FONForum

Vesti za 6. novembar 2006.

HVB banka smanjila kamate na stambene kredite
EM Online / Beta

Banka HVB u Srbiji počela je da odobrava stambene kredite indeksirane u evrima sa efektivnom kamatnom stopom koje je smanjena sa 9,54 na 6,71 odsto godišnje.

Kako se navodi u saopštenju, stambeni krediti se odobravaju bez učešća, depozita i žiranata za iznose od 10.000 evra, sa periodom otplate do 25 godina, uz hipoteku na bilo koju uknjiženu nepokretnost odgovarajuće vrednosti. Član Izvršnog veća HVB banke Ivan Radojčić kazao je da će automatski biti smanjene kamate i klijentima koji su prethodnih godina uzimali stambene kredite po višim kamatnim stopama. Nakon smanjenja kamata, kako se navodi, mesečna rata za kredit od 30.000 evra, sa otplatom od 25 godina, iznosiće 199,82 evra. Uslov za dobijanje stambenog kredita je da klijent ima otvoren tekući račun u HVB banci i da je uplaćena najmanje jedna mesečna zarada, a klijenti u braku mogu da udruže zarade i povećaju otplatni kapacitet na 50 odsto ukupnih prihoda domaćinstva.

---------------------------------

Srbi uglavnom koriste osnovne bankarske usluge
EM Online / Beta

Bankarske usluge u Srbiji koristi oko 63 odsto stanovništva starijeg od 15 godina, ali najveći broj građana koristi samo osnovne usluge - tekući račun i kartice, rezultat je istraživanja agencije Stratedžik marketing.

Procenat korisnika bankarskih usluga u poslednje dve godine je stabilan, oko 60 odsto i čini se da je tržište "zasićeno", a čak 38,5 odsto anketiranih ne namerava da koristi neki novi bankarski proizvod, navodi se u istraživanju koje je naručila EFG Evrobanka štedionica. Pored tekućih računa, koje ima oko 84 odsto stanovništva i kartica koje koristi oko 33 odsto, građani u bankama najviše koriste štednju "po viđenju" (11,6 odsto) i potrošačke kredite (10,7 odsto). Najveći broj građana, koji planira da počne korišćenje neke od bankarskih usluga, želi da otvori tekući račun - 11,4 odsto, oko 10,7 procenata razmišlja o potrošačkom kreditu, a po tri odsto nemerava da započne štednju ili uzme stambeni kredit bez hipoteke. Klijenti su izuzetno zadovoljni bankarskim uslugama i na petospetpenoj skali, gde je pet najveća ocena, banke su ocenili sa 4,2, a na formiranje stava prema određenoj banci u velikoj meri utiču reklame, ističe se u istraživanju. Stratedžik marketing je anketu o korišćenju bankarskih usluga u Srbiji sproveo na reprezetnativnom uzorku ispitanika od januara do jula ove godine.

---------------------------------

Nastavlja se dominacija bankarskog sektora na Beogradskoj berzi
EM Online / Danas

Na Beogradskoj berzi je u ovonedeljnom trgovanju akcijama kompanija obavljeno 1.749 transakcija, odnosno 487 manje nego prošle sedmice, a i vrednost prometa je smanjena za više od 9,12 milijardi na 2,12 milijardi. Takva razlika ne treba da čudi jer je trgovanje prošle nedelje proteklo u znaku kupovine AIK banke, a ova sedmica više predstavlja vraćanje na normalno stanje.

Najveći rast cena ostvaren je akcijama Kredi banke kojima je počelo da se trguje u ponedeljak, kursom od 8.851 dinara za jednu akciju, da bi se trgovanje završilo u petak sa cenom od 21.000 dinara. Ovaj porast za više od 137 odsto je bacio u zasenak akcije Hipo-alpe adrija banke koje su u poslednje vreme prednjačile kada je u pitanju rast cena. Ove akcije su završile na drugom mestu, sa povećanjem cene od 72,33 odsto, i sada vrede 22.608 dinara po akciji.

Što se tiče prometa, bankarski sektor je i dalje u vrhu, predvođen Agrobankom koja je u 153 transakcije ostvarila vrednost prometa od skoro 630 miliona dinara, zabeleživši cenu od 30.290 dinara po akciji na kraju trgovanja u petak. Kao rezultat povećanih kamata koje idu i do 7,5 odsto, Agrobanka očekuje povećanje štednje u ovoj godini za 70 miliona evra u poređenju sa prošlom. Takođe, u ponedeljak je počela distribucija nove emisije akcija, koja će povećati ukupan kapital banke sa 41 na 75 miliona evra.

Jedina akcija koja je poslednjeg dana trgovanja ove nedelje uspela da malo skrene pažnju sa bankarskog sektora je "BB Minakva". U petak je tržište, koje obično sporo reaguje na vesti, odreagovalo na obaveštenje istog dana da će se mineralna voda "BB Minakva" izvoziti na britansko tržište. Da bi zadovoljili potrebe britanskog tržišta, u 2007. godini kompanija planira da poveća proizvodnju za 30 do 50 odsto, a u 2008. godini da je duplira. Akcije ove fabrike vode u petak su završile trgovanje na 13.000 dinara, što predstavlja porast od 3.92 odsto u odnosu na cenu od ponedeljka koja je bila 12.510 dinara po akciji.

Zabeležena je i jedna ponuda za preuzimanje "Jugoinspekta". U sredu je "Evro gas" iz Subotice, koji nije listiran na berzi i ne poseduje nijednu akciju "Jugoinspekta" ponudio 12.000 dinara za jednu akciju, u nameri da preuzme 100 odsto akcionarskog kapitala. Cena akcije "Jugoinspekta" na tržištu je 5.000 dinara, a ponuda traje od prvog do 30. novembra 2006. godine.

---------------------------------

Uprava za igre na sreću priprema kontrolu kazina u Srbiji
EM Online / Beta

Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija Srbije u najskorije vreme će početi opsežnu akciju zatvaranja kockarnica u Beogradu i pleniti njihovu opremu, zbog toga što i dalje rade u krugu od 20 kilometara od Savezne skupštine. Prema ugovoru s "Kazinom Austrija" na toj teritoriji niko ne sme da se bavi tim poslom izuzev njih, budući da su za ekskluzivnu licencu državi platili 18 miliona evra za narednih 10 godina.

"Kazino Austrija", koji je odavno uplatio 18 miliona evra za ekskluzivnu licencu za poslovanje u centru prestonice Srbije, još uvek nije odabrao lokaciju na kojoj će izgraditi kazino. Prema nezvaničnim informacijama, u igri je hotel "Jugoslavija" u kojem bi mogla da bude smeštena ekskluzivna kockarnica, koja bi prema obećanjima luksuzom i kvalitetom trebalo da u potpunosti opravda ime "Grand kazino". U Državnoj lutriji, koja će biti manjinski suvlasnik kazina kažu da ne postoji rok do kojeg mora da bude otvoren kazino jer je licenca već plaćena, a Austrijancima, koji u celom poslu vode glavnu reč, se izgleda uopšte ne žuri da počnu sa radom. Uprava će gasiti i one kockarnice u unutrašnjosti Srbije koje ne poseduju odgovarajuće dozvole Ministarstva finansija, najavila je Ružica Stanković, načelnik Odeljenja za normativne i opšte poslove u ovoj instituciji i naglasila da će one koji imaju dozvole za jednu delatnost, a obavljaju i drugu, novčano kažnjavati. Prema njenim rečima, u okviru Uprave je pre dve nedelje formirano posebno inspekcijsko odeljenje sa osam službenika, koji će posle obuke vršiti stalnu kontrolu rada kockarnica.

- Ne znamo kada ćemo tačno postati operativni, ali će to u svakom slučaju biti veoma brzo. Potrebno je da se obezbede još neki tehnički uslovi za nesmetan rad inspektora, kao što su magacini za skladištenje zaplenjene robe i aparata - objašnjava Stankovićeva, koja ovako kasno formiranje kontrolnog tela, dve godine posle osnivanja Uprave, pravda vremenom koje je bilo potrebno da bi se "našla finansijska sredstva, obezbedila oprema i kancelarije".

Potreba za ovakvim organom vidi se već pri prvoj šetnji centrom Beograda, u kojem je u radijusu od samo nekoliko kilometara, načičkano desetak kockarnica. To je nedozvoljeno jer je "Kazino Austrija" platio državi 18 miliona evra za ekskluzivno pravo da se bavi ovim poslom u krugu od 20 kilometara od Savezne skupštine. Stankovićeva potvrđuje da "država ima obavezu da obezbedi da u toj zoni ne postoji nijedan drugi kazino osim 'Grand kazina', kako će se zvati kockarnica koju će Austrijanci otvoriti u konzorcijumu sa Državnom lutrijom Srbije i jednim grčkim partnerom.

Međutim, ona podseća na to da mnogi koji se izdaju za "kazino" u stvari ne nude ništa više od slot mašina za kockanje. - Ugovor sa "Grandom" ne predviđa zabranu rada za objekte s automatima, već samo za pravi kazino. Iako lično nisam ulazila u takve lokale, znam da ima dosta njih koji stavljaju oznaku "kazino" iako imaju samo automate, što, takođe, nije dozvoljeno i biće sankcionisano. Ali, ovaj tim neće delovati samo u krugu od 20 kilometara od centra Beograda, već po celoj Srbiji jer ima mnogo kockarnica koje rade bez ikakve dozvole. Ti objekti će biti zatvoreni, a imovina zaplenjena - tvrdi Stankovićeva, naglašavajući da je Uprava i ranije pokušavala da stane na put nelegalnim priređivačima igara na sreću u saradnji s Poreskom upravom, ali da "ni oni nemaju neograničene resurse".

---------------------------------

Privatizacija RTB Bor
EM Online / Večernje novosti

Zaposleni u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor ostaće baza i oslonac budućeg razvoja celog regiona, u koji će "Kuprom" (Cuprom), ukoliko pobedi na tenderu za kupovinu tog srpskog kombinata, takođe ulagati, u želji da stvori zdrav privredni ambijent.

Pored oživljavanja i osavremenjivanja proizvodnje u borskim i majdanpečkim rudnicima, "Kuprom" će značajna sredstva investirati i u druge industrijske grane, poput prerade drveta, mlekare i uslužne delatnosti, u kojima će naći uhlebljenje oni koji budu ostali bez posla, ali i drugi stanovnici Bora i okoline. Zaposlenima u RTB Boru će ta rumunska kompanija ponuditi prekvalifikaciju, a prekobrojnima će nastojati da obezbedi nova radna mesta u mnogobrojnim projektima koji će biti pokrenuti uporedo sa ulaganjem u proizvodnju Basena. U "Kupromu" naglašavaju da je kvalitet života čitave zajednice veoma bitan kako bi zaposleni bili zadovoljni i visoko motivisani za budući razvoj i izražavaju žaljenje što se prilikom nadmetanja na tenderu boduje samo cena, a ne vrednost ostalih programa koje ta kompanija nudi. Osim produžavanja lanca proizvodnje, koji bi doprineo većem zapošljavanju, predsednik "Kuproma" Hori Simu najavio je da će uložiti i značajna sredstva za otvaranje novih radnih mesta, ali i za dokvalifikacije i prekvalifikacije zaposlenih. Prema njegovim rečima, tehnološku i ekonomsku fazu će, istovremeno, pratiti i aktivna socijalna uloga, koja će biti sprovedena u procesu prestrukturiranja RTB Bor. To je istaknuto i u razgovoru s predstavnicima dva reprezentativna sindikata Basena - Samostalnog koji okuplja 3.000 članova i UGS "Nezavisnost", u kojem je 1.500 zaposlenih - koji su pozdravili nameru "Kuproma" da preuzme brigu o zaposlenima i ulaže u ceo region. Da je privatizacija i veliko ulaganje neophodno govori i nedavna ocena predsednika Sindikata metalaca "Nezavisnost" Dragana Matića da većina od 164.000 zaposlenih u metalskom kompleksu Srbije radi u potpuno nefunkcionalnim preduzećima i uslovima nedostojnim čoveka. I predsednik Unije poslodavaca Srbije Rato Ninković je rekao da je metalski kompleks žrtvovan, da su preduzeća desetkovana, a da su u najtežoj situaciji giganti poput RTB Bor, Zastave, Mina, Goše i drugih u kojima nije završen proces tranzicije. Vlada Srbije je za otpremnine za 2.154 radnika, koji su u procesu restrukturiranja kompanije dobrovoljno odlučili da napuste preduzeće, obezbedila 14 miliona evra. Po strategiji Vlade, u RTB Bor je ostao optimalni broj radnika od 4.693.

---------------------------------

Srpska elektroprivreda uoči privatizacije
EM Online / Politika

U kakvoj su vezi cena struje, privatizacija Elektroprivrede Srbije i zaštita životne sredine? „U direktnoj” – reći će za „Politiku” dr Vladimir Đorđević, generalni direktor Elektroprivrede Srbije. S cenom kilovat-časa raste i vrednost EPS-a. Jedan cent vredniji kilovat-čas – milijardu evra vredniji EPS.

Međutim, sadašnja cena kilovat-časa, u proseku oko 3,8 evrocenti, najniža je u Evropi. Sa njom kao takvom nema ni razvoja. Nema poslova za desetine hiljada ljudi u srpskim firmama. Nema zaštite životne sredine, kao ni većih količina domaće struje. Nema strateških partnera. Uopšte uzev, nema ni – tržišta električne energije.

– Sadašnja cena električne energije podmiruje samo tekuće poslovanje EPS-a. Srbiju sa njom (sadašnjom cenom) čeka sve veći uvoz struje. Srbija treba da ima svoju struju, iz svojih elektrana. Zato kažemo da hoćemo da radimo i gradimo te nove elektrane. Realna cena donosi i racionalnost u trošenju. Bez novca ne možemo da zaštitimo vazduh, vodu i zemlju. Opravdan je strah da ćemo zbog nepoštovanja propisa gasiti „prljave” elektrane. Zato se spremamo da u te projekte do 2015. godine uložimo 1,2 milijarde evra. Ali... sa ovom cenom nema zaštite životne sredine – navodi naš sagovornik.

Jevtina struja donosi jevtin EPS. Ona dovodi kupce EPS-a, a ne strateške partnere za razvojne projekte. A investicije u EPS-u do 2010. godine „teške” su tri milijarde evra. Za to su nam, kaže Đorđević, potrebni stranci. Međutim, niko od njih neće uložiti ni jedan jedini evro u energetiku ako mu se ne omogući profit. Da je EPS profitabilan, kao što nije, i on bi sada, kao što to čine druge velike elektroprivrede, kupovao distribucije i elektrane u okolnim zemljama.

– Čak 16 kompanija je pokazalo interesovanje da u Srbiji sa EPS-om gradi novu termoelektranu snage 700 megavata. I tu smo jasni – sve kroz tender, javno, da Srbija i EPS dobiju najbolju ponudu. A sa novom elektranom imaćemo dugoročni ugovor o prodaji električne energije EPS-u i to po definisanoj proizvođačkoj ceni. Ta cena, kako pokazuju računice, neće moći da bude niža od pet evrocenti. I kako onda da od te elektrane kupujemo struju po pet centi a prodajemo je po nižoj ceni – pita Đorđević.

– Raspisali smo još dva tendera – za konsultanta za restrukturisanje EPS-a i za traženje partnera za modernizaciju Panonskih elektrana. Tražimo partnera koji će u Panonske elektrane „uneti” novu tehnologiju i obezbediti energente po povoljnoj ceni – objašnjava naš sagovornik.

Strateški partneri bi trebalo da budu izabrani tokom naredne godine. Sa gradnjom, odnosno modernizacijom ovih elektrana, elektroenergetski sistem Srbije dobiće novih 1.000 megavata. Oko 15 odsto proizvodnje električne energije u Republici biće u mešovitom vlasništvu.

– Nismo protiv ulaska privatnog kapitala u srpski elektroenergetski sektor, ne želimo da čuvamo monopol. Jesmo protiv prodaje EPS-a, „komad po komad”, kako su to svojevremeno učinile neke zemlje u tranziciji, pa sada kupuju ono što su prodavale. Nama ti eksperimenti ne trebaju. Nećemo prodaju distribucija i rasprodaju tržišta onima koje ne interesuju ni razvoj, ni naš vazduh, voda i zemlja. Nećemo da nas kupe oni koji žele samo plasman robe kupljene i proizvedene u okolnim jevtinim elektranama. Interes Srbije je jasan – ulazak privatnog kapitala u razvojne projekte EPS-a, a potom transformacija EPS-a u akcionarsko društvo. Država treba da proceni kada će biti pravi trenutak za prodaju određenog procenta akcija i koliki će to biti procenat – kaže Đorđević.

U najjačim evropskim zemljama – država je i dalje većinski vlasnik elektroprivreda. Na primer, Češka je većinski vlasnik ČEZ-a, visokoprofitabilne firme koja je u ovom regionu veoma aktivna u svim privatizacijama. Zašto onda i Srbija ne bi pomogla svojoj firmi da stvara profit, da deo profita vraća državi za, na primer, socijalne potrebe. Jer, EPS je zamajac srpske privrede. Vrednost poslova sa „Kolubara Metalom”, fabrikama „Goša”, „Minel”, „Termoelektro”, „Sever”, MIN... kao i sa naučnim institutima dostiže i 150 miliona evra godišnje.

---------------------------------

Kuprum obećava ulaganja u ekološku zaštitu RTB Bora
EM Online / Beta

Predstavnici rumunske kompanije "Kuprum" saopštili su da će, ako kupe Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor, ekološka zastita biti jedan do prioriteta u restrukturiranju tog preduzeća.

Predsednik "Kupruma" Horia Simu izjavio je da su planovi te kompanije, koja je otkupila tendersku dokumentaciju za kupovinu RTB-a, da u Topionicu uloži značajna sredstva, kako bi se ekološki štetna oprema zamenila novom tehnologijom. On je ocenio da minimalnim investicijama ne samo da nije moguće osposobiti Topionicu da radi po svetskim standardima, već da to nije ni dugoročno resenje i predstavljalo bi "samo marketinški trik onih koji bi, nakon kupovine Topionice, nastavili da rade sa starom tehnologijom". Zagađenost životne sredine u Boru i Majdanpeku posledica je stogodišnjeg rada RTB-a Bor, pokazala je analiza stanja životne sredine koju su konzorcijum stranih i domaćih konsultantskih kuća izradili i nedavno predstavili Agenciji za privatizaciju i insvestitorima zainteresovanim za kupovinu RTB-a.

