Vesti za 14. novembar 2006.
dosho je i taj dan...
Delta i Agrokor objavili spajanje maloprodajnih lanaca
EM Online / Beta
Srpska kompanija "Delta" i hrvatski "Agrokor" na današnjoj konferenciji Ekonomist magazina o regionalnom povezivanju objavili su da su ušli u strateško partnerstvo udruživanjem svojih trgovinskih lanaca .
Biće spojeni maloprodajni deo 'Delta M grupe' i 'Agrokorov' trgovinski lanac 'Konzum'", rekla je generalna direktora "Delta M grupe" Ivana Veselinović na skupu "Regionalno ekonomsko povezivanje na prostoru bivše Jugoslavije - neminovnost ili opcija", čiji je organizator Ekonomist medija grupa.
Spajanje bi trebalo da bude završeno za najmanje godinu dana, rekla je Veselinovićeva, istakavši da bi 2009. godine zajednička firma "Delte" i "Agrokora", koji su 2000. imali promet od pet milijardi evra, mogla da se pojavi na Londonskoj berzi. Ona je rekla da će udruživanje osloboditi investicione potencijale srpske i hrvatske kompanije, koje će moći zajedno da ulažu u razvoj poslovanja ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i u čitavoj jugoistočnoj Evropi.
Veselinovićeva je precizirala da će zajednički nastupio biti moguć na tržištima Bugarske, Albanije, Rumunije, Ukrajine. Na tržištu Srbije, kako je kazala, "Agrokor" trenutno učestvuje sa manje od jednog procenta, dok "Delte" na hrvatskom tržištu nema. Veselinovićeva je navela da je odluka o čvršćem povezivanju dva trgovinska lanca doneta pošto su vlasnici obe kompanije procenili da bi spajanje bilo ekonomski najracionalnije, čime bi se povezalo hrvatsko i srpsko tržište, na kojima su one već lideri, i spremno dočekala konkurencija iz sveta.
Prema rečima potpredsednice za strategiju "Agrokora" Ljerke Puljić, spajanje dve kompanije podrazumevaće nekoliko faza koje će se odnositi na definisanje toga šta se želi postići spajanjem i procenu poslovanja "Delta M" i "Konzuma", što će biti i polazna osnova za odlučivanje o budućim odnosima. Puljićeva je kazala da su kompanije danas imenovale i svoje savetnike koji će im pomoći u procesu udruživanja.
Ona je navela da će kompanije udruživanjem povećati svoju konkurentnost u maloprodaji kroz nabavku, čime će biti moguće snižavanje cena na oba tržišta. Puljićeva je istakla da spajanjem neće doći do koncentracije kapitala, jer će svaka kompanija na svom tržištu ostati sa onim udelom koji ima sada, ali da će regionalno one predstavljati silu.
Potpredsednica "Agrokora" je podestila da dve kompanije već podržavaju svoje partnere, odnosno hrvatske i srpske proizvođače, u nastupima na tržištima obe zemlje. U određenoj meri proizvodi iz dve zemlje konkurišu jedni drugima, ali ne u tolikoj meri da bi bilo koga ugrozilo, zaključila je Puljićeva.
---------------------------------
Bubalo: Rešavanje za CEFTA do polovine decembra
EM Online / Beta
Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo izjavio je da očekuje da će sva otvorena pitanja oko potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) biti rešena do sredine decembra.
"Srbija neće odustati od svojih zahteva oko uvoza duvanskih proizvoda, ali ni od ulaska u sporazum CEFTA", kazao je on na Regionalnoj konferenciji o ekonomskom povezivanju u prostoru bivše Jugoslavije, koju je organizovala "Ekonomist medija grupa". Uslovi i zahtevi Srbije, istakao je Bubalo, nisu ništa drugačiji od zahteva drugih država, dodavši da Srbija samo želi da se prbliži zaštiti svojih proizvođača kakvu ima Hrvatska.
Podsetio je da su Srbija i Bosna i Hercegovina (BiH) - jedine koje nisu parafirale sporazum, imale problema sa Hrvatskom. Delegacija Srbije je prošle sedmice u Briselu ukazala da ne može da parafira usaglašeni sporazum CEFTA zato što traži da se liberalizacija tržišta za duvanske proizvode ujednači i zajamči za sve zemlje-potpisnice. BiH je saopštila da će sporazum parafirati samo ako se zadrže više carine za uvoz mleka i mesa na njeno tržište do 2009. godine. Prema ranijim najavama, Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA trebalo bi da 19. decembra potpišu Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Albanija, Moldavija, a u ime Kosova Unmik.
---------------------------------
Počela međunarodna konferencija o budućnosti berzi
EM Online / Beta
Regionalno povezivanje berzi je budućnost berzanskog poslovanja, ocenili su učesnici međunarodne konferencije "Kuda idu berze", koju je organizovala Beogradska berza.
