza na dodatnu vrednost u Nemačkoj i sačeka privredne pokazatelje za prvi kvartal.

Nemačka vlada je juče saopštila da je njena privreda - najveća u Evropi - porasla za 2,5 proceneta tokom prošle godine, što je najbrži rast od 2000. Procene ECB rasta u evrozoni za ovu godinu su između 1,7 i 2,7 odsto.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

FOLKSBANKA KUPILA ELEKTRON BANKU
Izvor:Beta

Beč -- Folksbanka (Volksbank) internacional, sa sedištem u Beču, objavila je da je kupila Elektron banku iz Ukrajine.

Ugovor o kupovini Elektron banke, koja je osnovana 1991. godine, ima bilansnu sumu od 103,3 miliona evra, 33 ekspoziture i 26.000 klijenata, zaključen je krajem prošle godine.

U sastavu Folksbanke internacional posluje osam banaka centralne i istočne Evrope, među kojima je i Folksbanka u Srbiji. Ima bilansnu sumu od 5,9 milijardi evra, 240 poslovnih jedinica i 3.100 zaposlenih.

Vlasnik Folksbanke internacional je Austrijska Folksbanka grupa koja je, kako se ističe, krajem 2006. godine zauzela četvrto mesto među bankama u Austriji. Sa bilansnom sumom od 61,2 milijarde evra u prvih šest meseci 2006. godine, prvi put u svom poslovanju ova banka je prekoračila granicu od 60 milijardi evra.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

USKORO PRIVATIZACIJA "UKRTELEKOMA"
Izvor:Beta

Kijev -- Ukrajinski parlament usvojio je novi zakon kojim je za 2007. predviđena privatizacija strateških preduzeća.

To se odnosi i na operatera fiksne telefonije Ukrtelekoma. Od 450 poslanika, njih 294 je glasalo za zakon nakon što je više klauzula izbačeno iz njegove prvobitne verzije, na koju je u decembru predsednik Viktor Juščenko stavio veto.

Juščenko je tada ocenio da bi prvobitna verzija tog zakona omogućila "preraspodelu vlasništva".

"Ukrtelekom" u kojem država ima udela u 92,86 odsto vlasništva, kontroliše više od 80 odsto tržišta fiksne telefonije u Ukrajini, u kojoj ima 9,7 miliona pretplatnika.

Za sledeću godinu najavljena je prodaja, između ostalog, hemijske fabrike u Odesi, koja je jedan od glavnih proizvođača veštačkog đubriva u Ukrajini, a sada je u vlasništvu države.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Не знам за вас, али мени ови Чајнези помало утерују страх у кости : )
Ако правило звано 72 говори да са растом од 1% ти за 72 године удвостручујеш БДП (ГДП) колико ли овима треба са тропом од 10,5% - не више од 7-8 година...

Мислим да и овај потез Теленора довољно говори каква је будућност Косова - зна онај ко има пара како их треба уложити а шта је пропала инвестиција...

ma telenor cheka da vidi shta cje da bude kad prodju izbori i shta che ahtisari da kazhe :]
nije kosovo tako losha investicija, kakva je fixna infrastruktura, cenim da vecjina tamo i pricha mobilnim. pa onda kfor i ostali stranci.. nije to loshe :]

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Нисам на то мислио. Чим је нешто у Европи то не може да буде лоше тржиште : )
Мени је интересантно то што би они вероватно размишљали о експлоатацији Косова из Београда и верујем да би њихово евентуално учешће произлазило из договаора о томе што се они налазе и делују на подручју Србије. А пошто и сами увиђају да се изгледа доле неће решити скоро питање онда су и баталили. : )

SRBIJA

SPOTOVI ZA CNN CILJANO NEUTRALNI
Izvor:FoNet, Beta

Beograd -- Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Srbije saopštilo da spotovi na CNN treba da predstave Srbiju kao zemlju očuvane prirode.

"Svrha mu je da locira i identifikuje u geografskom smislu Srbiju sa Kosovom i da nas predstavi kao zemlju očuvane i raznolike prirode, zemlju planina, jezera i reka. Posebno Dunava, koji je naš razvojni prioritet i međunarodna spona, a u ovoj situaciji on je spona sa zemljama Evropske unije", navodi se u saopštenju Ministarstva.

To je, kako se navodi, isto tako poželjan način prezentovanja Srbije otvorenih granica, sa naglaskom na dobroj međususedskoj saradnji, jer oko kamere ne prepoznaje granice.

U saopštenju se kaže da je u višegodišnjoj negativnoj medijskoj kampanji na CNN Srbija predstavljena kao zemlja ratnih sukoba, građanskih nemira i nejasne identifikacije.

Pojavila se mogućnost da CNN preuzme ulogu pozitivnog prezentiranja Srbije i promotivni spot je ta mogućnost koju su vlada i Ministarstvo prepoznali, tvrdi se u saopštenju.

"S namerom smo na suštinski drugačiji način predstavili Srbiju od uobičajenog: zabava, lepe žene i piće", kaže se u saopštenju.

Dodaje se da je to samo prvo, načelno, predstavljanje Srbije na međunarodnoj TV mreži, sa ciljem lociranja, isticanja prirodnih i kulturnih osobenosti i poruka međunarodnoj politici.

Slede tematski spotovi, koji tretiraju turističke atribute i motive Srbije, navode u Ministarstvu.

Spor između agencije Luna i TOS-a o logotipu u spotu

Agencija Luna\TBWA zatražila je od Turističke organizacije Srbije (TOS) da se sa promotivnih spotova o srpskom turizmu, koji se emituju na Si-En-Enu (CNN) ukloni logotip "Serbia", čiji je autor ta agencija.

Kako se navodi u saopštenju, taj logotip je kreiran i otkupljen od agencije Luna\TBWA kao deo promotivnog, štampanog materijala TOS-a i može se koristiti samo u toj formi.

Dodaje se da Turistička organizacija Srbije nije kontaktirala agenciju povodom dodatne medijske eksploatacije logotipa, pa samim tim ne postoji ni saglasnost o korišćenju.

Direktor TOS-a Miodrag Popović rekao je da je Turistička organizacije spremna na razgovor sa agencijom kako bi se otklonili problemi.

On je rekao da je 2003. godine sklopljen ugovor između TOS-a i agencije Luna o izdavanju publikacija na kojima se nalazio logotip.
"Serbia", ali da u njemu ne postoji stavka kojom se izuzima korišćenje tog logotipa iz drugih vidova prezentacije.

"Na prvo čitanje ugovora" koji je sklopila bivša direktorka TOS-a Milica Čubrilo i agencija Luna nema elementa koji bi prisilili da se obustavi kampanja na CNN, kaže Popović.

On navodi i da zakon nalaže da se imena toponima tretiraju na poseban način i zaštićuju kao robna marka i dodaje da u ugovoru toga nema, kao što nema ni roka koliko TOS može koristiti pomenuti logotip.

Prema njegovim rečima, "simptomatična" je veza između agencija Luna i bivše direktorke TOS-a Milice Čubrilo i "njenog pokušaja da dovede u pitanje kampanju na CNN-u".

PREDUZEĆE "14. OKTOBAR" NA PRODAJU
Izvor:Beta

Kruševac -- Zvaničan stav upravnog odbora preduzeća je da „14.oktobar“ treba da bude prodata u celini.

Upravni odbor i poslovodstvo Industrije mašina i komponenata "14. oktobar" ocenili su da bi ta fabrika u celini trebalo da bude ponudjena na tendersku prodaju, a to podržava i Samostalni sindikat preduzeća.

Generalni direktor IMK "14. oktobar" Zoran Radmanovac je dodao da bi izdvajanje pojedinih delova kao posebnih privrednih subjekata, poput fabrika u Varvarinu, Brusu i Ražnju, trajalo više meseci, jer bi morao da se radi deobni bilans.

Radmanovac je rekao da je pokrenut postupak prodaje delova imovine koji nisu u funkciji fabrike, a zarađeni novac poslužiće za namirivanje dugova poslovnim bankama i Poreskoj upravi, kao i ulaganju u proizvodnju.

"Reč je o prodaji proizvodnog i poslovnog prostora koji godinama nisu u funkciji proizvodnje, kao i predstavništava u Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu i Sutomoru", naveo je on.

Prema rečima Radmanovca, poslovodstvo "14. oktobra", koje vodi to preduzeće od juna prošle godine "preokrenulo je situaciju, povećalo realizaciju i uspelo da animira potencijalne kupce", ali sve to još nije dovoljno za stabilno funkcionisanje fabirke.

Preduzeće se posle 16 godina vratilo na nemačko tržište, saradnjom sa firmom "Intertraktor", a u februaru će ponovo na pregovore doći predstavnici firme "Palfinger" iz Austrije, naveo je Radmanovac i dodao da su u toku razgovori za nove poslove vredne više od pola miliona evra.

Prošle godine na domaćem tržistu poslovni bilans preduzeća dostigao je oko 500 miliona dinara, dok su za ovu godinu u planu poslovi vredni skoro milijardu dinara, rekao je Radmanovac.

Od izvoza je firma zaradila oko milion evra, a već su dogovoreni izvozni poslovi vredni milion i po evra, istakao je on i precizirao da
je zarada zaposlenih pre godinu dana iznosila prosečno 12.800 dinara, a danas 18.500 dinara.

Preduzeće "14. oktobar" zaposljava 2.170 radnika i jedina je preostala kruševačka fabrika pred kojom je tenderska privatizacija.

"JAT" U 2006. POSLOVAO SA PROFITOM
Izvor:Beta

Beograd -- Jat ervejz je 2006., zahvaljujući kursnim razlikama, završila pozitivnim finansijskim bilansom, prvi put posle 16 godina.

"'Jat' će, uz pomoć kursnih razlika, završiti finansijsku godinu pozitivno i platiće porez na profit", kazao je generalni direktor "Jat ervejza" (Airways) Nebojša Starčević i najavio da će zvančni rezultati poslovanja biti objavljeni krajem januara ili početkom februara.

Prema rečima Starčevića, u prihodima iz saobraćaja zabeležen je gubitak, ali je "dvostruko manji nego u 2005. godini, kada je iznosio oko 23,5 miliona evra".

On je istakao da je "Jat" u 2006. godini povećao obim saobraćaja i broj prevezenih puntika za oko 20 odsto, na više od 1,2 miliona.

"Jat" je zbog jake konkurencije u regionu, kako je naveo, bio prinuđen da smanji cene karata, avionsko gorivo na beogradskom aerodromu je među najskupljima u svetu, a kompanija je zbog prekida saobraćaja zbog magle u Beogradu u decembru pretrpela štetu od oko 500.000 evra.

Starčević je istakao da su na poslovne rezultate kompanije uticali i sve veći troškovi tehničkog održavanja "Jatove" flote, zbog starosti aviona.



REGION

HRVATSKA: CENA KUKURUZA RASTE
Izvor:Pincom.biz

Kukuruz uslovio Vladu Hrvatske na uredbe za uvođenje izvozne carine (25 odsto) i odobravanje bescarinskog uvoza te žitarice.

Cena kukuruza od oktobra drastično raste, između novembra i decembra viša je 11 odsto. Na izmaku 2006. i startu aktualne godine dostigla je 1,02 kune za kilogram što je poskupljenje od 55 odsto u odnosu na cenu po kojoj se kukuruz prodavao na kraju 2005. godine.

Kukuruz se, inače, već nekoliko godina uspeva svrstati na listu od samo sedam poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode u Hrvatskoj u dovoljnim količinama.

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, očekivao se rod od 2,156.000 tona, a budući da bi potražnja i dalje mogla biti znatno veća od tržišne ponude, Vlada je odlučila reagovati i dopustiti bescarinski uvoz 300.000 tona kukuruza. To bi trebalo zadovoljiti potrebe hrvatskog tržišta tokom prve polovine 2007.

Uredba o bescarinskom uvozu je na snazi do 30. juna 2007. godine.

Slična situacija s nedovoljnim količinama kukuruza posljednji put je zabeležena između 2003. i 2004. godine kada je dopušten bescarinski uvoz kukuruza u količini od 150.000 tona.

Kukuruz je najskuplji u Poljskoj, gde za tonu te žitarice treba izdvojiti između 180 i 185 eura što je rast od 40 odsto prema ceni koja se za kukuruz na tom tržištu plaćala krajem 2005. Međutim, najveći skok cene je u Bugarskoj gde je kukuruz danas skuplji čak 90 odsto nego na kraju 2005., a na tržištu Mađarske cena je rasla samo za 24 odsto.

EIB ODOBRIO ZAJAM BIH
Izvor:Pincom.biz

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je Bosni i Hercegovini (BiH) zajam od 103 miliona evra.

Taj zajam je za potrebe obnove hidroelektrana i sistema za distribuciju električne energije, rekli su u Briselu.

Tim zajmom će se finansirati mere usmerene na racionalniju potrošnju energije kroz smanjenje gubitka energije, veći energetski učinak, smanjivanje troškova upravljanja i održavanja kao i veći kvalitet i pouzdanije snabdevanje energijom u celoj BiH .

Krajnji korisnici sredstava će biti elektroenergetska javna preduzeća u BiH, EPRS, EPBiH i EPHZHB, kao i Nezavisni sistemski operater ISO.

PRODAJE SE "DRAKULIN ZAMAK"
Izvor:FoNet

Bukurešt -- Bivša carska porodica Habzburg saopštila je da za 60 miliona evra namerava da proda "Drakulin zamak".

Taj zamak je Rumunija vratila 2006. godine porodici Habzburg. Irski pisac iz 19. veka Brem Stoker inspirisao se tim svrednjevekovnim dvorcem i u svom romanu pretvorio ga u dom svog junaka grofa Drakule.

Smešten u Transilvaniji, u centralnom delu Rumunije, dvorac sagrađen u 14. veku danas je jedna od glavnih turističkih atrakcija Rumunije, koju godišnje obiđe 400.000 posetilaca.

U maju 2006. Rumunija je vratila dvorac članovima Habsburške porodice koji su ga nasledili od rumunske princeze Jelene.

Međutim, sadašnji vlasnik dvorca, Dominik Habzburški, izjavio je da porodica nema sredstava za preskupo održavanje zdanja, zbog čega je ponudila da sredjenvekovnu tvrđavu proda lokalnim vlastima koje su za to zainteresovane.

Rumunski ministar kulture Adrijan Jorgulesku ocenio je da je cena od 60 miliona evra previsoka. On smatra da vrednost dvorca nije veća od 15 miliona evra.

"TRIGLAV" ULAZI NA SRPSKO TRŽIŠTE
Izvor:Beta

Ljubljana -- "Triglav" će društvo za upravljanje penzionim fondovima osnovati zajedno sa društvom za upravljanje i osiguranjem "Kopaonik".

Osiguranje "Triglav" će, kako se predviđa, Narodnoj banci Srbije u ponedeljak predati molbu za izdavanje dozvole za osnivanje društva za upravljanje penzionim fondovima, piše ljubljanski "Dnevnik".

"Triglav" tu informaciju nije želeo detaljnije da komentariše, jer je postupak pripreme za predaju molbe još u toku, tako da će više detalja biti saopšteno iduće nedelje, piše list i navodi da u društvu za upravljanje i osiguranje "Kopaonik", "Triglav", navodno, ima većinsko učešće.

Strategija "Triglava" je da u svim državama u kojima je prisutan nudi četiri vrste osiguranja - imovinsko, životno, penziono i zdravstveno.

Na taj način "Triglav" je već treća slovenačka finansijska ustanova, koja ulazi na srpsko tržište penzionih osiguranja.

U novembru prošle godine Prvo penziono društvo je dobilo licencu za sprovođenje dodatnog penzionog osiguranja na području Srbije, a penziono društvo osnovala je i Nova Ljubljanska banka.



SVET

„FAJZER“ JOŠ USPEŠNIJI?
Izvor:Pincom.biz

Najveća svetska farmaceutska kompanija „Fajzer“ (Pfizer) objavila je da je na "Vijagri" zaradila 1,6 milijardi dolara.

Ta kompanija planira da svoje svetski poznato sredstvo za potenciju "Vijagru" počne da proizvodi i u spreju kako bi zadržala dominaciju na unosnom tržištu lekova protiv impotencije.

Sprej, koji će se uzimati oralno, razvija se u saradnji s američkom kompanijom Novodel.

Prošle godine je prodaja "Vijagre" na svetskom tržištu Pfizeru donela zaradu od 1,6 milijardi dolara koja bi verojatno bila i veća da se nije pojavila i njena krivotvorena verzija.

MOSKVA I MINSK KOMPROMISOM DO NAFTE
Izvor:Beta

Moskva -- Nakon dvodnevnih pregovora Rusija i Belorusija dogovorile su se o uslovima izvoza ruske sirove nafte beloruskim rafinerijama.

Dva premijera, Mihail Fradkov i Sergej Sidorovki potpisali su sporazum kojim od 1. januara 2007. godine visina izvozne takse ruske sirove nafte za Belorusiju iznosi 53 dolara za tonu, čime će se u ruski budžet sliti dodatnih milijardu dolara godišnje.

"Pregovori su bili složeni, i na završnoj etapi uključili su se predsednici država, nakon čega je nađen zajednički prilaz", kazao je Fradkov novinarima nakon razgovora.

Rusija je prethodno, 8. decembra Belorusiji uvela taksu na izvezenu naftu, od 1. januara 2007. godine, u visini od 180 dolara za tonu.

Prethodnih 11 godina takse nisu postojale, 1998. godine, Belorusija je prestala da deli dohodak od naftnih prozivoda koje je izvozila, a 2001. godine je izašla iz sporazuma.

Beloruske unutrašnje portrebe nafte iznose oko četiri miliona tona, a njene rafinerije prerađivale su oko 20 miliona tona.

Sidorski je izjavio da će trgovinsko-ekonomski odnosi između dve zemlje biti "izbalansirani", i dodao da sporazum koji je danas potpisan treba da odgovara i isporučiocima i beloruskim rafinerijama.

Kada je Rusija uvela izvoznu taksu za naftu Belorusiji, Minsk je odgovorio uvođenjem takse za tranzit ruske nafte u visini od 45 dolara za tonu, što je Moskva ocenila kao nazakonito.

Naftni spor između dve zemlje doveo je do toga da je naftovod "Družba" nedavno, tokom tri dana prestao da pumpa rusku naftu Evropi.

Belorusija je pod pritiskom Moskve ukinula taksu i vratila 79000 tona nafte nemenjene Zapadnoj Evropi, koje je, po navodima Moskve, nezakonito, prvih dana ove godine, izvukla iz "Družbe".

FALSIFIKOVANJE EVRA MALI PROBLEM
Izvor:FoNet

Brisel -- Falsifikovanje novčanica i kovanica evra je i dalje beznačajan problem u 13 članica EU koje ih koriste.

Tokom prošle godine otkriveno je 565.000 falsifikovanih novčanica evra, što je mali broj u odnosu na 10,6 milijardi novčanica koje se koriste. Tokom 2005. godine otkriveno je 579.000 falsifikovanih novčanica, saopštila je Evropska centralna banka.

Mada su lane iz opticaja povučene 163.822 falsifikovane evro kovanice, što je značajno veći broj u odnosu na 100.041 iz 2005. godine, Evropska komisija je ocenila da je to "beznačajno, u poređenju sa ukupnim brojem od 69 milijardi autentičnih kovanica u opticaju".

Među falsifikatorima je i dalje najpopularnija novčanica od 20 evra, koja čini 36 odsto otkrivenih falsifikata, dok je novčanica od 50 evra zastupljena sa 31 odsto.

Evro kortisti 312 miliona ljudi. Slovenija je 1. januara postala 13. članica EU u kojoj je evro zvanična valuta.

Slovenci bez problema prešli na evro

Državljani Slovenije gotovo sva gotovinska plačanja obavljaju u evrima, mada stara slovenačka valuta tolar prestaje da važi tek u ponedeljak, saopštila je Evropska komisija.

Evropska komisija je ocenila da su prve dve sedmice koriščenja evra u Sloveniji protekle bez većih problema u poslovanju sa gotovinom.

Prodavci su se uspešno suočili sa isplatama u evrima, uprkos početku zimske rasprodaje, zaključila je Evropska komisija.

Istraživanje je pokazalo da 94 odsto Slovenaca u novčaniku ima isključivo, odnosno "uglavnom", evre.

Od ponedeljka će evro biti jedina moneta u Sloveniji, mada će tolari moći da se menjaju u bankama do 1. marta.

Evropska komisija je ocenila da je uspešna smena tolara rezultat detaljnih priprema, pa su prodavci mogli da vraćaju kusur u evrima, dok su banke bile spremne, sa velikom količinom evra u gotovini. Banke su već prvog dana nove godine prilagodile mašine za isplatu gotovog novca i bile otvorene i tokom praznika - 1. i 2. januara.

"Pozitivan duh sa kojim su građani Slovenije učestvovali u zameni takođe je doprineo uspehu", zaključila je Evropska komisija.


сувише сам мамуран да бих сређивао вести, тако да вас молим данас да не замерите , )

SRBIJA

IZMENA UGOVORA JATA I ERBASA?
Izvor:Beta

Beograd -- "Jat ervejz" pregovara o izmeni ugovora o kupovini aviona od kompanije Erbas, u vrednosti od 580 miliona dolara.

"Da li će Jat od Erbasa kupiti svih osam aviona predviđenih ugovorom ili manji broj, stvar je dogovora dve kompanije", kazao je generalni direktor srpskog avioprevozinika Nebojša Starčević.

On kaže da je Jat sklopio ugovor o kupovini aviona uz "veoma jako uplitanje države" i da kompanija ni na koji način ne može sama da izađe iz tog posla, tako da to pitanje mora da se reši "na državnom nivou".

Izvori bliski srpskoj aviokompaniji kažu da bi predstavnici Erbasa trebalo da u februaru dođu u Beograd na nastavak pregovora o izmeni ugovora o kupovini osam aviona A-319 sklopljanog u proleće 1998. godine. Jat je za njih uplatio avans od oko 23,5 miliona dolara, iako u floti ima pretežno avione američkog Boinga.

Starčević je povodom zahteva beogradskog dnevika "Glas javnosti" da dobije ugovor na uvid, ponovio da prema klauzuli o tajnosti, ne sme da "razglašava sadržaj tog dokumenta bez saglasnosti Erbasa".

On je naveo da je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić na zahtev "Glasa javnosti" doneo rešenje po kojem Jat mora da obelodani ugovor, na šta je kompanije uputila tužbu Vrhovnom sudu Srbije. "Ukoliko rešenje ostane na snazi i posle odluke Vrhovnog suda, Jat će predočiti ugovor, ali reskira da ga Erbas tuži i traži višemilionsku odštetu", kazao je Starčević.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


POREZ NA PLATE VEĆE OD 1.000 EVRA
Izvor:B92

Beograd -- Građani koji su prošle godine zarađivali više od hiljadu evra mesečno treba da plate porez na godišnji prihod.

Rok za prijavu poreskoj upravi je 15. mart. Ove godine, donja granica za porezivanje smanjena je na milion dinara godišnje, pa će porez morati da plati više građana nego ranijih godina. Prošle godine, svaki 166 građanin Srbiji koji je radno sposoban prijavio je da zarađuje više od hiljadu evra mesečno.

U godišnji dohodak građana ubraja se sve ono što su zaradili prošle godine - plate, prihode od samostalnih delatnosti, autorske honore, prihodi od izdavanja neporketnost, ali i prihodi ostvareni u inostranstvu.

Sem što su uvedene i dve poreske stope, u odnosu na prošlu godinu limit za oporezivanje smanjen je sa 1,2 dinara godišnje na milion dinara. To znači da će porez morati da plate i oni koji su zaradili tačno hiljadu evra mesečno.

Prošle godine 12 hiljada obveznika projavilo je da zarađuje više od hiljadu evra mesečno. Među njima su bankari, političari, advokati, biznismeni, političari i estradni umestnici. Ovde godine očekuje se da će porez platiti 20 hiljada građana.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZAKONIT POSTUPAK O KONCECIJI
Izvor:Beta

Novi Sad -- Postupak uoči potpisivanja ugovora o davanju koncesije za izgradnju auto puta Horgoš–Požega je sproveden u skladu sa zakonom.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar kaže da je "ceo postupak sproveden u skladu sa zakonom, a ako neko misli da je nešto nezakonito učinjeno, red bi bio da ospori zakonitost takvog akta" i dodao da je izgradnja autoputa Horgoš-Požega investicija od međunarodnog značaja.

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš rekao je u petak da je Vlada Srbije odlukom da potpiše ugovor o davanju koncesije na izgradnju auto puta Horgoš-Požega pokazala da "Vojvodinu vidi kao 'špajz' iz kojeg treba uzeti novac".