---------------------------------

Bogatstvo čeka gazdu
EM Online / Danas

DOK se na njivama PKB korporacije privodi kraju setva pšenice, berba kukuruza i vađenje šećerne repe, direktor kombinata Miloš Bugarin, zadovoljan što su na vreme uradili sve ratarske poslove.

- Eto, zasejali smo i našu i državnu zemlju, a ko će da žanje ne znamo. Kombinat će pre naredne žetve, verovatno do maja iduće godine, biti privatizovan. Državna zemlja koju obrađujemo godinama, nije još bila na licitaciji za zakup, pa ne znamo ko će je dobiti. Mi smo se, ipak, vodili logikom dobrog domaćina i zasejali ono što smo planirali, jer da smo čekali opštinske konkurse, njive bi ostale neobrađene. Optimalni rokovi jesenje setve su već za nama a konkurs o davanju državnog zemljšta u zakup u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, gde se nalaze naša (državna) imanja još nije ni na vidiku. DOK se na njivama PKB korporacije privodi kraju setva pšenice, berba kukuruza i vađenje šećerne repe, direktor kombinata Miloš Bugarin, zadovoljan što su na vreme uradili sve ratarske poslove, pomalo setno kaže: - Eto, zasejali smo i našu i državnu zemlju, a ko će da žanje ne znamo. Kombinat će pre naredne žetve, verovatno do maja iduće godine, biti privatizovan. Državna zemlja koju obrađujemo godinama, nije još bila na licitaciji za zakup, pa ne znamo ko će je dobiti. Mi smo se, ipak, vodili logikom dobrog domaćina i zasejali ono što smo planirali, jer da smo čekali opštinske konkurse, njive bi ostale neobrađene. Optimalni rokovi jesenje setve su već za nama a konkurs o davanju državnog zemljšta u zakup u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, gde se nalaze naša (državna) imanja još nije ni na vidiku.

---------------------------------

Hrvati odbili Miškovića
EN Online

Prema pisanju hrvatskog Poslovnog dnevnika, Miroslav Mišković vlasnik kompanije delta nije se uspeo domaći trgovačke kompanije Dinova-Diona, mada se prvobitno nagađalo da je pogodba sklopljena.

Kompanija koja je bila na rubu stečaja, trenutno se oporavila, i kako kaže Greta Gavrilović, prodaja ne dolazi u obzir. Prema nezvaničnim izvorima sredinom leta izjalovili su se pregovori sa Merkatorom, dok u kompaniji Delta negiraju zainteresovanost za kupovinu hrvatske kompanije.

---------------------------------

Česi restrukturiraju CSA
EM Online

Vlada češke smatra stanje u nacionalnom avioprevozniku CSA veoma ozbilnjim i stoga traži savetnika koi bi trebao naći izlaz za obu kompaniju, prenosu hrvatski mesečnim Banka.

Za krizu u kompniji Vlada smatra odgovornim rukovodstvo kompanije, jer ne preduzima radikalne poteze. Rukovodstvo CSA sa druge strane smatra da je ovaj potez Vlade besmislen, jer je u poslednjih 6 godina CSA tri puta poslovao sa pozitivni, a tri puta sa negativnim rezultatom. Tokom 2004. godine CSA završen je sa 1,5 miliona evra dobiti, dok je prošlu godinu završio sa 16 miliona evra gubitka. Ove godine se očekuje gubitak od 21 milion evra.

---------------------------------

BAT organizuje obuku za preduzetnike iz Beograda
EM Online / Beta

Kompanija Britiš Ameriken tobako saopštila je da će u saradnji sa Agencijom za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva organizovati besplatni kurs za preduzetnike iz Beograda.

Kako se navodi u saopštenju, polaznici petodnevnog treninga imaće priliku da usavrše veštine za razvijanje poslovanja i dobiju novčanu nagradu za najbolji biznis plan, kao i sertifikat BAT-a i Republičke agencije za razvoj MSPP. "Verujemo da su mladi preduzetnici nosioci ekonomskog razvoja u zemlji i da je ulaganje u njihovo obrazovanje i usavršavanje najbolja investicija", rekao je predstavnik BAT-a Mihailo Crnobrnja. Rok za podnošenje prijava je 15. novembar, a pravo da konkurišu imaju privatna preduzeća registrovana na teritoriji Beograda koja zapošljavaju do 50 radnika. BAT je prisutan u Srbiji od 1996. godine a nakon privatizacije Duvanske industrije Vranje, 3. septembra 2003. godine, postao je jedan od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji.

---------------------------------

NBS:Pad kamatnih stopa na novčanom tržištu
EM Online / Beta

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su nove mere monetarne politike, odnosno snižavanje referentne kamatne stope NBS sa 18 na 17,5 odsto, doprinele snižavanju kamatnih stopa na novčanom tržištu.

Na današnjoj aukciji hartija od vrednosti, na kojoj je NBS prodavala svoje blagajničke zapise sa ročnošću od dva meseca, banke su ponudile za 0,87 procentnih poena nižu kamatnu stopu za kupovinu tih zapisa, nego na prethodnoj aukciji", navodi se u saopštenju NBS. Dodaje se da je najviša prihvaćena kamatna stopa na današnjoj aukciji iznosila 17,5 odsto na godišnjem nivou i praktično je izjednačena sa referentnom kamatnom stopom NBS-a, kao glavnim usmeravajućim instrumentom monetarne politike. "Činjenica da je na današnjoj aukciji kroz ponudu samih banaka utvrđena značajno niža kamatna stopa od ostvarene na prethodnoj aukciji, kada je iznosila 18,37 odsto, potvrđuje očekivanje NBS-a da će snižavanje referentne kamatne stope kao posledice uspeha monetarne politike u smanjenju inflacije, doprineti daljem padu kamatnih stopa na novčanom tržištu", ističe NBS.

---------------------------------

EXXon Mobil prodaje pumpe u Češkoj
EM Online

Dve velike naftne kompanije Konoko- Filips i ESSO - Nemačka (iz sastava Exxon Mobila), najavili su prodaju svojih benzinskih stanica u Češkoj. U sličaju Exxon Mobila, razlog za takav potez nađen je u promeni poslovne politike za Češku ali i ceo region.

Prema podacima Češke asocijacije proizvođača i trgovaca naftom, u Češkoj je krajem 2005. godine bilo registrovano 2.212 benzinskih stanica, od čega je četvrtina bila u stranom vlasništvu, gde je lider austrijski OMV sa 18 odsto tržišta.

---------------------------------

Počeo Program razvoja domaćih dobavljača
EM Online / Beta

Mala i srednja preduzeća u Srbiji mogu do 15. novembra da konkurišu za pomoć u osposobljavanju za dobavljača multinacionalnih kompanija.

Ta pomoć se sastoji u davanju konsultansko-tehničkih saveta za razvoj lanca domaćih dobavljača, a dodeljuje se u okviru Programa za promociju ulaganja u Srbiji (SIPP), koji finansira Evropska unija. Za sprovođenje tog programa zadužene su Multinacionalna agencija za osiguranje investicija (MIGA), koja je deo Svetske banke, i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA). "Mala i srednja preduzeća kroz Program dobijaju mogućnost da posluju sa multinacionalnim kompanijama i tako postanu deo globalnog dobavljačkog lanca", navodi se u saopštenju Mige i Siepe povodom zvaničnog početka Programa razvoja lanca domaćih dobavljača. Predviđeno je da u i prvoj i drugoj fazi Programa bude izabrano 150 preduzeća koja se bave prozivodnjom gotovih i polugotovih proizvoda ili pruzanjem usluga u odabranim sektorima, da bi kasnije pomoć dobijalo samo 30 odabranih dobavljača.

---------------------------------

Low cost kompanija Rajan Er povećala dobit sa 24 odsto
EM Online

Dobit kompanije Rajan Er u drugom kvartalu ove godine porasla za 24 odsto sa 172,5 na 213,4 miliona evra, i to zbog povećanog prometa i viših cena karata.

Prema pisanju hrvatskog mesečnika Bankam akcije kompanije porasle su na 9,29 evra. Prodaja je u istom razdoblju porasla za 27 odsto na 689,8 miliona evra. Rajan Er je povisio cene karata devet odsto u prvom polugodištu, a dodatna poskupljenja se očekuju i u trećem kvartalu. Prema rečima Majka Olirija, izvršnog direktora komapanije, dobit bi ove godine trebala porasti za 16 odsto odnosno na približno 350 miliona evra.

---------------------------------

Neočekivano snažan rast privrede EU
EM Online / Beta

Ekonomski rast država koje za zajednički novac imaju evro dostići će ove godine 2,6 odsto u odnosu na 1,4 odsto iz 2005, saopštila je danas Evropska komisija.

Očekuje se da će se rast u svih 25 država EU popeti na 2,8 odsto sa 1,7 procenata prošle godine. "Posle godina razočaravujućih rezultata, ekonomija EU će se u 2006. godini iskazati u svom najboljem svetlu od početka decenije", kazao je komesar EU za privredu i monetarna pitanja Hoakin Almunia (Joaquin) Za iduću godinu predviđa se rast od 2,1 odsto u 12 država evrozone, koji će skočiti na 2,2 odsto tokom 2008. Za celu EU, Komisija očekuje stabilan rast od 2,4 procenta i u 2007. i 2008. godini. Pozitivni rezulatati imaće trenutni učinak na zapošljavanje i Almunia pedviđa sovaranje sedam miliona novih radnih mesta između 2006. i 2008. godine, što je gotvo dvostruko više u odnosu na prošlo trogodišnje razdoblje. Nezaposlenost u EU bila je devet proceneta 2004. godine. Očekuje se da će se smanjiit za ceo peocentni poen do kraja ove i da će pasti na 7,3 odsto do 2008. Neočekivano snažan rast podstaknut je jakom domaćom potražnjom i brzim hodom svetske privrede koja ove godine treba da ostvari rast od 5,1 odsto.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Vesti za 14. novembar 2006.

dosho je i taj dan...

Delta i Agrokor objavili spajanje maloprodajnih lanaca
EM Online / Beta

Srpska kompanija "Delta" i hrvatski "Agrokor" na današnjoj konferenciji Ekonomist magazina o regionalnom povezivanju objavili su da su ušli u strateško partnerstvo udruživanjem svojih trgovinskih lanaca .

Biće spojeni maloprodajni deo 'Delta M grupe' i 'Agrokorov' trgovinski lanac 'Konzum'", rekla je generalna direktora "Delta M grupe" Ivana Veselinović na skupu "Regionalno ekonomsko povezivanje na prostoru bivše Jugoslavije - neminovnost ili opcija", čiji je organizator Ekonomist medija grupa.

Spajanje bi trebalo da bude završeno za najmanje godinu dana, rekla je Veselinovićeva, istakavši da bi 2009. godine zajednička firma "Delte" i "Agrokora", koji su 2000. imali promet od pet milijardi evra, mogla da se pojavi na Londonskoj berzi. Ona je rekla da će udruživanje osloboditi investicione potencijale srpske i hrvatske kompanije, koje će moći zajedno da ulažu u razvoj poslovanja ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i u čitavoj jugoistočnoj Evropi.

Veselinovićeva je precizirala da će zajednički nastupio biti moguć na tržištima Bugarske, Albanije, Rumunije, Ukrajine. Na tržištu Srbije, kako je kazala, "Agrokor" trenutno učestvuje sa manje od jednog procenta, dok "Delte" na hrvatskom tržištu nema. Veselinovićeva je navela da je odluka o čvršćem povezivanju dva trgovinska lanca doneta pošto su vlasnici obe kompanije procenili da bi spajanje bilo ekonomski najracionalnije, čime bi se povezalo hrvatsko i srpsko tržište, na kojima su one već lideri, i spremno dočekala konkurencija iz sveta.

Prema rečima potpredsednice za strategiju "Agrokora" Ljerke Puljić, spajanje dve kompanije podrazumevaće nekoliko faza koje će se odnositi na definisanje toga šta se želi postići spajanjem i procenu poslovanja "Delta M" i "Konzuma", što će biti i polazna osnova za odlučivanje o budućim odnosima. Puljićeva je kazala da su kompanije danas imenovale i svoje savetnike koji će im pomoći u procesu udruživanja.

Ona je navela da će kompanije udruživanjem povećati svoju konkurentnost u maloprodaji kroz nabavku, čime će biti moguće snižavanje cena na oba tržišta. Puljićeva je istakla da spajanjem neće doći do koncentracije kapitala, jer će svaka kompanija na svom tržištu ostati sa onim udelom koji ima sada, ali da će regionalno one predstavljati silu.

Potpredsednica "Agrokora" je podestila da dve kompanije već podržavaju svoje partnere, odnosno hrvatske i srpske proizvođače, u nastupima na tržištima obe zemlje. U određenoj meri proizvodi iz dve zemlje konkurišu jedni drugima, ali ne u tolikoj meri da bi bilo koga ugrozilo, zaključila je Puljićeva.

---------------------------------
Bubalo: Rešavanje za CEFTA do polovine decembra
EM Online / Beta

Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo izjavio je da očekuje da će sva otvorena pitanja oko potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) biti rešena do sredine decembra.

"Srbija neće odustati od svojih zahteva oko uvoza duvanskih proizvoda, ali ni od ulaska u sporazum CEFTA", kazao je on na Regionalnoj konferenciji o ekonomskom povezivanju u prostoru bivše Jugoslavije, koju je organizovala "Ekonomist medija grupa". Uslovi i zahtevi Srbije, istakao je Bubalo, nisu ništa drugačiji od zahteva drugih država, dodavši da Srbija samo želi da se prbliži zaštiti svojih proizvođača kakvu ima Hrvatska.

Podsetio je da su Srbija i Bosna i Hercegovina (BiH) - jedine koje nisu parafirale sporazum, imale problema sa Hrvatskom. Delegacija Srbije je prošle sedmice u Briselu ukazala da ne može da parafira usaglašeni sporazum CEFTA zato što traži da se liberalizacija tržišta za duvanske proizvode ujednači i zajamči za sve zemlje-potpisnice. BiH je saopštila da će sporazum parafirati samo ako se zadrže više carine za uvoz mleka i mesa na njeno tržište do 2009. godine. Prema ranijim najavama, Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA trebalo bi da 19. decembra potpišu Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Albanija, Moldavija, a u ime Kosova Unmik.

---------------------------------
Počela međunarodna konferencija o budućnosti berzi
EM Online / Beta

Regionalno povezivanje berzi je budućnost berzanskog poslovanja, ocenili su učesnici međunarodne konferencije "Kuda idu berze", koju je organizovala Beogradska berza.

U regionu jugoistočne Evrope ima 12 berzi koje za sada samo razmenjuju informacije, i koje, po ugledu na najveće svetske berze, planiraju da unapređuju saradnju i stvaraju zajedničko tržište. Predstavnici berzi su ukazali da berze, koristeći najsavremeniju tehnologiju i elektroniku, prednjače u globalizaciji, a berzansko trgovanje se seli sa jednog na drugi kraj sveta i nikad ne obustavlja.

Direktor Beogradske berze Gordana Dostanić je istakla da organizovano tržište kapitala mora da obezbedi zaštitu investitora, jer je to preduslov za privlačenje kapitala. Ovogodišnja, peta međunarodna konferencija Beogradske berze, koja je okupila je oko 500 predstavnika učesnika na finansijskim tržištima, nastavlja se i sutra učešćem predstavnika Vlade Srbije.

---------------------------------
Bubalo: Ekonomsko povezivanje u regionu podstiče razvoj
EM Online / Beta

Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo ocenio je da je čvršće ekonomsko povezivanje na prostoru bivše Jugoslavije i stvaranje zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi od najvećeg interesa za brži razvoj Srbije.

"Regionalno ekonomsko povezivanje može da donese velike koristi svakoj državi posebno, ali i regionu u celini", rekao je Bubalo na konferenciji o ekonomskom povezivanju na prostoru bivše Jugoslavije, u organizaciji "Ekonomist medija grupe". Bubalo je istakao da u Srbiji postoji politička volja da do regionalnog povezivanja dođe što pre i da ono po oblicima saradnje bude što raznovrsnije. "Ekonomsko otvaranje zemlje sa jasnom untrašnjom i spoljnom liberalizacijom o konkurencijom donosi korist svima, kako investitorima, tako i nezaposlenima", kazao je on.

Koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek je u obraćanju skupu preko video linka istakao da dosadašnja regionalna saradnja nije bila dovoljno razvijena i da ekonomski razvoj zavisi od prekogranične saradnje. Busek je istakao da investitori region jugoistočne Evrope posmatraju kao celinu sa 65 miliona stanovnika, a ne kao zasebne države. Ostali učesnici konferencije, među kojima su i predstavnici ministarstava ekonomije i privede zemalja regiona, složili su se da je ekonomsko povezivanje zemalja neminovnost, koja će doprineti privrednom razvoju tih država.

---------------------------------
Dimitrijević: Uskoro potpuno osiguranje od agencije
EM Online / Beta

Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o turizmu kojima se predviđa uvođenje obaveznog osiguranja putnika od postupaka agencije, tvrdi ministar turizma i usluga Bojan Dimitrijević.

Ako Skupština Srbije usvoji izmene, što se ne očekuju pre aprila 2007. godine putnici imati pravo na povraćaj novca za sve neizvršene usluge. Razmišlja se i o proširenju osiguranja koje bi, pored zdravstvenog, obuhvatalo i osiguranje od nezgode prilikom putovanja, od gubitka prtljaga i od otkaza putovanja. "Razmišljamo i da agencije, da bi dobile licencu za rad, budu obavezne da putnicima ponude sve vrste osiguranja, i da troškovi osiguranja ne iznose više od dva odsto ukupne cene aranžmana", kazao je Dimitrijević. Ministar je istakao da će preporuka Ministarstva turističkim agencijama biti da, kao finansijsku garanciju, koriste polise osiguranja i dodao da 90 odsto od 496 licenciranih agencija već koristi taj vid obezbeđenja. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) Rade Stanković kazao je da će JUTA zaključiti ugovor sa svim osiguravajućim kompanijama, kako bi putnici mogli da biraju između različitih ponuda polise osiguranja.

Predstavnici "Dunav osiguranja", "DDOR-a", "Delta Đeneralija", "Cepter osiguranja" i "Kopaonik osiguranja" kazali su da nema velikih razlika među njihovim ponudama i da osnovni paket koji košta oko 1,4 evra dnevno, obuhvata standardizovanu ponudu. Osiguranje obuhvata troškove lečenja do 30.000 evra, povraćaj novca u slučaju opravdanog prekida odmora, kao i obeštećenje do 1.000 evra za gubitak ili oštećenje prtljaga.