U regionu jugoistočne Evrope ima 12 berzi koje za sada samo razmenjuju informacije, i koje, po ugledu na najveće svetske berze, planiraju da unapređuju saradnju i stvaraju zajedničko tržište. Predstavnici berzi su ukazali da berze, koristeći najsavremeniju tehnologiju i elektroniku, prednjače u globalizaciji, a berzansko trgovanje se seli sa jednog na drugi kraj sveta i nikad ne obustavlja.
Direktor Beogradske berze Gordana Dostanić je istakla da organizovano tržište kapitala mora da obezbedi zaštitu investitora, jer je to preduslov za privlačenje kapitala. Ovogodišnja, peta međunarodna konferencija Beogradske berze, koja je okupila je oko 500 predstavnika učesnika na finansijskim tržištima, nastavlja se i sutra učešćem predstavnika Vlade Srbije.
---------------------------------
Bubalo: Ekonomsko povezivanje u regionu podstiče razvoj
EM Online / Beta
Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo ocenio je da je čvršće ekonomsko povezivanje na prostoru bivše Jugoslavije i stvaranje zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi od najvećeg interesa za brži razvoj Srbije.
"Regionalno ekonomsko povezivanje može da donese velike koristi svakoj državi posebno, ali i regionu u celini", rekao je Bubalo na konferenciji o ekonomskom povezivanju na prostoru bivše Jugoslavije, u organizaciji "Ekonomist medija grupe". Bubalo je istakao da u Srbiji postoji politička volja da do regionalnog povezivanja dođe što pre i da ono po oblicima saradnje bude što raznovrsnije. "Ekonomsko otvaranje zemlje sa jasnom untrašnjom i spoljnom liberalizacijom o konkurencijom donosi korist svima, kako investitorima, tako i nezaposlenima", kazao je on.
Koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek je u obraćanju skupu preko video linka istakao da dosadašnja regionalna saradnja nije bila dovoljno razvijena i da ekonomski razvoj zavisi od prekogranične saradnje. Busek je istakao da investitori region jugoistočne Evrope posmatraju kao celinu sa 65 miliona stanovnika, a ne kao zasebne države. Ostali učesnici konferencije, među kojima su i predstavnici ministarstava ekonomije i privede zemalja regiona, složili su se da je ekonomsko povezivanje zemalja neminovnost, koja će doprineti privrednom razvoju tih država.
---------------------------------
Dimitrijević: Uskoro potpuno osiguranje od agencije
EM Online / Beta
Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o turizmu kojima se predviđa uvođenje obaveznog osiguranja putnika od postupaka agencije, tvrdi ministar turizma i usluga Bojan Dimitrijević.
Ako Skupština Srbije usvoji izmene, što se ne očekuju pre aprila 2007. godine putnici imati pravo na povraćaj novca za sve neizvršene usluge. Razmišlja se i o proširenju osiguranja koje bi, pored zdravstvenog, obuhvatalo i osiguranje od nezgode prilikom putovanja, od gubitka prtljaga i od otkaza putovanja. "Razmišljamo i da agencije, da bi dobile licencu za rad, budu obavezne da putnicima ponude sve vrste osiguranja, i da troškovi osiguranja ne iznose više od dva odsto ukupne cene aranžmana", kazao je Dimitrijević. Ministar je istakao da će preporuka Ministarstva turističkim agencijama biti da, kao finansijsku garanciju, koriste polise osiguranja i dodao da 90 odsto od 496 licenciranih agencija već koristi taj vid obezbeđenja. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) Rade Stanković kazao je da će JUTA zaključiti ugovor sa svim osiguravajućim kompanijama, kako bi putnici mogli da biraju između različitih ponuda polise osiguranja.
Predstavnici "Dunav osiguranja", "DDOR-a", "Delta Đeneralija", "Cepter osiguranja" i "Kopaonik osiguranja" kazali su da nema velikih razlika među njihovim ponudama i da osnovni paket koji košta oko 1,4 evra dnevno, obuhvata standardizovanu ponudu. Osiguranje obuhvata troškove lečenja do 30.000 evra, povraćaj novca u slučaju opravdanog prekida odmora, kao i obeštećenje do 1.000 evra za gubitak ili oštećenje prtljaga.
---------------------------------
Istraživanje: Internet u Srbiji
EM Online / Gfk
Savremeni vid komunikacije, kriterijum pismenosti, model poslovanja, neograničen enciklopedijski prostor, novi oblik istraživanja, nepostojanje granica, novo prijateljstvo, virtuelna veza su, predpostavljate neke od mogućih asocijacija na internet. Sopstveno iskustvo, razgovori sa prijateljima, poslovnim partnerima kao i informacije iz medija sve nam više ukazuju na važnost i donekle neophodnost interneta u poslovnom svetu, ali i u svakodnevnom životu. Koliko građana Srbije ima pristup Internetu, koliko ga često koriste, u koje svrhe i koje stranice najčešće posećuju otkriva nam GfK Beograd u svom Omnibus istraživanju. Istraživanje je realizovano tokom avgusta meseca ove godine, a učestvovalo 928 stanovnika Srbije starijih od 15 godina. Uzorak je reprezentativan za ovu populaciju gledano po regionu, polu, uzrastu i tipu naselja. Ispitanici su intervjuisani u domaćinstvima metodom licem-u-lice.