Kostreš je najavio da će zatražiti da Skupština Vojvodine pokrene inicijativu za poništenje ugovora o koncesiji, od buduće vlade Srbije zahtevaće da poništi koncesiju, a zatražiće i pravnu zaštitu na svim nivoima.

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić najavio je da će ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa sa špansko-austrijskim konzorcijumom FCC i Alpine biti potpisan sledećeg četvrtka i rekao da su obezbeđene sve bankarske garancije neophodne za taj posao vrednosti milijardu i po evra.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

USKORO POSKUPLJENJE KAFE U SRBIJI
Izvor:B92

Beograd -- Kafa će uskoro poskupeti zbog rasta cene sirove kafe na svetskim berzama početkom ove godine, ocenili su domaći analitičari.

Cena "minasa", sorte kafe koja je u najvećem procentu sastavni deo recepture za crnu kafu koja se pije u Srbiji, veća je za 50 odsto nego prošle godine.

Najveći proizvođači pržene kafe u SAD podigli su cene 1. januara, a maloprodajne cene su povećali i trgovci u Evropi.

Osnovni razlog skoka cena je smanjenje zaliha kafe na svetskom tržištu, i pad od oko 30 odsto koji se očekuje u berbi kafe sledeće godine u Brazilu, kao posledica velioke suše u 2006. godini, navode stručnjaci.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

58 MILIONA EVRA OD PRIVATIZACIJE
Izvor:B92

Novi Sad -- Agencija za privatizaciju Srbije u 2006. godini je na aukcijama prodala 62 preduzeća u Vojvodini za ukupno 58 miliona evra.

Direktor novosadske kancelarije Agencije Slobodan Radišić izjavio je da je najskuplje prodato poljoprivredno preduzeće Bačka iz Sivca za 1,15 milijardi dinara.

Od početka procesa privatizacije na aukcijama je prodato 536 vojvođanskih preduzeća za ukupno 267 miliona evra, dok je putem tendera privatizovano 26 preduzeća za ukupno 156 miliona evra.

"Agencija je postupak za jednostrani raskid ugovora pokrenula u 78 privatizovanih preduzeća sa teritorije Vojvodine, a 62 rešenja postala su pravosnažna", rekao je Radišić i dodao da su od tog broja po izmenjenom zakonu ugovori raskinuti sa vlasnicima 23 preduzeća.

U tim preduzećima su sada postavljeni prinudni zastupnici društvenog kapitala koji će voditi brigu o njima do naredne aukcije koje će organizovati Aukcijski fond Srbije, dok će neka od njih biti prodata po Zakonu o stečaju.

Radišić kaže i da je u 2007. godini ostalo da se privatizuje još 210 preduzeća sa teritorije Vojvodine i da će deo njih biće prodat po Zakonu o privatizaciji, a drugi deo po Zakonu o stečaju.



REGION

U BIJELOM POLJU UZGAJAJU “ŠITAKU”
Izvor:Beta

Bijalo Polje -- Fabrika za preradu voća i povrća Eko-meduza počela je berbu prvih plodova gljive "šitaka" sa Dalekog istoka.

To je gljiva koja se u Crnoj Gori do sada nije proizvodila i za koju se na evropskim prostorima veoma malo zna, ali u Japanu i Kini tradicija njenog korišćenja duga je preko hiljadu godina.

Gljiva sadrži niz korisnih supstanci za ishranu ili proizvodnju lekova, rekao je direktor te firme Jezdimir Vujičić i dodao da "šitaku" povezuju sa smanjenjem holesterola u krvi, jačanjem imunološkog sistema i drugim povoljnim manifestacijama.

Vujičić je rekao da budući kooperanti imaju garantovan plasman na evropskom tržištu, i da u turnusu koji traje tri meseca, na prostoru od 60 kvadratnih metara, mogu zaraditi od 14.000 do 20.000 evra, jer su evropski stručnjaci nedavno posetili Eko-meduzu i najavili otkup.

Četiri hiljade evra za parcelu

Direkcija za nekretnine Crne Gore objavila je poziv za javnu licitaciju za davanje u zakup 21 parcele površine po 9,5 kvadratnih metara, na graničnom prelazu između Crne Gore i Srbije, u mastu Dobravki. Zakupac za korišćenje parcele za godinu treba da ponudi najmanje početnu cenu od 4.275 evra, piše u oglasu.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZAGREB: OPASNOST OD PRECENJENE KUNE
Izvor:B92, FoNet

Zagreb -- Hrvatska kuna je najprecenjenija valuta u Europi, od čega najveću korist imaju uvoznici i strani kapital u Hrvatskoj.

Međutim, domaći izvoznici vape za realnijim kursom i upozoravaju da bi se takva dugoročna politika mogla Hrvatskoj obiti o glavu. Zagovornici vladine politike to negiraju, a stručnjaci se slažu da je hrvatska kuna precenjena, ali ne i koliko.

"To je jako teško reći, ali apsolutno to nije ispod 40 do 50 posto, neki tvrde i više", kaže nezavisni ekonomski analitičar Milan Gavrović koji je upozorio da je zbog takve monetarne politike hrvatska proizvodnja gotovo sasvim uništena.

To, prema njegovim rečima, odgovara vrlo jakom, uglavnom stranom kapitalu, koji je postao vlasnik velikog dela hrvatske ekonomije, i ostvaruje profit u kunama, a izvlači ga u inostranstvo, gde treba ponovo da ga pretvori u devize, što jeftinije.

Vladimir Serdelji, direktor i predsednik Uprave zagrebačke fabrike Elektrokontakt, jedne od retkih koja je uspela da se održi, sa više od hiljadu zaposlenih, rekao je da je u 12 godina, od kada se vodi kurs precenjene kune toj firmi "oduzet još jedan Elektrokontakt". Uzaludan je vapaj hrvatskih proizvođača i izvoznika jer iza postojeće monetarne politike stoje puno jači lobiji, a u interesu je i samoj državi.

"Iza takve monetarne politike, pre svega, stoji trgovački lobi. Pogledajte banke, pogledajte državu. Država i stanovništvo se zadužilo 33 milijarde dolara. To je 30 milijardi dolara više nego što je bilo onog momenta kada smo izašli iz bivše Jugoslavije", rekao je on.

Svi prihodi koje država stiče kod kuće su od poreza. "Kada bi kurs bio realan, onda bismo videli koliko je stvarno država dužna. Ima čitav niz privrednih subjekata kojima to odgovara", naglasio je on.

Osim izvoznicima precenjena kuna ne odgovora ni nezaposlenima, kojih je oko 300 hiljada, smatra Milan Gavrović. "Najveći gubitnik su ljudi koji su bez posla. Međutim, pravi podatak je nešto drugo. Pravi podatak je koliko ima zaposlenih, a zaposlenost u zemlji ne raste", upitao je on.

Serdelji kaže da bi "normalni završetak tako precenjenog kursa bio argentinski sindrom – slom, i to onog trenutka kada bi trebalo vratiti te dugove, jer je sve bazirano na zaduživanju. Ali, to se ne može desiti u Hrvatskoj. Zašto? Zato što mi imamo srebrenine koliko god hoćemo. Imamo zainteresovane kupce u inostranstvu. Mi još nismo počeli da rasprodajemo ostrva i zemlju. Imamo čitav niz sredstava koja možemo rasprodati i izbeći argentinski sindrom", rekao je Serdelji.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

AUTOPUT DO SRBIJE PRIORITET
Izvor:B92, Beta

Pljevlja -- U strategiji razvoja saobraćaja u Crnoj Gori među prioritetima je projekat izgradnje autoputa od Bara do granice sa Srbijom.

"Posle javne rasprave koja je, zbog velikog interesovanja trajala od marta do decembra, razmotrili smo sve sugestije i neke koje su prihvaćene ugradili u finalni tekst. Sada samo predstoji tehnički posao sređivanja teksta i pisanja predloga da bi odmah nakon toga dokument bio upućen Vladi na usvajanje", rekao je crnogorski ministar saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija Andrija Lompar.

On je rekao da će se u predlogu naći i tri bitne novine, odnosno da će umesto projekta izgradnje autoputa Podgorica-Mateševo, u strategiji razvoja saobraćaja biti projekat izgradnje autoputa od Bara do granice sa Srbijom.

Druga novina je izgradnja železničke pruge Bijelo Polje-Pljevlja. Na bazi već uočenih interesovanja, a radi razvoja pljevaljskog kraja procenjeno je da postoji šansa da se kroz koncesije ta pruga izgradi.

Treća novina je što će se pored železničko-kamionskih terminala u Baru i Bijelom Polju graditi i terminal u Podgorici, rekao je Lompar.

Šanse da BDP bude 5,5 hiljada evra

Podgorica - Do kraja mandata ove vlade bruto nacionalni proizvod može biti povećan na više od 5,5 hiljada evra po glavi stanovnika. Potpredsednik vlade Crne Gore Vujica Lazović procenio je i da nezaposlenost može da bude smanjena ispod deset odsto, kao i da je pred Crnom Gorom izazov kako očuvati socijalnu koheziju i obezbediti brži ekonomski rast.

Lazović je kazao da će najznačajnija pitanja kojim će se baviti Vlada biti rešavanje problema energetskog deficita, vodosnadbevanja, otpadnih voda, puteva, očuvanje prostora i ravnomeran regionalni razvoj.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POSLEDNJI DAN OPTICAJA TOLARA
Izvor:Beta

Ljubljana -- Danas je poslednji dan kada potrošači mogu u Sloveniji plaćati robu i usluge tolarima i evrima.

Zajednička evropska valuta evro, uvedena je u Sloveniji 1. januara i od tada do danas je bilo dozvoljeno plaćanje u obe valute, uz obavezu trgovaca da kusur vraćaju u evrima.

Od 14. januara tolar star tek 15 godina tokom kojih je uživao poverenje gradjana, definitivno odlazi u istoriju. Građani kojima je ostalo tolara, moći će ih besplatno zamene za evro u bankama, štedionicama i poštama do 1. marta, a potom samo u Banci Slovenije. Kovanice tolara će moći da zamene još deset godina, a vreme zamene paprinih novčanica nije ograničeno.

Prvog dana potpunog prelaska Slovenije na zajedničku evropsku valutu, u Ljubljani će, pod nazivom "Dobrodošlica evru" biti velika proslava, kojoj će, pored ostalih, prisustvovati predsedavajuća Evropske unije i premijer Nemačke Angela Merkel, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednici vlada i ministri finansija država-članica EU.



SVET

SPOR OKO NAFTE UGROZIO UGLED RUSIJE
Izvor:Beta

Moskva -- Ruski ministar za trgovinu rekao je da je reputaciju Rusije ugrozio spor sa Belorusijom oko carine na rusku naftu.

Ministar German Gref koji je učestvovao u pregovorima na najvišem nivou kojima je spor okončan, kazao je da će biti potrebne godine dok Rusija ne odagna strahovanja Evrope o svojoj nepouzdanosti kao snabdevaču energentima.

Kredibilitet Rusije već je poljuljan pre godinu dana sporom s Ukrajinom oko cene nafte, što je nakratko dovelo do prekida snabedavanja evropskih potrošača ruskim gasom. "Reputacija koju imamo je ugrožena, i mora biti popravljena", rekao je Gref uz tvrdnju da evropski potrošači shvataju da Rusija nije kriva zbog prekida snabdevanja naftom.

Belorusija je 6. januara jednostrano i bez prethodnog upozorenja počela da istače naftu iz naftovoda Družba, namenjenu korisnicima u zapadnoj Evropi, i tako obustavila tranzit ruske nafte u Evropu, tražeći od Rusije da plati carinu na naftu koja se transportuje kroz njenu teritoriju u iznosu od 45 dolara za tonu.

Rusija i Belorusija su ipak u sredu postigle kompromis u sporu koji je zaustavio isporuke ruske nafte korisnicima u EU. Belorusija je ukinula takse na transport ruske nafte preko svoje teritorije koju je uvela 1. januara.

Prema rečima ruskog ministra Germana Grefa, Rusija bi mogla da ubuduće izbegne slične situacija tako što će stvoriti alternativne pravce za isporuku nafte i gasa, dok je potpredsednik Belorusije Andrej Kobakov kazao da je dogovor sa Rusijom pošten, iako će njegova zemlja ostati bez milijardi prihoda od derivata nafte.

"Sporazum je uravnotežen. To nije bio ustupak, već civilizovan način za rešenje problema. Dogovor je sasvim fer", dodao je Kobakov navodeći da neće doći do velikih promena za Belorusiju i da "ne očekuje nikakvu štetu za beloruske naftne kompanije".

SRBIJA

ISTORIJSKA VREDNOST INDEKSA BELEXFM
Izvor:B92

Beograd -- Vrednost indeksa BELEXfm je 15. januara prvi put premašila iznos od 2.000 indeksnih poena.

Time je postignuta i nova istorijski maksimalna vrednost ovog pokazatelja na nivou od 2.000,28 poena. U odnosu na prethodni trgovački dan, indeks BELEXfm je uvećao svoju vrednost za 10,01 indeksnih poena, odnosno 0,50 odsto.

Istovremeno, dostignuta je i nova istorijska vrednost za indeks BELEX15 i to na nivou od 1.800,58 poena, čime i ovaj indeks prvi put prevazilazi granicu od 1.800 poena. Dnevni porast indeksa BELEX15 iznosio je 21,06 indeksnih poena, odnosno 1,20 odsto.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DEVIZNE REZERVE NBS 9 MILIJARDI €
Izvor:Beta

Beograd -- Devizne rezerve NBS povećane su u prošloj godini za 4,1 milijardu evra i na kraju decembra su iznosile devet milijardi evra.

U decembru su devizne rezerve uvećane za 91,4 miliona evra, iako je prevremeno otplaćen dug Međunarodnom monetarnom fondu u iznosu od 175,8 miliona evra i Svetskoj banci 321,5 miliona evra.

Devizne rezerve ovlašćenih banaka na kraju prošle godine bile su 568,2 miliona evra, tako da su ukupne devizne rezerve zemlje iznosile 9,6 milijardi evra, odnosno 12,6 milijardi dolara.

Povećanju deviznih rezervi u decembru 2006. godine najviše je doprineo priliv od privatizacije po osnovu prodaje Vojvođanske banke u iznosu od 385 miliona evra, saopštava NBS i dodaje da su ukupni prihodi od privatizacije u prošloj godini bili veći od dve milijarde evra.

U poslednjem mesecu 2006. ostvaren je i priliv u iznosu od 9,5 miliona evra po osnovu korišćenja kredita za zdravstvo od Evropske investicione banke, a u celoj 2006. po osnovu korišćenja kredita devizni priliv je bio 190 miliona evra. Za isplatu dospelih obaveza prema inokreditorima, iz deviznih rezervi je u decembru izdvojeno 66,3 miliona evra, a za staru deviznu štednju i Zajam za privredni preporod 4,3 miliona evra.

U prošloj godini ukupan promet na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta (MDT) iznosio je 1,6 milijardi evra, pri čemu je NBS prodala 738 miliona evra, a kupila 509,9 miliona evra.

Ukupan promet na sastanku MDT-a u decembru iznosio je 154,9 miliona evra, a NBS je, da bi ublažila jačanja dinara prema evru, kupila 153,5 miliona evra.

"Učešće NBS u prošloj godini ukupnom prometu na sastanku MDT-a iznosilo je 78,6 odsto, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosilo 88 odsto", saopštva centralna banka i navodi da je ukupan obim neposredne međubankarske trgovine devizama van sastanka MDT-a iznosio 5,9 milijardi evra i u odnosu na 2005. godinu veći je za 3,8 milijardi evra, odnosno za 188 odsto.

U decembru je međubankarska trgovina van sastanka MDT-a iznosila 679 miliona evra, pa je trgovina devizama za 120 miliona evra bila veća nego u prethodnom mesecu.

Vrednost dinara u odnosu na evro u decembru je smanjena za 0,4 odsto, čime je smanjeno ukupno jačanje domaće valute u 2006. godini na 8,2 odsto.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

REGIONALNI CENTAR RED HAT-A U VRŠCU
Izvor:Beta

Beograd -- Američka softverska kompanija "Red het" (Red Hat) otvoriće predstavništvo u Beogradu i regionalni centar za podršku u Vršcu.

Potpredsednik kompanije Verner Noblih je, u razgovoru sa ministrom nauke i zaštite životne sredine Aleksandrom Popovićem, rekao da će centar u Vršcu opsluživati korisnike iz deset zemalja u regionu.

Dodaje se da je ”Red het” lider u ”razvoju, distribuciji i podršci za softver sa otvorenim kodom", koji je baziran na Linuks operativnom sistemu.

"Otvaranje predstavništva na teritoriji Srbije je jasan pokazatelj da će softver sa otvorenim kodom biti znatno dostupniji domaćim korisnicima", piše u saopštenju, u kom se kaže i da su razmotrene mogućnosti saradnje "Red heta" i Vlade Srbije u oblasti razvoja informacionog društva, pre svega na povećanju računarske pismenosti kroz posebne uslove korišćenja softvera i usluga te kompanije.

"U Strategiji razvoja informacionog društva u Srbiji, koju je Vlada usvojila 5. oktobra 2006. godine definisani su ciljevi razvoja informacionog društva i plan njihovog ostvarivanja, koji podrazumevaju intenzivnu primenu informaciono-komunikacionih tehnologija na različitim nivoima državne uprave, javnih servisa, zdravstva i elektronskog poslovanja", dodaje se u saopštenju.

Strategija predviđa unapređenje i razvoj informaciono-komunikacione infrastrukture Srbije, a jedan od preduslova za uspešno postizanje ciljeva stategije je i razvoj i primena softvera sa otvorenim kodom, naročito u javnom, naučnom i obrazovnom sektoru.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PUŠTENA U RAD TRAFOSTANICA SOMBOR 3
Izvor:Beta

Sombor -- Javno preduzeće Elektromreža Srbije pustila je u rad novu visokonaponsku Trafostaniocu Sombor 3, vrednosti 16,9 miliona evra.

Izgradnja novog objekta finansirana je sa 15,5 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, dok je ostatak novca obezbeđen iz sredstava EMS-a, kazao je predstavnik za odnose s javnošću tog preduzeća Milan Vujičić.

Uključenjem nove trafostanice u sistem EMS-a, u prenosu struje na području Bačke biće ostvarene godišnje uštede od milion evra.

Trafostanica će omogućiti kvalitetno napajanje strujom Sombora, Odžaka, Apatina, Kule, Bajmoka i Crvenke, značajno smanjenje gubitaka snage i električne energije u prenosnoj mreži, a poboljšaće napon i sigurnost napajanja u celoj Vojvodini.

Ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov rekao je prilikom puštanja u rad Trafostanice Sombor 3 da se radi o velikom poduhvatu EMS-a, koji će distribuciju struje na tom području Vojvodine "podići na viši kvalitet".

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MANJA DOBIT PTT SRBIJE U 2007.
Izvor:Beta

Beograd -- Javno preduzeće PTT Srbije objavilo je da ove godine očekuje dobit od tri milijarde dinara što je trećinu manje nego 2006.

Očekivani prihod ove godine biće 19 milijardi, a rashodi 16 milijardi dinara. Programom poslovanja je predviđeno 4,7 milijardi dinara za investicije, piše u internom biltenu PTT Srbije.

Pošta Srbije, kako je rečeno na sastanku Upravnog odbora, postepeno smanjuje dugoročne obaveze, tako da će Telekomu Italije iduće godine biti dužna još 12,5 miliona evra.

U ovoj godini se u informatičko-telekomunikacionoj delatnosti očekuje povećanje broja pretplatnika za 7,4 odsto ili 6.600 korisnika, a smanjenje internet usluga za 5,1 odsto.

Budžet za javne nabavke u 2007. godini planiran je na 5,5 milijadi dinara i uključuje sve operativne troškove i kapitalna ulaganja.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"SANČ" ULAŽE U PROIZVODNJU OBUĆE
Izvor:B92

Vranje -- Preduzeće "Sanč" će u naredne tri godine investirati dva miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju obuće i skladišta.

To međunarodno preduzeće sa sedištem u Vranju, koje su 2001. godine osnovale švajcarska kompanija "Majse Holding" (Meisse Holding) sa udelom od 70 odsto i italijanska "Sent Luis" (Sant Luis) sa udelom od 30 odsto, će zaposliti i 200 radnika.

Agencija za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA) dodelila je "Sanču" za taj projekat 400.000 evra pomoći za podsticanje investicija iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), saopštila je ta Agencija.

Investicionim projektom je predviđena izgradnja pogona za proizvodnju obuće, pratećih objekata i skladišta, a ulaganje će omogućiti proizvodnju oko 1.500 pari obuće dnevno i povećanje izvoza.

Na kraju drugog ciklusa dodela subvencija za investicije, SIEPA je odlučila da u četiri strana i šest domaćih preduzeća uloži ukupno 3,4 miliona evra čime će se otvoriti 1.627 novih radnih mesta.

U prvom ciklusu dodeljeno je 7,2 miliona evra za četiri preduzeća, za 3600 novih radnih mesta, navodi se u saopštenju.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

USKORO POSKUPLJENJE KAFE U SRBIJI
Izvor:B92

Beograd -- Kafa će uskoro poskupeti zbog rasta cene sirove kafe na svetskim berzama početkom ove godine, ocenili su domaći analitičari.

Cena "minasa", sorte kafe koja je u najvećem procentu sastavni deo recepture za crnu kafu koja se pije u Srbiji, veća je za 50 odsto nego prošle godine.

Najveći proizvođači pržene kafe u SAD podigli su cene 1. januara, a maloprodajne cene su povećali i trgovci u Evropi.

Osnovni razlog skoka cena je smanjenje zaliha kafe na svetskom tržištu, kao i deficit koji se očekuje u berbi kafe sledeće godine u Brazilu.

Naime, iako je ovogodišnja berba od 48 miliona vreća u ovoj zemlji, koja je i najveći proizvođač kafe (više od 40 odsto svetske proizvodnje) bila izuzetno dobra, velika suša koja se desila tokom 2006. godine jasan je signal da će očekivani deficit za sledeću godinu iznositi 30 odsto.

Kada se tome doda podatak da je berba 2005/2006. bila izuzetno loša, čime su zalihe bile svedene na istorijski nizak nivo, ovogodišnja dobra berba neće biti dovoljna da ga nadoknadi.

Inače, loša berba uz 1995/1996 od 19,8 miliona vreća zadovoljavala je potrebe za samo dva meseca svetske proizvodnje.

Ovakvi pokazatelji na svetskom tržištu uvek izazivaju i nove, tehničke razloge koji dovode do dodatnog povećanja cena. Veliki svetski fondovi, koji upravljaju slobodnim kapitalom, u ovakvim situacijama nalaze idealno tle za unosan obrt novca. Znajući da će cena ovog prirodnog resursa rasti njegov nivo na berzi drže visoko.

Činjenica da je američki dolar trenutno slab, dodatno stimuliše fondove da novac ulažu u robu, pre svega prirodne resurse koji drže stabilan trend rasta i postaju sve atraktivniji.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PONUDA ZA "1. MAJ" 2,3 MILIONA EVRA
Izvor:Beta

Pirot -- Konzorcijum "Irva investicije" i Trgovinskog preduzeća "Jabuka" ponudio je cenu od 2,3 miliona evra za "Prvi maj" iz Pirota.

Direktor "Prvog maja" Miroslav Golubović kaže da je taj konzorcijum prihvatio i minimalni socijalni program, koji podrazumeva da u roku od godinu dana od kupovine nema otpuštanja radnika i da u roku od pet godina ne može promeniti delatnost preduzeća, zatim planirane investicije od četiri miliona evra, kao i pregovore o dopunskom socijalnom programu.

"Tenderska komisija za prodaju 'Prvog maja' je zaključila da jedini ponuđač koji se javio na tender, domaći konzorcijum iz Beograda, ispunjava sve uslove koji su navedeni u javnom pozivu. Time je tenderska komisija završila svoj deo posla", kazao je on.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo privrede u januaru treba da formira komisiju za pregovore sa potencijalnim kupcem koja će odlučiti da li će sklopiti kupoprodajni ugovor.

Komisiju će činiti predstavnici Ministarstva prirede, Agencije za privatizaciju i "Prvog maja".

Direktor "Prvog maja" je kazao i da planirane investicije od četiri miliona evra treba da se realizuju u roku od četiri godine.

"Komisija može da odbije ponudu, ukoliko proceni da ponuda nije zadovoljavajuća, a konzorcijum će konačno postati vlasnik 'Prvog maja' tek kada uplati ponuđenu cenu i ispuni uslove iz ugovora koji se odnose na investicije i socijalni program", rekao je Golubović.

Industrija odeće je u procesu restrukturiranja od 2003. godine. Do sada su realizovana dva socijalna programa - 2003. godine kada je iz
fabrike otišlo oko 1.000 radnika, i nedavno kada je otišlo 400 radnika.