---------------------------------
Istraživanje: Internet u Srbiji
EM Online / Gfk

Savremeni vid komunikacije, kriterijum pismenosti, model poslovanja, neograničen enciklopedijski prostor, novi oblik istraživanja, nepostojanje granica, novo prijateljstvo, virtuelna veza su, predpostavljate neke od mogućih asocijacija na internet. Sopstveno iskustvo, razgovori sa prijateljima, poslovnim partnerima kao i informacije iz medija sve nam više ukazuju na važnost i donekle neophodnost interneta u poslovnom svetu, ali i u svakodnevnom životu. Koliko građana Srbije ima pristup Internetu, koliko ga često koriste, u koje svrhe i koje stranice najčešće posećuju otkriva nam GfK Beograd u svom Omnibus istraživanju. Istraživanje je realizovano tokom avgusta meseca ove godine, a učestvovalo 928 stanovnika Srbije starijih od 15 godina. Uzorak je reprezentativan za ovu populaciju gledano po regionu, polu, uzrastu i tipu naselja. Ispitanici su intervjuisani u domaćinstvima metodom licem-u-lice.

PRISTUP INTERNETU

Rezultati istraživanja nam pokazuju da 33.4% naših građana ima pristup internetu što je porast u odnosu na decembar 2005. godine kada je pristup internetu imalo 29.3% građana. Širenje telekomunikacionog sistema i kablovske mreže su mogući razlozi koji leže u pozadini dobijenih podataka. Rezultati dalje pokazuju da je najveća mogućnost korišćenja interneta kod kuće tj. 29.3% građana ima pristup internetu u svojim domovima, potom na poslu - 10.3% građana. Samo 2.95% ispitanika ima mogućnost korišćenja interneta u školama/ fakultetima što je svakako zabrinjavajući podatak, naročito ako imamo u vidu da se koriščćenje interneta u nekim zapadno evropskim zemljama uzima kao kriterijum pismenosti. Loša opramljenost naših škola i fakulteta u pogledu računarske opreme je jedan od verovatnih razloga, ali i dalji pravac mogućih investiranja.

KORIŠĆENJE INTERNETA

Kao što je pomenuto, na teritoriji Srbije 33.4% građana ima mogućnost korišćenja interneta međutim, broj pravih korisnika interneta je manji i on iznosi 28.2%. U poređenju sa prethodnom godinom broj korisnika je porastao za 2 procentna poena, što je svakako ohrabrujući podatak. Sve veća potreba, ali i razvijenija navika kada je u pitanju ovaj vid komunikacije kao i povećanje samog pristupa su razlozi koji leže u pozadini. Ako dalje posmatramo samo poduzorak korisnika videćemo da najveći broj njih (81.3%) internet koristi kod kuće, potom na poslu (33.6%), kod prijatelja i rođaka internet koristi 9.3%, a u internet kafeima 8.2%. Najmanji broj korisnika - 7.7% internet koristi u školi ili na fakultetu. Moguće nedovoljno neupućivanje mladih od strane stručnog kadra u pogledu korišćenja interneta u obrazovne svrhe, kao i neostavljanje dovoljno vremena u toku školskog dana za ovaj vid komunikacije, su pored već spomenute loše opremljenosti prosvetnih institucija u osnovi dobijenog rezultata. Posmatrajući rezultate sa aspekta pola videćemo da muškarci znatno češće od žena koriste internet. Primera radi 72.5% muških korisnika internet koristi svakodnevno kod kuće, a isto važi za 27.5% žena. Pitanje koje se nameće je da li podaci ukazuju na izraženiju motivaciju za korišćenje interneta kod muškaraca ili na višak slobodnog vremana. Možda odgovor možemo da naslutimo ako posmatramo svakodnevno korišćenje interneta na poslu gde su rezultati nešto približniji tj. 51.7% muškaraca i 48.3% žena koristi internet na svom radnom mestu. U pogledu uzrasta najviše je korisnika interneta uzrasta između 20–29 godina (26.95%), a potom 25.9% onih između 30–39 godina. Sa daljim porastom godina broj korisnika opada. Internet najviše koriste Beograđani (35.6%), zatim stanovnici Vojvodine (25.2%), a potom Istočne i Zapadne Srbije. Prednost Beograda u korišćenju interneta ne iznenađuje, obzirom da Beograd kao metropola ima najrazvijeniji telekomunikacioni sistem, viši standard jer posedovanje kompjutera svakako zavisi od materijalnih mogućnosti ali i više obrazovanu strukturu stanovništva koja je usmerenija ka savremenim vidovima komunikacije.

U KOJE SVRHE SE NAJČEŠĆE KORISTI INTERNET?

Internet se najčešće koristi u svrhe dopisivanja tj. 51.9% građana internet koristi kao elektronsku poštu. Slanje i primanje mailova je brz i efikasan vid komunikacija, pogodan za poslovanje ali i stupanje u kontakt sa bliskim osobama kada smo u nedostatku vremena što je verovatno u osnovi dobijenih podataka. Informisanje o dnevnim događajima i čitanje novina se nalazi na drugom mestu, 42.8% građana koristi ovu internet uslugu. Potreba za informisanjem u čijoj osnovi leži kontrola nad sopstvenim životom, je jedna od najrazvijenijih potreba savremenog čoveka, pa nije ni čudo što se internet visoko koristi u ove svrhe. Preko interneta se edukuje 29.3% korisnika, u poslovne svrhe ga koristi 28.6%, muziku sluša 28.6%, informacije o putovanjima traži 21.3%, četuje 18.3%, traži posao 12.3%, a on-line bankarstvo koristi 6.8% korisnika.

NAJPOSEĆENIJE INTERNET STRANICE

Google, Yahoo najposećenije internet stranice. Kako rezultati istraživanja pokazuju strani pretraživači Google i Yahoo imaju prednost tj. 21.1% ispitanika posećuje Google dok 13.95% posećuje Yahoo. Među domaćim internet stranicama najveću prednost ima Krstarica - 7.1%, potom sajt B92 koga posećuje 5.9% građana, Infostud 2.1%, a sajt Narodne banke 1.1% građana. Prikazom rezultata u ovom tekstu pokušali smo da odgovorimo na pitanja o mogućnostima korišćenja kao i samom korišćenju interneta među našim stanovništvom. Prikazani podaci su pokazali i u koje sve svrhe građani Srbije koriste internet, a koliko se razlikujemo od građana ostalih zemalja po svim ovim dimenzijama je informacija koju svakako možemo da proverimo na internetu. GfK Group je jedna od 4 vodeće marketing istraživačke kompanije u svetu. Osnovana je pre više od sedam decenija u Nemačkoj. U cilju jačanja svoje vodeće pozicije u Centralnoj i Istočnoj Evropi, 2002. godine je osnovan GfK Beograd. Za opširnije informacije videti www.gfk.co.yu

---------------------------------
Mađarska naftna kompanija MOL duplirala profit u trećem kvartalu
EM Online

MOL Grupa, mađarska naftna i gasna kompanija, duplirala je svoj profit u trećem kvartalu 2006. godine, u poređenju sa ostvarenim profitom u istom periodu prošle godine.

U periodu jul - septembar 2006. godine, MOL Grupa ostvarila je profit od 119,5 milijardi mađarskih forinti (589 miliona američkih dolara), što je porast od 112 procenata u odnosu na isti period prethodne godine i daleko više od predviđanja analitičara. Eksperti su procenjivali da bi profit MOL Grupe za treći kvartal mogao da bude 75,62 milijarde forinti, odnosno za 63 odsto veći od prošlogodišnjeg koji je iznosio 56,44 milijardi forinti.

Predsednik i izvršni direktor MOL Grupe Žolt Hernadi rekao je da je Kompanija uspešno završila još jedan kvartal, sa povećenjem profita u svim segmentima poslovanja. “Ulaskom na nova nalazišta u Rusiji i Pakistanu, pokazali smo svoju posvećenost daljem razvoju na polju istraživanja i proizvodnje“, istakao je Hernadi. Evropske zemlje u razvoju, kao i nove članice Evropske Unije, doprinose rastu MOL Grupe. Hernadi je dodao: „Vizija MOL Grupe na polju obrade nafte, opravdana je dvocifrenim rastom potražnje za gorivima u Slovačkoj i Mađarskoj”. Najnovija istraživanja koja je sprovela kompanija Harison Lavgrov, potvrđuju da je MOL Grupa na prvom mestu u Evropi kada je profit u pitanju i da kompanije zarađuje 28,3 američka dolara po barelu. “MOL Grupa namerava da održi visok nivo transparentnosti finansijskih izveštaja i nastavi da pruža detaljne izveštaje o svojim ključnim poslovnim pravcima i na takav način odgovori na visoke zahteve investitora”, zaključio je Hernadi.

---------------------------------
Domaći investicioni fondovi počeće da rade tek od sledeće godine
EM Online / Danas

"Bolje ikad nego nikad", mogao bi da glasi optimističan komentar na odocnelo donošenje Zakona o investicionim fondovima, koji stupa na snagu 11. decembra. Postoji uverenje mnogih znalaca da je aktuelna vlada to učinila smišljeno kako bi omogućila šačici tajkuna da sakupe kajmak od kupovine unosnih hartija od vrednosti, a ne građani preko domaćih investicionih fondova.

Ipak, svi su izgledi da će građani Srbije posle par godina čekanja, vrlo brzo moći da biraju u koji će fond da ulože svoje pare. Tako je "Delta" nedavno objavila oglas za zapošljavanje portfolio menadžera, što se u brokerskim krugovima tumači kao priprema ove kompanije za otvaranje investicionog fonda. Takođe, jedna poznata brokerska kuća planira da s jednom stranom bankom, čim se stvore svi pravni uslovi, osnuje fond. Većina stranih banaka koje rade u u Srbiji u svojoj matičnoj državi, kao i zemljama u kojima posluju, imaju investicione fondove, pa tako naprimer OTP banka u Mađarskoj ima 11, a jedan u Hrvatskoj.

Tomislav Brzaković, direktor "KBK brokera", na pitanje kada će građani dobiti prvi investicioni fond, kaže da prvo Komisija za hartije od vrednosti mora da donese prateća podzakonska akta. "Uslov za rad fonda je i angažovanje bar jednog portfolio menadžera, obuka za ove kadrove je u toku, a licence će biti dodeljene krajem ove ili početke naredne godine", kaže Brzaković. U Komisiji za hartije od vrednosti kažu da će svi pravilnici biti doneti odmah posle 15. novembra. Inače, zakon označava investicioni fond kao instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine s ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Svaki investicioni fond mora da ima osnivački kapital od 200.000 evra.

Postoji stereotip da fondovi ulažu novac samo na berzi, odnosno u hartije od vrednosti i obveznice, međutim, Esad Zaimović, zamenik direktora "Senzala", kaže da se može investirati i u državne zapise, ali i nekretnine. "Gde će se sve ulagati zavisi od politike fonda, ali u svakom slučaju ide se na disperziju portfelja", kaže Zaimović, koji očekuje u startu osnivanje najmanje 10 investicionih fondova. U "Senzalu", takođe, planiraju da s nekim od stranih investitora krenu u ovaj posao. Sam rad investicionih fondova je u svim zemljama strogo regulisan da se ne bi desilo da neko dođe na brzinu, pokupi pare, i preko noći nestane. Komisija za hartije od vrednosti mora da ima praksu zato što je njena uloga ključna u kontroli rada fondova. Rizik investiranja smanjuje se na najmanju meru time što ne može više od 10 odsto sredstava da se investira u jednu hartiju, a isti je limit i za određeni region, objašnjavaju u "Senzalu" i podsećaju da će moći da se kupuju i nerizične hartije u inostranstvu. Stroga procedura za rad fondova u državama u kojima posluju, kaže Zaimović, zaslužna je što nijedan od 1933. godine i velike ekonomske krize nije pretrpeo bankrot. On podseća da u Hrvatskoj deluje čak 57 ovakvih fondova, a u Crnoj Gori šest. "To su jaki tržišni igrači, a značajni su jer angažuju kapital iz slamarica koji nije u funkciji. Važno je da ulozi ne moraju da budu veliki, pa većina građana može da uloži svoju simboličnu ušteđevinu. Pošto je reč o koncentraciji velikih sredstava s tim kapitalom mogu da se kupuju kompanije i da se posle prodaju stranom partneru, kaže Zaimović. NJihov značaj će vremenom rasti imajući u vidu da se najavljuje podela akcija za zaposlene u NIS- pre privatizacije, ali i za građane od 2009. godine.

---------------------------------
Evropska centralna banka podržava Jelašića
Večernje Novosti

Evropska centralna banka je nepovoljno ocenila odredbu Ustavnog zakona u kojoj se predviđa reizbor guvernera NBS na konstitutivnoj sednici nove Narodne skupštine. Predstavnik ECB na sastanku sa srpskom delegacijom u okviru Unapređenog političkog dijaloga je rekao da je to protiv evropskih pravila.

Izričito je propisano u pravilima EU, da kada se menjaju ustavi i samim tim i zakoni za njihovo sprovođenje, u njima nikako ne sme da bude odredba menjanju guvernera, kako se ne bi remetila nezavisnost Centralne banke - prenet je stav Evropske komisije srpskoj delegaciji, koju je predvodio guverner Radovan Jelašić. - Mi ćemo se kao institucija obratiti Centralnoj banci i Evropskoj komisiji da i zvanično da ocenu o ustavnoj odredbi o reizboru guvernera. Ako se neko zalaže za Evropu onda mora i da prihvati pravila koja važe u toj Evropi, a ja sam već objasnio i mojoj mami da kvalitet rada i uspeh ne garantuju moje radno mesto jer je, nažalost, to deo političkog dila - izjavio je za "Novosti" guverner Jelašić, posle sastanka sa predstavnicima EU i ECB u Briselu. Nije u pitanju Jelašić kao ličnost, već institucionalna pretpostavka nezavisnosti Narodne banke. Ne treba imati reizbore guvernera svaki put kada se menja Ustav, dodao je Mlađan Dinkić, koji je u ulozi gosta, predstavio fiskalnu politiku Srbije i Nacionalni investicioni plan. - Najviše primedbi Evropske komisije na NIP je bilo oko iznosa trošenja sredstava u određenom vremenskom periodu. Rekli smo da je iznos od milijardu i šesto miliona evra, predviđen za upotrebu u roku od godinu i po dana, vrlo ambiciozan plan, ali praksa pokazuje da će korišćenje tih sredstava ići znatno sporije zbog kapaciteta državne uprave, tenderskih procedura, koje da bi bile transparentne, moraju da traju neko vreme - rekao je "Novostima" bivši ministar finansija Mlađan Dinkić.

---------------------------------
Zapošljavanje mladih
EM Online / Politika

Veliki problem mladih je što se u konkursima izričito zahteva najmanje godinu dana radnog iskustva. A gde da ga steknu? – pitaju se oni. Zato je u Beogradu 2002. godine osnovana nevladina organizacija „Integra partner” s ciljem mladima da pomogne u traženju posla. Deo je regionalne mreže „Integra venture”, sa sedištem u Slovačkoj, a postoji i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope (Rumunija, Bugarska, Rusija, Hrvatska).

„Integra partner” je pokrenula projekat „Obuka i radna praksa” u okviru Programa podrške zapošljavanju, koji finansira Evropska unija a sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike i Nacionalnom službom za zapošljavanje. – Projekat je osmišljen da pomogne diplomcima do 28 godina starosti da praktičnim radom u firmama steknu konkurentsku prednost na tržištu rada i nastavak je pilot-projekta koji je sproveden u Novom Sadu 2005. godine – kaže Jelena Vujović, menadžer programa. – Učesnici projekta su mladi nezaposleni diplomci različitih struka i obrazovanja bez radnog iskustva ili sa veoma malo iskustva. Mogućnost da steknu radnu praksu počev od 1. novembra 2006. u trajanju od 240 radnih sati pružile su im mnoge firme, inostrana predstavništva, vladine i nevladine organizacije, jer im je na raspolaganju bio kadar različitih struka – ekonomisti, menadžeri marketinga, muzikolozi, filolozi, inženjeri elektrotehnike, poslovni sekretari, grafički dizajneri, inženjeri informacionih sistema, pravnici, arhitekte, inženjeri poljoprivrede, saobraćaja, biohemije, geolozi. Oni su ušli u uži izbor od oko 90 kandidata i, pored klasičnog obrazovanja, prošli su dodatnu obuku.

Inače, ovo je drugi ciklus projekta koji traje 10 meseci. Prvih tridesetoro mladih u završenom ciklusu (ukupno 60 u oba) prošlo je neophodnu obuku. – U prvom ciklusu, od 30 mladih ljudi, 24 je ostalo na projektu, a šestoro je u međuvremenu pronašlo posao. Od njih 24, ponudu da ostane u firmama u kojima se praksa sprovodila dobilo je devetoro – ističe Jelena Vujović. – Od 30 mladih, fakultetsku diplomu je imalo dvadeset troje. To su bili ekonomisti, biolozi, inženjeri prehrambene tehnologije, politolozi, inženjeri informacionih sistema, arhitekte, pravnici, hemijski laboranti, poslovni sekretari, veb i grafički dizajneri. Od devet kandidata koji su dobili ponudu za stalnijim angažmanom, osam je prihvatilo.

Inače, u prvom ciklusu projekta učestvovali su: Narodna kancelarija predsednika republike, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo privrede, „Politika”, Regionalna agencija za razvoj MSP-a i preduzetništva, privredne komore Srbije i Beograda, Savet stranih investitora, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije, Garden centar, „Soko Štark”, Telekom, TOS, Fond za mikrorazvoj i druga preduzeća i nevladine organizacije.

Dejvid Blekburn, međunarodni ekspert za istraživanje tržišta rada u našoj zemlji, trenutno je angažovan na realizaciji projekta „Podrška zapošljavanju” pod čijim je nadzorom i „Integra partner”. – Sledeći principe i strategiju zapošljavanja EU, sačinili smo i osnovne smernice ovih projekata, a sve je rađeno u skladu sa Nacionalnim akcionim planom Srbije. To rade sve zemlje, iako svaka nema isti procenat nezaposlenosti ili iste ciljne grupe – objašnjava Blekburn. – Oni koji se i ne sećaju vremena nekadašnjeg „biroa rada” kada bi njima neko posvetio tek nekoliko minuta, koliko je bilo potrebno da vas evidentira, i tako pribeleži da još nema posao, pitaju kako je moguće da službenik NSZ toliko brine o samo jednom čoveku. Želeli ste Evropsku uniju, dobili ste je. To je na Zapadu uobičajena praksa. Projekat „Podrška zapošljavanju” završen je u oktobru. Zbog dobrih rezultata, odlučeno je da se sa njim nastavi narednih sedam meseci. Uz izradu studije o postojećim profilima, posebnu pažnju dobiće dve ciljne grupe – nezaposleni mladi sa visokom stručnom spremom i lica sa invaliditetom – ističe Dejvid Blekburn.