PRISTUP INTERNETU
Rezultati istraživanja nam pokazuju da 33.4% naših građana ima pristup internetu što je porast u odnosu na decembar 2005. godine kada je pristup internetu imalo 29.3% građana. Širenje telekomunikacionog sistema i kablovske mreže su mogući razlozi koji leže u pozadini dobijenih podataka. Rezultati dalje pokazuju da je najveća mogućnost korišćenja interneta kod kuće tj. 29.3% građana ima pristup internetu u svojim domovima, potom na poslu - 10.3% građana. Samo 2.95% ispitanika ima mogućnost korišćenja interneta u školama/ fakultetima što je svakako zabrinjavajući podatak, naročito ako imamo u vidu da se koriščćenje interneta u nekim zapadno evropskim zemljama uzima kao kriterijum pismenosti. Loša opramljenost naših škola i fakulteta u pogledu računarske opreme je jedan od verovatnih razloga, ali i dalji pravac mogućih investiranja.
KORIŠĆENJE INTERNETA
Kao što je pomenuto, na teritoriji Srbije 33.4% građana ima mogućnost korišćenja interneta međutim, broj pravih korisnika interneta je manji i on iznosi 28.2%. U poređenju sa prethodnom godinom broj korisnika je porastao za 2 procentna poena, što je svakako ohrabrujući podatak. Sve veća potreba, ali i razvijenija navika kada je u pitanju ovaj vid komunikacije kao i povećanje samog pristupa su razlozi koji leže u pozadini. Ako dalje posmatramo samo poduzorak korisnika videćemo da najveći broj njih (81.3%) internet koristi kod kuće, potom na poslu (33.6%), kod prijatelja i rođaka internet koristi 9.3%, a u internet kafeima 8.2%. Najmanji broj korisnika - 7.7% internet koristi u školi ili na fakultetu. Moguće nedovoljno neupućivanje mladih od strane stručnog kadra u pogledu korišćenja interneta u obrazovne svrhe, kao i neostavljanje dovoljno vremena u toku školskog dana za ovaj vid komunikacije, su pored već spomenute loše opremljenosti prosvetnih institucija u osnovi dobijenog rezultata. Posmatrajući rezultate sa aspekta pola videćemo da muškarci znatno češće od žena koriste internet. Primera radi 72.5% muških korisnika internet koristi svakodnevno kod kuće, a isto važi za 27.5% žena. Pitanje koje se nameće je da li podaci ukazuju na izraženiju motivaciju za korišćenje interneta kod muškaraca ili na višak slobodnog vremana. Možda odgovor možemo da naslutimo ako posmatramo svakodnevno korišćenje interneta na poslu gde su rezultati nešto približniji tj. 51.7% muškaraca i 48.3% žena koristi internet na svom radnom mestu. U pogledu uzrasta najviše je korisnika interneta uzrasta između 20–29 godina (26.95%), a potom 25.9% onih između 30–39 godina. Sa daljim porastom godina broj korisnika opada. Internet najviše koriste Beograđani (35.6%), zatim stanovnici Vojvodine (25.2%), a potom Istočne i Zapadne Srbije. Prednost Beograda u korišćenju interneta ne iznenađuje, obzirom da Beograd kao metropola ima najrazvijeniji telekomunikacioni sistem, viši standard jer posedovanje kompjutera svakako zavisi od materijalnih mogućnosti ali i više obrazovanu strukturu stanovništva koja je usmerenija ka savremenim vidovima komunikacije.
U KOJE SVRHE SE NAJČEŠĆE KORISTI INTERNET?
Internet se najčešće koristi u svrhe dopisivanja tj. 51.9% građana internet koristi kao elektronsku poštu. Slanje i primanje mailova je brz i efikasan vid komunikacija, pogodan za poslovanje ali i stupanje u kontakt sa bliskim osobama kada smo u nedostatku vremena što je verovatno u osnovi dobijenih podataka. Informisanje o dnevnim događajima i čitanje novina se nalazi na drugom mestu, 42.8% građana koristi ovu internet uslugu. Potreba za informisanjem u čijoj osnovi leži kontrola nad sopstvenim životom, je jedna od najrazvijenijih potreba savremenog čoveka, pa nije ni čudo što se internet visoko koristi u ove svrhe. Preko interneta se edukuje 29.3% korisnika, u poslovne svrhe ga koristi 28.6%, muziku sluša 28.6%, informacije o putovanjima traži 21.3%, četuje 18.3%, traži posao 12.3%, a on-line bankarstvo koristi 6.8% korisnika.