Prodaje se celokupni društveni kapital i fabrika u celini, a to znači da budući kupac kupuje dve fabrike konfekcije, fabriku trikotaže, prateće objekte, magacinski prostor, hotel "Stradion" i oko pedeset prodavnica.

U ukupnu procenu vrednosti kapitala industrije ušla je i velika zbirka umetnickih dela u prostorijama i u krugu fabrike.

U "Prvom maju" trenutno radi 1.800 radnika, a prosek plate je oko 11.000 dinara.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I STEČAJ SE ISPLATI
Izvor:Večernje novosti

Beograd -- U proteklih godinu i po dana, koliko se primenjuje novi Zakon o stečajnom postupku, u celosti je prodata imovina 86 preduzeća.

Istovremeno, stečaj se privodi kraju u još oko 85 preduzeća. Spisak društvenih preduzeća u kojima je Agencija za privatizaciju rešenjima trgovinskih sudova imenovana za stečajnog upravnika stigao je do broja od 380.

Direktor Centra za stečaj Agencije za privatizaciju, Dejan Jokić kaže da mesta zadovoljstvu tempom koji ide ovaj proces i ima i nema.

Procedura jeste ubrzana, mehanizmi su takvi da prostora za zloupotrebe maltene nema, ali je trajanje postupka i dalje uslovljeno ažurnošću svih organa stečajnog postupka, pa i sudova.

Deo razloga je u činjenici da je za najveći deo tih preduzeća stečaj pokrenut po prethodnom zakonu.

Tako, na primer, ističe Jokić, sudskih rešenja o zaključenju stečajnih postupaka dobili su za tek 21 preduzeće, iako su se stekli uslovi da se stečajni postupak zaključi u 86 postupaka.

Kada je reč o cenama postignutim kroz prodaju preduzeća iz stečaja za najveći deo to je nešto više od polovine procenjene tržišne vrednosti njihove imovine.

„Početne cene se, naime, formiraju na nivou polovine procenjene vrednosti imovine i tu sumu, pre iznošenja na prodaju, verifikuje odbor poverilaca. Odbor poverilaca je, takođe, jedini koji može da odluči da se, ako nema tražnje, cena spusti ispod tog nivoa”, navodi Jokić, ukazujući da su ukupno do sada, kroz sve ove prodaje, stigli do sume od oko 72 miliona evra za namirenje poverilaca.

Cene postignute kroz stečaj su u poređenju sa prodajama društvenih preduzeća na aukcijama, koliko god to delovalo iznenađujuće veće. Kod aukcija, naime, početne cene se utvrđuju na ravni procenjene vrednosti kapitala preduzeća, uračunava se dakle amortizacija imovine, pa dugovi preduzeća, pa socijalni segment.

Postupak stečaja kroz bankrot podrazumeva prodaju preduzeća unovčenjem ili nekretnina, ili prodajom kao pravnog lica. Sav novac ostvaren prodajama ide u stečajnu masu za namirenje poverilaca, a plaćanje se vrši isključivo u novcu i to celokupne sume odjednom, bez prava deljenja na rate.

„Za pretpostaviti je da niko neće dati pare da bi mu mašine ili objekti bili pod ključem. Tako da se stečaj, koliko god on bio nepopularan sa socijalnog stanovišta, može posmatrati i kao poslednji način da se resursi preduzeća uposle u nekoj drugoj nameni, što potencijalno stvara mogućnost za nova radna mesta i zaposlenje”, ukazuje Jokić.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

STANJE U AGRARU PROBLEMATIČNO?
Izvor:B92

Novi Sad -- Individualni poljoprivrednici na licitacijama teško mogu da pariraju vlasnicima velikih poseda.

Individualni poljoprivrednici teško mogu konkurisati velikim firmama i vlasnicima ogromnih poseda na licitacijama za zakup državnog zemljišta.

Cene na licitacijama su se kretale od oko 8.000 do oko 50.000 dinara po hektaru. Pošto su se na licitacijama nalazile velike parcele, od nekoliko desetina, pa i stotinak hektara, jasno je da individualci, bez zaduživanja, teško mogu pratiti licitaciju kada cena hektara pređe 20-ak hiljada dinara.

Tokom rasprave o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bilo je predloga da zemlja prvo bude ponuđena individualnim proizvođačima, pa tek onda preduzećima, ali to nije ušlo u konačan tekst zakona.

Sem toga, zamerka na Zakon je i u tome da praktično svako može da zakupi zemlju, smatraju neki analitičari, a ne samo individualni proizvođači koji žele da formiraju isplativo komercijalno gazdinstvo.

Dragomir Keco iz magazina "Poljoprivrednik" kaže da se svi nesporazumi na koje se sada nailazi u stvari najava još većeg haosa ako država ne uvaži stanje u agraru i ne oseti šta znači stvaranje komercijalnog porodičnog gazdinstva. "Država nije osetila refleks na tom polju, pa onda caruju oni koji već imaju stečene pozicije", kaže on.

Malo je verovatno da će u skorije vreme biti značajnijih izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, prvenstveno zbog skorih izbora, a neizvesno je i da li će republička vlast, konstituisana posle izbora, moći nešto značajnije da učini pošto se do tada mogu održati nove licitacije, na kojima individualn poljoprivrednici, kao i do sada, neće imati mnogo šansi da zakupe zemlju.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PRIVATIZACIJA ILI U STEČAJ?
Izvor:B92

Beograd -- U ovoj godini treba da bude okončana privatizacija više od 1.000 društvenih preduzeća.

Tako bi, posle 15 godina, proces privatizacije u Srbiji bio doveden do kraja. Ekonomisti upozoravaju na to da je ostalo rešiti pitanje podele akcija građanima, privatizaciju javnih preduzeća, poput Naftne industrije Srbije i Elektroprivrede Srbije, i promenu vlasništva nad poljoprivrednim i građevinskim zemljištem.

Ove godine bi privatizacija društvenih preduzeća trebalo da bude okončana, najavio je ministar privrede Predrag Bubalo. Ostalo je još više od 1.000 firmi da se proda, a prema procenama, trećina će otići u stečaj.

Zoran Bogdanović radi u beogradskoj firmi "Jadran" pet godina. Pre godinu dana ta firma je privatizovana, a Bogdanović kaže da je on bio jedan od onih koji se nije plašio novog gazde i da se to pokazalo opravdanim. "Veći su dohoci, primetno, bolji su uslovi za ard, bolje mašine", kaže on.

"Jadran" je osnovan pre 45 godina, a od 1.200 radnika ostalo je njih 200. Novi vlasnik kaže da po njegovom dolasku nijedan radnik nije ostao bez posla, a doveden je nov i stručniji kadar. U međuvremnu, posao je uvećan, kao i izvoz. Rade Malbaša, pomoćnik direktora, kaže da je vrednost firme povećana.

Za sada nema procene koliko će društvenih preduzeća u narednih godinu dana biti privatizovano, a koliko će ih morati u stečaj. Sva društvena preduzeća koja do kraja 2007. ne dobiju privatnog vlasnika kroz model prodaje 70 odsto društvenog kapitala moraće u stečaj.

I stručnjaci naglašavaju da je teško proceniti koliko će društvenih preduzeća biti privatizovano metodom prodaje, a koliko kroz stečaj. U svakom slučaju, tvrdi Bubalo, posle izmena Zakona o privatizaciji, kroz otpis dela duga i restrukturiranje, svima je data šansa. Tek ako propadnu dve aukcije ili dva tendera za prodaju neke firme, uslediće njen stečaj, poručuje ministar, po čijem je uverenju privatizacija najbolji lek za društveni kapital.

Ono što ne bude privatizovano modelom prodaje, biće privatizovano kroz stečaj, poručuje Bubalo, koji je nekoliko puta ponovio da će u prvoj fazi stečajevi pre svega biti pokretani nad lošim privatnim firmama i da neće biti korišćene kao model privatizacije društvenih i državnih preduzeća, već će se nastojati da one najpre budu restrukturirane i potom privatizovane.

Do pre nekoliko godina privatizacija kroz stečaj praktično nije ni bila moguća. Tek je novo stečajno zakonodavstvo, usvojeno 2004., omogućilo privatizaciju kroz stečaj, u komadu ili na parče, prodajom imovine.

I međunarodne finansijske institucije, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, insitiraju na efikasnijoj stečajnoj proceduri i ubrzanju privatizacije kroz stečaj.

Pojedini ekonomisti tvrde da bez mogućnosti bankrota loših platiša nema finansijske discipline, a nekoliko stečajnih upravnika i sudija je u pritvoru pod sumnjom da pripadaju tzv. stečajnoj mafiji, koja je uz provizije omogućavala pojedincima da se za bagatelu dočepaju vredne imovine preduzeća u stečaju.



REGION

SLOVENIJA SLAVI ULAZAK U EVRO ZONU
Izvor:B92

Ljubljana -- U Sloveniji se velikom proslavom "Dobrodošlica evru" slavi ulazak u evro zonu, a slavlju prisustvuju i ugledni gosti iz Evrope

Slovenačka vlada i Banka Slovenije organizuju veliku svečanost, na koju su u Ljubljanu stigli i predsedavajuća EU i nemačka premijerka Angela Merkel, predsednik Evropske komisije Žoze Mauel Barozo, predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, predsednik evrogrupe i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker.

Među gostima su i premijeri Italije, Mađarske, Slovačke, Grčke, Letonije i Belgije, kao i finansijski ministri Portugala, Francuske, Irske, Litvanije i Holandije. Svečanosti prisustvuje i ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik, kao i evropski komesar za privredne i monetarne odnose Žoakin Almunia i nauku i istraživanja Janez Potočnik.

Istovremeno u Ljubljani je u toku i konferencija o evru, koju su organizovali Banka Slovenije i Evropska centralna banka, dok će tokom popodneva biti i centralna svečanost "Dobrodošlica evru".

Ovom svečanošću Slovenija slavi isticanje poslednjeg dana dvonedeljnog roka, tokom koga je važila mogućnost dvojnog plaćanja i evro konačno zamenjuje slovenački tolar. Slovenija svečanošću slavi širenje evro zone i simbolički naglašava obavezu njenog daljeg širenja.

Ugledni gosti iz Evrope su na otvaranju konferencije o evru, pohvalili izuzetna dostignuća Slovenije. Žan-Klod Triše je tom prilikom rekao da Sloveniji čestita na glatkom uvođenju evra, dodavši da će to slovenačko iskustvo biti za ugled i drugim državama koje budu uvodile evro.

Triše je podsetio i na to da je Slovenija tokom poslednjih 15 godina imala tri valute: dinar, tolar i evro, ukoliko ne računamo privremene slovenačke bonove, a da je to jasan dokaz da privredni razvoj može biti jako brz, ako se država tako odluči, dodavši "Bravo Slovenija!"

On je rekao da Slovenija mora obezbediti nastavak efikasne politike, ali je i upozorio na neke izazove - inflacija mora ostati na niskom nivou, pre svega zbog održavanja konkurentnosti, a država se mora pobrinuti i za zdrave i stabilne javne finansije.

Žoakin Almunija je upozorio na to da Slovenija mora sprovesti fiskalne i strukturne reforme, posebno zbog starenja njenog stanovništva, odnosno da mora sprovesti mnoge reforme i poboljšati rast zaposlenosti i sistem socijalne zaštite.

Na izazove je upozorio i Žan-Klod Junker, koji je rekao da je "Slovenija monetarnu politiku prepustila ECB" i dodao da je za "evropski monetarni sistem i održivu konvergenciju bitan pojačan nadzor i koordinacija monetarnih politika".

Slovenačko slavlje povodom uvođenja evra se dešava na dan kada je Slovenija, pre 15 godina, doživela međunarodno priznanje Evropske zajednice, odnosno današnje Evropske unije, podsetio je slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel, dodavši da je Slovenija tokom tih 15 godina uspela da se priključi EU, NATO i uvede evro.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"ROVINJ" ZAINTERESOVAN ZA PODGORICU
Izvor:FoNet

Podgorica -- Najveći hrvatski proizvođač cigareta Tvornica duhana Rovinj zainteresovana je za privatizaciju Duvanskog kombinata Podgorica.

Kao uslov učešća na tenderu Hrvati su naveli da država "treba da dovede u normalne okvire" sivo tržište cigareta.

Prema podacima Agencije za duvan, legalna godišnja prodaja cigareta u Crnoj Gori iznosi 900 tona, a procene su da će još oko 450 tona biti plasirano na sivo tržište.

Predstavnici holdinga Adris, u čijem sastavu posluje TDR, bili su članovi hrvatske delegacije, na čelu sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom i predsednikom Hrvatske gospodarske komore Nadanom Vidoševićem, koja je prošle sedmice posetila Podgoricu.

Oni su preneli crnogorskoj vladi zainteresovanost za učestvovanje u predstojećoj privatizaciji podgoričke kompanije, pod uslovom da, kako su u nezvaničnim kontaktima naveli, država dovede u normalne okvire sivo tržište cigareta.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

844 NOVA INVESTITORA U 2006.
Izvor:Nezavisne novine

Banjaluka -- Na tržište kapitala Republike Srpske prošle godine su stigla nova 844 inostrana investitora iz 23 države.

Time se ukupni broj stranaca koji trguju na Banjalučkoj berzi povećao na 2.965, a inostrani ulagači su u 2006. godini kupili akcije u vrednosti od 74,3 miliona evra, odnosno 38 odsto od ukupnog prometa, dok su prodali akcije u vrednosti od 43,5 miliona evra ili 22 odsto.

"Značajno veća vrednost kupovine akcija u odnosu na prodaju pokazuje dugoročan pristup inostranih investitora", kaže Darko Lakić, stručni saradnik u Banjalučkoj berzi.

Najveći promet su po tradiciji ostvarili investitori iz zemalja bivše Jugoslavije, predvođeni Slovencima koji su kupili akcije u vrednosti od 37 miliona evra. Slede ih ulagači iz Hrvatske sa prometom od 16,4 miliona evra, Srbije i Crne Gore sa 7,5 miliona, Kipra 3,4 miliona, Litvanije tri miliona, Švajcarske 1,6 miliona, Lihtenštajna 1,5 miliona i Austrije sa jednim milionom evra.

Prošle godine su se po prvi put pojavili investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Ukrajine i karipskih ostrva. Njima se mogu dodati i državljani Andore i Albanije, koji su u Centralnom registru otvorili vlasničke račune, ali nisu trgovali na Banjalučkoj berzi.

Jasminka Đukić, direktor Centralnog registra hartija od vrednosti RS, kaže da podaci u prometu inostranih investitora pokazuju da je Republici Srpskoj prepoznata kao tržište koje donosi značajne prinose.

"To je rezultat celog niza aktivnosti, kao što su dobro postavljena i potpuna regulativa od samog formiranja tržišta, postojanje Centralnog registra kao institucije koja garantuje sigurnost vlasništva, a obračun i poravnanje vrši na bazi multilateralnog netinga uz postojanje Grantnog fonda", navodi Đukićeva. Ona dodaje da su ulogu u afirmisanju tržišta odigrali i pristup informacijama preko portala tržišta kapitala i međunarodna konferencija Banjalučke berze.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"AMAN" PREUZIMA "SVETI STEFAN"
Izvor:Vijesti

Podgorica -- Sve spremno za potpisivanje ugovora o izdavanju u zakup Svetog Stefana, Miločera i Kraljičine plaže.

Ugovori o izdavanju u zakup hotela „Sveti Stefan”, „Miločer” i „Kraljičina plaža” singapurskoj kompaniji "Aman" rizorts trebalo bi da budu potpisani danas.

"Aman" će preuzeti upravljanje hotelima koji su u vlasništvu HTP Budvanske rivijere i države, saopšteno je iz Ministarstva turizma.

Godišnji zakup u periodu rekonstrukcije hotela, u koju će prema ugovoru biti uloženo najmanje 40 miliona evra, biće 1,95 miliona evra. U prvoj godini poslovanja zakup za tri objekta iznosiće 2,1 milion, a takođe će biti usklađivan sa stopom inflacije, a u zavisnosti od uspešnosti poslovanja biće i veći, jer je vezan za prihod.

"Aman" će preuzeti i 220 zaposlenih od kojih je 186 u popularnom “Svecu” i “Miločeru”. Ova dva hotela su vlasništvo Budvanske rivijere, a “Kraljičina plaža” državno.

“Kraljičina plaža” će biti srušena i na isto mesto će biti izgrađen novi luksuzni hotel. Svi objekti će nakon perioda zakupa opet biti vraćeni pod upravu Budvanske rivijere i države.

Budvanska kompanija će samo od zakupnine za “Sveti Stefan” i “Miločer” prihodovati dovoljno za isplatu između šest i sedam mesečnih bruto plata za zaposlene koji će ostati u kompaniji.

”Sigurni smo da se radi o izvanrednom poslu, kojim smo obezbedili prisustvo najprestižnijeg svetskog brenda u turizmu u Crnoj Gori. Imidž i struktura gostiju Aman rizortsa je od nemerljive važnosti za dalji razvoj turizma u cilju stvaranja održive visokokvalitetne turističke destinacije u svetskim razmerama”, navodi se u saopštenju.

U Ministarstvu turizma ocenjuju da je finansijski aspekt aranžamana vrlo povoljan. Navodeći cenu za zakup koja će se usklađivati sa stopom inflacije i prihodima, kao i predviđene investicije, iz tog ministarstva tvrde i da će “neto sadašnja vrednost prihoda Crne Gore biti oko 108 miliona evra, a zakupca oko 112 miliona”.

“Na ovaj iznos treba dodati i sve poreze i vanpansionsku potrošnju koja će se ostvarivati”, kažu u Ministarstvu, uz napomenu i da će prava svih 220 zaposlenih u hotelima biti potpuno zaštićena.

Budvanska rivijera ulazi u još jedan međunarodni aranžman i to sa austrijskom investicionom grupom Soravia. Sa Soraviom će se zajednički investirati u hotel “Slovenska plaža”, a na zemljištu Budvanske rivijere na obali gradiće se novi ekskluzivni hotel.

Trenutno u svom vlasništvu, budvanska rivijera, pored “Slovenske plaže”, “Svetog Stefana” i “Miločera”, ima i hotele “Aleksandar”, “Palas”, “Kastel Lastra”, a očekuje se i da “Mogren” bude vraćen pod njihovo okrilje.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

NA ŽABLJAKU TRI HILJADE TURISTA
Izvor:FoNet

Žabljak -- Po procenama turističkih radnika na Žabljaku više od tri hiljade turista uživa u ovoj snežnoj oazi.

Činjenica je da na Žabljaku boravi više turista nego ikada ranije, kao i da većina planinskih centara i Srbije i Crne Gore trenutno nema snega.

Međutim, uz zadovoljstvo zbog snega, gosti Žabljaka se žale na oskudan zabavni život.

Gosti su, kako navode, zadovoljni stanjem puteva, smeštajem u hotelima i odnosom turističkih radnika i meštana.



SVET

BLAGI SKOK CENA NAFTE U SVETU
Izvor:Beta

Singapur -- Nafta je poskupela na iznad 53 dolara za barel gurana izveštajima da će OPEK pokušati da preokrene pad cena.

Laka američka nafta za februarske isporuke skuplja je 26 centi i prodaje se za 53,25 dolara za barel. U Londonu, severnomorski Brent je skočio za 44 centa, na 53,39 dolara.

Članice OPEK-a nisu odlučile da li da sazovu vanredno okupljanje. Ako kartel objavi novo smanjenje produkcije petroleja, kao dodatak novembarskoj odluci o smanjenju proizvodnje za 1,2 milion barela dnevno i još 500.000 barela na dan od 1. februara - cena bi verovatno porasla, kažu analitičari.

Tržište energije teško održava cene u poslednje vreme uprkos činiocima koji su u prošlosti vodili u poskupljenja - visokoj napetosti na Bliskom istoku, povećanoj svetskoj potražnji, jačanju nasilja u Nigeriji i mogućem novom smanjenju produkcije OPEK-a.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

TRGOVINSKI PREGOVORI SAD I J.KOREJE
Izvor:Beta

Seul -- Sjedinjene američke države i Južna Koreja su počele novu rundu pregovora o slobodnoj međusobnoj trgovini.

Do sada je postignut mali pomak ka dogovoru, koji će, ako bude potvrđen, biti najveći za SAD od kako je 1993. godine zaključen Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini.

Poslednja runda pregovora nije uspela da savlada brojne prepreke, uključujući zahtev Seula da Vašington promeni svoje antidampinške zakone i zaštitu patenata američkih fabrika lekova. Druga sporna pitanja uključuju automobile i poljoprivredu.

Sporazum bi srezao carine i druge prepreke u razmeni robe i usluga dve države, koje su prošle godine poslovale za 72 milijarde dolara, uz višak na južnokorejskoj strani od 16 milijardi dolara.

Južna Koreja je deseta najveća privreda sveta i sedmi najveći trgovinski partner SAD, u koje je izvezla 709.000 automobila, a uvezla 5.500 u prošloj godini. Gotovo trećina južnokorejskog izvoza motornih vozila ide na američko tržište.

Južna Koreja je drugi najveći izvoznik mobilnih telefona i drugih bežičnih komunikacionih naprava. Najveći sektor za američki izvoz su poluprovodnici u vrednosti od 5,7 milijardi dolara, iza kojih slede delovi za avione.

Prosečna južnokorejska uvozna carina je 7,2 procenta, daleko iznad američkog proseka od 1,2 odsto, dok su južnokorejske carine na poljoprivredne proizvode 52 odsto.

Južnokorejski seljaci i aktivisti organizovali su brojne burne i nasilne proteste protiv otvaranja svog poljoprivrednog tržišta. U slučaju postizanja sporazuma, američki izvoz hrane u Južnu Koreju bi se udvostučio, što bi koštalo posla 130.000 ljudi, tvrdi Korejski institut za poljoprivredu.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KINU POSETILO 124 MILIONA TURISTA
Izvor:Beta

Peking -- Kina je na turizmu 2006. zaradila 33,5 milijardi dolara i postala šesta zemlja na svetu po ostvarenoj zaradi u toj oblasti.

Oko 124 miliona turista posetilo je Kinu u 2006., podaci su Kineske nacionalne administracije za turizam, iako se pretpostavlja da su mnogi od njih stanovnici Hongkonga i Makaa koji često prelaze unutrašnju granicu.

Broj turista iz Japana, Južne Koreje i jugoistočne Azije povećao se 2006. godine, a zabeležen je i znatno veći broj posetilaca iz Evrope, Severne Amerike i Indije koji su prošle godine obišli Kinu.

"Turizam je postao najveći deo sektora usluga u Kini", navodi se.

Zvaničnici očekuju da će se broj turista povećavati i narednih godina, pre svega zbog Olimpijskih igara, koje će sledeće godine biti održane u Pekingu.

Strane investicije premašle 63 milijarde dolara godišnje

Neposredna strana ulaganja u Kinu, izuzimajući banke i druge finansijske kompanije, povećala su se za pet procenata tokom prošle godine na 63 milijarde dolara, saopštila je vlada u Pekingu.

Ministar trgovine Bo Silai kaže da je ova brojka ozačila preokret u investicionom padu iz 2005. godine. Strana ulaganja su te godine, isključujući banke, bila 60,3 milijarde dolara.

Sa bankama i finansijskim firmama, strana ulaganja u Kinu su 2005. godine iznela 72,4 milijarde dolara, prema ranije saopštenim podacima ministarstva.

SRBIJA

INDIJCI ZA SARADNJU SA IMK-OM
Izvor:Beta

Kruševac -- Indijska kompanija "Larsen & Tuobro" zainteresovana je za saradnju sa kruševačkim IMK "14. oktobar".

Zamenik generalnog direktora firme "Larsen & Toubro" Džajant (Jayant) Damodar Patil je u razgovoru sa poslovodstvom Industrije mašina i komponenata "14. oktobar" rekao da je cilj posete da se sagledaju mogućosti kruševačkog preduzeća kako bi unutar te kompanije moglo da se razgovara o daljoj saradnji ili eventualnom učestvovanju u privatizaciji.

"Tokom obilaska vaših pogona videli smo da posedujete solidnu tehnologiju, neophodnu za proizvodnju", rekao je Patil.

Kompanija "Larsen & Tuobro" se bavi teškom industrijom, zapošljava 28.000 radnika, prošle godine je ostvarila promet od 3,3 milijarde dolara, a njena procenjena vrednost na berzi iznosi oko sedam milijardi dolara.

Ambasador Indije u Srbiji Adžaj Svapur (Ajay Swapur) je podsetio da dve zemlje dugo neguju bliske odnose, da postoji dobra volja i uzajamno razumevanje, te da saradnju, koja je zbog brojnih okolnosti proteklih godina bila na nižem niovu u narednom periodu, treba unaprediti.