---------------------------------
Država plaća ceh sumnjivog dila sa Dajnkorpom?
EM Online / Danas

Povlačenje američke firme Dajnkorp iz posla izgradnje Kargo centra na Aerodromu Beogradu nametnulo je pitanje kako će se Vlada Srbije "izvući" iz ove pat pozicije, s obzirom na to da je deset meseci od potpisivanja ugovora partner Vlade koji je trebalo da finansira 70 odsto projekta odustao od tog posla vrednog oko 250 miliona dolara. Projekat izgradnje kargo terminala i logističkog centra površine od oko 280.000 kvadratnih metara trebalo je da bude završen u roku od tri godine i omogući upošljavanje 5.000 ljudi.

Dajnkorp se obavezao da nakon kargo terminala i logističkog centra, izgradi i industrijski park, na površini od oko 30 hektara, kao i slobodnu carinsku zonu, koja je trebalo da zaposli više 10.000 ljudi. Posebno svetlo na ovu priču baca činjenica da Vlada Srbije nije raspisala klasičan tender za izgradnju Kargo centra što bi omogućilo transparentnije odvijanje tog procesa ali i čvršće obaveze potpisnika ugovora, već je pribegla tzv. pozivu na direktno pregovoranje sa zainteresovanim stranama.

Milan R. Kovačević, stručnjak za strane investicije, kaže u izjavi za Danas da netransparetnost prilikom sklapanja ugovora navodi na sumnje o neregularnosti postupka. - Umesto što se najavljuju tužbe protiv američkog Dajkorpa trebalo bi tužiti one koji su omogućili da dođe do nepovoljnog raspleta događaja, odnosno one koji su vodili ceo postupak. Država bi mogla da tuži Dajnkorp samo ukoliko pribavi dokaze da je ta kompanija kupovala vreme pregovarajući, a da uopšte nije imala nameru da uđe u posao - kaže naš sagovornik. On ističe da je problem sa srpskom vladom u tome što se teško može razumeti šta i kako radi. Očito je reč o komercijalnom projektu, a teško je razumeti zbog čega se država tu meša sa svojim investicijama", ističe Kovačević.

Da je tu od početka bilo sumnjivih "dilova" pokazuje i činjenica da je odustajanje Dajnkorpa izazvalo negativne reakcije i u Izraelu jer je na tenderu za Kargo centar, najveći u jugoistočnoj Evropi, učestvovao izraelski konzorcijum Ejndžel koji je sa švajcarskim Svisportom dao najbolju ponudu. Ugovor je, međutim, ubrzo potpisan sa Dajnkorpom, po kom je Aerodrom trebalo da unese zemljište i prava, a Dajnkorp novac. Predstavnici kompanije Ejndžel najavljivali su tužbu protiv Srbije u kojoj je bila precizirana konkretna suma koju bi Vlada Srbije trebalo da plati kao odštetu. Ta tužba na kraju, kako smo saznali, nije ni podneta. Predstavnici kompanije Ejndžel ukazivali su da je glavnu ulogu u ovom slučaju odigrala savetnička grupa koja radi za Ministarstvo za kapitalne investicije, koju, kako su tvrdili, plaća Dajnkorp i koja je i sprovela postupak izbora partnera za Kargo.

U Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostrantsvom juče nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja jer nam je ministar rekao da je "u gužvi", a njegov predstavnik za odnose sa javnošću da je ministar sve što je imao da kaže na tu temu rekao na konferenciji za novinare. Ono što je ministar Parivodić rekao uglavnom se odnosilo na to da bi vlada mogla da tuži Dajnkorp zbog neopravdanog odustajanja od izgradnje teretnog centra na beogradskom aerodromu. "Vlada Srbije je istražujući uzroke odustanjanja saznala da je bilo problema u poslovanju kompanije koja je vlasnik Dajnkorpa i da je pismo o odustajanju poslato posle promena u menadžmetnu te kompanije". Parivodić je istakao da postoje realne osnove za tužbu zbog neopravdanog odustajanja od projekta i prouzrokovanja štete srpskoj državi, ali nije mogao da proceni kolika je ta šteta. "Vlada razmatra opciju što bržeg izbora novog partnera za izgradnju teretnog i logističkog centra na beogradskom aerdoromu, ali još nije razmatrano da li će pozvati na pregovore drugoplasiranog na tenderu, izraelsko-Švajcarski konzorcijum Ejndžel", rekao je on.

---------------------------------
EPS kupuje akcije „Politike“
Blic

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije doneo je potrebne odluke o kupovini akcija novinske kuće „Politika“, potvrđeno je „Blicu“ u EPS-u, ali u „Politici“ nemaju saznanja o prodaji.

Ipak, izvor „Blica“ objasnio je da nije upoznat sa detaljima odluke UO Elektroprivrede Srbije o kupovini akcija „Politike“ i nije mogao da nam pruži više informacija o toj odluci. - Prema mojim informacijama, rukovodstva EPS-a i „Politike“ razgovarala su o kupovini akcija ove novinske kuće - rekla je član UO Elektroprivrede Srbije Zorana Mihajović, ali nije želela da precizira da li će biti kupljene akcije nemačkog akcionara, čime bi država, posredno preko EPS-a, imala većinski udeo u „Politici“.

- Nemamo podatak o trgovini akcijama, a Skupština akcionara održaće se 23. novembra, kada će na dnevnom redu biti izlazak na tržište s akcijama ove kuće - rečeno je „Blicu“ u odseku „Politike“ koji se bavi akcijama tog preduzeća. Izvor „Blica“ blizak Vladi Srbije rekao je da odranije postoji namera premijera Vlade Srbije da država kupi većinski deo akcija ove novinske kuće, ali smo u Ministarstvu rudarstva i energetike dobili odgovor da oni nemaju nikakve informacije o ovoj odluci UO EPS-a, niti da se oni mešaju u odluke ove kompanije.

Inače, u firmi „Politika newspaper i magazines“ po 50 odsto vlasništva imaju nemačka firma „Waz Medienbeteiligun-gagesellschaft Balkan“ i „Politika - akcionarsko društvo za novinsko izdavačku i grafičku delatnost“, piše na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre. U ostalim „Politikinim“ firmama većinsko vlasništvo ima država.

---------------------------------
EPS potpisao ugovore za Drmno vredne 24,8 miliona evra
EPS

Elektroprivreda Srbije potpisala je sa nemačkim firmama "Takraf" i "Krup" ugovore o izgradnji petog BTO sistema (bager-traka-odlagač) za površinski kop "Drmno" u Kostolcu.

Ugovorom sa "Takrafom" vrednim 24,8 miliona evra, predviđena je dogradnja bagera tipa "srs 2000", za koji će nemačka kompanija proizvesti i montirati elektro i mašinsku opremu, navodi se na sajtu EPS-a. Taj posao koštaće 12,2 miliona evra, a za deo poslova biće angažovana i "Gosa-Montaža" iz Smederevske Palanke. Ugovor sa "Krupom" predviđa proizvodnju opreme i montažu novog odlagaca, kapaciteta 8.500 kubnih metara na sat i vredan je 12,6 miliona evra. Trećinu tog posla obaviće domaća mašinogradnja. Izgradnja celog BTO sistema na kopu "Drmno", koja će ukupno koštati 60 miliona evra, trebalo bi da bude završena do kraja 2008. godine, a finansira je EPS sopstvenim sredstvima od naplate struje. EPS i "Goša-FOM" potpisali su pre mesec dana ugovor za isporuku transportnog sistema za BTO sistem, vredan 30 miliona evra, čime je ugovaranje svih poslova za taj projekat priveden kraju. Novi BTO sistem će stvoriti uslove da se proizvodnja uglja na kopu Drmno poveća sa 6,5 na devet miliona tona, a sa novim količinama uglja biće obezbeđeno stabilno snabdevanje termoelektrana "Kostolac" A i B.

---------------------------------
Agencija Luna dobila nagradu za kreativnost
EM Online

Beogradska agencija LUNA\TBWA proglašena je za najkreativniju TBWA\ agenciju u centralno-istočnoj Evropi u 2006. godini, i to za kampanju Žute i bele strane klijenta Telekom Srbija, stoji u saopštenju kompanije.

Mrežu TBWA\ čini 200 agencija rasprostrenjenih širom sveta, a Luna\TBWA je pobedila u konkurenciji 18 zemalja ((Austrija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Češka, Mađarska, Rumunija, Poljska, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Kazahstan, Letonija, Litvanija, Estonija, Nemačka i Srbija).

---------------------------------
Romgaz najavio investicioni plan vredan 200 miliona evra
Banka Magazin - Hrvatska

Romgaz, rumunski državni proizvođač gasa, objavio je da u periodu od 2007. do 2010. godine u svoj razvoj planira investirati 200 miliona evra. Samo prošle godine investicioni program iznosio je čak 190 miliona evra.

Razvojna strategija u narednom četverogodišnjem periodu obuhvata uglavnom ulaganja u istraživanje i eksploataciju novih gasnih nalazišta i proširenje skladišnih kapaciteta na preko četiri milijarde kubnih metara gasa do 2008. godine, izjavio je predsednik uprave kompanije Aleksa Jakob. Kompanija planira izlazak i van matičnih granica pa je sa najvećom mađarskom naftnom kompanijom MOL dogovorila realizaciju iskorištavanja gasnog nalazišta u Mađarskoj.

---------------------------------
Na Banjalučkoj berzi u oktobru promet 35 miliona evra
Banka Magazin - Hrvatska

Na Banjalučkoj berzi je tijekom listopada ostvaren promet od 67,9 miliona konvertibilnih maraka ili 35 miliona evra, što je za 38,7 odsto više u odnosu na prethodni mesec. Redovan promet (prijavljivanje poslova po osnovu preuzimanja) je iznosio 66,98 miliona KM ili 98,6 odsto od ukupnog prometa.

Najveći promet na redovnom trgovanju u oktobru ostvareno je akcijama Telekoma Srpske, u iznosu od 5,56 miliona KM (8,31 odsto), zatim akcijama Kristal invest fonda u iznosu od 5,24 miliona KM (7,82 odsto) i akcijama Rudnika i Termoelektrane Gacko, u iznosu od 4,57 miliona KM (6,82 odsto). Tokom proteklog meseca na Banjalučkoj berzi nije bilo prijavljivanja blok poslova, ali su ostvarena tri posla po osnovu preuzimanja dioničkih društava u vrijednosti od 953.000 KM, što čini 1,4 odsto ukupnog prometa. Brokerske kuće sa najvećim prometom u ukupnom prometu (uključujući blok poslove, prijavljivanje poslova po osnovu preuzimanja i državni kapital) bile su Nova banka AD Bijeljina (23,42 odsto), Hypo-Alpe-Adria-Banka AD Banja Luka (17,87 odsto) i Eurobroker AD Banja Luka (14,74 odsto). U isto vrijeme brokerske kuće sa najvećim redovnim prometom (izuzimajući blok poslove, prijavljivanje poslova po osnovu preuzimanja i državni kapital) u oktobru su ponovo Nova banka AD Bijeljina (23,75 odsto), Hypo-Alpe-Adria-Banka AD Banja Luka (18,13 odsto) i Zepter komerc banka AD Banja Luka (14,61 odsto). Indeks BIRS je u oktobru 2006. dobio na vrijednosti 23,67 odsto, indeks FIRS 20,63 odsto, a indeks ERS10 42,88 odsto. Tržišna kapitalizacija Banjalučke berze dosegla je 7,68 milijarde KM ili gotovo 4 milijarde evra, što je za 27 odsto više nego krajem septenbra ove godine.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

ladno ste svi isqlirali formiranje jednog od najvecjih maloptrodajnih ne-drzhavnih monopolista na balkanu..
pa gde je pljuvachina? :] ste se umorili od monopol-whinea? :]

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Sto pljuvacina, ja bas navijam za monopol . Sila koju ce da stvore ove dve firme kad se spoje je jednostavno nesrazmerna ovim trzistima. Oni ce ovde bukvalno da vladaju na "brute force" principu. Sta ce tek da rade kad odluce da se sire....

Takodje sam video da ce zajedno da izadju na Londonsku berzu. Iako neki smatraju da to rade kako bi se za sto vece pare unovcili svoj lopovluk i kako bi se povukli iz biznisa ja mislim da to radi iskljucivo zbog toga da bi skupili dodatni kes za investiranje (pri cemu planiraju da zadrze kontrolni paket naravno).

Inace svaki dan pratim razvoj situacije kako u domacem tako i u inostranom poslovnom svetu. Te silne kombinacije i muvacine me fasciniraju!

Jedva cekam da se ubacim u taj svetam da im pokazem kako se to radi

_________________
Implementacija je materijalizacija specifikacije apstrakcije

choveche, svaka chast, ovoliq kolichinu cinizma i sarkazma nisam video od mog poslednjeg postovanja u temi _da li postoji zhenska lepota_ :]

evo vesti za danas...

Kekić: Investitori postali imuni na stanje u Srbiji

EM Online / Beta

Direktor Odeljenja za procene londonskog Ekonomist intelidžensa Laza Kekić ocenio je da su investitori "postali imuni na trustno političko područje" i da u Srbiju "dolaze uprkos političkim preprekama".

"Verovatno je računica takva da uprkos tome što velika pitanja nisu potpuno rešena, ipak neće doći do oružanih sukoba. To je osnovno. Oružani sukobi ruše sve uslove za biznis i to je procena koja je presudna za investitore", rekao je on u intervjuu mesečniku Magazin Biznis. Prema rečima Kekića, koji je i regionalni direktor "Ekonomist intelidžensa" za centralnu i istočnu Evropu, neka rešenja za investitore možda nisu dugoročno najpovoljnija, ali oni očekuju bolju perspektivu Srbije i celog regiona. Na pitanje šta misli o ekonomskom sporazumu Srbije sa Rusijom, Kekić je rekao da strani privrednici, prema njegovom iskustvu, ne dolaze u Srbiju da bi to koristili. "Ne znam zašto je tako, ali je izvesno da u računicama privrednika, bar za sada, taj elemenat nije presudan", rekao je on, dodajući da je to možda pogrešno, jer se mnogo toga promenilo u Srbiji i u okruženju. Kekić je izrazio uverenje da bi Srbija sada mogla da iskoristi taj sporazum o trgovini sa Rusijom više u ekonomskom nego u političkom pogledu, jer je Rusija postala ekonomska i politička sila koja investira po celoj Evropi.

---------------------------------

Kuprom obećava zapošljavanja viška radnika iz RTB-a

EM Online / Beta

Rumunska kompanija "Kuprom" najavila je da će ukoliko pobedi na tenderu za Rudarsko-topioničarski basena "Bor", uložiti značajna sredstva u otvaranje novih radnih mesta za višak zaposlenih u kombinatu.

Kako se navodi u saopštenju, "Kuprom" pored oživljavanja i osavremenjivanja proizvodnje u borskim i majdanpečkim rudnicima, namerava da investirala u preradu drveta, mlekare i uslužne delatnosti u kojima će moći da se zaposli višak radnika iz RTB-a. Zaposlenima u RTB-u će ponuditi prekvalifikaciju, a prekobrojnima će nastojati da obezbedi nova radna mesta u mnogobrojnim projektima koji će biti pokrenuti uporedo sa ulaganjem u proizvodnju basena. U "Kupromu" su izrazili žaljenje što se prilikom nadmetanja na tenderu boduje samo cena, a ne vrednost ostalih programa koje ta kompanija nudi. Vlada Srbije je za otpremnine za 2.154 radnika, koji su u procesu restrukturiranja kompanije dobrovoljno odlučili da napuste preduzeće, obezbedila 14 miliona evra. Po strategiji Vlade, u RTB Bor je ostao optimalni broj radnika od 4.693. Rok za dostavljanje ponuda za kupovinu RTB-a ističe 22. novembra, a Vlada Srbije je za rudnike u Majdanpeku i Boru i Topionicu odredila minimalnu cenu od 266,7 miliona evra.

---------------------------------

Snižena referenta kamatna stopa NBS na 16,5 odsto godišnje

EM Online / Beta

Monetarni odbor Narodne banke Srbije snizio je referentnu kamatnu stopu na dvonedeljne repo operacije za jedan procentni poen, sa sadašnjih 17,5 na 16,5 odsto godišnje.

Kako se navodi u saopštenju, odluka o korekciji referentne kamate doneta je pošto je nastavljen trend smanjenja inflatornih očekivanja i inflacije, koja će na kraju ove godine biti i niža od projektovanih 9,3 odsto. To potvrđuje i ponašanje banaka, koje su tokom oktobra i prve dekade novembra, znatan deo viška likvidnih sredstava koristile za kupovinu hartija od vrednosti, iako je početkom ovog meseca NBS smanjila referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena. U portfelju banaka 10. novembra našlo se rekordnih 90,6 milijardi dinara hartija od vrednosti NBS prodatih kroz repo transakcije u kojima se centrala banka obavezuje da će nakon određenog roka otkupiti te hartije uz određenu kamatu. Banke su pokazale interes, ističe se, da kupuju hartije od vrednosti NBS duže ročnosti, od šest meseci i pokazale da, zajedno sa padom inflacije, očekuju u srednjoročnom periodu i dalji pad kamatnih stopa. NBS ocenila je da će sniženje referentne kamatne stope doprineti i ublažavanju pritisaka na dodatnu apresijaciju dinara, a uz održavanje stabilnosti dinara i daljem padu kamatnih stopa na novčanom tržištu.

---------------------------------

Sitibanka podnela zahtev za otvaranje predstavništva

EM Online / Beta

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da je američka Siti banka (CityBank) dostavila je zahtev za otvaranje predstavništva u Srbiji.

"Nema zakonskih smetnji da Sitibanka dobije licencu za poslovanje na srpskom tržištu", kazao je on novinarima. Jelašić je rekao da će Citibanka sama odlučiti da li će kupiti neku od banaka na srpskom tržištu ili će osnovati novu banku, kao grinfild investiciju. Guverener je naveo da su međunarodne finansijske institucije preporučile da se nastavi sa otvaranjem srpskog bankarskog tržišta. "Posle smanjenja broja banka u Srbiji, ponovo je došlo vreme da se njihov broj poveća", istakao je guverner NBS.