NAJPOSEĆENIJE INTERNET STRANICE
Google, Yahoo najposećenije internet stranice. Kako rezultati istraživanja pokazuju strani pretraživači Google i Yahoo imaju prednost tj. 21.1% ispitanika posećuje Google dok 13.95% posećuje Yahoo. Među domaćim internet stranicama najveću prednost ima Krstarica - 7.1%, potom sajt B92 koga posećuje 5.9% građana, Infostud 2.1%, a sajt Narodne banke 1.1% građana. Prikazom rezultata u ovom tekstu pokušali smo da odgovorimo na pitanja o mogućnostima korišćenja kao i samom korišćenju interneta među našim stanovništvom. Prikazani podaci su pokazali i u koje sve svrhe građani Srbije koriste internet, a koliko se razlikujemo od građana ostalih zemalja po svim ovim dimenzijama je informacija koju svakako možemo da proverimo na internetu. GfK Group je jedna od 4 vodeće marketing istraživačke kompanije u svetu. Osnovana je pre više od sedam decenija u Nemačkoj. U cilju jačanja svoje vodeće pozicije u Centralnoj i Istočnoj Evropi, 2002. godine je osnovan GfK Beograd. Za opširnije informacije videti
www.gfk.co.yu
---------------------------------
Mađarska naftna kompanija MOL duplirala profit u trećem kvartalu
EM Online
MOL Grupa, mađarska naftna i gasna kompanija, duplirala je svoj profit u trećem kvartalu 2006. godine, u poređenju sa ostvarenim profitom u istom periodu prošle godine.
U periodu jul - septembar 2006. godine, MOL Grupa ostvarila je profit od 119,5 milijardi mađarskih forinti (589 miliona američkih dolara), što je porast od 112 procenata u odnosu na isti period prethodne godine i daleko više od predviđanja analitičara. Eksperti su procenjivali da bi profit MOL Grupe za treći kvartal mogao da bude 75,62 milijarde forinti, odnosno za 63 odsto veći od prošlogodišnjeg koji je iznosio 56,44 milijardi forinti.
Predsednik i izvršni direktor MOL Grupe Žolt Hernadi rekao je da je Kompanija uspešno završila još jedan kvartal, sa povećenjem profita u svim segmentima poslovanja. “Ulaskom na nova nalazišta u Rusiji i Pakistanu, pokazali smo svoju posvećenost daljem razvoju na polju istraživanja i proizvodnje“, istakao je Hernadi. Evropske zemlje u razvoju, kao i nove članice Evropske Unije, doprinose rastu MOL Grupe. Hernadi je dodao: „Vizija MOL Grupe na polju obrade nafte, opravdana je dvocifrenim rastom potražnje za gorivima u Slovačkoj i Mađarskoj”. Najnovija istraživanja koja je sprovela kompanija Harison Lavgrov, potvrđuju da je MOL Grupa na prvom mestu u Evropi kada je profit u pitanju i da kompanije zarađuje 28,3 američka dolara po barelu. “MOL Grupa namerava da održi visok nivo transparentnosti finansijskih izveštaja i nastavi da pruža detaljne izveštaje o svojim ključnim poslovnim pravcima i na takav način odgovori na visoke zahteve investitora”, zaključio je Hernadi.
---------------------------------
Domaći investicioni fondovi počeće da rade tek od sledeće godine
EM Online / Danas
"Bolje ikad nego nikad", mogao bi da glasi optimističan komentar na odocnelo donošenje Zakona o investicionim fondovima, koji stupa na snagu 11. decembra. Postoji uverenje mnogih znalaca da je aktuelna vlada to učinila smišljeno kako bi omogućila šačici tajkuna da sakupe kajmak od kupovine unosnih hartija od vrednosti, a ne građani preko domaćih investicionih fondova.
Ipak, svi su izgledi da će građani Srbije posle par godina čekanja, vrlo brzo moći da biraju u koji će fond da ulože svoje pare. Tako je "Delta" nedavno objavila oglas za zapošljavanje portfolio menadžera, što se u brokerskim krugovima tumači kao priprema ove kompanije za otvaranje investicionog fonda. Takođe, jedna poznata brokerska kuća planira da s jednom stranom bankom, čim se stvore svi pravni uslovi, osnuje fond. Većina stranih banaka koje rade u u Srbiji u svojoj matičnoj državi, kao i zemljama u kojima posluju, imaju investicione fondove, pa tako naprimer OTP banka u Mađarskoj ima 11, a jedan u Hrvatskoj.
Tomislav Brzaković, direktor "KBK brokera", na pitanje kada će građani dobiti prvi investicioni fond, kaže da prvo Komisija za hartije od vrednosti mora da donese prateća podzakonska akta. "Uslov za rad fonda je i angažovanje bar jednog portfolio menadžera, obuka za ove kadrove je u toku, a licence će biti dodeljene krajem ove ili početke naredne godine", kaže Brzaković. U Komisiji za hartije od vrednosti kažu da će svi pravilnici biti doneti odmah posle 15. novembra. Inače, zakon označava investicioni fond kao instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine s ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Svaki investicioni fond mora da ima osnivački kapital od 200.000 evra.