"Na nivou vlada su potpisani sporazumi, poput Ugovora o zaštiti interesa, a na biznismenima je da prednosti tih ugovora iskoriste" rekao je Svapur nakon razgovora sa poslovodstvom IMK "14. oktobar" i predstavnicima lokalne samouprave.

IMK "14. oktobar", koji zapošljava 2.170 radnika, poslednje je kruševačko preduzeće pred kojim je tenderska privatizacija.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"HENKEL" GRADI FABRIKU U INĐIJI
Izvor:B92

Inđija -- Kompanija “Henkel” uložiće u naredne tri godine 5,2 miliona evra u izgradnju nove fabrike u Inđiji i zaposliti 60 radnika.

Agencija za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA) dodelila je za taj projekat 150.000 evra pomoći za podsticanje investicija iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), saopštila je ta Agencija.

Projekat Henkela, poznatog svetskog proizvođača u oblasti lične higijene, kućne hemije, adheziva i lepkova za tretman površina, podrazumeva izgradnju fabrike građevinskih adheziva na teritoriji opštine Inđija.

Takođe, Henkel planira da u 2008. započne izgradnju fabrike za proizvodnju tečnih maltera, navodi SIEPA i ističe da ta kompanija sav repromaterijal nabavlja u Srbiji, od domaćih dobavljača.

Fabrika, čija je izgradnja počela u oktobru 2006. godine, počeće da radi u prvoj polovini ove godine, njen godišnji kapacitet biće 100.000 tona lepka, a proizvodiće praškaste materijale za završne radove u građevinarstvu i gotove dekorativne maltere, saopšteno je iz "Henkela"

Inače, na kraju drugog ciklusa dodela subvencija za investicije, SIEPA je odlučila da u četiri strana i šest domaćih preduzeća uloži ukupno 3,4 miliona evra čime će se otvoriti 1.627 novih radnih mesta.

U prvom ciklusu dodeljeno je 7,2 miliona evra za četiri preduzeća, za 3600 novih radnih mesta, navodi se u saopštenju.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

NOVA POLITIKA ZA DUVAN
Izvor:Beta

Beograd -- Sistem zaštite proizvodnje duvana u Srbiji mora se uskladiti i sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije.

Ministarstva finansija i ekonomskih odnosa sa inostranstvom trebalo bi da do kraja sledeće sedmice urade novi predlog ekonomske politike države prema proizvodnji duvana i cigareta, najavljeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Na sednici Grupacije PKS proizvođača i prerađivača duvana, državni sekretar Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Vlatko Sekulović je kazao da Srbija neće ratifikovati Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja jugoistočne Evrope (CEFTA) dok se ne definiše politika države prema duvanu.

Sekulović smatra da bi trebalo promeniti Zakon o duvanu, koji nije dao očekivane efekte povećanja proizvodnje, ali i o akcizama, te naći modele zaštite, najverovatnije, kroz podsticaj proizvodnje duvana putem premija.

On je istakao da Srbija, sa četiri velike fabrike duvana, ne može da bude zadovoljna izvozom duvana od osam miliona dolara za devet meseci prethodne godine i istovremenim uvozom od preko 68 miliona dolara.

Hrvatska, koja ima samo jednu fabriku cigareta, u 2005. godini imala je zaradu od izvoza duvana i proizvoda od duvana u iznosu od 125 miliona dolara, što je 12 puta više od Srbije, naveo je Sekulović.

Prema podacima PKS, prošle godine u Srbiji je proizvedeno 6.110 tona duvana, što je na nivou proizvodnje iz 2005. godine, ali i tri puta manje nego početkom 90-ih godina prošlog veka.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLABA PONUDA HARTIJA OD VREDNOSTI
Izvor:Beta

Beograd -- Za razvoj finansijskog tržišta u Srbiji potrebna bolja ponuda kvalitetnih hartija od vrednosti, posebno akcija javnih preduzeća

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić rekao je da država što pre treba da objavi kako će privatizovati preostale udele u bankama i osiguravajućim kućama, pogotovo u Poštankoj štedionici, Komercijalnoj banci i Dunav osiguranju.

"Promena vlasničke strukture ne znači da država mora da prodaje sav svoj udeo, jer postoji mogućnost da se zadrži deo učešća", ukazao je Jelašić na skupu koji je organizovala Privredna komora Srbije.

Finansijski konsultant Zoran Jeremić je predložio da se u postupku privatizacije Naftne industrije Srbije (NIS) primene iskustva zemalja u okruženju.

"Od načina prodaje NIS-a u dobroj meri će zavisiti zbivanja na finansijskom tržištu Srbije", upozorio je Jeremić i naveo da bi bilo dobro da država proda građanima deo akcija u toj kompaniji i u Dunav-osiguranju.

Na razvoju finansijskog tržista, kako je rekao, povoljno bi uticalo i usmeravanje dela štednih uloga građana u kupovinu hartija od vrednosti, preko investicionih fondova, ali oni još u Srbiji nisu osnovani.

"Investitori u Srbiji su za sada zainteresovani za kupovinu akcija koje im najbrže donose veliki profit, kao što su akcije banaka, i za njih nisu primamljive akcije firmi", rekla je izvršni direktor "Tigra" iz Pirota Jelana Petković.

Ona je navela da su neusaglašeni propisi i komplikovana procedura smetnja javnoj ponudi akcija kompanija.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

USKORO TENDER ZA BIP?
Izvor:Beta

Beograd -- Protest malih akcionara Beogradske industrije piva odložen, tender za prodaju BIP-a već tokom sledeće nedelje, kažu u Agenciji.

Zakazani protest malih akcionara BIP-a odložen je, jer je Agencija za privatizaciju dala garanciju da će do 26. januara objaviti tender radi prodaje te pivare.

"Početak godine je idealno vreme za privatizaciju jedne pivare i svako odlaganje tendera i prvobitna namera Agencije za privatizaciju da se raspiše posle formiranja nove vlade, a prodaja okonča u maju odvelo bi BIP direktno u stečaj", rekao je član predsedništva Udruženja "Mali akcionar" Slavko Šolak.

On je dodao da su predstavnici malih akcionara sa direktorom Agencije za privatizaciju Vladimirom Galićem istakli da najavljeni protest nema političku pozadinu, već je akcionare rukovodio ekonomski interes i želja da se BIP zbog prolongiranja novog tendera spase od propadanja.

"Do kraja prošle godine trebalo je da bude raspisan drugi tender za prodaju kapitala BIP-a, ali je to odloženo najpre zbog izbora novog direktora Agencije za privatizaciju", rekao je član Udruženja akcionara "Mali akcionar" Radmilo Đurić.

Agencija je neobjavljivanje tendera 10. oktobra 2006. obrazložila time što 0,84 odsto akcija nije uknjiženo u Centralni registar, a kada je i to u decembru "odrađeno", u Agenciji je 11. januara ove godine rečeno da će tender za BIP zbog parlamentarnih izbora biti objavljen krajem februara ili početkom marta, dodao je Đurić.

Prvi javni poziv za učešće na tenderu za prodaju kapitala BIP-a, kako je podsetio, bio je objavljen u decembru 2004., da bi krajem aprila 2005. bio proglašen neuspešnim.

U međuvremenu, preduzeće je konsolidovano, dug prema državi je izmiren, a 860 radnika je otišlo iz firme uz otpremninu, tako da sada BIP ima 920 radnika, ali mu nedostaju obrtna sredstva, kazao je Đurić.

Na tenderu se prodaje samo državni kapital koji iznosi 53 odsto, s tim što ponuđač ima obavezu da i malim akcionarima ponudi otkup akcija po istoj ceni.

Na spekulacije u javnosti da je na BIP "oko bacio" vlasnik kompanije "Invej" Predrag Ranković Peconi u Udruženju malih akcionara kažu da je član menadžmenta Inveja Dejan Stanković dolazio u BIP nudeći otkup jednog dela akcija.

Stav malih akcionara je, kako je naveo Šolak, da će prodati samo čitav paket akcija. Mali akcionari su vlasnici 47 odsto BIP-a, od čega Udruženje "Mali akcionar" ima 25 odsto.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DRŽAVA PLAĆA 240.000 GODINA STAŽA
Izvor:Dnevnik

Novi Sad -- Penzijski fond zaposlenih je iz budžeta dobio oko osam milijardi dinara, kojima je "povezan" staž za oko 120.000 ljudi.

Tim novcem je plaćeno oko 240.000 godina rada, pa ispada da je država zaposlenima i penzionerima po tom osnovu prosečno platila po dve godine staža, piše Dnevnik

Zakonski rok za donošenje rešenja o pravu na povezivanje radnog staža istekao je, a svi koji su na vreme podneli zahtev Penzijskom fondu zaposlenih i do sada nisu dobili odgovor, mogu mu se nadati do kraja ovog meseca.

Rešenja su, prema tvrdnjama direktora Sektora za penzijsko osiguranje Mirjane Mirkov, sa nekim malim izuzecima doneta, ali još uvek nije urađena njihova kontrola i zbog toga i nisu poslata na adrese onih koji su zahtev podneli još u januaru prošle godine.

Zahteve za povezivanje staža podnelo je 360.000 radnika, ali je bilo puno neosnovanih i nepotpunih prijava, bez ikakve dokumentacije i bez dokaza o prijavi i odjavi osiguranja, što je službi Fonda Penzijsko invalidskog osiguranja oduzelo mnogo vremena.

Pored toga, neka preduzeća više ne postoje, niti ima načina da se dođe do potrebnih podataka, dok su druga, opet, otišla u stečaj, a Fond PIO nema adrese radnika da utvrde za koji period im doprinos nije uplaćen.

U Fondu PIO naglašavaju da će se prave razmere neplaćanja doprinosa znati tek kad se sve sabere, a samo na području centralne Srbije doneto je oko 17.800 rešenja kojima su odbačeni zahtevi ili je obustavljen postupak.

Mirkov je, međutim, upozorila da se u mnogim firmama ni sada doprinosi ne uplaćuju, a da je tim radnicima, kojima su rupe u stažu nastale posle 2003. godine, jedino preostalo da, ako mogu, sami plate doprinos, pa da posle traže od poslodavaca da im to nadoknadi.

U svakom slučaju, kad radnici i penzioneri dobiju prvo rešenje o pravu na uplatu doprinosa, imaju 15 dana vremena da odustanu ako procene da će im to umanjiti buduću penziju, imajući u vidu da država plaća doprinose na minimalac.

U Fondu PIO napominju da su to činili uglavnom oni koji su već u penziji, jer je svima koji su imali visoke zarade bilo isplativije da se jednostavno oproste od tog staža.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

REGIONALNI CENTAR RED HAT-A U VRŠCU
Izvor:Beta

Beograd -- Američka softverska kompanija "Red het" (Red Hat) otvoriće predstavništvo u Beogradu i regionalni centar za podršku u Vršcu.

Potpredsednik kompanije Verner Noblih je, u razgovoru sa ministrom nauke i zaštite životne sredine Aleksandrom Popovićem, rekao da će centar u Vršcu opsluživati korisnike iz deset zemalja u regionu.

Dodaje se da je ”Red het” lider u ”razvoju, distribuciji i podršci za softver sa otvorenim kodom", koji je baziran na Linuks operativnom sistemu.

"Otvaranje predstavništva na teritoriji Srbije je jasan pokazatelj da će softver sa otvorenim kodom biti znatno dostupniji domaćim korisnicima", piše u saopštenju, u kom se kaže i da su razmotrene mogućnosti saradnje "Red heta" i Vlade Srbije u oblasti razvoja informacionog društva, pre svega na povećanju računarske pismenosti kroz posebne uslove korišćenja softvera i usluga te kompanije.

"U Strategiji razvoja informacionog društva u Srbiji, koju je Vlada usvojila 5. oktobra 2006. godine definisani su ciljevi razvoja informacionog društva i plan njihovog ostvarivanja, koji podrazumevaju intenzivnu primenu informaciono-komunikacionih tehnologija na različitim nivoima državne uprave, javnih servisa, zdravstva i elektronskog poslovanja", dodaje se u saopštenju.

Strategija predviđa unapređenje i razvoj informaciono-komunikacione infrastrukture Srbije, a jedan od preduslova za uspešno postizanje ciljeva stategije je i razvoj i primena softvera sa otvorenim kodom, naročito u javnom, naučnom i obrazovnom sektoru.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PREDUZEĆE KUPLJENO ZBOG IMENA
Izvor:Beta

Šabac -- Šabačko građevinsko preduzeće Izgradnja prodato je "Kompaniji Jovanović" za 2,1 miliona dinara.

Ova kompanija iz Šapca prethodno je u martu 2006. godine za 42 miliona dinara kupila i imovinu "Izgradnje".

U "Kompaniji Jovanović" naglašavaju da je Izgradnja kupljena zbog imena, kao brend, bez obaveza ka drugim preduzećima i radnicima, a kupovina Izgradnje kao pravnog lica bila je neophodna da bi se nastavili početi građevinski radovi nasleđeni kroz privatizaciju.

Među imovinom koju je novi vlasnik kupio su 2.360 kvadratnih metara poslovnog prostora u centru Šapca, hektar zemljišta u gradskoj zoni, fabrika betona i započeti stambeni objekti.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


PTT KUPIO VOJNI KOMPLEKS U ZEMUNU
Izvor:Danas

Beograd -- Vojni kompleks u Ugrinovačkoj ulici u Zemunu prodat je, posle odluke Vlade Srbije, Javnom preduzeću PTT Srbija, piše Danas.

Za sada nije poznato za koliko je prodat atraktivan vojni kompleks površine 5,7 hektara u Zemunu, ali je ranije objavljeno da je njegova vrednost oko 300 miliona dinara.

Danas saznaje i da će zgrada Vojno-tehničkog instituta (VTI) u Katanićevoj ulici uskoro biti u vlasništvu EPS-a i da je to definitivna odluka doneta posle dogovora EPS-a i Ministarstva odbrane Srbije.

Prodaja te zgrade, procenjene vrednosti od oko 25 miliona evra, je pokušana pre dve godine kada je zainteresovana bila američka firma "Meridijan houms", kojoj je trebalo da bude data kao "avans" za završetak 394 stana na Bežanijskoj kosi. Vrednost objekta je tada bila procenjena na oko 16 miliona evra, ali je zbog sumnji u procene i insistiranja tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića taj tender poništen.

Beogradski dnevnik podseća da je Vlada Srbije u junu ove godine usvojila Master plan kojim se predviđa da 447 vojnih kompleksa bude prodato javnim nadmetanjem ili uz naknadu ustupljeno budžetskim korisnicima i lokalnim samoupravama. U okviru tog plana, nalazi se osam aerodroma, 35 klubova Vojske, 52 kasarne i sedam sportsko-turističkih centara.

Mada se ranije govorilo o basnoslovoj vrednosti vojne imovine od čak nekoliko milijardi evra preliminarna procena Poreske uprave je da svih 447 lokacija iz Plana vredi oko milijardu evra, piše Danas.



REGION

KROACIJA ERLAJNS REGIONALNI LIDER
Izvor:B92, Poslovni.hr

Najveće avionske kompanije u regiji su u 2006. ponovo zabeležile rast broja putnika u odnosu na godinu ranije.

Jat Ervejz je prevezao 1,2 miliona putnika, hrvatska kompanija Kroacija Erlajns 1,6 miliona, slovenačka Adria Ervejz milion putnika, dok je crnogorski Montenegro Erlajns zabeležio pad sa 423 hiljada putnika.

Srpski nacionalni prievoznik Jat je prošle godine prevezao 1,2 miliona putnika, što je 17 odsto više nego godinu pre. Popunjenost kabine je u 2006. godini iznosila 58 odsto, što je dva odsto više nego godinu ranije.

Prevoz robe je manji za četiri procenta i iznosio je 3.556 tona, dok je prevezeno 689 tona pošte. U kompaniji kažu da je tokom 2006. godine realizovano 20.918 operacija aviona, što je 16 odsto više nego godinu pre. Redovnost prometa iznosila je 67 odsto, s tim da je razlog kašnjenja uglavnom bilo čekanje aviona s prethodne linije.

Iz Kroacija Erlajnsa navedeno je da je ta kompanija 2006. godine prevezla 1,6 miliona putnika, jedan odsto više u odnosu na 2005. Prosečna popunjenost putničke kabine je iznosila 62 odsto. Hrvatski avioprevoznik je zakazao u prevozu tereta sa 3.536 tona robe i pošte, odnosno deset odsto manje u odnosu na 2005. godinu.

S obzirom na finansijske rezultate u prvih devet meseci prošle godine prema kojem je ostvarena neto dobit od 707 hiljada evra, što je za 25,2 odsto više od dobiti u istom periodu prošle godine, može se očekivati da će kompanija godinu ipak završiti pozitivno.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MOL GRADI GEOTERMALNU ELEKTRANU
Izvor:Poslovni.hr

MOL će graditi prvu geotermalnu elektranu na području srednje i istočne Evrope, kapaciteta od dva do pet MW električne energije.

Geotermalna elektrana, u Zali u jugoistočnoj Mađarskoj, biće završena 2008. godine. Procenjuje se da će projekat koštati oko 20 miliona dolara i da će postati profitabilna već za deset godina.

Gradnja geotermalne elektrane značiće i otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo, a gradnjom puteva do izvora će se poboljšati i lokalna infrastruktura.

"Odluka o lokaciji, izgradnji i tipu elektrane doneta je nakon što je dokazano da je moguće koristiti i vratiti korišćenu i ohlađenu termalnu vodu u vodonosni sloj, što je najbolje moguće rešenje za zaštitu okoline", kaže Atila Kujbus, vođa projekta i dodaje da "nameravamo višekratno koristiti toplu vodu koja odlazi iz elektrane, što ponovo povećava produktivnost, a samim tim i zaštitu okoline".

Najveći izazov sa kojim se suočavaju autori projekta je nedostatak odgovarajućeg primera, jer na području srednje i istočne Evrope nema geotermalnih elektrana. Do sada su se podizale uglavnom u blizini aktivnih vulkana, ali stručnjaci danas smatraju da karpatski bazen takođe ima dobar geotermalni potencijal.

Ova geotermalna elektrana biće veličine manje fabrike, a termalna voda će cevovodom dolaziti iz tri kilometra dubokog izvora. Jednom rashlađena, voda će biti ponovno vraćana u rezervoar, osiguravajući time kruženje i reciklažu geotermalne energije sa minimalnim gubitkom.

Planirano je da snaga postrojenja bude od dva do pet MW električne energije, dok će sistem omogućavati dovoljno toplote za potrebe veće stakleničke farme. Zahvaljujući sistemu kaskada staklenik najpre može da vodu iskoristiti za grejanje, nakon čega će voda ohlađena na 50 stepeni moći da se koristi za centralno grejanje zgrada, pre nego što se ubaci nazad u rezervoar.

Budući da MOL grupa ima hiljade izvora ugljovodonika od kojih oko stotinu potencijalno ima kapacitet proizvodnje termalne vode, procene pokazuju da će biti moguće sagraditi tri do četiri elektrane do 2012. godine, ako se ovakva proizvodnja električne energije pokaže dugoročno isplativom.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

AUSTRIJSKA ŠTEDIONICA U BIH
Izvor:Beta

Beč -- Austrijska štedionica Steiermärkische banka, deo grupe Erste banka, proširila je poslovanje na tržište Bosne i Hercegovine.

Štajermarkiše šparkase je kupovinom 49,49 odsto ABS banke Sarajevo postala njen najveći akcionar, saopštila je Erste banka.

ABS banka Sarajevo je specijalizovana za privatne klijente i poslovanje sa malim i srednjim preduzećima i ima najgušću mrežu filijala u BiH. Krajem oktobra 2006. imala je bilansnu sumu od 96 miliona evra.

U saopštenju se navodi da dobit koju ABS banka bude ostvarila u narednim godinama neće biti isplaćena nego reinvestirana, kao i da štedionica, kao sledeći korak, planira da počne s poslom lizinga u BiH.

Štajermarkiše šparkase je deo grupe austrijskih štedionica koja u Austriji, istočnoj i jugoistočnoj Evropi pruža usluge za 15 miliona klijenata.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

”ODREDITI CENU STRUJE ZA ŽELJEZARU”
Izvor:Beta

Nikšić -- Udruženje manjinskih akcionara EPCG traži da se odredi tarifa po kojoj će novi vlasnik Željezare kupovati struju od EPCG.

Predsednik Udruženja Vasilije Miličković optužio je Vladu i Agenciju za prestrukturiranje privrede i strana ulaganja da su odlukama i pritiscima, kao i određivanjem cene struje ispod cene koštanja, ozbiljno prekršili Zakon o energetici.

Te institucije krše Pravilnik o tarifama za električnu energiju za koji nisu nadležne, kaže Miličković, koji tvrdi da niko iz Borda direktora i menadžmenta Elektroprivrede Crne Gore neće prihvatiti štetan ugovor prema kom strateškom partneru Željezare treba pokloniti struju.

On je članovima Vlade poručio da za buduće privatizacije Željeznice, Luke Bar, Plantaža i drugih preduzeća "zaborave struju i EPCG u bilo kakvim kombinacijama". "To treba da radi, prema Zakonu, Regulatorna agencija za energetiku, jer u suprotnom ćemo biti prinuđeni da se obratimo državnom tužiocu i pravosudnim organima kako bismo zaštitili svoji imovinu i prava", rekao je Milićković i upozorio da je "politička ekonomija kada partija na vlasti, ne pitajući ni proizvođača ni kupca, odredi cenu struje od 2,5 centa za kilovat sat, koja je ispod cene koštanja za petogodišnji period, i tri puta niža od tržišne".

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PRVA PETOLETKA PRODATA NA TENDERU
Izvor:Beta

Bijelo Polje -- Fabrika namenskih proizvoda Prva petoletka prodata je na petom međunarodnom tenderu za 1,651 milion evra.

To crnogorsko preduzeće u stečaju prodato je podgoričkom preduzeću Hektas, po dvostruko nižoj ceni od tražene na prvom tenderu sredinom prošle godine, rekao je stečajni sudija bjelopoljskog Privrednog suda Zoran Ašanin.

Kupac će, nakon isplate u roku od deset dana, postati vlasnik nekoliko pogona za proizvodnju vojne opreme, koju je moguće prilagoditi civilnim potrebama, kao i 32.813 kvadratnih metara zemljišta, dok kupac nema obaveza prema radnicima.

"Radnici se mogu namiriti jedino ako se Vlada Crne Gore, koja je vlasnik 87 odsto akcijskog kapitala te firme, odrekne u njihovu korist svojih obezbeđenih potraživanja", rekao je Ašanin.

Radnici Prve petoletke tvrde da imaju garanciju bivšeg ministra ekonomije Predraga Boškovića da će im "od prodaje biti isplaćene zaostale zarade i po 5.000 evra kao manjinskim akcionarima".



SVET

RUSI NUDE SLAVNE BRENDOVE VOTKE
Izvor:Komersant

Moskva -- Rusko ministarstvo za privredni razvoj ponudiće tržištu poznate brendove ruske votke poput Moskovskaje, Ruskaje i Stoličnaje.

Ipak, potencijalni kupci ne bi postali njihovi vlasnici, već bi samo stekli pravo korištenja svetski poznatih imena, pa se time i pravnim problemima objašnjava slabije interesovanje za čuvene brendove.

Spomenuti brendovi votke su u vlasništvu ruskog državnog preduzeća Sojuzplodoimport i opterećeni su mnogobrojnim pravnim tužbama u inostranstvu i moraju da povrate izgubljenu slavu koju su imali na tržištu bivšeg komunističkog bloka.

Sojuzplodoimport je izgubio čak 13 od 16 važnih suđenja u inostranstvu čiji je cilj bio da povrati rusko vlasništvo nad tim brendovima ruskog nacionalnog alkoholnog pića. Prodavac brendova, rusko ministarstvo za ekonomski razvoj očekuje kako bi neki od potencijalnih kupaca ušao u partnerski odnos s ruskom vladom.

Votka je najuspešniji ruski izvozni proizvod, a u Velikoj Britaniji njena prodaja raste po stopi od 5,5 odsto godišnje i procenjuje se da bi u sledećih nekoliko godina mogla da pretekne čak i domaći viski. Inače, evropsko tržište alkoholnih pića godišnje vredi više od četiri milijarde evra, a na području čitave Evropske unije proda se 16 miliona hektolitara vina, a u industriji je zaposleno više od 50 hiljada ljudi.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

HONGKONG NAJSLOBODNIJA EKONOMIJA
Izvor:Beta

Hongkong je proglašen najslobodnijom ekonomijom na svetu u trinaestoj uzastopnoj godini, dok je Singapur na drugom mestu.