---------------------------------

Dugalić:Država ne treba da bude većinski vlasnik berze

EM Online / Beta

"Država trenutno nema jasnu koncepciju kako treba da se organizuje Beogradska berza", ukazao je predsednik UO Beogradske Berze Veroljub Dugalić na Međunarodnoj konferenciji "Kuda idu berze", koju je ove godine po peti put organizovala Beogradska berza.

Beogradska berza sada je organizovana kao zatvoreno i neprofitno akcionarsko društvo, a za razvoj finansijskog tržišta u Srbiji poželjno bi bilo, prema oceni Dugalića, da bude zatvoreno i profitno društvo. On je istakao da je država, kao akcionar Beogradske berze, pokazala interes da preuzme većinsko, čemu su se usprotivili ostali akcionari, ali su ti razgovori zastali zbog predstojećih parlamentarnih izbora. Od opredeljenja države će, kako je ocenio Dugalić, najviše će zavisiti uključivanje Beogradske berze u regionalno berzansko povezivanje. "Na Beogradskoj berzi nedostaju kvalitetne hartije od vrednosti, propisi koji regulišu trgovinu tim papirima kasne za praksom, a učesnici u trgovanju su nedovoljno obučeni", rekao je Dugalić.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić je ocenio da bi emitovanje novih akcija preduzeća i banaka u Srbiji doprinelo razvoju berzanskog trgovanja u Srbiji, jer je prodaja državnih zapisa NBS pokazala da postoji interes građana za kupovinu kvalitetnih hartija od vrednosti. On je dodao da se ne može očekivati da država, koja ima suficit u budžetu, na tržište iznese svoje hartije od vrednosti. "Novi propisi koji uređuju finansijsko tržište narušili su samostalnost Komisije za hartije od vrednosti", naglasio je predsednik Komisije Milko Štimac. Predložio je da se ti propisi, nakon izbora nove vlade, odmah promene. Predstavnici Beogradske berze i brokerskih kuća založili su se da se u berzansko trgovanje uključe akcije državnih preduzeća, pre nego počne njihova privatizacija. Na konferenciji "Kuda idu berze" učestvovalo je 450 predstavnika regionalnih i svetskih berzi, međunarodnih institucija, brokerskih kuća i drugih učesnika na finansijskim tržištima.

---------------------------------

Srpski brodograditelji planiraju zajednički nastup

EM Online / Beta

Predstavnici brodogradilišta u Srbiji ocenili su da je pravljenje celog broda još neisplativo, zbog visokih troškova i nedostatka kvalifikovane radne snage.

Brodogradilišta u Srbiji rade samo trupove, delimično opremanje i remont stranih brodova, rekao je na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Rade Živković, savetnik za razvoj grupacije "Tim" u kojoj su brodogradilišta "Novi Sad", "Mačvanska Mitrovica", "Dunav" i "Apatin". Prema oceni predstavnika tih brodogradilišta, potrebno je formirati poslovnu grupaciju, kako bi se jedinstvenim nastupom postigla cena proizvoda koja će biti konkurentna na evropskom tržištu. Na okrugli sto u PKS, kako je rečeno, nisu došli predstavnici brodogradilišta iz Kladova i Zrenjanina. Na skupu je ocenjeno da je stanje u brodogradnji Srbije još uvek loše, iako je više od 50 odsto brodogradilišta privatizovano. Jedan od osnovnih razloga za takvo stanje je, kako je rečeno, visoka cena proizvodnje.

---------------------------------

Rast prihoda najvećeg slovenačkog trgovinskog lanca

EM Online / Beta

Grupa "Merkator" je za devet meseci ove godine ostvarila prihod od prodaje od 1,4 milijarde evra, što je 18 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je taj trgovinski lanac.

Profit grupe je dostigao 21,3 miliona evra i predstavlja 83,3 odsto planiranog za 2006. godinu, prenela je slovenačka štampa. Podaci o profitu nisu neposredno uporedivi s lanjskim jer su u obe godine delovali jednokratni prihodi ili rashodi, poput preuzimanja kompanija i nekretnina "Ere" u Hrvatskoj ili dobiti od prodaje akcija kompanije "Sava", navelo je poslovodstvo maloprodajnog lanca. Ako se izuzmu vanredne stavke, neto profit "Merkatora" je porastao na 18,8 miliona evra sa prošlogodišnjih 15,9 miliona, precizira se u saopštenju nadzornog odbora kompanije. Grupa Mercator je do oktobra, uglavnom u osnovna sredstva, uložila 109,7 miliona evra. Na kraju septembra Grupa je imala 17.339 zaposlenih, od čega petinu van Slovenije.

---------------------------------

Nemački privredni rast usporio u trećem kvartalu

Banka magazin

Analitičari smatraju kako je Nemački privredni rast dosegao svoj maksimum, ali su i dalje u vezi sa njim prilično optimistični.

Nakon što je najveća evropska privreda u drugom ovogodišnjem kvartalu ostvarila rast po najvećoj stopi u posljednjih šest godina, u trećem je kvartalu rast usporio. Bruto domaći proizvod porastao je u odnosu na drugi kvartal 0,6 posto. U drugom je kvartalu porastao 1,1 posto, objavio Nemačka Federalna statistička služba. U odnosu na period godinu dana ranije nemačka je privreda u trećem kvartalu porasla 2,8 posto, a analitičari su očekivali kako će BDP u trećem kvartalu porasti 0,7 posto. Privrede 12 zemalja evrozone gube dah, a Evropska centralna banka priprema postrožiti monetarnu politiku. Nemački potrošači postaknuti nižim cijenama nafte i bržim zapošljavanjem, mogli bi nastaviti sa povećanom potrošnjom u ovom kvartalu kako bi izbegli uticaj povećanja poreza koji na snagu stupaju sledeće godine. Analitičari smatraju kako je Nemački privredni rast dosegao svoj maksimum, ali su i dalje u vezi s njim prilično optimistični.

---------------------------------

Dojče Berza odustala od spajanja sa Euronextom zbog nekompatibilnosti

Banka magazin - Hrvatska

Nemačka berza akcija Dojče Berza objavila je da odustaje od planiranog spajanja sa četvoročlanom evropskom berzom Euronext koji objedinjuje Parisku, Amsterdamsku, Briselsku i Lisabonsku berzu. Umesto toga u planu je povezivanje sa njujorškim tržištem akcija (NYSE), u okviru sporazuma vrednog osam milijardi evra. U svom prvom pokušaju spajanja sa Euronextom u maju ove godine, taj operator Frankfurtskog tržišta akcija naišao je na protivljenje.

Prema frankfurtskim izvorima, Dojče Berza je od spajanja odlučila odustati zbog nekompatibilnosti stavova uključenih strana. Objavljivanju te odluke prethodila su medijski izvještaji kako grupa moćnih evropskih banaka koje aktivno ulažu u evropsko tržište planira formirati sopstvenu platformu za trgovanje akcijama, koja bi mogla ozbiljno ugroziti vodeća evropska finansijska tržišta. Radi se o bankama Sitigrup, Kredi Svis, Dojče Bank, Goldman Saks, Meril Linč, Morgan Stanenli i UBS. Očekuje se da će nova trgovinska platforma predstavljati direktan izazov za vodeće evropske berze - Londonsku berzu, Dojče Berzu, kao i Euronext.

---------------------------------

Prilagođavanje agrarnoj politici EU - Farmeri čuvaju selo

EM Online

Kada su tajkuni na prvim aukcijama zakupili sve bolje parcele, uočilo se koliko su prvih godina privatizacije jeftino prodati onemoćali ali perspektivni kombinati. Goran Živkov, bivši ministar za poljoprivredu, navodi primer apatinskog « Jedinstva»; na prvim tenderima nuđeno je šest miliona evra, da bi ove godine kombinat bio prodat za 17,5 miliona evra. Povoljno pazarivši zemljište društvene svojine i dobivši na besplatno(?!) korišćenje državno zemljište, tajkuni lako nadmaše i najboljeg takmaca iz individualnog sektora. Piše Živan Lazić

Cilj je doći do poljoprivrede u kojoj je farmer nosilac proizvodnje ali i čuvar sela? Za uspešan agrar najvažnije je da funkcionišu tržište kredita i tržište zemljišta, kako bi se ukrupnili posed i pojedinačne parcele a investicijama seljaci modernizovali proizvodnju, postali vlasnici i skladišnih i prerađivačkih kapaciteta.

Struktura seljačkih imanja u nas je očajna; od 720.000 statističkih vlasnika, oko 220.000 imaju do hektar zemljišta. To su, zapravo, građani koji čuvaju dedovinu. Tek 100.000 seljaka poseduje više od pet hektara, dok je problem sa 400.000 ljudi koji žive obrađivanjem do pet hektara zemljišta. Deagrarizacija je prirodan proces, dok je u nas, «u deceniji destrukcije», udvostručen broj egzistencijalno zavisnih od agrara. Kako je prosečna starost stanovnika sela čak 54,5 godina, jasno je da će se broj paora prirodno smanjiti. Suština je da se iskristališu komercijalna gazdinstva, oforme ratarski proizvođači sa najmanje 200h, odnosno povrtari i voćari sa imanjima od više desetina hektara. Bez tržišta kredita i zakupa i kupovine zemljišta, mukotrpan posao ukrupnjavanja nije moguć. Otuda je nadmoć tajkuna loš signal.

Zakasneli zakon

Živkov smatra da je zemljište u nekadašnjoj društvenoj svojini trebalo podržaviti i ne prodavati dok se ne formira farmerska struktura, a Zakon o poljoprivrednom zemljištu doneti pre privatizacije kombinata; sada se, praktično, čupa državno vlasništvo čijim (iz)davanjem država vodi agrarnu politiku. Pitanje da li će 20 - tak tajkuna biti vlasnici zemljišta u Vojvodini je zakasnelo; već obrađuju gotovo sve nekadašnje društveno vlasništvo. Samo je fakat da je u seljačkom vlasništvu bilo oko 85 odsto obradivih površina spasilo Vojvodinu od latifundacije, pogotovo što, bar u vreme intenzivne akumulacije kapitala, bogataši nisu zainteresovani za međuseljački promet zemljišta.

Razvoj ostalih privrednih grana, prihvatanjem viška zaposlenih, pomaže se razvoj agrara. To je put da poljoprivredu dovedemo do visoke produktivnosti. Kvašnjevski, premijer agrarne Poljske, tvrdi da je Evropska unija moćni stimulans da se preorientiše i domaći sektor poljoprivrede. Agrarna politika Unije je bitno izmenjena 1992. godine, potom se kontinuirano dograđuje i koriguje, primerena visokoj produktivnosti, dobro uređenom selu i gotovo uništenoj životnoj sredini. Naglasak je na održivom razvoju i zaštiti okoline. Mi smo u poziciji gde je Unija bila pre 30, i više, godina. Životna sredina nam je neuporedivo manje zagađena nego evropskim državama; stoga je ruralni razvoj osnovni predmet investiranja. Time je domaća agrarna politika bitno drugačija od evropske sa obavezom da se, tokom prekandidacionog perioda, prilagodi. Prethodno valja razrešiti dilemu oko članstva u Uniji...

Ruralni razvoj

Evropa nam izdašno pomaže dopuštajući da naša iscrpljena poljoprivreda ima visoku carinsku zaštitu od, u proseku, 22 odsto (pri čemu Hrvatska ima 10,8 odsto a Makedonija 9,4 odsto), a izvoz našeg agrara u Uniju ali i u Rusijune podleže carinama. Odvojenim pregovorima sa EU i STO, dogovaramo se oko ritma i tehnike liberalizacije našeg tržišta - najkasnije za šest godina. Dotle moramo podići produktivnost poljoprivrede.

Najjači adut su investicije u znanje i opremu, otuda se - uprkos prigovorima da država nije efikasan preduzetnik, pa ni bankar- može objasniti direktna uloga države u kreditiranju sela i poljoprivrede. Samo prošle godine odobreno je 6.000 dugoročnih kredita, prosečne visine od 16.500 evra i oko 27.000 skromnih kratkoročnih kredita. Mimo toga, država učestvuje sa 30 odsto u projektima vezanim za ruralni razvoj - pre svega u izgradnju infrastrukture. Dok je pre dve godine u ruralni razvoj jedva uloženo 450 miliona dinara za nedovoljan broj projekata, ove godine lokalne zajednice su aktivnije i država će izdvojiti oko 2,7 milijardi dinara, uz šansu da se iz NIP-a dodatno odobri oko 1,3 milijarde. Takođe, 16 miliona evra iz EU izdvaja za naš agrar i ulaže se u podizanje i opremanje laboratorija, izgradnju odgovarajućih graničnih prelaza... Statusom kandidata, visina evropskih sredstava se povećava na 66 miliona evra, direktno usmerenih seljacima. Snažan socijalni momenat je godišnje davanje nekomercijalnom gazdinstvu od 40.000 dinara po članu.

Seljak budućnosti

Ni u Uniji seljak nije prebogat, a prosečna zarada farmera je otprilike 60 odsto od prosečne plate, zato se i svaki sat gasi po jedna farma. Direktnim davanjima se podiže standard, jednostavno, za razliku od nas, evropski farmeri nemaju velikih potreba za investiranjem, jer cilj je ograničiti hiperprodukciju... Tek 0,7 stanovnika Velike Britanije bavi se agrarom, dok je u Francuskoj procenat seljaka pet odsto. Nigde poljoprivreda ne participira mnogo u BNP, čak ni u Holandiji, koja godišnje izveze ili preproda agrarne robe u vrednosti od oko 60 milijardi evra, udeo poljoprivrede u BNP je tek dva odsto, sa prehrambenom industrijom se taj procenat penje na 5,5 odsto! U nas je udeo agrara u BNP sa 21 odsto pre dve godine sveden na 13 odsto, dok je devedesetih činio tek 10 odsto.

Novac je u novim tehnologijama, farmaciji, energetici, uslugama... Stoga i seljak mora tražiti kopču sa profitabilnijima. Ubuduće će proizvodnja biomase, posredno i energije, biti segment poljoprivede, baš kao i uljanih kultura za biodizel, repe i kukuruza za etanol... Drugi segment sadržajnije seoske ponude vezuje se za etno, lovni, ribolovni.., turizam. Starijima je neobično, ali da bi selo opstalo nije dovoljno samo podići konkurentnost agraru; perspektiva je da se seljani bave i dodatnim delatnostima. Pitanje je, međutim, da li je dovoljan samo angažman sektora poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva? Teško je zamisliti da će mladi ostajati na selu bez bitnog poboljšanja saobraćajne i telekomunikacione infrastrukture, bez mogućnosti da deca uče informatiku i engleski jezik, ili sa teško dostupnom zdravstvenom zaštitom.

---------------------------------

Srpski Punto čeka strane investicije

EM Online / Beta

Ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo izjavio je da država neće obezbediti sredstva da fabrika "Zastava" počne montažu fijatovog automobila "Punto" i predložio da ta firma proda svoje objekte i taj novac uloži u proizvodnju.

U zajedničkoj emisiji "Čista posla" Televizije Kragujevac i Radija Slobodna Evropa, Bubalo je rekao da se "kapetan broda koji tone prvo oslobađa viška tereta, sve dok ne uvede brod u mirnu luku". Bubalo je rekao da nikada nije verovao u izjave ministra finansija Mlađana Dinkića da će Vlada Srbije dati fabrici automobila sredstva za nabavku opreme i tu izjavu nazvao je delom predizborne kampanje.

On je predložio da "Zastava" proda imovinu koja joj ne treba, pre svega u Beogradu, i ta sredstva uloži u početak proizvodnje "Punta". Ministar je ocenio da je kragujevačka fabrika automobila "izgubila korak sa svetom" i da joj je potreban strateški partner za dalji razvoj. On je rekao da je potrebno da još oko 1.000 radnika dobrovoljno napusti fabriku i naglasio da će strateški partner biti pronađen kada fabrika bude ovladala savremenom tehnologijom i kada bude imala optimalan broj zaposlenih. Bubalo je ocenio da je jedan od neuspeha Vlade Srbije to "što nije znala dovoljno da se hvali" i ponovio spremnost na saradnju sa Haškim tribunalom.

---------------------------------

Hrvatska ucenjuje Srbiju preko CEFTA sporazuma da bi smanjila dažbine na svoje cigarete

Glas Javnosti

Delegacija Srbije prošle nedelje u Briselu nije parafirala usaglašeni sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi - CEFTA, odbijajući tako da prihvati izričit zahtev hrvatske delegacije da Srbija ukine dvojne akcize za cigarete, odnosno da za deset puta spusti uvozne na nivo domaćih akciza.

Delegacija Srbije prošle nedelje u Briselu nije parafirala usaglašeni sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi - CEFTA, odbijajući tako da prihvati izričit zahtev hrvatske delegacije da Srbija ukine dvojne akcize za cigarete, odnosno da za deset puta spusti uvozne na nivo domaćih akciza.

Ovom incidentu prethodila je žestoka rasprava na sednici Vlade Srbije na kojoj se bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov, član G17 plus, žestoko zalagao da Srbija bezuslovno potpiše ovaj sporazum, tvrdeći da su dvojne akcize nelegalne i da ne postoji drugo rešenje osim da se usvoji hrvatski zahtev. Ako bi se prihvatio hrvatski predlog, srpsko tržište bi se potpuno otvorilo za cigarete hrvatske fabrike duvana u Rovinju, a Srbija bi imala milionsku štetu jer bi se smanjili prihodi budžeta.

Agresivno lobiranje Živkova za hrvatske interese na istoj sednici vlade, koje bi teško pošlo za rukom da je na njoj prisustvovao i član hrvatske vlade, podržao je i njegov stranački kolega i bivši ministar finansija Mlađan Dinkić, sugerišući da sporazum treba potpisati, a zatim ga ne poštovati. Dinkić je posle tog sastanka još oštrije kritikovao ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodića koji se usprotivio tome. Zalaganje G17 plus za hrvatske interese, odnosno preciznije za dobrobit njihove fabrike duvana u Rovinju i nanošenje štete srpskom budžetu još je nerazumnije kada se zna da je Srbija pripremila predlog, a s njim se saglasili EU i Pakt za stabilnost, kao i domaće fabrike duvana.