Postoji stereotip da fondovi ulažu novac samo na berzi, odnosno u hartije od vrednosti i obveznice, međutim, Esad Zaimović, zamenik direktora "Senzala", kaže da se može investirati i u državne zapise, ali i nekretnine. "Gde će se sve ulagati zavisi od politike fonda, ali u svakom slučaju ide se na disperziju portfelja", kaže Zaimović, koji očekuje u startu osnivanje najmanje 10 investicionih fondova. U "Senzalu", takođe, planiraju da s nekim od stranih investitora krenu u ovaj posao. Sam rad investicionih fondova je u svim zemljama strogo regulisan da se ne bi desilo da neko dođe na brzinu, pokupi pare, i preko noći nestane. Komisija za hartije od vrednosti mora da ima praksu zato što je njena uloga ključna u kontroli rada fondova. Rizik investiranja smanjuje se na najmanju meru time što ne može više od 10 odsto sredstava da se investira u jednu hartiju, a isti je limit i za određeni region, objašnjavaju u "Senzalu" i podsećaju da će moći da se kupuju i nerizične hartije u inostranstvu. Stroga procedura za rad fondova u državama u kojima posluju, kaže Zaimović, zaslužna je što nijedan od 1933. godine i velike ekonomske krize nije pretrpeo bankrot. On podseća da u Hrvatskoj deluje čak 57 ovakvih fondova, a u Crnoj Gori šest. "To su jaki tržišni igrači, a značajni su jer angažuju kapital iz slamarica koji nije u funkciji. Važno je da ulozi ne moraju da budu veliki, pa većina građana može da uloži svoju simboličnu ušteđevinu. Pošto je reč o koncentraciji velikih sredstava s tim kapitalom mogu da se kupuju kompanije i da se posle prodaju stranom partneru, kaže Zaimović. NJihov značaj će vremenom rasti imajući u vidu da se najavljuje podela akcija za zaposlene u NIS- pre privatizacije, ali i za građane od 2009. godine.
---------------------------------
Evropska centralna banka podržava Jelašića
Večernje Novosti
Evropska centralna banka je nepovoljno ocenila odredbu Ustavnog zakona u kojoj se predviđa reizbor guvernera NBS na konstitutivnoj sednici nove Narodne skupštine. Predstavnik ECB na sastanku sa srpskom delegacijom u okviru Unapređenog političkog dijaloga je rekao da je to protiv evropskih pravila.
Izričito je propisano u pravilima EU, da kada se menjaju ustavi i samim tim i zakoni za njihovo sprovođenje, u njima nikako ne sme da bude odredba menjanju guvernera, kako se ne bi remetila nezavisnost Centralne banke - prenet je stav Evropske komisije srpskoj delegaciji, koju je predvodio guverner Radovan Jelašić. - Mi ćemo se kao institucija obratiti Centralnoj banci i Evropskoj komisiji da i zvanično da ocenu o ustavnoj odredbi o reizboru guvernera. Ako se neko zalaže za Evropu onda mora i da prihvati pravila koja važe u toj Evropi, a ja sam već objasnio i mojoj mami da kvalitet rada i uspeh ne garantuju moje radno mesto jer je, nažalost, to deo političkog dila - izjavio je za "Novosti" guverner Jelašić, posle sastanka sa predstavnicima EU i ECB u Briselu. Nije u pitanju Jelašić kao ličnost, već institucionalna pretpostavka nezavisnosti Narodne banke. Ne treba imati reizbore guvernera svaki put kada se menja Ustav, dodao je Mlađan Dinkić, koji je u ulozi gosta, predstavio fiskalnu politiku Srbije i Nacionalni investicioni plan. - Najviše primedbi Evropske komisije na NIP je bilo oko iznosa trošenja sredstava u određenom vremenskom periodu. Rekli smo da je iznos od milijardu i šesto miliona evra, predviđen za upotrebu u roku od godinu i po dana, vrlo ambiciozan plan, ali praksa pokazuje da će korišćenje tih sredstava ići znatno sporije zbog kapaciteta državne uprave, tenderskih procedura, koje da bi bile transparentne, moraju da traju neko vreme - rekao je "Novostima" bivši ministar finansija Mlađan Dinkić.
---------------------------------
Zapošljavanje mladih
EM Online / Politika
Veliki problem mladih je što se u konkursima izričito zahteva najmanje godinu dana radnog iskustva. A gde da ga steknu? – pitaju se oni. Zato je u Beogradu 2002. godine osnovana nevladina organizacija „Integra partner” s ciljem mladima da pomogne u traženju posla. Deo je regionalne mreže „Integra venture”, sa sedištem u Slovačkoj, a postoji i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope (Rumunija, Bugarska, Rusija, Hrvatska).