Naredna mesta na vrhu liste redom zauzimaju Australija, SAD i Novi Zeland, piše u pregledu 157 država fondacije Heritidž i njujorškog Vol Strit Žurnala.

Dve privrede koje se najbrže razvijaju na svetu, Indija i Kina, rangirane su pri dnu, na 104, odnosno 119. mestu. Kina je sputana nedostatkom slobode u ulaganjima, slabim finansijskim institucijama i lošim pravosuđem koje nedovoljno štiti vlasnička prava.

Najmanje ekonomskih sloboda ima u Libiji, na Kubi i Severnoj Koreji, tim redom, kaže studija zasnovana na deset činioca, uključujući vlasnička prava, slobodu investiranja i finansijske slobode.

Hrvatska je na 109 mestu, a Rusija na 120. poziciji. Estonija je na zavidnom 12. mestu, Češka je 31, Slovačka 40, Slovenija 58, dok je Bugarska rangirana kao 62. Albanija je na 67. mestu, ispred Makedonije na 77, Poljske na 87 i Grčke koja po ekonomskim slobodama zauzima 94. mesto. Srbija, uz Irak i Sudan, nije rangirana.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

IMPERIAL: 10 MILIJARDI € ZA ALTADIS
Izvor:Pincom.biz

Britanska kompanija Imperial Tobako, sprema se da ponudi deset milijardi evra za preuzimanje špansko-francuskog Altadisa.

Imperial Tobako, četvrti proizvođač cigareta po veličini na svetu, traži od svojih savetnika da pripreme teren, i da će ponuda biti prijateljskog karaktera. Kompanija je nedavno povećala udeo u cigaretama Davidoff, a glavna tržišta su mu Velika Britanija, Irska i Nemačka.

Imperial, čija je vrednost procenjena na 21,2 milijardi evra, je pokazao interes za preuzimanje Altadisa, vlasnika brendova Fortuna, Nobel i Fine i proizvođača vrhunskih cigara Kohiba i Montekristo nakon što je se odlučio na konsolidaciju sektora.

Jedan od izvora upoznatih sa poslovanjem kompanije je izjavio kako je Imperialova uprava uverena da je ova prilika "neodoljiva" i da se nipošto ne sme propustiti. Kompanija je prošlog novembra izjavila kako namerava da proširi svoju "geografsku bazu" i da će širom sveta nastaviti da traži "unosne akvizicije".

"Mi smo akvizicijska kompanija i nastojimo da realizujemo što više poslova", izjavio je portparol Imperiala Aleks Parsons, ali je odbio da komentariše navode o preuzimanju.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ISTOČNA AZIJA U TRGOVINSKOJ ZONI
Izvor:seebiz.net

Cebu -- Istočnoazijske zemlje moraju da formiraju zonu slobodne trgovine da bi ostale konkurentne i osigurale stabilnost i prosperitet.

Predsednik Azijske banke za razvoj Haruhiko Kuroda kaže da bi istočna Azija mogla da bolje upotrebi svoje ekonomske rezultate kroz jačanje regionalne saradnje u sektoru usluga, trgovine, ulaganja i finansija.

Kuroda je predstavnicima 16 azijskih zemalja, okupljenim na samitu zemalja Aseana na Filipinima, rekao da istočna Azija mora da skicira jasan plan o sklapanju regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini, jer bi bez konkretnih mera konkurentnost regije mogla da oslabi.

Važno je da istočna Azija omogući slobodan prekogranični protok robe, usluga, kapitala i ljudi kako bi ostala konkurentna i sprovela u delo viziju o dugoročnoj stabilnosti i prosperitetu regije, naglasio je Kuroda.

Ministri trgovine 16 zemalja koji su učestvovali u radu samita su postigli dogovor o izradi studije, koja će istražiti mogućnosti sklapanja sporazuma o slobodnoj trgovini. Predložena zona slobodne trgovine obuhvatiće ukupno 3,1 milijardu ljudi, odnosno gotovo pola svetskog stanovništva, a njen ukupni BDP bi iznosio gotovo deset hiljada milijardi dolara.

Чак 12 људи од јутрос - па ово је рекорд : )))

Gde ce ti dusha, statisticaru...

_________________
Ljudi preziru one koji ne uspeju, a mrze one koji se uspnu iznad njih;navikni se na prezir, ako želis mir ili na mržnju ako pristaneš na borbu.
"Derviš i smrt"

SRBIJA

OBUSTAVLJENE ISPORUKE IZ RAFINERIJE
Izvor:Beta

Pančevo -- Kompanija Petrobart Avia saopštila je da joj Rafinerija nafte Pančevo već dva dana ne isporučuje motorni benzin.

Iz te kompanije kažu da je zbog toga ugroženo snabdevanje privatnih benzinskih pumpi u Srbiji. "Kako bismo izbegli da privatne benzinske pumpe u potpunosti ostanu bez motornog benzina, apelovali smo na resorno Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i NIS Petrol da u što kraćem roku obezbede isporuku", piše u saopštenju.

Potpunoj obustavi isporuka je prethodilo ograničenje i skraćenje vremena za utovar benzina u pančevačkoj rafineriji prošle nedelje, kažu u kompaniji Petrobart Avia.

Prema informacijama agencije Beta, isporuka derivata iz Rafinerije se smanjuje ili obustavlja kada zagađenje vazduha u Pančevu benzenom poraste iznad 25 mikrograma te supstance po kubnom metru vazduha u skladu sa odlukom Vlade Srbije da se zbog nepovoljnih metereoloških uslova i porasta zagađenja obustave svi procesi u Rafineriji i Petrohemiji koji bi mogli povećati zagađenje vazduha.

Odluka vlade se odnosi pre svega na punilišta cisterni jer odatle najviše benzena dopire u atmosferu, a jutros je u Pančevu nivo benzena u vazduhu bio 77,3 mikrograma po kubnom metru.

NIS: Nepovoljni meteroološki uslovi

Isporuka motornih benzina iz Rafinerije nafte Pančevo isključivo je uslovljena posebnim režimom rada rafinerije u nepovoljnim meteroološkim uslovima, saopštila je Naftna industrija Srbije, koja dodaje da "ukoliko dođe do smanjene isporuke motornih benzina, ona jednako pogađa prometnike NIS Petrola, kao i treća lica koja uslužno preradjuju naftu kod NIS-a".

"NIS ulaže maksimalne napore kako bi se trajno rešilo pitanje zaštite životne sredine", piše u saopštenju Naftne industrije Srbije.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

GRADI SE SKIJALIŠTE NA RUDNIKU
Izvor:Beta

Rudnik -- Položen kamen temeljac na planini Rudnik za skijalište dužine 1.500 metara čija će izgradnja koštati 1,3 miliona evra.

Ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijević i ministar privrede Predrag Bubalo istakli su tom prilikom da će Rudnik postati turistički centar za okolne gradove i Beograd, i najavili izgradnju hotela i prilaznih saobraćajnica na toj planini.

Polaganjem kamena temeljca počela je prva faza izgradnje skijališta za koje će sredstva biti izdvojena iz Nacionalnog investicionog plana, a prema najavama biće spremno za korišćenje već u sledećoj zimskoj sezoni.

"Rudnik je prava vazdušna banja i ima sve uslove za letnji, zimski i lovni turizam što mora da se iskoristi. Srbija ne može da živi u nekoliko gradova već je važno da se razvija svako mesto gde će mladi ostajati da žive", rekao je Bubalo.

Istaknuto je da će slična skijališta do početka iduće zime biti izgrađena na Goliji i Divčibarama.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KOSOVO: TENDER ZA DRUGOG OPERATERA
Izvor:B92, Beta

Priština -- Na tenderu za drugog operatera mobilne telefonije na Kosovu učestvovaće četiri potencijalna kupca.

Kosovska telekomunikaciona agencija (KTA) saopštila je da na tenderu učestvuju Mobilkom iz Austrije, "Team Kosova", "Kosmocell" i konzorcijum firmi "IPKO net" i Telekoma Slovenije.

Pravni savetnik Kosovske telekomunikacione agencije (KTA) Petrit Drguti izjavio je da su dve ponude odbijene jer su predate posle utvrđenog roka i naveli da postoji mogućnost da i drugi ponuđači nastupaju zajedno sa nekim kompanijama što će se znati kada ponude budu otvorene.

Ovo je druga licitacija za drugog operatera mobilne telelfonije, pošto je prva oglašena nevažećom zbog, kako je obrazloženo, nepoštovanja procedure pri izboru pobednika - kosovsko-slovenačkog konzorcijuma Mobikosa i Mobitela.

Ponude će razmatrati komisije koju čine predstavnici KTA, Vlade Kosova i UNMIK-a. Inače, predstavnici kompanije Telenor su nedavno za B92 izjavili da su odustali od konkursa za dobijanje licence za poslovanje na Kosovu.

Pored toga, Kai Rozenberg, potpredsednik Telenora za odnose sa javnošću je rekao i da ta kompanija do sada nije primila nikakvu tužbu kosovskog PTK (Pošta i Telekom Kosova), koji je kako pišu kosovski mediji, tužio Telenor za štetu zbog navodnog mešanja frekvencija sa njenim mobilnim operatorom Vala.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SPOTOVI NA CNN-U BEZ ZNAKA SERBIA
Izvor:Danas

Beograd -- Spor između TOS-a i agencije Luna prevaziđen uklanjanjem spornog logotipa iz reklamnog spota.

Beogradska filijala američke marketinške agencije Luna TBVA najavila je tužbu protiv Turističke organizacije Srbije (TOS) zbog neovlašćenog korišćenja logotipa Serbia u spotovima o turističkim potencijalima Srbije, koji se odnedavno emituju na programima CNN.

"Pomenuti logotip kreiran je i otkupljen od agencije Luna kao deo promotivnog štampanog materijala TOS i samo u toj formi može se koristiti. To znači da agencija nije dala saglasnost za dodatnu medijsku eksploataciju logotipa", stoji u kratkom obaveštenju agencije Luna.

U TOS-u kažu da su, iako smatraju da ne postoji pravni osnov za tužbu, odmah po dobijanju ovog pisma, pozvali nadležne u CNN, i emitovanje spota je zaustavljeno na nekoliko sati dok sporni kadar sa znakom Serbia nije uklonjen.

“U ugovoru koji je pre nekoliko godina tadašnja direktorka TOS Milica Čubrilo potpisala sa marketinškom kućom Luna, precizno je utvrđeno kako se tipografsko rešenje za reč "Serbia" može koristiti, ali nije navedeno u kojim slučajevima se ne može koristiti. Advokati TOS-a smatraju da ne postoji pravni osnov za eventualnu tužbu, koju bi, uzgred, ta agencija trebalo da uputi i CNN-u, ali smo ipak reagovali uklanjanjem spornog znaka”, rekao je direktor TOS-a Miodrag Popović.

Popović ističe da se agencija Luna pridružila negativnoj kampanji koja je pokrenuta nakon što su na CNN emitovani prvi spotovi namenjeni uvodnoj promociji turizma u Srbiji.

"Malobrojni su bili mediji koji su objavili pozitivno reagovanje udruženja turističkih novinara, a niko se nije osvrnuo na odlične efekte, jer je u prvoj nedelji prikazivanja taj promotivni materijal videlo oko 120 miliona ljudi", kaže on.

U agenciji Luna smatraju da je problem prevaziđen time što je sporni logotip skinut iz spota koji se ponovo emituje na CNN.

”Sa Turističkom organizacijom Srbije imamo dobru saradnju, radili smo zajedno na brojnim projektima i zadovoljni smo što je bez mešanja suda nesporazum prevaziđen”, rekla je marketing menadžer Lune Nevena Rudan.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POTPISAN UGOVOR O GRADNJI GASOVODA
Izvor:Beta

Beograd -- Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije potpisalo je ugovore o izgradnji sedam gasovoda u centralnoj i zapadnoj Srbiji.

Gasovodi će sa 14 miliona evra biti finansirani iz Nacionalnog investicionog plana. a resorni ministar Radomor Naumov rekao je nakon potpisivanja ugovora da će izgradnja tih gasovoda omogućiti priključak oko 90 hiljada domaćinstava.

Za izgradnju razvodnog gasovoda Užice-Čajetina- Zlatibor i glavnih merno-regulacionih stanica Čajetina i Zlatibor izdvojeno 4,1 milion evra, a za razvodni gasovod Kruševac-Trstenik-Vrnjačka banja i stanicu Trstenik 3,5 miliona evra.

Gasifikacija Loznice koštaće 2,9 miliona evra, razvodni gasovod Užice biće vrednosti 2,76 miliona evra, za dva razvodna gasovoda Miloševac i Markovac kod Velike Plane biće izdvojeno 450 hiljada evra, a za priključni gasovod Požega 339 hiljada evra.

Predstavnici preduzeća Projektomontaža, Interklima i Jedinstvo Sevojno, koje su na tenderu ponudile najbolje uslove, naveli su da bi izgradnja gasovoda Užice-Zlatibor trebalo da bude završena do kraja godine, dok je rok za pravac Kruševac-Vrnjačka banja 310 dana. Gasovodi kod Velike Plane trebalo bi da budu završeni za 65, odnosno 67 dana.

Pomoćnik ministra Milutin Prodanović kazao je da će radovi početi krajem prvog ili početkom drugog kvartala ove godine i da izgradnja tih sedam gasovoda znači da će gasna mreža biti sprovedena do opština, u čijoj će nadležnosti biti finansiranje i izgradnja opštinske mreže i priključci domaćinstava.

Agencija za energetiku će u narednih nekoliko dana objaviti maksimalnu moguću cenu priključka, koja ne bi trebalo da bude veća od 700 evra po domaćinstvu, a izborom strateških partnera u lokalnim samoupravama stvoriće se uslovi da cena ne bude veća od 150 do 200 evra. Cena priključka sada je hiljadu evra.

Nacionalni plan gasifikacije Srbije predviđa gasifikaciju 400 hiljada domaćinstava do 2015. godine.

U Srbiji ima oko 190 hiljada potrošača gasa, od čega samo hiljadu industrijskih objekata i koristi se uglavnom za grejanje, a procenjuje se da je oko 250 hiljada potencijalnih novih korisnika tog energenta. Srbija trenutno 14 odsto energetskih potreba zadovoljava gasom, a do 2020. godine taj udeo trebalo da bude povećan na 20 odsto.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MILIJARDU EVRA POMOĆI EU SRBIJI
Izvor:Beta

Beograd -- Finansijska pomoć Evropske unije Srbiji od januara 2001. godine premašila je iznos od milijardu evra.

Šef Evropske agencije za rekonstrukciju u Srbiji Danijel Đuglaris kaže da "ukupna pomoć EU, kroz CARDS program, iznosi 1,28 milijardi evra, a iz tog budžeta ostalo je još 280 miliona evra za pojedinačne ugovore".

Više od trećine od milijardu evra je uloženo u remont termoelektrana i poboljšanje snabdevanja električnom energijom. Za pomoć zdravstvu EU je izdvojila 93 miliona evra i do sada su potpisani ugovori u vrednosti od 85 miliona evra. Za zapošljavanje i unapređenje preduzetništva izdvojeno je 15 miliona evra čime je obezbeđeno otvaranje tri hiljade radnih mesta.

Evropska agencija za rekonstrukciju nastaviće da pomaže smanjenje nezaposlenosti u Srbiji kroz reformu institucija, kao što je Nacionalna služba za zapošljavanje i kroz reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obuke.

Direktor Direkcije za zapadni Balkan Evropske komisije Pjer Mirel izjavio je će program CARDS raditi do 2008. godine i da je u planu program IPA, predpristupni program koji će omogućiti veću podršku Srbiji u pripremi za članstvo u EU.

Za Vojvodinu pet miliona evra

Novi Sad - Potpisan sporazum o dodeli finansijskih sredstava za strateško partnerstvo u podršci Programu privrednog razvoja Vojvodine. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik su potpisali sporazum, vredan pet miliona evra, čija će sredstva biti iskorišćena za izgradnju vojvođanskih institucija i unapređenje ukupnog socijalno-ekonomskog okruženja.

Plasnik je rekla da se nada da će potpisivanje tog ugovora pomoći dalji demokratski razvoj Srbije i proces evropskih integracija i pomoći dalji razvoj administrativnih sposobnosti Vojvodine.

"Nije daleko dan kada će Srbija postati deo Evropske unije, što će se dogoditi kada budu ispunjeni svi uslovi za to. To je naša motivacija i snaga našeg susedstva, koje se sastoji iz mnogo niti, povezanosti na centralnom nivou između vlada, ali i saradnje između regiona i opština Srbije i Austrije", rekla je Plasnikova.

Pajtić kaže da je to najveća pojedinačna donacija Programu privrednog razvoja Vojvodine, koja će biti iskorišćena za projekte privlačenja investicija, povećanja broja radnih mesta i promocije izvoza i poljoprivrednih proizvoda u Vojvodini.

"Ovu podršku dožzivljavamo kao podršku, kako našim programima privrednog razvoja, tako i evropskom i demokratskom opredeljenju većine koja postoji u Skupštini i Izvršnom veću Vojvodine", rekao je Pajtić.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

10 MILIONA EVRA ZA ZAŠTITU DEPOZITA
Izvor:B92

Beograd -- Nemačka Razvojna banka finansiraće sa deset miliona evra jačanje sistema zaštite depozita.

Ugovor su potpisali ministar za ekonomske veze s inostranstvom Milan Parivodić, direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić i Elke Helstern, direktorka kancelarije nemačke Razvojne banke Kreditnog zavoda za obnovu (KfW).

Navedeni iznos će se Srbiji staviti na raspolaganje kao nepovratna donacija u okviru finansijske saradnje između Nemačke i Srbije.

Osnivanjem Fonda za osiguranje depozita ostvariće se zaštita ušteđevina deponenata do iznosa od tri hiljade evra po deponentu u svakoj banci Srbije, odnosno u slučaju stečaja banke Fond za osiguranje garantuje da će se deponentima isplatiti naknada do navedenog iznosa.

Cilj projekta je da se vrati poverenje stanovništva u bankovni sistem, kako bi se ušteđevine u većoj meri deponovale u bankama i time stajale na raspolaganju za ekonomski razvoj u Srbiji. Sistem zaštite depozita se uspostavlja u skladu sa smernicama Evropske unije.

Devet miliona evra će biti iskorišćeno kao inicijalna kapitalizacija Fonda za osiguranje depozita, a Vlada Srbije će uplatiti 700 miliona dinara u Fond. Ove početne uplate, zajedno sa tromesečnim premijama koje su banke već uplatile, čine osnovni kapital Fonda za osiguranje depozita.

Osnovni kapital će se uplaćivanjem tromesečnih premija banaka povećavati i on u slučaju nastanka osiguranog slučaja služi za isplate deponentima, dok će se milion evra iskoristiti za program savetovanja.

Po nalogu nemačkog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj, Razvojna banka je do sada odobrila više od 400 miliona evra za finansijski sektor, energetiku i lokalno vodosnabdevanje u Srbiji.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

”NASTAVAK MONETARNE POLITIKE NBS”
Izvor:B92, Beta

Beč -- NBS će nastaviti snižavanje referentne kamatne stope pošto se u prvim mesecima ove godine očekuje niska stopa inflacije.

NBS će nastaviti da vodi manje restriktivnu monetarnu politiku započetu krajem prošle godine spuštanjem kamate na repo operacije na 14 odsto godišnje i smanjenjem obaveznih deviznih rezervi banaka, rekao je guverner Radovan Jelašić na konferenciji Juromani u Beču.

On nije želeo da proceni kolika će biti inflacija u prvom tromesečju ove godine, ali da očekuje da će biti nastavljen trend iz 2006 godine, kada je inflacija bila 6,6 odsto. NBS očekuje da će biti nastavljen dolazak stranih investitora na srpsko bankarsko tržište i povećanje konkurencije, istakao je Jelašić i kao pozitivno ocenio najavu KBC banke iz Belgij e koja namerava da preuzme lokalnu banku u Srbiji.

Jelašić je izjavio da se nada da će nakon parlamentarnih izbora u kratkom roku biti formirana demokratska vlada koje će brzo rešiti političke probleme koji koče ekonomski rast i dodao da očekuje da će politički problemi brzo biti rešeni, kako poverenje koje strani investitori imaju u Srbiju ne bi bilo izigrano.

"To što Srbija još nije rešila određena politička pitanja ne znači da u ekonomskom delu nije na najboljem putu", kaže guverner NBS i da imajući u vidu da je čak 75 odsto naših banaka u većinskom vlasništvu stranih institucija iz Evropske unije, to znači da je bankarski sektor Srbije već deo evropskog.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PONIŠTENA PRIVATIZACIJA AUTOSERVISA
Izvor:Beta

Čačak -- Privatizacija čačanskog preduzeća "Autoservis" je poništena, jer vlasnici nisu ispunili obaveze iz kupoprodajnog ugovora.

Direktor tog preduzeća Slavko Majstorović je objasnio da je sud prihvatio tužbu Agencije za privatizaiciju koja je posle tri revizije u preduzeću utvrdila da vlasnici, konzoricijum čačanskih firmi, "Cini" i "Top gan osiguranje", nisu ispunili ugovorene obaveze prema "Autoservisu".

U presudi se navodi da je utvrđeno da ne postoji kontinuitet rada u registrovanoj delatnosti, nije regulisan status zaposlenih i nije ispunjen investicioni program.

"Autoservis", koji je privatizovan krajem novemba 2003. godine, zapošljava 35 radnika kojima vlasnici duguju osam plata.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DRŽAVA PRODAJE UDEO U RADIJATORU
Izvor:B92

Na prodaju ponuđeno 50,6 odsto državnog kapitala u preduzeću Radijator iz Zrenjanina

Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za učešće na javnom tenderu radi prodaje državnog kapitala u preduzeću Radijator iz Zrenjanina (RDJZ)

Na prodaju je 179.254 akcija donosno 50,6 odsto udela u ukupnom kapitalu tog privrednog društva za proizvodnju radijatora, kotlova i uslužnog liva. Agencija je pozvala sve zainteresovane strane da podnesu pisani zahtev za kupovinu tenderske dokumentacije do 26. februara 2007.

Naknada za tendersku dokumentaciju iznosi 6.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Rok za dostavljanje konačnih, obavezujućih ponuda za kupovinu paketa akcija od strane zainteresovanih ponuđača je 23. mart 2007. godine.

Uslov za podnošenje ponude je da se ponuđač bavi proizbodnjom kotlova i radijatora za centralno grejanje toplom vodom najmanje tri poslednje poslovne godine u kontinuitetu i da je ostvario poslovni prihod od najmanje 10 miliona evra u 2006. godini.

*Više o kompanijama na Beogradskoj berzi možete da saznate na našoj stranici Berza

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SRPSKI AGRAR OŠTEĆEN?
Izvor:Beta

Novi Sad -- Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Strategija razvoja poljoprivrede pogubni su za najbolje kombinate, paore i celokupnu poljoprivredu.

Predstavnici poljoprivrednih kombinata, pokrajinskog sindikata poljoprivrede, agrarni stručnjaci i naučnici ukazali su da su kreatori zakona "ugrozili strateški interes zemlje i stvorili preduslove za prodaju velikih agrosistema za mizerne pare".

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je "da struka i nauka nisu dovoljno konsultovani o strategiji srpskog agrara, niti o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu".

Profesor Miladin Ševaralić je ocenio da je je zakon "ekonomski apsurdan, politički štetan i neefikasan, što je bilo jasno čim je počela njegova primena".

Prema njegovom mišljenju, "nije dobro da o velikim agrarnim sistemima, koji su od najvećeg državnog interesa, i strateškim pitanjima odlučuju lokalne samouprave, kako je zakonom predviđeno".

Direktor PIK-a "Bečej" Dragan Satarić rekao je da ne bi trebalo dozvoliti izdavanje državne zemlje u zakup pre privatizacije.

"Tako bi novi vlasnici bili ravnopravni sa drugim potencijalnim zakupcima i ne bi se menjali uslovi tendera u toku procesa privatizacije i povećavao rizik da ceo posao ne uspe", rekao je on.

Satarić je ocenio da su kreatori Zakona o poljoprivrednom zemljištu i pojedini opštinski čelnici požurili sa njegovom primenom "kako bi pre privatizacije kombinata bilo licitirano državno zemljište, čime bi budući zakupci cenu kapitala kompanije određivali po sopstvenom nahođenju".

"Zato pojedini zakupci plaćaju enormnu cenu zakupa, znajući da će za male pare doći do državnih akcija i akcija zaposlenih u tim preduzećima", ocenio je Satarić.



РЕГИОН

VIZ ER OTVARA BAZU U RUMUNIJI
Izvor:B92

Budimpešta -- Viz Er će u maju otvoriti svoju šestu evropsku operativnu bazu na aerodromu u Bukureštu.