Srbija se, pre nekoliko godina, da bi što bolje prodala fabrike duvana, iznudila visoke investicije i dobar socijalni program, obavezala da relativno štiti tržište do 2009. godine uvođenjem većih akciza za uvozne cigarete. EU to dopušta u ograničenom tranzicionom periodu, ali ne i CEFTA sporazum. Zbog toga je Vlada Srbije spremila izmenu akcizne politike i umesto dvojnih akciza uskoro će uvesti jedinstvenu, a razliku bi ukalkulisala u carinu tako što bi je podigla na 56,7 odsto, kolike su i u EU.

Na taj način se ne bi smanjili prihodi za srpski budžet jer bi fiskalni namet ostao isti, a ispunili bi se zahtevi CEFTA sporazuma. Predlog je, prema rečima Parivodića, apsolutno korektan jer Srbija ima najniže carine na uvozne cigarete od samo 15 odsto, a Hrvatska čak 38 odsto. Ukupan namet sa akcizom i carinom na cigarete koje bi se eventualno izvozile u ovu susednu zemlju bio bi duplo veći nego za strane cigarete u Srbiji jer se na 100 evra vrednosti cigareta mora platiti 168, dok Srbija na istu uvoznu robu naplaćuje 78 evra, kazao je Parivodić. Ni u drugim okolnim zemljama carine nisu male, pa Bugari naplaćuju 58, a Makedonci čak 60 odsto.

Hrvatska je na još jedan perfidan način zatvorila svoje tržište za konkurenciju, kategorišući cigarete u tri grupe na koje se dažbine naplaćuju u zavisnosti od kvaliteta duvana. Svako ko namerava da uvozi cigarete u ovu zemlju mora da ih ustupi na analizu pa komisija bez izuzetka utvrdi da se na te cigarete moraju naplatiti maksimalne dažbine. Na taj način rovinjska fabrika drži 90,8 odsto domaćeg tržišta. Zbog toga je srpski izvoz cigareta u Hrvatsku "nula", a izvoz te robe u Srbiju je devet miliona evra.

U diplomatskim krugovima saznajemo da je Živkov predlog Srbije za izmenu akcizne politike poslao Hrvatskoj pre nego što se o njemu zvanično raspravljalo. Živkov se juče na poslatu poruku nije javio. Duvanska industrija je inače nezadovoljna ukupnom politikom ministra Živkova koju je vodio pa vlada najavljuje da će je verovatno redefinisati.

---------------------------------

Dva miliona putnika beogradskog aerodroma

EM Online / Beta

Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" dočekao je svog dvomilionitog putnika u 2006. godini. Generalni direktor aerodroma "Nikola Tesla" Nebojša Nedeljković uručio je Kućarskom poklon i potvrdu da je u 2006. godini bio dvomilioniti putnik.

"Impresioniran sam, najpre što mi se nešto slično do sada nije desilo, a potom zato što vodite računa i o tome. Drugi put sam na beogradskom aerodromu, a prvi put u novom terminalu, koji liči na svetske aerodrome", kazao je Kućarski. U toku 2005. usluge beogradskog aerodroma koristilo je nešto više od dva miliona ljudi.

---------------------------------

Rusija formira svetsku gasnu zajednicu?

Glas Javnosti

Fajnenšel tajms juče je objavio navodno poverljivu studiju u kojoj ekonomski stručnjaci NATO tvrde da Rusija želi da formira novu organizaciju kakva je OPEK, ali iz Moskve poručuju da tako šta može pomisliti samo ludak. Na mogućnost da Rusija nastoji da formira organizaciju koja bi slično OPEK-u okupila najveće izvoznike zemnog gasa, kako prenosi Bi-Bi-Si, upozorava se u studiji koja je prošle nedelje upućena na adrese ambasadora svih 26 članica NATO.

Takav kartel, procenjuju stručnjaci NATO, okupio bi Rusiju, Alžir, Katar, Libiju, neke srednjoazijske države, možda i Iran, a Moskvi bi omogućio veći politički uticaj u Evropskoj uniji, koju snabdeva četvrtinom potreba za ovim energentom. Fajnenšel tajms, međutim, istovremeno konstatuje da se iz Kremlja sinoć čula poruka da su takve analize odraz neshvatanja ruske teze o energetskoj bezbednosti i međuzavisnosti proizvođača i potrošača. "Samo ludak bi mogao da pomisli da bi Rusija mogla da koristi gas kao sredstvo ucenjivanja Evropske unije, jer i mi u istoj meri zavisimo od evropskih potrošača", poručuju iz Moskve.

Ministri spoljnih poslova EU juče Briselu nisu uspeli da usaglase politiku prema ruskom energetskom sektoru, ali je Havijer Solana prošlog meseca uočio sporazum Moskve i Alžira, kojim je zaustavljena prodaja većinskog paketa akcija u alžirskoj industriji gasa stranim ulagačima.

Postoji mogućnost da su najveće izvoznice gasa počele da usaglašavaju investicione i proizvodne planove kako bi izbegle višak tog energenta na tržištu i održale visok nivo cena, ocenjuje Fajnenšel tajms.

---------------------------------

Krediti za ženski biznis

Danas

Banka Inteza obezbedila je kreditnu liniju od 50 miliona dinara iz koje će odobravati dugoročne kredite za razvoj ženskog biznisa. Tim povodom juče su Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza i Goran Vasić, direktor Garancijskog fonda Vojvodine potpisali sporazum o finansiranju start-ap projekata nezaposlenih žena, kao i nabavke opreme za firme žena preduzetnika u Vojvodini.

Reč je o prvom projektu te vrste u našoj zemlji, koji će omogućiti nezaposlenim ili ženama preduzetnicima u Banatu sa stažom do tri godine da po povoljnim uslovima finansiraju pokretanje i razvoj sopstvenog biznisa. Uz zaštitu od rizika koju daje Garancijski fond Vojvodine, Banka Inteza će odobravati kredite sa kamatom od 6,95 odsto uz primenu valutne klauzule i grejs period od godinu dana. Nezaposlene žene moći će da konkurišu za pozajmicu do milion dinara dok će preduzetnicima na raspolaganju biti kreditna podrška u maksimalnom iznosu do dva miliona dinara. Potpisivanju sporazuma prisustvovao je i predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić koji je ocenio da je reč o značajnom projektu, s obzirom na to da je u Vojvodini nezaposleno 146 hiljada žena. On je najavio da će iduće godine kreditiranje ženskog biznisa biti prošireno i na druge delove Vojvodine. Partneri u ovom projektu su i Program regionalnog društveno-ekonomskog razvoja u Srbiji za Banat (koji podržava Evropska agencija za rekonstrukciju), Akademija ženskog preduzetništva u Kikindi, Zrenjaninski edukativni centar i Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Alma Mons iz Novog Sada.

---------------------------------

Tri miliona evra za preduzetništvo na Kosovu

EM Online / Beta

Nova banka Kosova (NBK) dobiće od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i italijanske vlade zajam od tri miliona evra za finasiranje otpočinjanja i širenja biznisa, saopštio je kreditor. Odobrena sredstva će omogućiti NBK da kreditira mikro, mala i srednja preduzeća, koja su "motor" ekonomskog rasta na Kosovu.

Zajam se odobrava iz programa EBRD i Italije za preduzeća na zapadnom Balkanu. EBRD se obavezala da za taj program obezbedi 20 miliona evra a Italija 10 miliona. NBK je četvrta po veličini banka na Kosovu koja radi kao komercijalna i štedna banka i nudi proizvode i usluge svim kategorijama klijenata. Sedište joj je u Prištini i ima sedam filijala i 15 ekspozitura širom Kosova.

Banka će dobiti i tehničku pomoć kako bi unapredila kreditne aktivnosti i razvila nove proizvode, objavljeno je na sajtu EBRD. Kosovska banka očekuje da se uskoro priključi i programu EBRD za trgovinu iz koga se podstiče trgovina u, iz i unutar 29 zemalja u kojima EBRD deluje. EBRD je jedna od prvih međunarodnih finansijskih institucija koja se angažovala na Kosovu nakon sukoba 1999. Do sada je EBRD podržala pet projekata na kosovskom finansijskom sektoru.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Mene je posebno zainteresovala ovonedeljna tema u politici - TAJKUNI! Posebno obratite paznju i na linkove sa desne strane, tj. info o svim nasim vecim tajkunima!

Ja najvise paznje posvecujem Miskovicu, a najbolju njegovu biografiju sam nasao ovde.


A sto se tice CEFTA sporazuma, tu ne znam sta vise da mislim. Iako je ocigledno da domaca duvanska industrija ima veliku ulogu u tome sto je sporazum jos uvek ne potpisan (citaj: stavila nekom pare u dzep), ne mogu da se otrgnem utisku da to isto rade i ovi iz Rovinja kako bi se sporazum potpisao.
Jedino ne kapiram zasto bi to smetalo nasoj duvanskoj industriji, a ne i Hrvatskoj (i mi bi mogli njima da izvozimo)? Da li to zato sto u srbiji ima znatno vise pusaca?

_________________
Implementacija je materijalizacija specifikacije apstrakcije

Ееее да си био јуче Динкића да слушаш...

Па хрвати се залажу али се залажу за неко своје решење - нормално и требају.
Они су ти који су против "оригинала" - првог предлога.

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"

svaka chast i za linkove o tajqnima i za mishkovicja.
za info o cefta ti predlazhem da pogledash shta o tome imaju da kazhu hrvatski portali.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Dobit NIS-a u prvih devet meseci 5,1 milijarda dinara

Beta

Naftna industrija Srbije imala je za devet meseci ove godine dobit od 5,1 milijardi dinara što je za 10,4 odsto više od plana, saopštila je ta kompanija. U izveštaju koji je Upravni Odbor NIS-a usvojio, navodi se da je za investicije potrošeno 3,8 milijardi dinara, većinom za projekte zaštite životne sredine.

UO je konstatovao da je nastavljen trend pozitivnog poslovanja sa početka godine, kao i da je snabdevanje tržišta naftnim derivatima bilo stabilno, piše na sajtu NIS-a. Na sednici je odlučeno da funkciju generalnog direktora NIS-a i dalje obavlja Srđan Bošnjaković, dok je za izvršnog direktora NIS Petrola izabrana Marija Pantović. Obe funkcije je do sada obavljao Bošnjaković, a odluka o razdvajanju posledica je izmena sistematizacije radnih mesta, piše u saopštenju. Marija Pantović rođena je u Novom Sadu 1969. godine, završila je Ekonomski fakultet u Subotici, a od 2000. godine radila je u NIS - Gasu, gde je od 2002. godine bila rukovodilac Službe za nabavku opreme, rezervnih delova i usluga. Potom je bila direktor Direkcije za komercijalne poslove ogranka NIS Tečni-naftni gas (TNG), a od juna ove godine pomoćnik direktora NIS Petrola. U sastavu NIS-Petrola su Rafinerije nafte Pančevo i Novi Sad, NIS-Jugopetrol i NIS-Naftagas promet.

---------------------------------



Leteće na - otpad

Večernje Novosti

Srpska nacionalna avio-kompanija traži kupca za osam starih aviona, koje odavno već ne koristi u redovnom saobraćaju. U oglasu je navedeno da se letelice prodaju "u viđenom stanju", a da ponuda mora da se dostavi za svih osam aviona "u paketu".

"O eventualnoj ceni ne možemo sada da govorimo, pošto je rok za dostavljanje ponuda 24. novembar", kaže Nebojša Starčević, generalni direktor "Jat ervejza". Letelice će, ako se jave kupci, biti prodate najpovoljnijem ponuđaču u paketu, kao staro gvožđe, a kriterijum nije samo cena, već i brzina preuzimanja prodatnih aviona. JAT želi da se oslobodi tri letelice "Mek-Doneol Daglas", tipa "DC-9", starih 35 i 36 godina i pet "boingovih" modela "B-727", od kojih "najmlađi" ima 24, a najstariji 32 godine. Prodaja "u paketu" istih aviona pokušana je pre dve godine. Iako tada nije postojao uslov o obaveznoj kupovini svih osam letelica, ni jedna nije "našla kupca". Zato je i realno očekivati da će, ukoliko se ovoga puta neko javi, "veterani" otići za "bagatelu" i završiti na nekom od specijalizovanih otpada, koji se bave otkupom i preprodajom aluminijuma. Prva "devetka" stigla je u flotu JAT 1969. godine, a "boinzi 727" pet godina kasnije. Decenijama su leteli u evromediteranskom saobraćaju i važili za veoma pouzdane avione. Napredak u avio-industriji i opremanje letelica najnovijim tehnologijama bacio ih je na marginu. Ogromna buka njihovih motora "skinula" ih je sa neba nad Evropom, pa su poslednjih godina, uglavnom, prevozili putnike po Africi, gde ih je JAT iznajmljivao stranim kompanijama. Operativnu flotu "Jat ervejza" danas čini deset "boinga 737-300", dva "boinga 737-400" i četiri "ATR-72". Najmlađi od njih, sa 13 godina starosti, su "ATR". Ovih 16 aviona prevoze putnike do 26 gradova u Evropi, Rusiji i severu Afrike, sa 170 letova nedeljno. Rukovodstvo JAT tražilo je od Vlade Srbije da odobri kupovinu dva nova, mala "bombardijeova" aviona, koje bi nacionalna avio-kompanija plaćala svojim novcem, na petogodišnji lizing. Te letelice, kapaciteta 70 sedišta, znatno su ekonomičnije i donose veći profit, ali odgovor još nije stigao.

---------------------------------

Memorandum o izgradnji gasovoda kroz Srbiju do 20. decembra

Beta

Vlada Srbije, Javno preduzeće "Srbijagas" i ruski "Gazprom eksport" potpisaće do 20. decembra Memorandum o razumevanju za izgradnju gasovoda kroz Srbiju u dužini od 400 kilometara, najavio je ministar privrede Predrag Bubalo.

Vlada Srbije je na današnjoj sednici odobrila potpisivanje tog dokumenta i istakao da je izgradnja gasovoda od Bugarske prema Nišu, Hrvatskoj i severnoj Italiji velika grinfild investicija, koja će Srbiji obezbediti alternativni pravac snabdevanja tim energentom.

Bubalo je na konferenciji za novinare posle sednice vlade kazao da je izgradnja tog gasovoda važna za Srbiji jer će omogućiti redovno snabdevanje i građana i privrede, kao i ubiranje prihoda od tranzita. Vlada Srbije podržala je izgradnju regionalnog gasovoda kroz Srbiju krajem jula ove godine, kada je saopšteno da je vrednost gasovoda oko milijardu dolara. Gas bi trebalo da bude sproveden od Turske, preko Bugarske, Srbije, Hrvatske i Slovenije do severne Italije, a tada je najavljeno da će kapacitet gasovoda biti 20 milijardi kubnih metara godišnje. Prema tadašnjim proračunima vlade, gasovod bi Srbije godišnje donosio 200 miliona dolara prihoda, koji bi bio deljen sa ruskim partnerom.

---------------------------------

Ministarski savet Energetske zajednice sutra u Skoplju

EM Online / Beta

Ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov učestvovaće 17. novembra u Skoplju na sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice na kome će biti donet niz odluka važnih za realizaciju Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, saopštilo je ministarstvo rudarstva i energetike.

Ministarski savet Energetske zajednice je najznačajnija institucija proistekla iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, kojim se utemeljuje regionalno energetsko tržište u jugoistočnoj Evropi i integriše u unutrašnje tržište energije Evropske zajednice. Energetsku zajednicu čine zemlje potpisnice Ugovora o formiranju Zajednice iz jugoistočne Evrope: Makedonija, Albanija, BiH, Bugarska, Rumunija, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo predstavlja Unmik, i Evropska komisija kao predstavnik zemalja članica Evropske unije.

Ministarski savet će u Skoplju usvojiti najneophodnija akta da bi postale operativne neke institucije osnovane Ugovorom koji je stupio na snagu u julu ove godine. Očekuje se da će biti donete i odluke o obezbeđenju budžetske podrške aktivnostima u okviru ovog procesa. Zbog velikog interesovanja za učešće u procesu, Ministarski savet će razmotriti zahteve država za sticanje statusa učesnika, posmatrača ili ugovorne strane u Ugovoru. Biće razmotren i Izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o radu u 2006. godini i Predlog plana rada za narednu godinu.

Kao posebno značajna aktivnost ministarskog skupa ocenjuje se usvajanje nacionalnih akcionih planove za dogovoreno otvaranje tržišta električne energije i gasa za sve potrošače izuzev domaćinstava do 1. januara 2008. godine. Ministarski savet će sagledati socijalne posledice sprovođenja Ugovora i usvojiti političke deklaracije o tome. Radi sigurnijeg snabdevanja energijom, pre svega električnom energijom i gasom, biće razmotrena i neophodnost intenzivne saradnje potpisnika Ugovora, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

---------------------------------

Tekstilci traže od države bespovratna sredstva

Beta

Predstavnici tekstilnih fabrika u Srbiji zatražili su da se i domaćim firmama omoguće bespovratna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za novozaposlene radnike.

Vlada Srbije izdvojila je kroz Nacionalni investicioni plan sredstva za podsticaj stranih grinfild investicija, a državne subvencije za strane kompanije iznose najmanje 2.000 evra po novozaposlenom radniku. "Britanska firma 'Bjanka', koja je kupila deo 'Jumka' iz Vranja, dobila je od države bespovratna sredstva u iznosu od šest miliona evra, jer će zaposliti 3.000 radnika," rekao je vlasnik "Uno Martina" Nebojša Martinović na sastanku Udruženja za industriju tekstila, odeće kože i obuće Privredne komore Srbije (PKS). Martinović je rekao da srpske firme, koje pune budžet i Nacionalni investicioni plan, očekuju od države barem isti tretman kao strani investitori, umesto da zavise od kredita, koji im se jedino nude.

Direktor fabrike čarapa "Udarnik" iz Zrenjanina Sima Gruesku je, takođe, naveo primer dve italijanske firme koje su od zrenjaninske opštine dobile određene podsticaje. Predstavnik Ministarstva privrede Gordana Vlajković je objasnila da će prvi deo podsticajnih sredstava "Bjanka" dobiti tek kad izgradi novu fabriku na mestu stare fabrike "Sloboda", koja je bila deo "Jumka". Ona je naglasila da taj investitor dolazi u Srbiju zbog jeftinije radne snage, jer mu se više ne isplati da posluje u Bugarskoj i Rumuniji koje ulaze u EU. Tekstilci su ocenili je potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) u njihovom interesu, jer u regionu postoje jeftinije sirovine i mogućnost za plasman proizvoda iz Srbije. Izvoz tekstila i odeće iz Srbije za devet meseci ove godine iznosio je 277,1 milion dolara i veći je za 18 odsto u odnosu na prošlu godinu. Uvoz te robe je veći za 26 odsto i iznosio je 425,1 miliona dolara.