„Integra partner” je pokrenula projekat „Obuka i radna praksa” u okviru Programa podrške zapošljavanju, koji finansira Evropska unija a sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike i Nacionalnom službom za zapošljavanje. – Projekat je osmišljen da pomogne diplomcima do 28 godina starosti da praktičnim radom u firmama steknu konkurentsku prednost na tržištu rada i nastavak je pilot-projekta koji je sproveden u Novom Sadu 2005. godine – kaže Jelena Vujović, menadžer programa. – Učesnici projekta su mladi nezaposleni diplomci različitih struka i obrazovanja bez radnog iskustva ili sa veoma malo iskustva. Mogućnost da steknu radnu praksu počev od 1. novembra 2006. u trajanju od 240 radnih sati pružile su im mnoge firme, inostrana predstavništva, vladine i nevladine organizacije, jer im je na raspolaganju bio kadar različitih struka – ekonomisti, menadžeri marketinga, muzikolozi, filolozi, inženjeri elektrotehnike, poslovni sekretari, grafički dizajneri, inženjeri informacionih sistema, pravnici, arhitekte, inženjeri poljoprivrede, saobraćaja, biohemije, geolozi. Oni su ušli u uži izbor od oko 90 kandidata i, pored klasičnog obrazovanja, prošli su dodatnu obuku.
Inače, ovo je drugi ciklus projekta koji traje 10 meseci. Prvih tridesetoro mladih u završenom ciklusu (ukupno 60 u oba) prošlo je neophodnu obuku. – U prvom ciklusu, od 30 mladih ljudi, 24 je ostalo na projektu, a šestoro je u međuvremenu pronašlo posao. Od njih 24, ponudu da ostane u firmama u kojima se praksa sprovodila dobilo je devetoro – ističe Jelena Vujović. – Od 30 mladih, fakultetsku diplomu je imalo dvadeset troje. To su bili ekonomisti, biolozi, inženjeri prehrambene tehnologije, politolozi, inženjeri informacionih sistema, arhitekte, pravnici, hemijski laboranti, poslovni sekretari, veb i grafički dizajneri. Od devet kandidata koji su dobili ponudu za stalnijim angažmanom, osam je prihvatilo.
Inače, u prvom ciklusu projekta učestvovali su: Narodna kancelarija predsednika republike, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo privrede, „Politika”, Regionalna agencija za razvoj MSP-a i preduzetništva, privredne komore Srbije i Beograda, Savet stranih investitora, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije, Garden centar, „Soko Štark”, Telekom, TOS, Fond za mikrorazvoj i druga preduzeća i nevladine organizacije.
Dejvid Blekburn, međunarodni ekspert za istraživanje tržišta rada u našoj zemlji, trenutno je angažovan na realizaciji projekta „Podrška zapošljavanju” pod čijim je nadzorom i „Integra partner”. – Sledeći principe i strategiju zapošljavanja EU, sačinili smo i osnovne smernice ovih projekata, a sve je rađeno u skladu sa Nacionalnim akcionim planom Srbije. To rade sve zemlje, iako svaka nema isti procenat nezaposlenosti ili iste ciljne grupe – objašnjava Blekburn. – Oni koji se i ne sećaju vremena nekadašnjeg „biroa rada” kada bi njima neko posvetio tek nekoliko minuta, koliko je bilo potrebno da vas evidentira, i tako pribeleži da još nema posao, pitaju kako je moguće da službenik NSZ toliko brine o samo jednom čoveku. Želeli ste Evropsku uniju, dobili ste je. To je na Zapadu uobičajena praksa. Projekat „Podrška zapošljavanju” završen je u oktobru. Zbog dobrih rezultata, odlučeno je da se sa njim nastavi narednih sedam meseci. Uz izradu studije o postojećim profilima, posebnu pažnju dobiće dve ciljne grupe – nezaposleni mladi sa visokom stručnom spremom i lica sa invaliditetom – ističe Dejvid Blekburn.
---------------------------------
Država plaća ceh sumnjivog dila sa Dajnkorpom?
EM Online / Danas
Povlačenje američke firme Dajnkorp iz posla izgradnje Kargo centra na Aerodromu Beogradu nametnulo je pitanje kako će se Vlada Srbije "izvući" iz ove pat pozicije, s obzirom na to da je deset meseci od potpisivanja ugovora partner Vlade koji je trebalo da finansira 70 odsto projekta odustao od tog posla vrednog oko 250 miliona dolara. Projekat izgradnje kargo terminala i logističkog centra površine od oko 280.000 kvadratnih metara trebalo je da bude završen u roku od tri godine i omogući upošljavanje 5.000 ljudi.
Dajnkorp se obavezao da nakon kargo terminala i logističkog centra, izgradi i industrijski park, na površini od oko 30 hektara, kao i slobodnu carinsku zonu, koja je trebalo da zaposli više 10.000 ljudi. Posebno svetlo na ovu priču baca činjenica da Vlada Srbije nije raspisala klasičan tender za izgradnju Kargo centra što bi omogućilo transparentnije odvijanje tog procesa ali i čvršće obaveze potpisnika ugovora, već je pribegla tzv. pozivu na direktno pregovoranje sa zainteresovanim stranama.
Milan R. Kovačević, stručnjak za strane investicije, kaže u izjavi za Danas da netransparetnost prilikom sklapanja ugovora navodi na sumnje o neregularnosti postupka. - Umesto što se najavljuju tužbe protiv američkog Dajkorpa trebalo bi tužiti one koji su omogućili da dođe do nepovoljnog raspleta događaja, odnosno one koji su vodili ceo postupak. Država bi mogla da tuži Dajnkorp samo ukoliko pribavi dokaze da je ta kompanija kupovala vreme pregovarajući, a da uopšte nije imala nameru da uđe u posao - kaže naš sagovornik. On ističe da je problem sa srpskom vladom u tome što se teško može razumeti šta i kako radi. Očito je reč o komercijalnom projektu, a teško je razumeti zbog čega se država tu meša sa svojim investicijama", ističe Kovačević.