Kompanija od jula 2006. godine prevozi putnike iz Targu Mureša prema Budimpešti, a upravo dobra perspektiva razvoja avioprevoza je bila razlog da Viz Er odluči da u Rumuniji uspostaviti redovnu operativnu bazu za smeštaj manjeg dela svoje vazdušne flote.

Mađarska niskotarifna aviokompanija, jedna od vodećih u tom segmentu u središnjoj i istočnoj Europi, će za svoje Erbase A320 sa 180 sedišta unajmiti i rumunske pilote i drugo prateće osoblje.

Ove godine kompanija očekuje 50 hiljada putnika iz Rumunije i osvajanje 15 odsto udela niskotarifnog tržišta u toj zemlji, uz 30 do 40 miliona evra prihoda od prodaje. Cilj im je, prema rečima generalnog direktora Jožefa Varadia, da 2008. godine postanu tržišni lider u Rumuniji, uz dupliranje broja destinacija.

U Rumuniji je do sada Viz Er prodao 60 hiljada karata, a može se pohvaliti da za svaki redovni let iz Bukurešta imaju po 130 do 140 rezervacija. Viz Er odnedavno nudi pet letova iz Bukurešta prema Rimu, Budimpešti, Londonu, Dortmundu i Barseloni, kao i dve destinacije sa polascima iz Targu Mureša - Rim i Barselona.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U CRNOJ GORI I SRBIJI SKUPI KREDITI
Izvor:Vijesti

Podgorica -- U regionu je trend pada kamatnih stopa, a zaduživanje stanovništva i privrede najnepovoljnije je u Srbiji i u Crnoj Gori.

Direktorka odeljenja uprave Hipo alpe adria banke Nina Vujošević kazala je da se visoke kamatne stope u Crnoj Gori u odnosu na nekoliko ostalih zemalja u regionu mogu objasniti političko-ekonomskom situacijom i institucionalnim okvirom koji često povećava troškove u poslovanju banaka.

„Proces stabilizacije i pridruživanja EU u značajnoj meri treba da doprinese nadogradnji institucija i smanjenju rizika zemlje, a time i smanjenju kamata u Crnoj Gori”, očekuje Vujošević.

Prosečne ponderisane kamatne stope na kreditne plasmane u evrima u Rumuniji, novoj članici EU, na kraju trećeg kvartala 2006. bile su
8,2 odsto za stanovništvo i 6,0 odsto za privredu. Te kamatne stope u Crnoj Gori u istom periodu bile su 11,5 odsto za stanovništvo i 8,9 odsto za privredu.

Prosečna kamatna stopa na kratkoročne kredite u evrima u Bugarskoj, takodje novoj članici EU, na kraju trećeg kvartala 2006. bila je 6,76 odsto, a na dugoročne kredite 7,95 odsto. Ova kamatna stopa na kratkoročne kredite u evrima u Rumuniji je bila 6,5 odsto, a na dugoročne 8,1 odsto.

U istom periodu, prosečna ponderisana kamatna stopa na kratkoročne kredite u evrima u Hrvatskoj, koja, kao i Bugarska, ima jedan od najboljih kreditnih rejtinga u regionu iznosila je 5,24 odsto, dok je na dugoročne kredite u evrima iznosila 5,19 odsto.

U Srbiji koja, ima nešto niži kreditni rejting od Crne Gore, prosečna aktivna kamatna stopa je viša i na kraju trećeg kvartala 2006. iznosila je 19,6 odsto na kratkoročne kredite i 11 odsto na dugoročne kredite, navela je Vujošević.

Prosečne ponderisane efektivne kamate u bankarskim sektorima po zemljama su nešto nepovoljnije i u Bugarskoj su 7,8 odsto, Rumuniji 8,6 odsto i Crnoj Gori 10,8 odsto.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

USAGLAŠEN UGOVOR DVA TELEKOMA
Izvor:Nezavisne novine

Banjaluka -- Ugovor za prodaju "Telekoma Srpske" "Telekomu Srbija" biće potpisan 18. ili 19. januara.

Ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Čubrilović kaže da je dokument o prodaji usaglašen i da je ostalo samo da se precizira datum kada će premijer Srbije Vojislav Koštunica sa rukovodstvom "Telekoma Srbija" doći u Banjaluku na potpisivanje ugovora.

Stručne ekipe Direkcije za privatizaciju RS i "Telekoma Srbija", radile su proteklih dana na finalizaciji ugovora za prodaju "Telekoma Srpske".

Po potpisivanju ugovora neophodno je pribaviti i saglasnost Regulatorne agencije za komunikacije (RAK) i Konkurencijskog veća BiH za privatizaciju "Telekoma Srpske". Posle dobijenih saglasnosti "Telekom Srbija" je dužan da Republici Srpskoj u roku od 30 dana uplati 646 miliona KM za kupljenih 65 odsto državnog kapitala najuspješnijeg preduzeća RS.

Međutim, čitav proces prodaje se može otegnuti još nekoliko meseci pošto Konkurencijsko veće ima rok od 30 dana da izda saglasnost, dok RAK prodaju telekoma može odobriti za šest meseci.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ROVINJ NE KUPUJE DK PODGORICA
Izvor:Vijesti

Podgorica -- Tvornica duvana "Rovinj" za sada ne namerava da kupi duvanski kombinat Podgorica.

Tvornica duvana Rovinj (TDR) za sada ne planira da se širi u proizvodnji cigareta i učestvuje u privatizaciji Duvanskog kombinata Podgorica (DKP), s obzirom na to da je nedavno u blizini Rovinja otvorila fabriku čiji kapacitet zadovoljava potrebe regiona, saopšteno je iz te kompanije.

“TDR na ovom tržištu za sada nastupa samostalno i ovog trenutka nemamo u planovima akvizicije na ovom prostoru”, rekao je glavni izvršni direktor TDR-a Davor Tomašković.

Kompanija je, međutim, zainteresovana da ojača tržišno učešće u Crnoj Gori.

„Odlično radimo na tržištu, imamo ambiciozne planove i za ovu godinu, a prvi brend po prodaji u Crnoj Gori je “ronhil”, što nas jako veseli. U planovima za ovu godinu jeste otvaranje TDR-ove firme predstavništva u Podgorici, kroz koju ćemo, nadam se, ostvariti još bolje prisustvo na tržištu”, kazao je Tomašković.

Direktor Rovite Ronhil Aleksandar Seratlić, rekao je da prema istraživanjima nezavisne kuće, tržišno učešće “ronhila” u Crnoj Gori dostiže 22 odsto, a “jorka” oko dva.

„Sledeće godine očekujemo još jedan novi brend koji bi, sa organizacijom koju ćemo ovdje napraviti i mladim ljudima koje ćemo zaposliti u distribuciji, nadamo se, trebalo da poveća naše tržišno učešće u Crnoj Gori”, kazao je Seratlić.

TDR-u je interesantna Crna Gora uprkos činjenici da je učešće crnog tržišta oko 60 odsto. Na pitanje kako se Hrvatska izborila sa švercom cigareta, da li je počela od sitnih prodavaca na ulicama ili od nelegalnih uvoznika, Tomašković kaže da je recept “negde na sredini”.

„TDR kontinuirano dobro sarađuje sa državom Hrvatskom i pomaže u sprečavanju šverca. Država je napravila ogroman pomak u kontroli prelaska granica”, rekao je Tomašković.

Kao specifičnost crnogorskog crnog tržišta cigareta, Seratlić je naveo to da su pojedine vrste cigareta skuplje nego na legalnom tržištu.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

STRANE INVESTICIJE U CRNOJ GORI
Izvor:FoNet

Crna Gora je u toku 2006. privukla oko 500 miliona evra direktnih stranih investicija

"To je tri puta više od planiranog priliva i za 30 odsto bolje nego 2005.", kazao je direktor Agencije za promociju investicija Crne Gore Petar Ivanović.

Agencija za promociju investicija najavljuje da će ove godine direktne strane investicije dostići 600 miliona evra, kao i da će doći 500-600 novih stranih investitora. Ivanović tvrdi da u strukturi investicija ima dovoljno mesta i za američki kapital.

''Crna Gora ima svoju viziju razvoja. Ona je kanalisana Agendom ekonomskih reformi. Takođe, ima i posebnu viziju koja je vezana za podsticaj što većeg broja investitora koji treba da dođu u Crnu Goru i podsticaj rasta investicija. Imamo i nacionalni tretman stranaca, jer želimo da izjednačimo domaće i strane investitore u svim pravima, osim u pravu glasanja'', kazao je Ivanović.

Direktor Agencije za promociju investicija uveren je da za Crnu Goru ne postoji nikakva opasnost od prekomernog dolaska ruskog kapitala.

''Voleo bih samo da zapitam one koji kritikuju Crnu Goru: šta je alternativa? Drugo, nisam pobornik ekonomskog patriotizma i mislim da onaj ko ponudi najvišu cijenu, treba da kupi. Treće, prodaja nekretnina u Crnoj Gori uglavnom je završavala kod Rusa iz razloga što su tako hteli i prodavci i kupci. Da je neko drugi ponudio više, sigurno bi postao vlasnik tih nekretnina", rekao je on.

Ivanović tvrdi da će skori prijem Crne Gore u Međunarodni monetarni fond, a posebno nedavni prijem u Partnerstvo za mir, značiti mnogo kada je u pitanju dolazak stranih investitora.



СВЕТ

"ERBAS" ZAOSTAO IZA "BOINGA"
Izvor:Beta

Pariz -- "Erbas" (Airbus) je saopštio da je dobio porudžbine za 824 aviona u 2006. godini.

Time je prvi put posle 2000. godine zaostao iza američkog Boinga koji je osvojio 1.050 porudžbina.

Evropski proizvođač je isporučio 434 aviona tokom prošle godine - 36 više od američkog rivala - pa je zadržao prvo mesto u komercijalnom učinku, u četvrtoj uzastopnoj godini.

Erbasova matična kompanija, EADS, kaže da će najveći evropski proizvođač aviona zabeležiti gubitak u prošlogodišnjem poslovanju zbog troškova vezanih za odlaganje programa produkcije novog, džinovskog modela A380 i restruktuiranja.

Dvogodišnje odlaganje produkcije superdžambo aviona A380 dovelo je do otkazivanja porudžbina i u stavilo u pitanje profit od 4,8 milijardi evra (6,2 milijarde dolara).

Erbas tek treba da se nagodi sa odštetnim zahtevima avioprevoznika, uključujući kompaniju Emirati (Emirates) iz Dubaia, najvećeg naručioca modela A380, sa 43 ugovorena aviona, koji tvrdi da će zbog odlaganja isporuka izgubiti stotine miliona dolara zarade.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SPAJANJE INDIAN ERLAJNSA I ERINDIJE
Izvor:B92

Indija je odlučila da spoji državne aviokompanije Indian Erlajns i Er Indiju, a proces će biti završen do kraja marta.

Ovaj potez je deo šire strategije suprotstavljanja širenju privatnih avioprevoznika na velikom indijskom tržištu i dovešće da konsolidacije na indijskom tržištu, gde sve više jačanju privatni avioprevoznici Džet Ervejz i Kingfišer Erlajns.

„Svi smatraju da je proces njihovog spajanja prikladan“, izjavio je ministar civilnog vazduhoplovstva Praful Patel. On kaže i da radnici ne bi trebalo da strahuju jer otpuštanja neće biti, kao ni ni smanjenja zarada.

Sam proces spajanja koštaće između 34 i 45 miliona dolara i njima će biti stvoren novi avioprevoznik koji će spadati među 20 najvećih u svetu.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZATVARANJE NEHIGIJENSKIH RESTORANA
Izvor:Beta

Peking -- Vlasti će zatvoriti restorane koji ne ispune higijenske uslove u naporu da se osigura bezbedna ishrana tokom Olimpijade 2008.

Pekinški Ured za zdravlje je krenuo u posao svrstavanja 30 hiljada gradskih restorana u četiri kategorije na osnovu više činilaca, od kojih je higijena najvažniji.

"Svaki restoran koji radi bez sanitarne dozvole, zdravstvene potvrde ili postavljenih higijenskih uslova biće zatvoren počev od danas," rekao je generalni direktor Ureda za zdravlje Džin Dapeng i dodao da će "Peking prigrliti prijatelje iz celog sveta i mi ćemo osigurati da se osećaju sigurnim kad jedu u Kini".

Džin kaže da je prošle godine u Pekingu bilo 68 slučajeva trovanja hranom koje je pogodilo 753 ljudi, ali da ni jedan restoran nije zatvoren.

Kina je poslednjih godina pogođena bujicom incidenata sa lošom hranom. U avgustu je 40 ljudi u Pekingu obolelo od meningtisa pošto su jeli sirove ili delimično skuvane puževe u lancu restorana Sičuan.

Veliki zdravstveni skandal izbio je 2004. godine kada je Kina objavila da je 13 beba umrlo od gladi u siromašnoj istočnoj provinciji Anhui jer su bile hranjenje lažnim mlekom za dojenčad.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MOGUĆA SARADNJA "TOJOTE" I "FORDA"
Izvor:Beta

Tokio -- Tojota je voljna da razmotri šire partnerstvo sa Fordom ako američki proizvođač automobila to zatraži i ako uslovi budu pravi.

Vest da se predsednik najveće japanske fabrike motornih vozila Fudžio Čo (Fujio Cho) prošlog decembra sastao u Tokiju sa predsednikom Forda Alenom Malejem (Alan Mulally), na zahtev Amerikanca, pokrenula je lavinu glasina o mogućem savezništvu između rivala.

Predsednik korporacije Tojota (Toyota) Motor, Kacuaki Vatanabe (Katsuaki Watanabe), kaže da bi partnerstvo sa Fordom u novim oblas tima poslovanja "bilo dobro pod uslovom da ga obe strane žele", prenosi vodeći poslovni dnevnik Nikei (Nikkei).

Ako se kompanije odluče za bliže povezivanje, ono će se najverovatnije fokusirati na tehnološki razvoj, kaže Vatanabe.

Dve kompanije već imaju sporazume o saradnji. Tojota snabdeva delove za benzinsko-elektična hibridna vozila Forda, drugog najvećeg
proizvođača automobila u SAD. Tojota je takođe dala lincence za više patenata hibridnih sistema i pročišćavanja izduvnih gasova za korišćenje u Fordovim hibridnim modelima.

Prošlog oktobra, najveći američki proizvođač Dženeral Motors prekinuo je razgovore sa japanskim Nisanom (Nissan) i francuskim Renoom (Renault) o mogućem trostranom savezništvu. Nisan i Reno su već u uspešnoj zajednici.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLABI PRODAJA AUTOMOBILA U EVROPI
Izvor:Beta

Brisel -- Prodaja automobila u Evropi jedva se nešto uvećala tokom prošle godine uprkos ekonomskom rastu nezabeleženom od 2000. godine.

Nekih 15,36 miliona vozila izašlo je iz evropskih prodavnica 2006. godine, što je 0,7 odsto više nego prethodne. Bolje prodaje u Nemačkoj i Italiji jedva su nadoknadile usporavanje u Britaniji, Francuskoj i Španiji, kaže udruženje.

Italijanski Fiat SpA je najveći dobitnik, sa prodajom uvećanom za 16,9 procenata posle prodaje 1,15 milion automobila tokom godine, ali je nemački Folksvagen (Volkswagen AG) prodao najviše od svih - 3,11 miliona, što je za kompaniju povećanje od 5,3 odsto.

Japanska Tojota (Toyota) je takođe dobro prošla u Evropi sa prodajom 896.831 vozila, 9,7 odsto više nego 2005, zahvaljujući izuzetnoj potražnji svog luksuznog sedana Leksus (Lexus).

Francuski fabrikanti su loše prošli. Reno (Renault SA) je pao za 11 procenata sa prodajom 1,32 milion vozila, a drugi najveći evropski proizvođač automobila Pežo Sitroen (PSA Peugeot Citroen SA) beleži pad od 2,1 procenata prodajom 2,02 miliona modela pošto kupci na domaćem tržištu Francuske nisu bili voljni da izvade novčanike.

Američki proizvođači, takođe, nisu zgrnuli pare u Evropi. Prodaje Forda su prikočene za 0,7 odsto na 1,62 miliona vozila, jer Volvo i prestižni Jaguar nisu napravili nikakav tržišni pomak. Dženeral Motors je pao za 2,7 odsto, na 1,58 milion prodatih kola pošto snažna prodaja Saaba nije uspela da popravi slabe rezultate Opela i Voksala (Vauxhall).

SRBIJA

KOSOVO: TENDER ZA DRUGOG OPERATERA
Izvor:B92

Priština, Beograd -- Na tenderu za drugog operatera mobilne telefonije na Kosovu učestvovaće četiri potencijalna kupca.

Kosovska telekomunikaciona agencija saopštila je da na tenderu učestvuju Mobilkom iz Austrije, "Team Kosova", "Kosmocell" i konzorcijum firmi "IPKO net" i Telekoma Slovenije.

Među njima nema operatera iz Srbije, tačnije Telekoma, koji je već ranije saopštio da neće učestvovati na tenderu, jer ima licencu iz 1997. godine, koja kako tvrde u Telekomu još uvek važi.

Direktor direkcije za mobilnu telefoniju u Telekomu Srbija Vladimir Lučić za B92 kaže da ta kompanija nije učestvovala na tenderu, jer već ima licencu koja je plaćena 125 miliona maraka.

"Mi smatramo da imamo licencu i da nam je niko ne može oduzeti, jer ta licenca je faktički stečeno stanje na terotoriji Kosova. Takođe, smatramo da ni ovaj tender nije regularan sa stanovišta Unije za telekomunikacije, jer ne postoji specijalan kod za Kosovo tako da se faktički, bilo koga da proglase za pobednika oni njemu ne mogu dati novi kod, to regulatorno telo Kosova", kaže Lučić.

Predsednik Upravnog odbora Kosovske telekomunikacione agencije Anton Beriša, međutim smatra da zbog drugog operatera mobilne telefonije na Kosovu kosovski Srbi neće imati problema sa korišćenjem mobilnih telefona.

On dodaje da "sami Srbi u Srbiji nemaju više srpskog operatera, imaju norveškog operatera. To je komercijalna stvar i mi svi treba da se oslobodimo nacionalnih operatera. Mislim da u Evropi je trend da svi ovi veliki operateri kupuju jedan po jedan mali. Znači, nije stvar u vlasništvu, stvar je za građane u servisima i cenama".

Međutim, saradnja kosovskih i srpskih telekomunikacionih kompanija je već dovoljno problematična. Osim što su na Kosovu isključivani predajnici Telekoma i Telenora, u Prištini se najavljuju i tužbe protiv ovih kompanija. Naime, kako su nedavno objavili neki prištinski mediji, kompanija “Pošta i telekom Kosova” tužila je norveški Telenor, a najavljena je i tužba protiv Telekoma Srbije.

Na tu najavu Vladimir Lučić iz Telekoma Srbije odgovara da je ”ta najava smešna. Jedini koji, po nama, nelegalno posluju jeste upravo taj operater, jer koristi međunarodni internacionalni kod za mobilnog operatera i jedini koji treba da tuži nekoga tamo jeste Telekom Srbije, jer su Telekomu Srbija srušeni bez ikakvog razloga 14 baznih stanica”.

Odluka o tužbi protiv Telenora podignuta je zbog štete koju je norveška kompanija prouzrokovala jedinom lokalnom operatoru mobilne telefonije Vala, postavljajući antene na teritoriji Kosova i Metohije.

Predstavnici Telenora su saopštili da nisu obavešteni o ovoj tužbi i nedavno za B92 izjavili da su odustali od konkursa za dobijanje licence za poslovanje na Kosovu.

Anton Beriša za B92 kaže i da niko nije odbijen na tenderu i da su sve kompanije mogle da konkurišu za licencu. "Imamo da je i UNMIK deo procesa, iako je po zakonu to transferisana vlast, ali UNMIK će da učestvuje u procesu evaluiranja i u takozvanoj Komisiji za nadgledanje. Sad mi čekamo da oni nominuju njhove predstavnike i onda su to čiste, profesionalne procedure i administrativne oko tog procesa i mi se nadamo da će to za dve tri nedelje da se okonča", objašnjava Beriša.

Ovo je druga licitacija za drugog operatera mobilne telefonije, pošto je prva oglašena nevažećom zbog, kako je obrazloženo, nepoštovanja procedure pri izboru pobednika - kosovsko-slovenačkog konzorcijuma Mobikosa i Mobitela. Ponude će razmatrati komisije koju čine predstavnici KTA, Vlade Kosova i UNMIK-a.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ITALIJANI ULAŽU U BAČKU PALANKU
Izvor:B92

Bačka Palanka -- Italijanska kompanija "Kalcifićo real" uložiće u novu fabriku za proizvodnju najlon čarapa i donjeg veša ukupno 10 miliona evra.

Direktor Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Srbije Jasna Matić i direktor italijanske kompanije Kalcifićo Reale (Calzificio real) Alesandra Munići potpisale su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za podsticaj investicija iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), na osnovu koga će italijanska firma dobiti 800.000 evra.

"Kalcifićo" će novu fabriku, koja će zaposliti 400 radnika, graditi s domaćom kompanijom "Figrad", s kojom je prošle godine osnovala kompaniju "Setestele Bačka Palanka", rekla je direktorka Siepe Jasna Matić.

Bivši ministar finansija Mlađan Dinkić kazao je da "u našem budžetu postoji mogućnost da izdvojimo od 2 do 10 hiljada evra za svako novootvoreno radno mesto“.

"Sa godišnjim izdvajanjima od 100 miliona evra za privlačenje investitora, svake godine je moguće otvoriti po 50 hiljada novih radnih mesta", kaže Dinkić.

Pregovori o izgradnji fabrike, kako je rečeno agenciji Beta, počeće krajem januara, a prvi radovi očekuju se u maju 2007.

Vlasnik kompanije "Figrad" Zoran Kuzmanović rekao je da će površina nove proizvodne hale biti oko 12.000 kvadratnih metara, a plan je da se fabrika proširi i do 48.000 kvadratnih metara.

Prema njegovim rečima, investicionim projektom planirano je da se najveći deo sirovina nabavlja u Srbiju, čime će udeo domaćih dobavljača biti veći od 75 odsto

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CIMOS OTVORIO FABRIKU U SEČNJU
Izvor:Beta

Zrenjanin -- U banatskom mestu Sečanj slovenačka autoindustrija Cimos otvorila fabriku za proizvodnju delova, vrednu više od 16 miliona evra.

Fabrika FAM-Sečanj, koju je otvorio ministar za privredu Srbije Predrag Bubalo, kako je rečeno, proizvodiće delove za pumpe za vozila Cimosa, Folksvagena i Pežoa, a zapošljavaće oko sto radnika.

Predsednik uprave slovenačke korporacije Franc Krašovec najavio je nova ulaganja Cimosa na području opštine Sečanj u iznosu od 19 miliona evra.

Do kraja 2008. godine, kako je rečeno, u jednom od susednih sela, Jaši Tomiću, biće otvoren Cimosov pogon za proizvodnju autodelova u kojem će biti zaposleno oko 300 radnika.

Slovenačka korporacija kupila je 5. septembra 2004. Livnicu Kikinda, a vrednost ugovora je bila sto miliona evra. Takođe, krajem decembra 2005. slovenačka kompanija je kupila i Fabriku otkovaka u Jaši Tomiću za 112 miliona dinara.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KBC GRUPA PREUZIMA A BANKU
Izvor:B92

Beograd -- Belgijska KBC grupa i akcionari A Banke iz Beograda (ABNK) postigli su dogovor oko preuzimanja 70 do 100 odsto akcija A Banke.

Postignuti dogovor treba da potvrdi Narodna Banka Srbije, a nakon toga KBC, treći po veličini finansijski konglomerat u Belgiji, ima nameru da završi transakciju u prvoj četvrtini 2007. godine.

Generalni direktor A Banke Avram Milenković kaže da je “A Banka ostvarila izuzetan rast poslednjih godina kada je u pitanju rad sa stanovništvom, a da je KBC jedna od najuspešnijih i najperspektivnijih grupa u oblasti bankarstva i osiguranja u Evropi i da zauzima lidersku poziciju u svoja dva domaća tržišta: Belgije i centralne i istočne Evrope.

“Uvereni smo da će A Banka imati značajne koristi od iskustva i znanja KBC, a naročito njihovog iskustva iz nedavnog spajanja nekoliko finasijskih institucija u KBC grupu. Naši klijenti i zaposleni će imati koristi od podrške ovog uglednog i solidnog međunarodnog akcionara”, dodao je Milanković.