---------------------------------

Jat ervejz pozitivno poslovao nakon 16 godina gubitaka

EM Online / Beta

Srpska aviokompanija "Jat ervejz" objavila je da je u prvih devet meseci 2006. godine zabeležila dobit od 69 miliona dinara, ističući da je to prvi put posle 16 godina da pozitivno posluje.

U tom periodu Jat je imao ukupan prihod od 12,4 milijardi dinara, što je za 23 odsto više nego u istom periodu prošle godine, navodi se u saopštenju. Kako se ističe, profit u prvih devet meseci je za 213,3 miliona dinara veći od plana, posto je Jat za taj period planirao gubitak od 144,3 miliona dinara. U srpskoj državnoj aviokompaniji, dodaje se, očekuju da će se trend rasta nastaviti i da će se stvoriti uslovi za plaćanje poreza na dobit. Jat planira da u ovoj godini preveze ukupno 1,2 miliona putnika.

---------------------------------

Inflacija u evrozoni 1,6 odsto u oktobru

EM Online / Beta

Skuplji gas i izlasci u restorane podigli su u oktobru inflaciju u 12 država koje za zajednički novac imaju evro za 1,6 odsto, što je najniža stopa viđena tokom cele godine, objavila je statistička agencija EU, Eurostat.

Na godišnjem nivou inflacija je u septembru bila 1,7 odsto - u blagom kočenju posle uzleta na 2,5 procenata u maju i junu. Inflacija u svih 25 država EU bila je 1,9 odsto u oktobru, bez promene u odnosu na prethodni mesec. Stope širom Evrope se uveliko razlikuju, čak i u evrozoni gde su cene u Luksemburgu porasle za 0,6 odsto a u Španiji, čija je privreda u brzom rastu, za 3,1 procenta. Nemačka, najveća privreda Evrope, izveštava o inflaciji od 1,2 odsto, isto koliko i Francuska. Istočnoevropski kandidati za evro i dalje prolaze kroz inflaciju daleko iznad proseka u evrozoni. Mađarska je prošlog meseca imala skok cena od 6,3 odsto, Litvanija 5,6, a Estonija 3,8 procenta.

---------------------------------

Planule akcije Privredne banke Beograd

Politika

Čak 33 puta više uplaćeno je za akcije Privredne banke Beograd: izdate su hartije od vrednosti za 12,1 milion evra, a uplaćeno je 143 miliona. Posle dokapitalizacije i država će uložiti oko tri miliona evra kroz nekretnine kako bi u toj banci zadržala skoro 20 odsto vlasništva.

Uvećani kapital, na oko 30 miliona evra, biće osnov za ubrzani razvoj banke koja planira da otvori još 33 filijale, a banka će odlučiti da li će se ponovo dokapitalizovati ili će za kapitalno jačanje uzeti kredit od EBRD-a ili IFC-a Svetske banke, kaže Čedo Petrović, generalni direktor Privredne banke Beograd. On dodaje da je rekordno interesovanje za vlasničke hartije potvrda poverenja u tu banku, ali i podsticaj za dalje poslovanje.

– Uz veći kapital i još raznovrsniju ponudu pokušaćemo da privučemo građane i prikupimo depozite koji će biti izvor za kreditnu ekspanziju. Planiramo da najkasnije za dve godine, posle restrukturisanja i jačanja, banka bude prodata nekoj stranoj banci ili ostane u većinskom domaćem vlasništvu. U drugoj varijanti banka bi prodavala akcije na berzi, kao tražene i kvalitetne hartije, ističe Petrović.

Dolazak investicionih fondova i širenje tržišta hartija od vrednosti banka će pokušati da iskoristi za razvoj „privatnog” bankarstva. Umesto klasične štednje, građanima će se ponuditi investiranje na domaćem ili stranom tržištu. Na taj način banka će upravljati sredstvima građana i za njihov račun istupati na tržištu hartija od vrednosti. Kombinovaće klasičnu štednju i investicije štednih uloga u hartije od vrednosti.

– Važno je što veće poverenje građana u banke jer štednja može da bude bitan izvor kreditiranja. A ako hoćemo da smanjimo zaduživanje u inostranstvu moramo se okrenuti domaćim izvorima – kaže prvi čovek Privredne banke Beograd. Ako bi se zaduživanje u inostranstvu koristilo više za kreditiranje privrede, a da se za stanovništvo krediti obezbede iz domaćih izvora, on je uveren da bi se istovremeno ubrzao ekonomski razvoj i povećao stanadard. Sa većim primanjima i uštedom tada bismo mogli i više da se zadužujemo.

– Upravo je to razlog da se krene i u ekspanziju start-ap kredita za početnike u biznisu uz uključenje ličnih sredstava vlasnika preduzeća. Naša banka će u bankarskoj konkurenciji pokušati da nađe svoje mesto i kreditiranjem malih i srednjih preduzeća. Trudiće se da sarađuje sa državnim institucijama koje mogu da podstaknu razvoj preduzetništva u Srbiji i izvoznih poslova, najavljuje Petrović.

---------------------------------

OMV objavio rast profita

EM Online

Austrijska naftna i gasna kompanija OMV objavila je u prva tri kvartala ove godine u poređenju sa istim periodim lane ostvarila rast prodaje od 25 odsto na oko 14 milijardi evra, kaže se u saopštenju kompanije. Istovremeno profit pre plaćanja kamata i poreza (EBIT) porastao je za dva odsto i iznosi 1,7 milijardi evra, pri čemu je učešće rumunske naftne kompanije Petrom, koja je u valsništvu OMV-a iznosilo 628 miliona evra. Neto prihod je povećan za osam odsto na 1,3 milijarde evra.

Za period januar septembar investirano je 1,9 milijardi evra što je više nego dvostruko povećanje u odnosu na isti period lane. U okviru delatnosti proizvodnje i istraživanja u glavnim regionima i Rusiji, do 2010. godine, planiran je rast na oko 500,000 (boe) barela energetskog ekvivalenta nafte i gasa dnevno. Osim toga, dnevni kapaciteti prerade biće uvećani sa postojećih 500,000 barela, za dodatnih 500.000 barela dnevno. Kada je reč o poslovanju gasom, OMV planira da poveća plasman gasa na tržištu za 20 milijardi kubika godišnje.

OMV očekuje da će cene nafte na tržištu i dalje ostati visoke, međutim, veruje se da će u četvrtom kvartalu cene biti nešto niže nego u prvih devet meseci ove godine. Kurs USD bi prema očekivanjima trebalo da bude slabiji u 2006.godini, u poređenju sa onim iz 2005. Osim toga, u 2006. se predviđaju znatno niže marže za preradu, u odnosu na one iz 2005. godine.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Koliko sam ovde procitao sada ce i Merkur da se spaja sa Deltom! Mada za novinare su sva spajanja ista tako da su ovi na B92 predstavili da ce ovo biti isto kao i sa Agrokorom. Meni se vise cini (na osnovu teksta) da ce doci do tesne saradnje nego do fizickog spajanja.

Kad smo vec kod spajanja, da li neko zna koja ce biti finalna struktura Delta-Agrokor-a? Mislim, vecina velikih firmi kad se spoji vecinski paket ode u jednu stranu, a ovde se nista nezna. Npr. HP i Compaq su se zvanicno spojili, ali je vecinski vlasnik HP.

_________________
Implementacija je materijalizacija specifikacije apstrakcije

ja stvarno jako malo znam o merdzerima uopshte..

ne znam da li pedja mozhe neshto vishe da nam kazhe,
ali, bilo bi lepo ako neko zna neq dobru literaturu/sajt o merdzerima uopshte da podeli to sa nama /u adekvatnoj temi o knjigama :] / poshto je tema vishe nego zanimljiva.

lm, vesti za danas -

NBS i dalje restriktivna
Beta

Viceguverner Narodne banke Srbije Diana Dragutinović tvrdi da monetarna polika i dalje treba da bude restriktivna.

"Restriktivnost monetarne politike neizbežna je zbog predstojećih izbora, neizvesne fiskalne politike u idućoj godini i inflatornih očekivanja", objasnila je Dragutinović. Fiskalna politika će u prva tri meseca iduće godine biti uravnotežena zbog privremenog finansiranja, ali, kako je ocenila, nije poznato kakav će biti budžet nove vlade i da li će ona sprovoditi Nacionalni investicioni plan. "Inflacija do kraja ove godine će biti manja od predviđenih 9,3 odsto, a tome je najviše doprineo devizni kurs", rekla je Diana Dragutinović i upozorila da nije poželjno naglo obaranje inflacije.

---------------------------------

Parivodić: Nastavljamo pregovore sa Hrvatskom
Beta

Srbija će sledeće sedmice nastaviti da pregovara sa Hrvatskom o spornim odredbama u Sporazumu o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA), najavio je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.

On je novinarima u Beogradu kazao da će državni sekretar tog ministarstva Vlatko Sekulović u Zagrebu razgovarati sa hrvatskim državnicima o zahtevu Srbije da se liberalizacija tržišta za duvanske proizvode ujednači i zajamči za sve zemlje-potpisnice. Delegacija Srbije je prošle sedmice u Briselu ukazala da zato ne može da parafira usaglašeni Sporazum CEFTA. Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo početkom ove sedmice je izjavio da očekuje da će sva otvorena pitanja u vezi sa potpisivanjem tog sporazuma biti rešena do sredine decembra. "Srbija neće odustati od zahteva oko uvoza duvanskih proizvoda, ali ni od ulaska u sporazum CEFTA", kazao je on. Srbija i BIH su jedine zemlje jugoistočne Evrope koje prošle nedelje nisu u Briselu parafirale Ugovor o sporazumu o slobodnoj trgovini CEFTA. Ugovor su parafirale Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Albanija, Moldavija i UNMIK u ime Kosova. Prema ranijim najavama, Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA trebalo bi da bude potpisan 19. decembra.

---------------------------------

Finance:Merkur i Delta dogovaraju saradnju
Beta

Prvi čovek slovenačke kompanije "Merkur" Bine Kordež razgovarao je juče u Beogradu sa vlasnikom srpske "Delte" Miroslavom Miškovićem o poslovnom povezivanju ta dva velika trgovinska sistema, piše list "Finance".

Ljubljanski poslovni dnevnik piše da tu informaciju u "Merkuru" još nisu potvrdili, ali ni negirali. "Kao što je poznato, u Srbiji ima malo ili skoro nikako trgovina tehničkom robom, a 'Merkur' je već više puta izrazio želju da bude prisutan na srpskom tržištu", pišu "Finance". "Finance", takođe, citiraju nezvanični izvor, koji je rekao da bi "povezivanje sa 'Deltom', moglo da pomogne 'Merkuru', pre svega, u traženju novih lokacija" za prodajne objekte.

Pored toga, "Delta" planira izgradnju velikog poslovno-trgovačkog centra u Beogradu, sličnog ljubljanskom BTC-u, a sa "Merkurom" bi dobila trgovca tehničkom robom. "Merkur" je u proteklih devet meseci ostvario čist prihod od prodaje u iznosu od 168,4 milijarde tolara, odnosno oko 690 miliona evra, a čistu dobit od skoro 8,8 miliona evra, što je za četvrtinu više nego u istom periodu prošle godine. Prodaja "Merkura" je za skoro 20 odsto veća nego prošle godine, njenom rastu je bitno doprineo prelazak fabrike automobilskih guma "Sava Trejd" u Grupu Merkur. Taj poslovni sistem poseduje 14 kompanija u Sloveniji i inostranstvu.

---------------------------------

Trgovinski sud nije presudio u slučaju Interkontinental
Beta

Trgovinski sud u Beogradu još nije doneo odluku o zahtevu britanske kompanije "Interkontinental" da se beogradskoj firmi "Internacional CG" zabrani upotreba imena tog hotelskog lanca, izjavio je portparol tog suda Stevo Đuranović.

Ročište o tom predmetu završeno je i da će odluka biti doneta u ponedeljak, 20. novembra, nakon čega je rok za žalbu tri dana. Beogradski mediji su objavili da je firmi "Internacional CG" već naloženo da sa hotela "Beograd" u roku od osam dana skine sva obeležja poznatog svetskog hotelskog lanca "Interkontinental".

Navodi se i da je "Internacional CG" uložio žalbu i zatražio da se odluka sprovede u naredna tri meseca. Britanska kompanije je krajem oktobra uputila zahtev da se firmi "Internacional CG", vlasniku hotela "Beograd", zabrani upotreba imena i oznaka "Intrerkontinentala", pošto je ugovor sa tom kompanijom raskinula u oktobru 2005. godine.

---------------------------------

Proizvodnja Valjaonice bakra 240 miliona evra
Beta

Vrednost proizvodnje Valjaonice bakra "Sevojno" u ovoj godini premašiće 240 miliona evra, a 90 odsto proizvodnje biće izvezeno, izjavio je generalni direktor te kompanije Dragan Subotić.

Valjaonica će ove godine izvesti bakar u vrednosti od oko 216 miliona evra, čime će dospeti na drugo mesto liste srpskih izvoznika, iza smederevske čeličane "Ju-Es stil Srbija". "Valjaonica bakra je za 10 meseci ove godine proizvela 27.000 tona bakra i ostvarila profit od 80 miliona dinara, odnosno oko milion evra", naveo je Subotić, ali je istakao da kompanija zbog aprecijacije dinara prema evru mesečno gubi 10 miliona dinara.

Suštinsko pitanje za Valjaonicu bakra i lanac prerade obojenih metala u Srbiji je, kako je naglasio, privatizacija Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor". Subotić je ocenio da bi kroz ugovore sa RTB-om trebalo definisati obaveze budućeg vlasnika prema domaćoj privredi obojenih metala i zaposlenosti njenih kapaciteta, jer je, kako je kazao, nelogično da Srbija uvozi bakarnu katodu iz sveta dok se domaća izvozi.

Predsednik kompanije "Ist point" koja je većinski vlasnik "Valjaonice bakra" Sevojno Zoran Drakulić kazao da bi to preduzeće i druge fabrike koje zavise od proizvode RTB-a, s obzirom na trenutnu cenu bakra, uskoro mogle da izvoze proizvode za oko dve milijarde dolara, što je dvostruko više od "Ju-Es stila". "Koje bi to grinfild investicije treba da dovedemo da napravimo dve milijarde dolara izvoza", pita se Drakulić. On je naveo da je zbog deprecijacije evra "Ist point" do sada izgubio oko 1,3 miliona evra ističući da će, ukoliko se takav kurs nastavi u 2007. godini, gubitak biti povećan na pet do šest miliona evra. "Nismo mi došli da hranimo budžet, već da napravimo dobru kompaniju i zaradimo, a ukoliko nova vlada nastavi takvu ekonomsku politiku 'Ist point' će prodati sve i otići iz Srbije", kazao je Drakulić.

---------------------------------

Savet NBS: Ugrožena politička neutralnost centralne banke
EM Online

Savet Narodne banke Srbije (NBS) upozorio je da se izborom novog guvernera na prvoj sednici novog saziva Skupštine Srbije bez promene Zakona o NBS ugrožava načelo političke neutralnosti centralne banke.

Ustavnim zakonom nije uređeno ko predlaže guvernera NBS, kao što ni samim Ustavom nije utvrđeno da li je guverner nosilac jedne od funkcija koje predsednik Republike predlaže Narodnoj Skupštini. U najvišem pravnom aktu zemlje i zakonu o njegovom sprovođenju, ističe se, postoje nepreciznosti, odnosno pominje se "Savet guvernera".

Postavlja se pitanje da li je taj naziv pogrešno naveden, a da se u stvari mislilo na postojeći Savet NBS koji je ustanovljen 2003. godine i pod tim nazivom postoji i radi, ili zakonom tek treba utvrditi taj novi organ, dodaje se u saopštenju. Moglo bi se, dakle, doći u paradoksalnu pravnu situaciju da najkasnije do kraja 2008. postoji Savet NBS, a posle toga "Savet guvernera", pri čemu postupak izbora članova "Saveta guvernera" Ustavom nije predviđen jer se ne zna ko ga predlaže. Savet NBS je naglasio da je neophodno doneti novi zakon o Narodnoj banci Srbije, jer će se u protivnom pojaviti problem primene važećeg zakona.

---------------------------------

Još 14 licenci za energetiku
EM Online

Savet Agencije za energetiku Srbije (AERS) odobrio je još 14 licenci za obavljanje delatnosti u energetici čime je broj kompanija koje su dobile dozvole za rad u toj oblasti povećan na 94.

Kako se navodi u saopštenju, četiri firme dobile su licence za trgovinu naftom i derivatima nafte, a devet za maloprodaju naftnih derivata. Savet regulatorne agencije dao je i jednu licencu za trgovanje električnom energijom. Eksperti Agencije su do sada obradili oko 550, od 630 podnetih zahteva za licence, ali su oni većinom morali da budu vraćeni radi dopuna i ispravki, da bi se o njima ponovo odlučivalo. Agencija za energetiku, osnovana je 2005. kao nezavisno regulatorno telo u sektoru struje, gasa, nafte i toplotne energije.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Дај боже да ЦЕФТА буде потписана до краја 2007 , са Србијом наравно

_________________
"Београд је машта грехом везана за асфалт!"

Telekom Srbije kupio Telekom Srpske za 646 miliona evra!!!

Vise o tome ovde.

Stvarno mi je drago sto i nasi nesto mogu da kupe u inostranstvu , iako su ocigledno precenili austrijance za ~200 miliona!

Komentari anyone?

