Вујаклија je napisao:
Па, нисам ја помешао. Они су.
Према њиховој причи, ови Аустријанци су купили ексклузивно право приступа том БНП Париба фонду и само кроз њихову МЛМ структуру се може улагати у њега. Или, бар, тако они кажу.
Recimo i da su kupili ekskluzivno pravo za pristup tom jednom fondu on definitivno nije jedini koji drži BNP Paribas, a pogotovo ne jedini na svetu. Istraži malo razne fondove na BNP Paribas asset management sajtu. Dosta se razlikuju i po tome u šta ulažu - npr. mnogo su sigurniji fondovi kojima je veći deo portofolia i čak ceo u obveznicama od onih koji ulažu u deonice.
Вујаклија je napisao:
Да... тако и ја резонујем. Прво конкуренција. Ал' хтедох да то чујем и од још некога.
Иначе, ови кажу да су потребни закони усвојени, али да очекују после НГ нешто... спровођење? примену? прописе? ...нешто рекоше да чекају, али сам заборавио шта.
Pa možda će vam biti zanimljivo da u Srbiji postoji tek 5 licenciranih portfolio menadžera. Zakon je tek nedavno donet i treba vremena da se sve to oformi i sakupi kapital. Biti portfolio menadžer je odličan posao, verovatno će biti jedan od najplaćenijih kod nas.
Вујаклија je napisao:
Ови наплаћују 900 евра на почетку и 5% од сваке уплате за управљање средствима. Али, тврде да никаквих других трошкова (трансферних, провизија и то) нема. Шта то значи? Да су скупљи или јефтинији?
А какви су то активни, а какви пасивни фондови?
Pa ne znači ništa konkretno. Ako još komuniciraš sa njima pitaj ih kakve su dobitke/gubitke imali u zadnjih 5 godina pa proceni na osnovu toga. To što nemaju transfernih troškova znači da ti oni to naplate iz tih provizija. To su uglavnom brokerske tarife koje se naplaćuju kada oni izvrše neki trejd. Aktivniji fondovi logično imaju veće troškove.
Aktivan fond je fond kojem upravlja portfolio menadžer/i sa još gomilom analitičara. Oni pokušavaju da pobede tržište/ekonomiju. Tj. pokušavaju da dobiju više nego što je prosečan rast tržišta.
Pasivni(ili indeksni) fondovi su fondovi koji kopiraju tržišne indekse kao što su u USA S&P500(Standard&Poors, indeks 500 uglavnom US kompanija), Dow, NASDAQ... Primera radi S&P 500 u proseku raste 12% godišnje. Po nekim analitičarima trebalo bi da ove godine bude preko 13,5%.
http://finance.google.com/finance?q=INDEXSP:.INX < -- Link za S&P500 indeks.
E sad aktivni fondovi da bi opravdali svoje postojanje moraju da budu bolji od S&P500 na primer. Postoje i fondovi alternativnih investicija kao što su hedge fondovi, private equity, venture capital, real estate...
Ukratko:
Hedge fondovi su fondovi koji nisu regulisani kao drugi fondovi. Takođe su njihove strategije uglavnom tajne. Znači ti daš 25000(uglavnom je to minimum za hedge fondove) i praktična znaš samo u naznakama šta oni rade sa tvojim parama. Uglavnom poenta je da pokušavaju da dobiju jako velike returnove i kompenzuju/ublaže rizike alternativnim investicijama.
Private Equity, zatvoreni fondovi koji kupuju korporacije i kasnije ih prodaju. Uložiš(jako su velike cifre za ulazak) i nakon recimo 5-10 godina fond se zatvara i dele se pare. E sad mnogo dobra stvar je što oni koriste leverage da bi te svoje dobitke uvećali. Znači sa određenom količinom para mogu da kupe 8 puta, na primer. Iskreno dugačka je priča ali ako nekog stvarno zanima nek pročita na wikipediji šta je Leveraged finance i leveraged buy out.
Venture Capital je slično kao private equity samo što oni daju pare uglavnom startup IT kompanijama i onda uzmu deo kad oni urade IPO, tj. inicijalnu javnu ponudu. Primeri su google, youtube i sl. Veliki rizik ali ogromna šansa za dobitak.
kliford je napisao:
Nego, kad pricate o investicionim fondovima, imam jedno pitanjce.
Investiconi fond se od banke razlikuje po tome sto banka zaradjuje od kamate za novac (na cuvanju) koji daje drugima na koriscenje, a inv.fond od toga sto novac (dat na cuvanje) ulaze u druge poslovne projekte?
I to znaci da je dobit od novca ulozenog u inv.fond veci od kamate u banci, ali manje od dividende (jer je rizik veci od ulaganja u banku, a manji od ulaganja u OD)?
Banka(retail) zarađuje na razlici između kamate koju daje na štednju i kamate koju daje u vidu kredita. Zvuči bajno ali kod nas i nije, bankarski sektor je izgubio 53 miliona ove godine. Razlog su uglavnom ogromne rezerve koje banke moraju da drže, 60%.
Vidim da si čitao Kraguljkinu knjigu. Pitanje ti je skoro preslikano(ne mislim ništa loše time). Uglavnom investicioni fond može da bude i na gubitku i na dobitku. Teorija u koju dosta ljudi veruje jeste da je dobitak povezan sa rizikom. Ako štediš u banci ili kupuješ državne obveznice siguran si da ćeš dobiti pare nazad i zato je kamata mala(dobro, kod nas je ogromna na obveznice bila). Kad uložiš u firmu ti nisi siguran kako će se njena vrednost kotirati na berzi, ali definitivno postoje rizičnije i manje rizične deonice. Na primer sigurno je manje rizična deonica firme koja ima snažan priliv novca i malo duga od neke biotech ili it kompanije koja može da poraste vrlo brzo ali i da propadne vrlo brzo. Investicioni fondovi praktično pokušavaju da ublaže rizik diversifikacijom. Tako da ako jedna firma propadne ne izgubiš sve pare. E sad Kraguljka u svojoj knjizi govori kako je kamata u banci manja od dividende što nije istina. Prvo Ne možeš tek tako da kažeš šta je veće, jer firme mogu u određenoj godini i da gube novac. Drugo postoje deonice koje isplaćuju malu ili ne isplaćuju dividendu uopšte. jel bi to značilo da ti uopšte ne zarađuješ?!? Dividenda od Google-a na primer ti donosi samo 1,65% ako gledaš samo dividendu. Ali ako gledaš i rast google-a za jednu godinu
http://finance.google.com/finance?q=GOOG, vidiš da mu je porasla vrednost za 19%. To je definitvno veći dobitak od kamate u banci ali ne zbog dividende. Dividenda je "samo" profit, a vrednost akcije na tržištu je vrednost stvarne imovine te firme. Ako kupiš nešto za manje a prodaš za veće logično zarađuješ na razlici. Ako vas zanima kako se vrednuju kompanije odlična knjiga je Principles of Corporate Finance - Brealey, Myers. Poglavlje vezano za banke u Kragulj knjizi je očajno.
Ako sam nešto nejasno napisao vi recite, nemam naviku da pišem dugačke postove.
Pozdrav.