Da je tu od početka bilo sumnjivih "dilova" pokazuje i činjenica da je odustajanje Dajnkorpa izazvalo negativne reakcije i u Izraelu jer je na tenderu za Kargo centar, najveći u jugoistočnoj Evropi, učestvovao izraelski konzorcijum Ejndžel koji je sa švajcarskim Svisportom dao najbolju ponudu. Ugovor je, međutim, ubrzo potpisan sa Dajnkorpom, po kom je Aerodrom trebalo da unese zemljište i prava, a Dajnkorp novac. Predstavnici kompanije Ejndžel najavljivali su tužbu protiv Srbije u kojoj je bila precizirana konkretna suma koju bi Vlada Srbije trebalo da plati kao odštetu. Ta tužba na kraju, kako smo saznali, nije ni podneta. Predstavnici kompanije Ejndžel ukazivali su da je glavnu ulogu u ovom slučaju odigrala savetnička grupa koja radi za Ministarstvo za kapitalne investicije, koju, kako su tvrdili, plaća Dajnkorp i koja je i sprovela postupak izbora partnera za Kargo.
U Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostrantsvom juče nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja jer nam je ministar rekao da je "u gužvi", a njegov predstavnik za odnose sa javnošću da je ministar sve što je imao da kaže na tu temu rekao na konferenciji za novinare. Ono što je ministar Parivodić rekao uglavnom se odnosilo na to da bi vlada mogla da tuži Dajnkorp zbog neopravdanog odustajanja od izgradnje teretnog centra na beogradskom aerodromu. "Vlada Srbije je istražujući uzroke odustanjanja saznala da je bilo problema u poslovanju kompanije koja je vlasnik Dajnkorpa i da je pismo o odustajanju poslato posle promena u menadžmetnu te kompanije". Parivodić je istakao da postoje realne osnove za tužbu zbog neopravdanog odustajanja od projekta i prouzrokovanja štete srpskoj državi, ali nije mogao da proceni kolika je ta šteta. "Vlada razmatra opciju što bržeg izbora novog partnera za izgradnju teretnog i logističkog centra na beogradskom aerdoromu, ali još nije razmatrano da li će pozvati na pregovore drugoplasiranog na tenderu, izraelsko-Švajcarski konzorcijum Ejndžel", rekao je on.
---------------------------------
EPS kupuje akcije „Politike“
Blic
Upravni odbor Elektroprivrede Srbije doneo je potrebne odluke o kupovini akcija novinske kuće „Politika“, potvrđeno je „Blicu“ u EPS-u, ali u „Politici“ nemaju saznanja o prodaji.
Ipak, izvor „Blica“ objasnio je da nije upoznat sa detaljima odluke UO Elektroprivrede Srbije o kupovini akcija „Politike“ i nije mogao da nam pruži više informacija o toj odluci. - Prema mojim informacijama, rukovodstva EPS-a i „Politike“ razgovarala su o kupovini akcija ove novinske kuće - rekla je član UO Elektroprivrede Srbije Zorana Mihajović, ali nije želela da precizira da li će biti kupljene akcije nemačkog akcionara, čime bi država, posredno preko EPS-a, imala većinski udeo u „Politici“.
- Nemamo podatak o trgovini akcijama, a Skupština akcionara održaće se 23. novembra, kada će na dnevnom redu biti izlazak na tržište s akcijama ove kuće - rečeno je „Blicu“ u odseku „Politike“ koji se bavi akcijama tog preduzeća. Izvor „Blica“ blizak Vladi Srbije rekao je da odranije postoji namera premijera Vlade Srbije da država kupi većinski deo akcija ove novinske kuće, ali smo u Ministarstvu rudarstva i energetike dobili odgovor da oni nemaju nikakve informacije o ovoj odluci UO EPS-a, niti da se oni mešaju u odluke ove kompanije.
Inače, u firmi „Politika newspaper i magazines“ po 50 odsto vlasništva imaju nemačka firma „Waz Medienbeteiligun-gagesellschaft Balkan“ i „Politika - akcionarsko društvo za novinsko izdavačku i grafičku delatnost“, piše na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre. U ostalim „Politikinim“ firmama većinsko vlasništvo ima država.
---------------------------------
EPS potpisao ugovore za Drmno vredne 24,8 miliona evra
EPS
Elektroprivreda Srbije potpisala je sa nemačkim firmama "Takraf" i "Krup" ugovore o izgradnji petog BTO sistema (bager-traka-odlagač) za površinski kop "Drmno" u Kostolcu.