_________________
Implementacija je materijalizacija specifikacije apstrakcije

^pa nishta.. dodik je to dugo gurao, izgurao, i to je to. nikakva bitnija promena za potroshache/korisnike, i think.

bitno je da mi sada imamo temelj za jednu zdravu firmu koja cje 2030. kada joj istekne petnaesti rok za dozvoljen monopol konachno stajati na svojim nogama, i biti spremna da se suprotstavi sve jachoj i oshtrijoj najezdi konkurencije.

evo, telekom je tek pre 10 godina ravno pocheo sa digitalizacijom telefonskih centrala u srbiji, i vecj je stigao do 70% digitalizacije u srbiji. okolina vukovog spomenika i josh neki periferijalni delovi beograda im prave probleme, ali za par godina bicje resheni i ti problemi i imacjemo skoro celu srbiju bez analognih centrala fiksne telefonije.

a i novi poslovni poduhvati donose odlichne rezultate. evo, halo kartice za jeftine razgovore sa inostranstvom idu odlichno, iako preko voipa koji je preko skypolikih programa par stotina puta jeftiniji, ali kga za to briga kad je telekom zabranio provajderima da koriste voip. josh jedan u nizu mudrih monopolistichkih poteza.

uskoro nas ochekuje otvaranje fast food telekom restorana gde mozhete da naruchite hranu smsom, i platite preko rachuna za fixni telefon kada vam isporuche hranu.

kao i sportske linije i linije mp3 uredjaja telekomp3, koji bi se prodavali u paketu, za sve korisnike mtsa sa 5% popusta /ako su chlanovi mts cluba 15%/ da mogu da dzogiraju i prichaju mobilnim sve u telekom srbija sportskom duhu. da budu brzi kao shto je telekom brz u svojim promenama i prilagodjavanju trzhishtu.



choveche.. tuzhno je shto je sve ovo ironichno, a ustvari zvuchi tako prokleto realno :/

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Veoma loš potez za Srbiju. Umesto da te pare (646.000.000 eura) ulože ovde, npr u obrazovanje, zdravstvo itd, oni su pare građana Srbije izneli iz zemlje...

_________________
Autobuski prevoz

hajde josh malo vesti o ovom _genijalnom_ potezu telekoma srbija.
/neka je bog u pomocji ljudima u rs. ima ovi nashi sad da im uvoze analogne centrale/

prvi put vidim da se prilikom qpovine, cena preduzecja izrazhava u ebitima.
mada, za sve nas ovo je mozhda dobar znak. mozhda to znachi da telekom srbija zna da cje uskoro dobiti konqrenciju na trzhishtu srbije, pa zato prelazi na novo trzhishte gde zna da cje imati monopol josh neko vreme.
i pogledajte samo taj bezobrazluk prichanje o novim korisnicima koje su, eto, pridobili jedni monopolisti. koja ironija choveche.

Telekom Srbije – regionalni lider

Cilj Telekoma Srbije je da u naredne dve tri godine pređe magičnu cifru od 10 miliona korisnika, koliko sada ima Telekom Austrija. Prema rečima Draška Petrovića, generalnog direktora Telekoma Srbije, kupovinom Telekoma Srpske, broj korisnika fiskne i mobilne telefonije Telekoma Srbija povećao se na 7,5 miliona.
Prema rečima Petrovića, sredstva za kupovinu Telekoma Srpske, u iznosu od 646 miliona evra, obezbeđena su delom iz sopstvenih sredstava ali i delom od inostranih banaka, koje su po prvi put došle u Srbiju. Petrović je istakao da će celokupna finansijska konstrukcija biti poznata uskoro.

Ono što je omogućilo pribavljanje sredstava jeste poboljšanje poslovanja Telekoma Srbije jer je u razvoj ove kompanije u prethodne tri godine uloženo 817 miliona evra – uvedeno je 400 hiljada novih korisnika, a 600 hiljada je prebačeno na nove centrale. Cena plaćena za Telekom Srbija je realna i dobijena je na osnovu rezultata sličnih transakcija u regionu. Telekom Srbije je platio 11 puta EBITA (prihodi manje pashodi kompanije) bez amortizacije, kamate i poreza na dobit. Grčki OTE je za sličnu transakciju platio 13,4 EBITA, Norvežani su da bi postali faktor na Balkanu 13,3 EBITA, Dojče Telekom je u Crnoj Gori dao 10 EBITA. Ovo ulaganje neće smanjiti investicije Telekoma Srbije u Srbiji, tvrdi Petrović.

nije vam dosta? evo josh..

Dodik zadovoljan prodajom Telekoma Srpske

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik zadovoljan je prodajom državnog kapitala Telekoma Srpske za 646 miliona evra i to smatra "dobro urađenim poslom", koji će u bitnoj meri popraviti potencijale RS.
"To je skoro kao budžet RS i to je novac koji treba da dođe do svakog čoveka u RS", kazao je Dodik pošto je njegova vlada prihvatila ponuđenu cenu za kupovinu 65 odsto akcija državnog kapitala u Telekomu Srpske za 646 miliona evra.

Dodik je rekao da će Vlada RS u naredna dva meseca sačiniti program o upotrebi sredstava od prodaje Telekoma Srpske, ističući da taj novac mora da bude uložen u projekte koji će stimulisati privredu i povećati zapošljavanje. On je kazao da će jedan deo novca biti iskorišćen za socijalni sektor, dodajući da će u svakoj od opština RS novcem od prodaje Telekoma Srpske biti realizovan jedan od projekata. Premijer RS Milorad Dodik još je ocenio da će telekomunikacione usluge biti bolje, a njihove cene manje, i dodao da će Telekom Srbije biti najjača regionalna telekomunikaciona kompanija.

Telekom Srpske imao je u prvih devet meseci ove godine dobit od 31 miliona evra, što je 33 odsto više od plana. Telekom Srpske ima 630.000 registrovanih pretplatnika u mobilnoj telefoniji, dok u fiksnoj telefoniji ima 350.585 pretplatnika, a poseduje licence za mobilnu mrežu i servise, fiksnu mrežu i pružanje internet usluga na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

e, sad bash sredjujem neshto komp i naletim na neshto shto sam i zaboravio da imam ->
ceo ugovor o prvoj qpoprodaji telekoma?
ono kad ga je slobao prodao pola grcima a pola zheni romana prodija i te fore :]

hocjete da bacim na rapid ako nekog zanima?

Prodaja Telekoma RS negativna po BH telekom i HT Mostar

Beta

Premijer Federacije BiH Ahmet Hadžipašić ocenio je da će odluka "Telekoma Srbije" da kupi 65 odsto akcija "Telekoma Srpske" imati negativan efekat na preostala dva bosanska operatera - "BH telekom" i "HT Mostar".
Ukoliko preostala dva telekoma u BiH ne naprave zaokret u brzini donošenja strateških odluka štete će biti velike i uskoro će se "gledati u leđa Republike Srpske", rekao je on za "Dnevni avaz". On je ocenio da će već iduće godine biti značajno smanjena dobit sarajevskog i mostarskog telekoma jer će morati da povećaju investicije, a možda i da se zaduže kako bi pratili razvoj "Telekoma Srpske". "Naravno, biće smanjen i priliv novca u budžet Federacije BiH", rekao je Hadžipašić i izrazio nadu da možda "pravi kupci" čekaju privatizaciju "BH Telecoma". "Dnevni avaz" navodi da je prodajom "Telekoma Srpske" Vlada RS, na čelu s premijerom Miloradom Dodikom, "napravila potez čije će se posledice u BiH i Federaciji BiH tek osetiti". "Zanimljivo je da kupac nije privatna kompanija već 'Telekom Srbije', u kojem Vlada Srbije ima 80 odsto kapitala. Srbija će tako uskoro upravljati skoro polovinom telekomunikacijskih resursa u BiH", piše taj list.

Prema proceni stručnjaka, ta prodaja će izazvati poremećaj na tržištu i slabljenje tržišne cene ostala dva telekoma u BiH - "BH Telecoma" i "HT Mostara", koji se dovode u neravnopravnu poziciju. Federalni ministar prometa i komunikacija Nedžad Branković izjavio je da je njegova "savest mirna" i da je na to "upozoravao na vreme, kao i na posledice koje slede". "Za mene i bilo koju vladu jedino je merodavno ono što parlament odluči, a on nije prihvatio stav da se telekomi sada privatizuju", rekao je Branković.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Klasicna reakcija poturica... sta drugo reci...

_________________
www.kakosepise.com

ako te ne mrzi...

lol.. iz neopravdanih razloga nisam posecjivao ovaj podforum neko vreme :]

ferrari, ceo ugovor skeniran ima oko 30mb, i uglavnom je dosadan /ima svega par zanimljivih stavki - npr o famoznom know-how-u/ tako da ne bih da se cimam da kachim ako ti bash ne treba :D /reci jel ti bash treba :D /

a vi ostali, sram vas bilo.. niko da nakachi neq vest.. a situacija pred izbore je uvek zanimljiva :]

za ljubitelje bozhe djelicja - njegov blog

Devizna štednja povećana za milijardu evra 2006.

Blic
Devizna štednja građana u Srbiji povećana je za rekordnih milijardu evra u proteklih 11 i po meseci, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Ukupna devizna štednja građana je 14. decembra premašila 3,2 milijarde evra što je 44,6 odsto više nego na kraju 2005. godine. NBS je ocenila da rast devizne štednje, koja je na kraju 2001. godine iznosila 348 miliona evra, pokazuje da njeni napori za reformu bankarstva daju rezultate. Pored stalnog povećanja štednje poboljšana je i struktura štednje. Tako štednja po viđenju koja je krajem 2002. godini u ukupnoj deviznoj štednji građana činila 63,1 odsto, prema poslednjim podacima za novembar ove godine iznosi samo 38,2 odsto, navodi NBS. Učešće štednje oročene na duže od godinu dana se sa 2,9 odsto u 2002. godini, povećalo na 17,9 odsto, piše u saopštenju.


Nova kompanija Bambi-Banat od početka 2007.

Beta
Početkom 2007. godine počeće da radi Koncern za proizvodnju i promet konditorskih proizvoda "Bambi-Banat", nastao pripajanjem fabrika "Bambi" iz Požarevca i "Banat" iz Vršca, saopštila je danas kompanija "Bambi".
Odluku o spajanju jednoglasno su doneli akcionari dve kompanije prošle nedelje, a ovih dan se očekuje zvanična potvrda Komisije za hartije od vrednosti i Agencije za privredne registre. Sedište nove kompanije biće u Beogradu, a proizvodnja u Požarevcu, Vršcu i Braničevu. Spajanjem je završen proces započet prošle godine, kada je investicioni fond Salford preuzeo vršački "Banat". Plan prodaje nove kompanije "Bambi-Banat" za 2007. godinu je 28.000 tona konditorskih proizvoda i prihod od 72,5 miliona evra. "Bambi" se obavezao da će preuzeti sve ugovore o radu zaposlenih u "Banatu" na dan registracije novog preduzeća. Akcionari pripojenog preduzeća moći će da zamene svoje akcije za "Bambijeve" u srazmeri 1:1. Predsednik Upravnog odbora Koncerna "Bambi-Banat" biće Zoran Derković, a generalni direktor Miroslav Miletić.

Izabran najbolji ponuđač za kupovinu Fabrike maziva

Beta
Generalni direktor kruševačke "Fabrike maziva" Branislav Jovanović rekao je da je tenderska komisija za prvorangiranog ponuđača na tenderu za prodaju tog preduzeća proglasila konzorcijum "Preduzeća za puteve Beograd" i "Petrobarta" Beograd.
Konzorcijum "Preduzeća za puteve Beograd" i "Petrobarta" Beograd je za kupovinu 70 odsto kapitala FAM-a ponudio 25 miliona evra i 10 miliona evra investicija u narednih pet godina. Drugorangirani ponuđač je "Prista oil ad" iz Sofije sa 21,524 miliona evra na ime kupoprodajne cene i investicionim programom od 3,15 miliona evra, a trećeplasirano je slovenačko preduzeće "Orka doo" sa ponuđenih 17,25 miliona evra za kupovinu, te 5,99 miliona evra za investicije.

Vasić: Garancijski fond biće razvojna banka

Beta
Direktor Garancijskog fonda Vojvodine Goran Vasić kaže da je budućnost tog fonda da postane razvojna banka.
Na obeležavanju trogodišnjice rada ovog fonda u Master centru Novosadskog sajma, Vasić je kazao da će ova institucija u sledećoj godini uspostaviti saradnju sa regionalnim fondovima u zemljama i regijama EU, u kojima fondovi sa javnim kapitalom takođe imaju razvojnu i neprofitnu funkciju.

"Cilj nam je da pomažemo strateške privredne procese", rekao je Vasić i dodao da će saradnjom sa inostranim fondovima biti obezbeđeno i lakše usvajanje međunarodnih standarda. Podsetio je da je preko Garancijskog fonda u protekle tri godine nabavljeno 300 traktora i 11.000 tona mineralnih đubriva.

Garancijski fond su osnovali pokrajinska Skupština i Izvršno veće Vojvodine sa ciljem da olakša i unapredi položaj malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednika i farmera. Fond kreditima podržava projekte u poljoprivredi, proizvodnji hrane i drugim oblastima proizvodnje, a raspolaže finansijskom aktivom od 8,2 miliona evra. Garancijski fond posluje kao neprofitna institucija, a finansira se iz pokrajinskog budžeta i od privatizacije.

Rusi žele Kulsku banku

Ekonomist Online
Mađarska OTP banka planira da do kraja decembra preuzme domaću, novosadsku Kulsku banku. Plan mađarske banke potvrdio je i predsednik Izvršnog odbora Kulske banke, Mita Katić, koji je istakao da je cena od 177 miliona dolara za 66,67 odsto akcija odlična, imajući u vidu osnovni kapital, aktivu, depozite i plasmane banke čije je sedište u Novom Sadu.
Preuzimanje Kulske banke, koja je inače u privatnim rukama, a koju želi da preuzme mađarska OTP banka, neće proteći glatko i bez suda. Naime, ruska finansijska grupacija "Konvers grupa" iz Moskve još u julu 2005. godine pokrenula tužbu pred Vrhovnim sudom Srbije jer ih je u procesu preuzimanja Kulske banke "odbio guverner Radovan Jelašić nerazumljivim rešenjima".

"Konvers Grupa" je, kako je za Glas javnosti istakao zastupnik ove velike ruske finansijske grupacije, advokat Milorad Bojović, još u novembru 2004. godine sa Upravnim odborom i menadžmentom Kulske banke zaključila Ugovor o poverljivosti i niz drugih pravnih dokumenata sa namerom da u proceduri predviđenoj Zakonom o bankama dobije odobrenje za kupovinu 66,67 odsto akcija banke.

- Obaveze koje su preuzete tim dokumentima i dalje obavezuju obe ugovorne strane jer su na pravnoj snazi, odnosno nikada nisu ni raskinute. Podsećam, "Konvers grupa" je 17. februara 2005. godine podnela zahtev za prethodno odobrenje Narodne banke Srbije za sticanje većinskog paketa akcija Kulske banke. Od tog datuma zaključno sa 4. julom 2005. "Konvers grupa" je bila podvrgnuta najbrutalnijoj birokratskoj proceduri, šikanirana je zahtevima za dodatnom dokumentacijom i tri puta je odbijana iz razloga koji su razumljivi samo guverneru Radovanu Jelašiću. Poslednje rešenje o odbijanju G. br. 3075 od 04. jula 2005. godine, osporeno je tužbom pred Vrhovnim sudom Srbije, a vodi se pod poslovnim brojem U. br. 5332/05. Postupak po ovoj tužbi je u toku - upozorava Bojović i naglašava: - S obzirom na to da je NBS grubo kršila materijalne propise, pogrešno i nepotpuno utvrdila činjenično stanje i povredila ukupnu proceduru pri donošenju spornog rešenja o odbijanju "Konvers grupe", apsolutno je realno očekivati da će Vrhovni sud Srbije sporno rešenje i ukinuti.

Promet na Beogradskoj berzi dostigao dve milijarde dinara

Beogradska Berza
Prethodna nedelja na Beogradskoj berzi donela je obim prometa od oko dve milijarde dinara, odnosno 25,1 miliona evra. U trgovanju akcijama ostvareno je 1,7 milijardi dinara, odnosno 84,1 odsto nedeljnog prometa i 2,9 hiljade transakcija (91,9 odsto), dok je promet od 315 miliona dinara ostvaren kroz 252 transakcije obveznicama RS. Od 171 emisije akcija kojima je u toku prethodne nedelje trgovano na Beogradskoj berzi, 48 emisija zabeležile su skok cene, dok pad beleži 51 emisija.
Najveći porast cena, od oko 128 odsto zabeležile su akcije Simpa iz Vranja, koje su u ponedeljak, 11. decembra uključene u metod kontinuiranog trgovanja i čija je cena u periodu od utorka do petka svakodnevno rasla od +20 odsto. Na drugom mestu se nalaze akcije preduzeća Univerzal - holding iz Beograda, čiji nedeljni skok cena iznosi 27 odsto. Najveći pad cene u prethodnoj nedelji zabeležile su akcije preduzeća Slavica Parafarm a.d. Subotica, Jugodenta a.d. Novi Sad, Fabrike stočne hrane Jabuka a.d. Pančevo i Uljaricakoop a.d. Beograd čije su cene, krajem nedelje, za 20 odsto bile niže u odnosu na ponedeljak, 11. decembar.

U ukupnom obimu prometa akcijama ponovo dominiraju akcije bankarskog sektora, tako da prvih pet akcija koje su ostvarile najveći obim prometa u prethodnoj nedelji pripadaju bankama, među kojima su najtrgovanije akcije Agrobanke iz Beograda (poslednja cena 40.221 dinara po jednoj akciji). Te akcije na nedeljnom nivou beleže rast cene od 4,2 odsto. Strani investitori su u nedeljnom trgovanju akcijama učestvovali sa 39,5 odsto. U trgovanju obveznicama RS ostvaren je obim prometa od četiri miliona evra, a najviše se trgovalo obveznicama koje dospevaju 2016. godine (promet premašio 177 miliona dinara). Ostale serije obveznica RS zabeležile su promet niži od 100 miliona dinara na nedeljnom nivou, a stopa prinosa na ove hartije od vrednosti u petak, 15. decembra kretala se u rasponu od 5,64 odsto za obveznice koje dospevaju 2016. godine do 7,59 odsto na godišnjem nivou za obveznice koje dospevaju 31. maja 2007. godine.

Slaba podrška start-up projektima

Danas
Podaci govore da je u 2005. za podsticanje tzv. start ap projekata, iz republičkog budžeta izdvojeno oko milijardu dinara.
Za ovu godinu planirani iznos je oko dve milijarde dinara. Reč je o kreditima čiji se iznos kreće od pet do 20 hiljada evra, sa kamatnom stopom od jedan odsto na godišnjem nivou i rokom otplate do pet godina. U ovoj godini zahvaljujući toj kreditnoj podršci otvoreno je više od 3.500 novih radnih mesta. Problem je, međutim, što je za odobrenje kredita neophodan dobar projekat, a potencijalnim "bizmismenima" u Srbiji upravo to nedostaje.

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Па зашто нудиш онда? : )

Не треба ми БАШ. Не мораш да се цимаш...

a mater mu, video sam da je 30mb tek kad sam pocheo upload na rapid :] izvinjotina :]

_________________
..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..

Буахахаха!!1