“KBC je napravila veoma važan korak u postizanju razvojne strategije u centralnoj i istočnoj Evropi koja je drugo domaće tržište za KBC. Mi smatramo da je A Banka sa svojom mrežom od 42 ekspoziture na celoj teritoriji Srbije i 340 zaposlenih idealna platforma za koncept bankarsko-osiguravajućeg poslovanja u Srbiji. Kao aktivan, strateški i dugoročni akcionar, mi smo posvećeni jedinstvenom cilju - da uvećamo i razvijemo A Banku”, rekao je Andre Bergen, predstavnik KBC grupe.

KBC je jedna od vodećih finansijskih grupa u Evropi i servisira uglavnom stanovništvo i mala i srednja preduzeća, ali se pored toga bavi i upravljanjem aktivom, savetovanjem prilikom plasmana sredstava i davanjem različitih finansijskih usluga pravnim licima.

Poslednjih deset godina, KBC je je izgradio drugo domaće tržište u novim članicama Evropske unije - Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Sloveniji, ali želi i da blagovremeno osigura lidersku poziciju na tržištima zemalja koje će tek ući u EU. Zbog toga je KBC odredio Srbiju kao ključno finansijsko tržište centralno-evropskog regiona. Ukupan akcijski kapital KBC iznosi oko 32 milijarde evra i to je čini jednom od vodećih belgijskih finansijskih konglomerata i vodećih finansijskih institucija Evrope. KBC ima 50 hiljada zaposlenih i 12 miliona klijenata.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

20.000 UGOVORA O LIZINGU U 2006.
Izvor:Beta

Beograd -- Agencija za privredne registre registrovala je u 2006. blizu 20.000 ugovora o finasijskom lizingu, vredne oko 500 miliona evra.

U Srbiji je trenutno aktivno oko 50 hiljada ugovora o lizingu, od čega se 44 odsto odnosi na lizing za putnička, poljoprivredna i teretna vozila, rekla je registrator za registre finansijskog lizinga i založnog prava nad pokretnim stvarima u Agenciji Tanja Vukotić-Marinković.

Primetan je blag porast uzimanja na lizing mašina i opreme, koji su u prošloj godini činili 12 odsto svih ugovora o lizingu. U registar zaloga prošle godine upisano je osam hiljada ugovora kojima su obezbeđena potraživanja od preko 30 milijardi dinara, 2,4 miliona evra, 52 miliona dolara i 58 miliona švajcarskih franaka. Predmet registracije su bila ugovorna založna prava, sudska zaloga i zakonska založna prava konstituisana u postupku prinudne naplate pred organima Poreske uprave.

Više od 99 odsto založnih poverilaca su privredni subjekti, a više od 50 odsto čine banke, a po brojnosti sledi Poreska uprava sa preko 30 odsto. Manje od jedan odsto založnih poverilaca su fizička lica, mada je u odnosu na 2005. godinu primetan njihov blagi porast.

U najvećem broju slučajeva banke konstituisanjem zaloge obezbeđuju kredite, rekla je Vukotić-Marinković. Predmet zaloge prema zakonu mogu biti pokretne stvari i prava. U praksi su to najčešće razne vrste vozila, mašine i oprema, a zalažu se žigovi, udeli u preduzećima, kartice za dopunu mobilnih telefona, sredstva na računima, domaće životinje, zalihe prehrambenih proizvoda.

Zamenica direktora Agencije Nikoleta Vučenović rekla je da je u Srbiji u prošloj godini registrovano oko 40 hiljada novih preduzetnika, što je za 50 odsto više nego u poslednjih 15 godina. Priraštaj preduzetnika, koji se meri odnosom između novoosnovanih i izbrisanih radnji, prošle godine bio je oko 20 hiljada radnji, što je 20 puta više od dosadašnjeg godišnjeg proseka od oko hiljada radnji.

Vučenovićeva je podsetila da je prošle godine osnovano i 11.256 novih preduzeća, te da je u Srbiji trenutno ukupno aktivno 85.460 firmi.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

UGROŽENO SNABDEVANJE BENZINOM
Izvor:B92

Beograd -- Smanjena isporuka motornih benzina pogađa i prometnike NIS Petrola, kao i treća lica koja uslužno prerađuju naftu kod NIS-a.

Rafinerija nafte "Pančevo" već dva dana ne isporučuje motorni benzin, zbog nepovoljnih meteoroloških uslova i porasta zagađenosti vazduha u Pančevu.

Kompanija "Petrobart Avia" upozorava da bi snabdevanje privatnih benzinskih pumpi u Srbiji moglo biti ugroženo.

Potpunoj obustavi isporuke, prošle nedelje je prethodilo i skraćenje vremena za utovar benzina u pančevačkoj rafineriji. Međutim, Saša Mileusnić iz “Petrobart Avie” kaže za B92 da obustava isporuke benzina nije rešenje za dugogodišnji ekološki problem u Pančevu.

"Postavlja se pitanje štete koju trpe kompanije-prerađivači sirove nafte, jer ne mogu da preuzmu svoju robu. Latentno je prisutna opasnost kada je u pitanju snabdevenost privatnih benzinskih stanica, a samim tim i tržišta. Petrobart se obratio NIS-u kao i resornom ministarstvu za energetiku da se omogući preuzimanje derivata na instalacijama NIS-a, dok se situacija u Pančevu ne reši", kaže Mileusnić.

Mileusnić se slaže da je ekološki problem u Pančevu prioritet, ali dodaje da bi ga trebalo rešavati zajednički. Prema njegovim rečima, za razliku od privatnih proizvođača, NIS može da se snabdeva sa svojih instalacija kada Rafinerija u Pančevu obustavi isporuke.

Isporuka motornih benzina iz Rafinerije nafte "Pančevo" isključivo je uslovljena posebnim režimom rada rafinerije u nepovoljnim meteroološkim uslovima, navodi se u saopštenju NIS-a.

Prema informacijama do kojih je došla agencija Beta, isporuka derivata iz Rafinerije se smanjuje ili obustavlja kada zagađenje vazduha u Pančevu benzenom poraste iznad 25 mikrograma te supstance po kubnom metru vazduha, a u skladu sa odlukom Vlade Srbije.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KRUŠIK UGOVORIO IZVOZNE POSLOVE
Izvor:Beta

Valjevo -- Generalni direktor "Krušika" Jovan Davidović izjavio je da je kompanija ugovorila izvoz vojnih proizvoda vredan 21 milion dolara.

On je rekao da u tim poslovima "država Srbija ne učestvuje ni jednim dinarom", što je "stanje stvari u poslednje tri godine. "Sami zarađujemo za plate, koje se isplaćuju na 14 dana, bez pomoći države, a Ministarstvo odbrane Srbije nije u poslednje tri godine naručilo posla ni za jedan jedini dinar".

Davidović kaže da je ta kompanija, sporovodeći zaključke Vlada Srbije (premijera Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice), udeo kapitala u svom vlasništvu sa 50 odsto podigla na 65 odsto, dok je 35 odsto ostao društveni kapital i dodao da je popisana i imovina te kompanije "van fabričkog kruga", u Valjevu, S rbiji i bivšim jugoslovenskim republikama.

On je za 16. februar najavio aukcijsku prodaju Krušikova tri "zavisna preduzeća" sa "civilnim programima" - fabrike akumulatora u Valjevu, plastike u Osečini i preciznog liva u Mionici i podsetio da su do sada uspešno privatizovane Fabrika lovačke municije i Fabrika opruga.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PROTEST RADNIKA "JUGOREMEDIJE"
Izvor:B92, Beta

Zrenjanin -- Većinski akcionari zrenjaninske fabrike lekova "Jugoremedija" ušli su u prostorije Agencije za privredne registre.

Akcionari su to uradili da bi ubrzali sprovođenje odluke suda kojom su postali većinski vlasnici fabrike, a predsednik udruženja akcionara Zdravko Deurić kazao je da će deo akcionara, koji su došli u Beograd na ranije najavljeni protest, ostati u prostorijama Agencije dok ne dobiju "bar neki odgovor".

Radnici i akcionari Jugoremedije uručili su premijeru Srbije Vojislavu Koštunici protestno pismo, u kojem od njega traže da se dokapitalizacija te fabrike izbriše iz privrednog registra i spreči opstrukcija izvršne sudske presude.

U pismu se podseća da je presudama Trgovinskog suda iz Zrenjanina i Višeg trgovinskog suda u Beogradu poništena dokapitalizacija Jugoremedije od strane makedonske firme "Jaka 80", čime je udeo u vlasništvu "Jake 80" vraćen na 42 odsto, a mali akcionari postali su ponovo većinski vlasnici preduzeća sa 58 odsto kapitala.

Kako je istaknuto, Agencija za privredne registre (APR) odbija da u svom registru izbriše dokapitalizaciju i uspostavi vlasničku strukturu koju je utvrdio sud. "Ukoliko premijer ne zaštiti sudsku vlast u zemlji, vladavina prava ne postoji i nije ista za sve građane", rekao je predsednik udruženja akcionara Zdravko Deurić, koga je policija ispred vlade pokušala da spreči Deurića da da izjavu medijima, tako što mu je oduzela ličnu kartu.

Zamenica direktora APR Nikoleta Vučenović rekla je da Agencija nije mogla da evidentira promenu nad vlasništvom kompanije Jugoremedija, jer u izvršnoj sudskoj presudi nije postojao nalog APR da se taj upis izvrši i da je APR samo u tom slučaju mogla da izvrši promenu u registru, i naglasila da se "nije bežalo" od toga.

Vučenovićeva kaže da će APR pronaći način da upiše promenu vlasništva nad akcijama po službenoj dužnosti, iako bi to bio izuzetak koji nije predviđen Zakonom o registaciji privrednih subjekata, već po Zakonu o privrednim društvima.

APR je, kako je navela, poslala zahtev Višem trgovinskom sudu u Beogradu da u toku dana dostavi tumačenje zakona, odnosno mogućnosti da APR upiše promena vlasništva nad akcijama po službenoj dužnosti i izrazila očekivanje da će se sve vrlo brzo regulisati.



REGION

HLT FOND KUPIO CENTAR IGALO
Izvor:Beta

Podgorica -- Konzorcijum HLT Fond i hotelska kompanija (HTP) Primorje iz Tivta postali su vlasnici 81 odsto kapitala Centra Igalo.

Konzorcijum je potpisao kupoprodajni ugovor sa crnogorskim penzionim fondom, čime su za 3,1 milion evra postali vlasnici 81 odsto kapitala Centra Igalo.

Ugovorom je predviđeno ulaganje četiri miliona evra u rekonstrukciju Centra, dok je socijalnim programom utvrđeno da će svi zaposleni imati siguran posao narednih pet godina.

Konzorcijum HLT i HTP Primorje bio je jedini ponuđač na međunarodnom tenderu, na kojem je ponuđen većinski paket akcija hotela sa 568 ležaja, pokrivenim bazenom, pratećim sadržajima namenjenih fizikalnoj terapiji, sopstvenom plažom i restoranom Obala.

Izvršni direktor kompanije Prima, koja upravlja HLT fondom, Aleksandar Belević je najavio da će, nakon obnove, Centar Igalo imati tri zvezdice i da će nastaviti da pruža i zdravstvene usluge.

HLT fond kontroliše i većinski paket akcija HTP Primorje, a u portfelju ima akcije još 10 crnogorskih turističkih i trgovinskih kompanija, uključujući i deo nekadašnje kasarne Morača u centru Podgorice, gde namerava da gradi niz poslovno stambenih objekata.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

VIZ ER OTVARA BAZU U RUMUNIJI
Izvor:B92

Budimpešta -- Viz Er će u maju otvoriti svoju šestu evropsku operativnu bazu na aerodromu u Bukureštu.

Kompanija od jula 2006. godine prevozi putnike iz Targu Mureša prema Budimpešti, a upravo dobra perspektiva razvoja avioprevoza je bila razlog da Viz Er odluči da u Rumuniji uspostaviti redovnu operativnu bazu za smeštaj manjeg dela svoje vazdušne flote.

Mađarska niskotarifna aviokompanija, jedna od vodećih u tom segmentu u središnjoj i istočnoj Europi, će za svoje Erbase A320 sa 180 sedišta unajmiti i rumunske pilote i drugo prateće osoblje.

Ove godine kompanija očekuje 50 hiljada putnika iz Rumunije i osvajanje 15 odsto udela niskotarifnog tržišta u toj zemlji, uz 30 do 40 miliona evra prihoda od prodaje. Cilj im je, prema rečima generalnog direktora Jožefa Varadia, da 2008. godine postanu tržišni lider u Rumuniji, uz dupliranje broja destinacija.

U Rumuniji je do sada Viz Er prodao 60 hiljada karata, a može se pohvaliti da za svaki redovni let iz Bukurešta imaju po 130 do 140 rezervacija. Viz Er odnedavno nudi pet letova iz Bukurešta prema Rimu, Budimpešti, Londonu, Dortmundu i Barseloni, kao i dve destinacije sa polascima iz Targu Mureša - Rim i Barselona.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

AKCIJE KAP-A DESET EVRA
Izvor:Vijesti

Podgorica -- Na crnogorskim berzama 16. januara je ostvareno oko milion i po evra prometa, što je najviše u ovoj godini.

Da se stanje na tržištu kapitala zahuktava, potvrđuje činjenica da skoro sve cene rastu i da se ponovo najviše kupuju akcije velikih kompanija i privatizacionih fondova.

Kombinat aluminijuma je “hit” od početka godine, a cena akcije je preskočila deset evra, a za akcije KAP-a kupci, uglavnom stranci, su potrošili oko 385 hiljada evra, koliko i za cela tri radna dana u prošloj nedelji.

I Telekom je posebno bio interesantan za kupce, a njegove akcije, za čiju kupovinu je potrošeno 415 hiljada evra, su skočile na oko šest evra.

Rasla je i Elektroprivreda na oko 4,7 evra, zatim Ulcinjska rivijera na 18, Crnagoraput 5,33 evra, Jadransko brodogradilište 9,91 evra, Luka Bar oko dva evra, Plantaže 1,31 evro, Željeznica 2,74 evra, Zetatrans 1,08 evro, Budvanska rivijera 18,63 evra, Boka 2,27 evra, Korali 5,9 evra, Trebjesa iznad 75 evra, Željezara 5,41 evra, Institut “Simo Milošević” oko 142.

Na akcije privatizacionih fondova je na dve crnogorske berze potrošeno preko 200 hiljada evra. Rasle su cene vaučera svih šest fondova, pa je Atlas Mont prosečno koštao oko 780 evra, Eurofond do hiljadu, HLT 470 evra, MIG 830, Moneta 860 i Trend nešto ispod 1.100 evra.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SARADNJA ŽELEZARE I LUKE BAR
Izvor:Beta

Nikšić -- Ugovorom o petogodišnjoj saradnji predviđeno je da u prvoj godini Železara preko barske luke pretovari 400 hiljada tona tereta.

Količina tereta će se postepeno povećavati, da bi u petoj godini saradnje dostigla milion tona godišnje, kažu predstavnici Luke Bar i Železare Nikšić.

"Dolazak prvog broda sa starim gvožđem koje je neophodno za proizvodni proces Železare se očekuje se u narednih mesec dana, dok će otprema metalnih proizvoda u izvoz početi odmah", saopšteno je iz Železare.

Ugovor predviđa i investicije u tehničku modernizaciju Luke Bar, kako bi se postigli svetski standardi u pretovaru tereta.

Vlasnik Železare kupuje i preduzeće za remont

Preduzeće za remont metalurških postrojenja Radvent, koje je ranije poslovalo u sastavu Železare, najverovatnije će za jedan evro kupiti "Montenegro spešiliti stils", koji je od skoro vlasnik nikšićke fabrike čelika.

Na tender za kupovinu 48,6 odsto državnih akcija Radventa prijavila se samo ta londonska kompanija koja je ponudila jedan evro, ali je obećala modernizaciju i povećanje proizvodnje.

Radojica Lazović, izvršni direktor Radventa, kazao je da su pregovori sa tom kompanijom pri kraju i da se uskoro očekuje potpisivanje kupoprodajnog ugovora po kom će "Montenegro spešiliti stils" u naredne tri godine u obnovu dotrajalih postrojenja Radventa uložiti 1,5 miliona evra i povećati prihod na deset sa trenutnih 2,5 miliona evra.

Radnici Radventa će održavati i remontovati metalurška postrojenja Železare u koju će "Montenegro spešiliti stils", ukoliko ispuni obećanja, uložiti 117 miliona evra.



SVET

193 MILIJARDE $ ZA ZAŠTITU OKOLINE
Izvor:B92

Peking -- Kina će uložiti 193 milijarde dolara u povećanje energetske efikasnosti postojećih zgrada do 2020. godine.

Upozorivši da gubitak energije može da šteti ekonomskom rastu, zamenik ministra građevine Ksiu Baoksing rekao je da u narednih 15 godina može biti ušteđeno 350 miliona tona ugljenika ako bi se postojeće zgrade renovirale sa ciljem da postanu efikasnije, a nove zgrade gradile prema standardima zaštite okoline.

Ipak, on je dodao i da Kina već zaostaje u ispunjavanju postojećih ciljeva postizanja energetske efikasnosti.

"Godišnji ciljevi u području poboljšanja efikasnosti kroz poboljšanje postojećih zgrada još nisu ispunjeni. Energetski intenzivne zgrade uzrokuju ogromne gubitke energije, što postaje smetnja nacionalnom ekonomskom razvoju", rekao je Ksiu.

Prioritet će biti osiguravanje da nove zgrade zadovoljavaju standarde energetske efikasnosti, jer se procenjuje da će polovina novih zgrada koje će biti izgrađene do 2020. u svetu biti upravo u Kini. Inspekcije su pokazale da otprilike deset odsto od ukupno 600 novih građevinskih projekata krši standarde i njihove dozvole će biti opozvane.

"Većina izgradnje u svetu odvija se u Kini. Za Kinu je delovanje kako bi se udovoljilo standardima energetske efikasnosti važno u nastojanju izgradnje društva koje štedi resurse i ekološki je svesno", smatra Ksiu.

Intel planira fabriku čipova u Kini

Santa Klara - Američka korporacija Intel, najveći svetski proizvođač čipova, razmatra izgradnju prve fabrike u Aziji, u Dalijanu, na severoistoku Kine.

Kalifornijska kompanija mogla bi da se pridruži tajvanskim, koje takođe prave fabrike čipova u Kini, tržištu koje beleži veći privredni rast od svih vodećih ekonomija u svetu.

Izgradnja Intelove fabrike, koja bi koštala 3-3,5 milijardi dolara, predstavljala bi i pobedu Kine koja konkuriše Indiji u privlačenju investicija stranih kompanija koje se bave tehnologijom.

Intel ima proizvodna postrojenja u SAD, Irskoj i Izraelu, a pogone za testiranje i sklapanje na Filipinima, u Kini, Maleziji, Kostariki i SAD. Nedavno je kompanija najavila i milijardu evra vrednu investiciju u fabriku u Vijetnamu.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ČKD RAČUNA NA RADNIKE IZ SRBIJE
Izvor:Beta

Prag -- "Naš cilj je da se adaptira prva grupa iz "Zastave", a zatim da primamo i druge", kaže kadrovski direktor češkog preduzeća ČKD.

Češko preduzeće ČKD iz Kutne Hore računa da je prvih 20 radnika iz kragujevačke "Zastave" koje će zaposliti od februara, tek prethodnica, a kadrovski direktor ČKD Jirži Skiva izjavio je da želi radnike iz Srbije i za druge pogone.

"Pregovaramo o mogućnosti da se budući zaposleni pripremaju već u Srbiji, gde bi zainteresovani mogli da dopune kvalifikaciju i prođu jezički kurs", kazao je Skiva.

Češka preduzeća sa masivnim prilivom stranih ulaganja sve teže nalaze na lokalnom tržištu rada kvalifikovane radnike i ČKD se zato okrenuo Srbiji.

U pilot projektu preduzeće je ponudilo Kragujevcu mesta 20 kvalifikovanih mašinskih radnika uz smeštaj i veću platu nego što bi imali u "Zastavi".
Zabeležen je nedostatak kvalifikovane radne snage u celoj srednjoj Evropi, a eksperti upozoravaju da će uskoro preduzeća u Poljskoj, Češkoj ili Slovačkoj morati da se bore za radnike.

"Ostali uslovi, porezi ili zakon o radu za investitore više nisu prepreka. Dokaz za to su slučajevi kada je investitor izabrao drugu zemlju samo zato što nema radnika", kazao je slovačkoj agenciji SITA šef "Majkrosfot Slovakija" Robert Šimončič.

Poljska, Slovačka i Češka otvorile su odmah po poslednjem proširenju Evropske unije od januara ove godine svoje tržište rada za Rumune i Bugare, ali za sada su stručnjaci u te tri zemlje skeptični prema šansi da bi rumunski i bugarski gastarbajteri popunili rupe na tržištu rada.

Računa se pre na gastarbajtere iz zemalja u susedstvu EU, pre svega na Ukrajince, a Česi i na srpske radnike, iako i Jirži Skiva iz ČKD-a priznaje da najveću teškoću predstavlja regulisanje radnih viza i dozvola.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SAUDIJCI PODIŽU NAFTNE KAPACITETE
Izvor:Beta

Nju Delhi -- Saudijska Arabija će povećati kapacitete za proizvodnju nafte za 40 odsto do 2009, rekao saudijski ministar za naftu Ali Naimi.

Ta zemlja će do 2009. povećati proizvodne kapacitete na 12,5 miliona barela na dan sa trenutnih devet miliona i nastaviće da ih povećava i posle 2009, ukoliko bude potrebe.

Značajna sredstva biće uložena i u rafinerije u i van zemlje kako bi se kapacitet prerade udvostručio u sledećih pet godina, na šest miliona barela na dan.

Planovi su, kako je istakao Naimi, u sklopu širokog programa najvećeg svetskog izvoznika nafte, vrednog 80 milijardi dolara, koji predviđa povećanje isporuka nafte na svetsko tržište.

Ističuću da Saudijska Arabija, koja drži četvrtinu dokazanih svetskih rezervi nafte, značajno doprinosi obezbeđenju stabilnosti tržišta, Naimi je rekao da alternativni izvori energije još nisu ekonomski konkurentni fosilnom gorivu.

Znatan rast svetskih cena sirove nafte u poslednje dve godine Naimi smatra posledicom "nedovoljnih ulaganja i rastuće tražnje energije", posebno za račun azijskih ekonomija koje beleže visoke stope privrednog rasta.

Barel nafte (159 litara) na svetskom tržištu trenutno košta nešto više od 52 dolara prema rekordnih 78,40 dolara registrovanih u julu prošle godine.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

REKORDNI PRIHODI "GAZPROMA"
Izvor:Bankamagazin

Moskva -- Gazprom je 2006. godine prodao 155,6 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Ruski "Gazprom" je prošle godine izvozom gasa ostvario rekordne prihode, u iznosu od 37,2 milijarde dolara ili 43 odsto više u odnosu na 2005., jer je prodao veće količine tog energenta po višim cenama u više od 20 zemalja u Evropi.

"U potpunosti smo ostvarili naše izvozne planove uprkos neuobičajeno toplom vremenu u Evropi", kazao je Aleksander Medvedev, zamenik izvršnog direktora i predsednika uprave Gazproma i čelnik njegove izvozne podružnice Gazeksport.

Gazprom, koji pokriva četvrtinu evropskih potreba za prirodnim gasom, prodao je prošle godine 155,6 milijardi kubnih metara tog energenta u Evropi, nasuprot u 2005. kada je prodao 154,3 milijardi kubnih metara.

Ove godine Gazprom verovatno neće zabeležiti značajniji porast izvoznih cena s obzirom da je već snizio svoje procene prosečne cene gasa u Evropi na 263 dolara za 1.000 kubnih metara, nasuprot ranije procenjenih 290 dolara, a nakon pada cena nafte na globalnom tržištu. Novi procenjeni nivoi cena blizu su prosečnih cena koje je Gazprom zaračunavao svojim klijentima u prvoj polovini 2006.

Medvedev je još kazao kako će Gazpromovi planovi kapitalne potrošnje u potpunosti pokriti njegove proizvodne potrebe, čime će ruskom monopolisti biti omogućeno podmirenje potražnje u zemlji i u Evropi kao i snabdevanje Kine dovoljnim količinama tog energenta u budućnosti.

"Gazprom" spreman uložiti milione dolara za poboljšanje imidža

Najnovijom kampanjom „Gazprom” želi da se zapadu predstavi kao "komercijalna struktura".

„Gazprom” je pokrenuo pregovore sa konzorcijumom zapadnih kompanija za odnose sa javnošću u pokušaju poboljšanja svoga imidža, nakon što je Moskva u dva navrata u proteklih godinu dana prekinula isporuke nafte i gasa prema Evropi.