Ugovorom sa "Takrafom" vrednim 24,8 miliona evra, predviđena je dogradnja bagera tipa "srs 2000", za koji će nemačka kompanija proizvesti i montirati elektro i mašinsku opremu, navodi se na sajtu EPS-a. Taj posao koštaće 12,2 miliona evra, a za deo poslova biće angažovana i "Gosa-Montaža" iz Smederevske Palanke. Ugovor sa "Krupom" predviđa proizvodnju opreme i montažu novog odlagaca, kapaciteta 8.500 kubnih metara na sat i vredan je 12,6 miliona evra. Trećinu tog posla obaviće domaća mašinogradnja. Izgradnja celog BTO sistema na kopu "Drmno", koja će ukupno koštati 60 miliona evra, trebalo bi da bude završena do kraja 2008. godine, a finansira je EPS sopstvenim sredstvima od naplate struje. EPS i "Goša-FOM" potpisali su pre mesec dana ugovor za isporuku transportnog sistema za BTO sistem, vredan 30 miliona evra, čime je ugovaranje svih poslova za taj projekat priveden kraju. Novi BTO sistem će stvoriti uslove da se proizvodnja uglja na kopu Drmno poveća sa 6,5 na devet miliona tona, a sa novim količinama uglja biće obezbeđeno stabilno snabdevanje termoelektrana "Kostolac" A i B.
---------------------------------
Agencija Luna dobila nagradu za kreativnost
EM Online
Beogradska agencija LUNA\TBWA proglašena je za najkreativniju TBWA\ agenciju u centralno-istočnoj Evropi u 2006. godini, i to za kampanju Žute i bele strane klijenta Telekom Srbija, stoji u saopštenju kompanije.
Mrežu TBWA\ čini 200 agencija rasprostrenjenih širom sveta, a Luna\TBWA je pobedila u konkurenciji 18 zemalja ((Austrija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Češka, Mađarska, Rumunija, Poljska, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Kazahstan, Letonija, Litvanija, Estonija, Nemačka i Srbija).
---------------------------------
Romgaz najavio investicioni plan vredan 200 miliona evra
Banka Magazin - Hrvatska
Romgaz, rumunski državni proizvođač gasa, objavio je da u periodu od 2007. do 2010. godine u svoj razvoj planira investirati 200 miliona evra. Samo prošle godine investicioni program iznosio je čak 190 miliona evra.
Razvojna strategija u narednom četverogodišnjem periodu obuhvata uglavnom ulaganja u istraživanje i eksploataciju novih gasnih nalazišta i proširenje skladišnih kapaciteta na preko četiri milijarde kubnih metara gasa do 2008. godine, izjavio je predsednik uprave kompanije Aleksa Jakob. Kompanija planira izlazak i van matičnih granica pa je sa najvećom mađarskom naftnom kompanijom MOL dogovorila realizaciju iskorištavanja gasnog nalazišta u Mađarskoj.
---------------------------------
Na Banjalučkoj berzi u oktobru promet 35 miliona evra
Banka Magazin - Hrvatska
Na Banjalučkoj berzi je tijekom listopada ostvaren promet od 67,9 miliona konvertibilnih maraka ili 35 miliona evra, što je za 38,7 odsto više u odnosu na prethodni mesec. Redovan promet (prijavljivanje poslova po osnovu preuzimanja) je iznosio 66,98 miliona KM ili 98,6 odsto od ukupnog prometa.
Najveći promet na redovnom trgovanju u oktobru ostvareno je akcijama Telekoma Srpske, u iznosu od 5,56 miliona KM (8,31 odsto), zatim akcijama Kristal invest fonda u iznosu od 5,24 miliona KM (7,82 odsto) i akcijama Rudnika i Termoelektrane Gacko, u iznosu od 4,57 miliona KM (6,82 odsto). Tokom proteklog meseca na Banjalučkoj berzi nije bilo prijavljivanja blok poslova, ali su ostvarena tri posla po osnovu preuzimanja dioničkih društava u vrijednosti od 953.000 KM, što čini 1,4 odsto ukupnog prometa. Brokerske kuće sa najvećim prometom u ukupnom prometu (uključujući blok poslove, prijavljivanje poslova po osnovu preuzimanja i državni kapital) bile su Nova banka AD Bijeljina (23,42 odsto), Hypo-Alpe-Adria-Banka AD Banja Luka (17,87 odsto) i Eurobroker AD Banja Luka (14,74 odsto). U isto vrijeme brokerske kuće sa najvećim redovnim prometom (izuzimajući blok poslove, prijavljivanje poslova po osnovu preuzimanja i državni kapital) u oktobru su ponovo Nova banka AD Bijeljina (23,75 odsto), Hypo-Alpe-Adria-Banka AD Banja Luka (18,13 odsto) i Zepter komerc banka AD Banja Luka (14,61 odsto). Indeks BIRS je u oktobru 2006. dobio na vrijednosti 23,67 odsto, indeks FIRS 20,63 odsto, a indeks ERS10 42,88 odsto. Tržišna kapitalizacija Banjalučke berze dosegla je 7,68 milijarde KM ili gotovo 4 milijarde evra, što je za 27 odsto više nego krajem septenbra ove godine.