„Gazprom Eksport”, podružnica tog najvećeg svetskog proizvođača prirodnog gasa, spreman je samo u 2007. da izdvoji 11 miliona američkih dolara za bolji imidž, prenose ruski mediji.

Evropa je, nedavno, bila zaprepaštena kada je Rusija prekinula isporuke nafte na tri dana zbog svojih nesuglasica sa Belorusijom.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

STABILNA INFLACIJA U ZONI EVRA
Izvor:B92, Beta

Luksemburg -- Inflacija u zoni evra u decembru, kada je zona još imala 12 članica, bila je 1,9 odsto, kao i mesec dana ranije.

Tokom prošle godine, najviša stopa inflacije u zoni evra, od 2,5 odsto, zabeležena je u maju i junu.

Decembarska stopa neznatno je niža od ciljane od strane Evropske centralne banke od dva odsto.

Iza decembarske inflacije stoji rast cena prirodnog gasa i povrća, kao i cena u restoranima i kafeima. Istovremeno su u najvećoj meri pale cene goriva i telekomunikacionih usluga.

Finska je u posmatranom mesecu imala najnižu inflaciju - 1,2 odsto na godišnjem nivou, a Grčka najveću - 3,2 odsto.

Najveća evropska ekonomija - Nemačka, zabeležila je inflaciju od 1,4 odsto, pokazuju podaci evropske statističke agencije.

Rato: Evropa da se pozabavi reformama

Vašington - Evropske ekonomije su sada jake ali treba da se posvete reformama da bi unapredile konkurentnost i spremile se za starenje populacije, upozorio je direktor Međunarodnog monetarnog fonda Rodrigo de Rato.

Prvi čovek Fonda je zadovoljan što je Nemačka, koja trenutno predsedava EU i Grupom 8 najrazvijenijih zemalja, obećala da će preispitati evropske ekonomske politike i koncentrisati se na podsticanje zapošljavanja i privrednog rasta.

De Rato kaže da Unija treba da postavi za prioritet reforme fiskalnih politika svojih članica i ubrzavanje strukturnih reformi.

Direktor MMF-a je naveo da Evropa beleži rast, ali da evropski bruto domaći proizvod po stanovniku u poslednjih 30 godina predstavlja oko dve trećine američkog. Upozorivši da mnoge evropske zemlje stalno beleže fiskalne deficite koji usporavaju privredni rast, De Rato ih je pozvao da reše taj problem tokom sadašnjeg perioda ekonomske ekspanzije.

SRBIJA

BANINI ULAŽE 1,5 MILIONA EVRA
Izvor:Beta

Beograd -- Fabrika konditorskih proizvoda Banini (BNNI) montira novu liniju za proizvodnju krema u koju je uloženo preko 1,5 miliona evra.

"U početku će se proizvoditi 300 tona krema mesečno, a ubrzo i 600 tona mesečno. To će biti nova robna marka Baninija sa novim dizajnom i pakovanjima od po 25, 50 i 100 grama krema i u teglama od po 400 i 800 grama, kao i od dva kilograma", rekao je direktor Baninija Radojko Stanić.

Banini je od lokalne samouprave Kikinde zakupio na 99 godina državno zemljište površine sedam hektara, za šta će ukupno platiti pet miliona dinara. Reč je o površini od sedam hektara zemlje, za koju će Banini platiti 1,49 miliona dinara za zakup na 99 godina. 1,5 miliona dinara platiće javnom preduzeću Direkcija za izgradnju grada za regulativu i promenu namene, dok će dva miliona dinara uplatiti na račun lokalne samouprave kao donaciju za mlade i decu.

Sa ranijim otkupljenim parcelama Banini će imati zemljište od ukupno 15 hektara, što će zadovoljiti potrebe za širenjem proizvodnog procesa narednih 20 godina.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KRUŠEVAC PUT TRAŽI NOVOG VLASNIKA
Izvor:Beta

Kruševac -- Menadžment će tražiti strateškog partnera koji će kupiti 55 odsto kapitala tog preduzeća, kaže generalni direktor Dragan Savić.

"Od akcionara koji su udružili 55 odsto akcija dobili smo odobrenje da sa strateškim partnerom, za koga smatramo da je najbolji, pregovaramo o prodaji većinskog dela kapitala", rekao je Savić i podsetio da je Kruševacput pre mesec dana pokrenuo inicijativu za formiranje deoničarskog društva u okviru akcionarskog društva.

"U deoničarsko društvo je udruženo 55 odsto akcija, to je upisano u Agenciji za privredne registre, a sledeće nedelje bi trebalo da bude upisano u Centralni registar", dodao je Savić.

Na ovaj način, deo malih akcionara, bivših i sadašnjih radnika i penzionera, koji imaju 72 odsto kapitala, formirao je paket od 55 odsto kapitala, koji mora da bude prodat u celini, odnosno moći će da odlučuju o budućem većinskom vlasniku.

Preostalih 28 odsto kapitala je u rukama preduzeća "Borovica transportput", vlasnika Dušana Borovice iz Rume, čije je većinsko vlasništvo u Kruševacputu osporeno u novembru 2005. godine, pošto je Okružni sud u Kruševcu potvrdio da je odluka o dokapitalizaciji preduzeća bila falsifikovana.

Prihod Kruševacputa u 2006. godini bio je milijardu i po dinara, što je znatno više nego 2005. godine, kada su urađeni poslovi vredni osamsto miliona dinara. Ovo preduzeće je u kupovinu opreme u prošloj godini investiralo dva miliona evra i zapošljava 580 radnika, a prosečna neto plata je 21 hiljadu dinara.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

EFG NAGRADILA STUDENTE IZ SRBIJE
Izvor:Beta

Beograd -- Eurobanka EFG Štedionica (EFGE) dodelila je ukupno 938 školarina tokom 2006. godine.

Apsolventima i studentima završnih godina državnih univerziteta u Srbiji dodeljene su školarine u ukupnom iznosu od 938.000 evra, saopšteno je iz te banke.

Predsednik Izvršnog odbora EFG Eurobanke Štedionice Stavros Joanu (Ioannou) rekao je povodom dodele studentskih školarina, kako je uveren da su studenti time podstaknuti da još više rade na sebi.

Program Eurobanka EFG školarina, realizovan je u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta i šest državnih univerziteta.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PROMENA PRAVILA ZA MINUS NA TEKUĆEM
Izvor:B92

Beograd -- Od građana koji koriste minus na tekućem računu banke će tražiti da makar jedan budu u plusu da bi ga obnovili.

Tu odluku banke su donele zbog pooštravanja mera Narodne banke Srbije. Istovremeno, banke su produžile period korišćenja minusa na tekućem računu na godinu dana. Gotovo 90 odsto klijenata u svim bankama bar u jednom trenutku koristi minus na tekućem računu, a 75 odsto ih je stalno u punom minusu.

Banke su do sada pozajmice na tekućem računu odobravale automatski, odnosno klijenti su mogli da budu u minusu i nisu morali da podnose novi zahtev.

Od Nove godine NBS od poslovnih banka traži veće rezervacije, ako pozajmice produže bez prethodog izmirenja duga na tekućem računu. Zbog toga većina banaka od sada traži od klijenta da dugovanja izmiri makar na jedan dan. Da bi imali vremena da se prilagode tim promenama, Komercijalna banka će svojim klijentima za početak i dalje pozajmice odobravati automatski.

Osim Komercijalne, banke koje traže pokrivanje minusa pre odobravanja nove pozajmice su banke Rajfajzen, Poštanska štedionica i HVB.

U banci Rajfajzen kažu da će i oni svojim klijentima dati mesec dana da se prilagode i da izmire dugovanja na tekućem računu, ali da će potom za svaki novi minus morati da podnesu i novi zahtev.

Banka Hipo alpe adrija je najavila da će tražiti pokrivanje minusa, a automatsko odobravanje minusa do daljeg su zadržale banke Inteza, Meridijan, EFG Eurobanka i Sosijete ženeral.

Osim trokova pri podnošenju novog zahteva, klijenti plaćaju kamatu za minus na tekućem računu, oko 2,2 odsto mesečno. Kamata se obračunava samo za one dane kada je klijent bio u minusu i na onu sumu koju je koristio, a ne na ceo odobren minus.

Primera radi, ako je minus 30.000 dinara ceo mesec, mesečna kamata je 660 dinara, a godišnja 8.000 dinara.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

5 MILIONA EVRA ZA BEZBEDNOST PRUGA
Izvor:Beta

Kraljevo -- Oko pet miliona evra biće uloženo u povećanje bezbednosti saobraćaja i obezbeđenje putnih prelaza u Srbiji.

Generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić je rekao, otvarajući jedan od obezbeđenih putnih prelaza u Kraljevu, da se na neobezbeđenim prelazima događa najveći broj udesa, uglavnom krivicom vozača drumskih vozila.

Putni prelaz preko pruge Kraljevo-Raška jedan je od 25 novouređenih i obezbeđenih prelaza u Srbiji koje će izgraditi srpske železnice.

"Za potrebe ovog putnog prelaza, gde su proteklih decenija nastradale 84 osobe, Železnice su obezbedile više od 12 miliona dinara", kazao je Šarančić i dodao da će posle završetka elektrifikacije pruge Čačak- Kraljevo biti obnovljena i železnička stanica Kraljevo.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KAPITAL "JUGOREMEDIJE" UPISAN
Izvor:Beta

Beograd -- U Registru privrednih subjekata upisan je ukupni novčani kapital akcionarskog društva "Jugoremedija".

Agencija za privredne registre Srbije saopštila je da na osnovu tog rešenja, Centralni registar i Komisija za hartije od vrednosti treba da pokrenu postupke iz svojih nadležnosti, kojima bi se izmenila vlasnička struktura kapitala "Jugoremedije".

Upis je izvršen posle dogovora predstavnika Agencije i malih akcionara "Jugoremedije", a na osnovu pravosnažnih presuda Trgovinskog suda u Zrenjaninu i Višeg trgovinskog suda u Beogradu.

S obzirom na to da sudske presude nisu sadržale precizan nalog Agenciji za postupanje, čime je dovedeno u pitanje njihovo izvršenje, zajednički je pronađeno zakonito rešenje, prihvatljivo i za male akcionare i za Agenciju, piše u saopštenju.

Sastanku je prisustvovala i predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barać.

Agencija je u Registar privrednih subjekata upisala ukupan novčani kapital akcionarskog društva "Jugoremedija" od 372.648.300 dinara, upisanog na dan 22.10.2002. godine.

Radnici i akcionari "Jugoremedije" protestovali su juče u Beogradu, gde su od Agencije za privredene registre i Vlade Srbije tražili da se dokapitalizacija te fabrike izbriše iz privrednog registra i spreči opstrukcija izvršne sudske presude.

Presudom Trgovinskog suda iz Zrenjanina od 23. juna 2006. godine i presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu od 29. novembra, poništena je dokapitalizacija "Jugoremedije" od strane makedonske firme "Jaka 80", koja je postala pravosnažna 22. decembra prošle godine.

Poništenjem dokapitalizacije, vlasništvo "Jake 80" vraćeno je na 42 odsto akcija, a mali akcionari postali su ponovo većinski vlasnici preduzeća sa 58 odsto kapitala.

Promena o vlasništvu nad akcijama je potrebna da bi bila održana vanredna Skupština akcionara, izvršena izmena Upravnog odbora fabrike i imenovana nova uprava.

Zamenica direktora Agencije Nikoleta Vučenović rekla je da promena nad vlasništvom kompanije "Jugoremedija" nije moguća, jer u izvršnoj sudskoj presudi nije postojao nalog Agenciji da se taj upis izvrši.

Vučenovićeva je istakla da će Agencija pronaći način da upiše promenu vlasništva nad akcijama po službenoj dužnosti, iako bi to bio izuzetak koji nije predviđen Zakonom o registaciji privrednih subjekata, već po Zakonu o privrednim društvima.

Agencija je, kako je navela, poslala zahtev Višem trgovinskom sudu u Beogradu da u toku dana dostavi tumačenje zakona, odnosno mogućnosti upisa po službenoj dužnosti.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"VOLVO" PONOVO U SRBIJI
Izvor:FoNet

Beograd -- Poznata automobilska švedska marka "Volvo" posle 20 godina ponovo je na tržištu Srbije.

Grand Motors je saopštio da je postao jedini ovlašćeni diler za automobile Volvo, čime se taj proizvođač, posle skoro 20 godina, zvanično vratio na tržište Srbije.

Grand Motors je u pretprodaji već isporučio prvih 20 vozila.

Većina Volvo automobila će se poručivati pojedinačno za svakog kupca. Za modele kojih nema na lageru rok isporuke je do 60 dana, rekao je direktor prodaje u Grand Motorsu Saša Rudić.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

OBJAVLJENA PRODAJA "POSTTURSA"
Izvor:Beta

Beograd -- Na aukciji 25. januara Agencija će ponuditi na prodaju Turističku agenciju Postturs, po početnoj ceni od 1,9 miliona dinara.

Kako je objavljeno na sajtu Agencije za privatizaciju Srbije, ukupna vrednost 70 odsto kapitala turističke agencije Postturs procenjena je na 9,6 miliona dinara, a kupac će u preduzeće morati da investira minimalno 348.000 dinara.

Preduzeće je u 2005. godini imalo poslovni prihod od 5,2 miliona dinara, dok su rashodi u istoj godini bili 4,7 miliona dinara.



REGION

POTPIS NA UGOVOR "TELEKOMA SRPSKE"
Izvor:B92, Nezavisne novine

Banjaluka -- Ugovor o prodaji "Telekoma Srpske" "Telekomu Srbija" će biti potpisan danas, u prisustvu najviših zvaničnika Srbije i RS.

Najavljeno je da će potpisivanju ugovora prisustvovati i premijer Srbije Vojislav Koštunica i srpski ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, a da će ugovor potpisati Direktor direkcije za privatizaciju RS Vladimir Mačkić i direktor Telekoma Srbija Draško Petrović.

Vlada RS je juče dala saglasnost za potpisivanje ugovora o prodaji Telekoma Srpske, dok su iz Direkcije za privatizaciju RS saopštili da je Direkcija pregledala i verifikovala svu potrebnu dokumentaciju koja čini prilog ugovora o prodaji državnog kapitala Telekoma Srpske.

Nakon potpisivanja ugovora neophodno je pribaviti i saglasnost Regulatorne agencije za komunikacije (RAK) i Konkurencijskog veća BiH. Posle pribavljanja saglasnosti, "Telekom Srbija" dužan je da u roku od 30 dana uplati 646 miliona evraza kupljenih 65 odsto državnog kapitala "Telekoma Srpske".

Premijer RS Milorad Dodik je ranije istakao da nikakvo probijanje rokova neće biti tolerisano kao ni mogućnost da ta suma bude plaćana na neki drugi način.

Čitav proces prodaje se može produžiti još nekoliko meseci pošto Konkurencijsko veće ima rok od 30 dana da izda saglasnost, dok RAK prodaju Telekoma može odobriti za šest meseci.

Telekom Srbija se obavezao da u narednih pet godina zadrži osnovnu delatnost Telekoma Srpske, da sedište preduzeća ostane u Banjaluci, kao i da u roku od godinu dana u preduzeće investira 50 miliona evra.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

HOTEL NA MAKEDONSKO-GRČKOJ GRANICI?
Izvor:Beta

Skoplje -- Svetski lanac hotela Interkontinental će graditi hotel na graničnom prelazu Bogorodica, na makedonsko-grčkoj granici.

Hotel, od četiri sprata, će se graditi na lokaciji površine 26 hiljada kvadratnih metara. Izgradnja superluksuznog hotela sa šest zvezdica će početi na proleće i koštaće 50 miliona evra, piše poslovni sajt Total.

U Opštini Đevđelija je potvrđeno da je ta lokacija kupljena i da su za nju plaćene sve komunalije. "Investitor poseduje sve dozvole i najavio je da će na proleće početi izgradnja", kažu u opštini.

Izgradnja je ostavljena za proleće zato što Interkontinental u ovom trenutku gradi hotel u Kijevu, a prema pravilima kompanije ne mogu da se grade dva objekta u isto vreme.

Lokaciju na prelazu Bogorodica najpre je kupio turski hotelski lanac Princes. Kratko vreme nakon toga Princes je zaključio sporazum o spajanju sa Interkontinentalom, tako da će svi hoteli Princesa dobiti novi logo, pa će i hotel u Makedoniji nositi logo Interkontinentala.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"RAJANER" UVODI LINIJU PULA-DABLIN
Izvor:business.hr

Evropski niskotarifni avioprevoznik RajanEr počeće od 8. februara sa letovima iz Pule za Dablin, najavljuju u ovoj kompaniji.

U RajanEru (RyanAir) očekuju kako će u prvoj sezoni poslovanja na linijama iz Londona i Dablina u Istru prevesti više od 80 hiljada putnika, istakao je izvršni direktor za prodaju i marketing za područje srednje Evrope Tomaš Kulakovski.

Direktor pulskog aerodroma Bruno Rogović u "sletanju RajanEra" u Pulu vidi svakodnevni redovni međunarodni saobraćaj tokom cele godine, koja će se reflektovati i na transfere putnika od Pule prema istarskim hotelima i doneti produženje turističke sezone.

Predsednik Turističke zajednice Istarske županije Veljko Ostojić izrazio je zadovoljstvo dolaskom RajanEra i smatra ga punim pogotkom za turizam.

On je dodao kako se sa tim avioprevoznikom pregovara i o uvođenju novih linija za severnu Nemačku i Skandinaviju.

RajanEr je prošle godine počeo sa letovima Pula-London, tri puta nedeljno, a najavljuje da će i Pula i Dublin biti povezani tri puta nadeljno - utorkom, četvrtkom i subotom.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CRNA GORA POSTALA ČLAN MMF-A
Izvor:FoNet

Podgorica -- Crna Gora je postala član Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Ministar finansija i predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore Igor Lukšić i Ljubiša Krgović potpisali su u Vašingtonu originale statuta i konvencija MMF-a i članica grupacije Svetske banke.

Crna Gora se prvi put samostalno učlanila u Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku.

Članstvo bivše Državne zajednice, u skladu sa njenom Ustavnom poveljom, nasledila je Srbija.

Članice grupacije Svetske banke finansijski pomažu ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva i ohrabruju međunarodne investicije, dok je MMF zadužen za nadzor globalnog finansijskog sistema nadziranjem kamatnih stopa i bilansa plaćanja, kao i za pružanje tehničke i novčane pomoći, prenosi RTCG.



SVET

LSE SPREČAVA PREUZIMANJE
Izvor:B92

London -- Londonska berza pokušava na sve načine da odbije neprijateljsku ponudu o preuzimanju od strane američkog Nasdaka.

Ova berza je obećala više od 250 miliona funti zarade svojim ulagačima ako je podrže u tim nastojanjima.

Čini se da LSE ima šanse da dobije ovu dugotrajnu bitku pogotovo nakon objave očekivanja da prosek broja obavljenih dnevnih poslova skoči za 180 odsto na 480 hiljada u 2008. finansijskoj godini.

Nasdak ima vremena do 27. januara da objavi svoju izmenjenu ponudu, višu od 1.234 penija po deonici kojom vrednuje Londonsku berzu na 2,7 milijardi funti.

Analitičari smatraju da će ulagači predložiti reotkup deonica LSE, ali da takav razvoj događaja ne može previše da utiče na konačnu odluku.

Spajanjem ove dve berze formiralo bi se najveće finansijsko tržište u svetu po broju kompanija čijim deonicama trguju, sa više od 6400 kompanija tržišne vrednosti 11.800 milijardi dolara. Bila bi to i najaktivnija berza na svetu, sa prosečnim dnevnim obimom trgovanja od 7,4 milijarde deonica.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

NJUJORK: REKORD FILMSKE PRODUKCIJE
Izvor:Beta

Njujork -- Tokom 2006. godine u Njujorku je bilo 35.000 snimanja dnevno, čime je potučen predhodni rekord od 31.500.

Grad je prošle godine bio scena za 276 dugometražnih filmova i moguće je videti vampira na jednom uglu, princezu na drugom i gangstera na trećem.

Filmska industrija je je do mere probitačna, kažu gradski oci, da sada pumpa 5 milijardi dolara godišnje u privredu grada i zapošljava 100.000 Njujorkčana.

Ali, nisu svi srećni zbog invazije filmadžija. Pritužbe građana povodom snimanja udvostručile su se od 2005. do 2006. godine, navode izveštaji uprava 311 njujorških vrućih telefonskih linija.

Holivudska produkcija može da zauzme celu gradsku četvrt satima ili čak danima, presecajući saobraćaj, smanjujući prostor za parkiranje, održavajući snažnu svetlost kasno tokom noći.

Pritužbe zbog snimanja filmova, međutim, daleko zaostaju za onima zbog buke, smeća i problema sa podzemnom železnicom, i gotovo su nezapažene među 13,5 miliona poziva na 311 linija prošle godine.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

EU NE KORISTI DOVOLJNO SUNCE
Izvor:seebiz.net

Zemlje Unije trebalo bi da polovinu energije do 2030. godine crpe iz solarnih izvora.

Izvor solarne energije u većini evropskih zemalja još uvek je neiskorišćen iako Evropa razmišlja kako da osigura snabdevanje energijom.

U Evropi se 50 posto ukupne energije troši za grejanje. Vizija solarne energije, koju je Evropska unija uvela u 7. okvirni program istraživanja, predviđa da će se 2030. polovina enegije crpeti iz solarnih izvora.

Takvo mišljenje dijeli i Verner Vajs (Werner Weis, član Instituta za tehnologiju iz Gleisdorfa. 2030. Potencijali su nedovoljno iskorišćeni i na području industrije, gde su ponekad nužne proizvodne temperature i do 250 stepeni.

Tehnički razvoj brzo napreduje. Skupocene materijale poput bakra kod solarnih kolektora danas zamenjuju drugi materijali. Cena bakra je porasla. Ako želimo ostvariti zacrtane ciljeve, tada kolektori 2030. više neće biti od bakra ili barem ne u najvećem dijelu, kaže Vajs.

Postoje istraživanja u vezi sa mešanjem metala, znantan je napredak postignut u tehnologiji kolektora, ali i na području skladišta energije. Tu je cilj ostvariti osam puta veću moć skladišta. Konkretno: s jednakom jačinom sačuvati osam puta više energije. I na tom području postoji nekoliko istraživačkih projekata koji se sada provode u Evropi.

Budućnost leži i u hlađenju putem solarne energije.

Na tom se području očekuju velika dostignuća u idućih nekoliko godina, smatra Vajs. Budućnost je u srednjoročnim okvirima kombinovanog korišćenja solarne energije za grejanje, hlađenje i pripremu tople vode. Od incijative energetske platforme očekuje se mnogo – širenje u svim zemljama članicama.

Sada je 70 odsto tržišta solarne energije usredsređeno samo u tri zemlje (Nemačka, Austrija i Grčka). Ako tržište nastavi ovako da raste, a to se događa, tada bi trebalo doći do velikog razvoja, a u Španiji, Portugalu i Francuskoj to se već vidi, jer je u tim zemljama porast bio veći od sto posto.

Rastu nema granica, kaže stručnjak za solarnu energiju Vajs, jer Sunčeve energije ima dovoljno. Osim toga, ona poseduje veliku prednost, jer na kraju meseca ne šalje račun.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POLJSKA MENJA RUSKI GAS ALŽIRSKIM?
Izvor:B92

Varšava -- Poljska će početi razgovore sa Alžirom koji bi mogli da rezultuju sklapanjem ugovora o isporuci prirodnog gasa.

Poljski ministar privrede Pjotr Vozniak, nakon sastanka sa alžirskim ministrom energetike i rudarstva Šakibom Khelilom, je izjavio da će predstavnici poljske kompanije PGNiG i alžirske Sonatrak početi razgovore o mogućnostima saradnje u isporuci gasa.

U saopštenju poljskog ministarstva privrede, dve zemlje su spremne da razgovore o mogućnostima snabdevanja Poljske gasom u periodu od 2010. do 2011. godine.

Vozniak i Khelil su potpisali memorandum o privrednoj saradnji, koji naglasak stavlja na energetiku, petrohemijsku industriju i rudarstvo, a Khelil je pozvao poljske kompanije da učestvuju na tanderu za gradnju novog gasovoda kroz Saharu.

Obnovljena nastojanja Poljske na diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom su usledila nakon što je ruski gasni gigant Gazprom prekinuo isporuke susednoj Belorusiji, koja je tranzitna ruta za petinu ruskih isporuka gasa Evropi.

Varšava je utvrdila da je taj spor uticao na poljsku energetsku sigurnost, zbog čega žele i da obnove sporazum o gasu sa Norveškom.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ајде људи, дајте неки коментар. Овако имам утисак да их нико не чита а то ми није циљ. Или су досадне или сте толико запањени колико су добре да сте без текста : )