a propo štednje, čitao sam dobar tekst u današnjem "Danasu" (nije pleonazam):
Danas je napisao:
Vic iz gladnih godina
U onoj hiperinflatornoj i gladnoj godini lansiran je vic-pitalica o tome šta radi naš čovek kada u džepu nema više ni prebijenog dinara. Tačan odgovor je glasio: "Ode kod dilera i razmeni sto maraka!" Prošlo je odonda prvo onih bibilijskih sedam gladnih godina do oktobarskih promena, a onda još šest manje gladnih. U međuvremenu su nestali i dileri i marke, ali je vic i dalje aktuelan. Kad ostane bez dinara, čovek sada ode i promeni sto evra.
Dinar i danas služi za svakodnevno sastavljanje kraja s krajem. Ako pretekne za štednju, kupuje se evro i čuva za crne dane i krupnije kupovine. To pokazuju i najsvežiji statistički podaci, objavljeni prošlog utorka povodom Svetskog dana štednje. Devizna štednja, ova nova, dostigla je tri milijarde evra, a ona u domaćoj valuti tek 4,7 milijardi dinara, što je oko 60 miliona evra. Čak i tu skromnu dinarsku štednju treba prepoloviti, jer je skoro dve i po milijarde dinara neoročena štednja, dakle novac koji ne stoji u banci na duži rok.
Devizna štednja pokazuje da se poverenje u banke dobrim delom vratilo. Poslednjeg dana 2001. građani su u bankama imali 348 miliona evra, a do sada je ta suma gotovo udesetostručena. Dinaru se i dalje ne veruje. Nije ni čudo. Sve do ove godine inflacija je bila rak-rana domaće ekonomije. U dinarima se nije isplatilo štedeti, jer je uloge obezvređivala inflacija, a kamate nisu bile dovoljne da to obezvređivanje pokriju. Evro je od inflacije bio zaštićen, a devizna štednja donosila je čak i zaradu u vidu kamate. Ponašanje štediša je, dakle, bilo krajnje racionalno.
Na isteku lanjske godine nešto se krupno promenilo. Narodna banka je odlučila da stimuliše dinarsku štednju, pa je 26. decembra lansirala dinarske štedne zapise sa kamatom od čak 25 odsto na godišnjem nivou i prednošću da je reč zapravo o neooročenim sredstvima, jer se zapisi mogu prodati bez ikakvog gubitka i pre nego što im istekne rok. Mnogi su bili sumnjičavi - verovali su da ta visoka kamata samo najavljuje ulazak u godinu visoke inflacije i smatrali da je evro ipak sigurnija investicija. Te sumnje nisu se obistinile. Inflacija je bila niska, a evro je u odnosu na dinar počeo da pada. Oni koji su tada kupili štedne zapise prošli su kako se samo poželeti može, dok će oni koji su u to vreme oročili evre na godinu dana na kraju zabeležiti čist gubitak.
Konkretna računica pokazuje kako izgledaju i gubitak i dobitak. Za oročenih hiljadu evra na godinu dana vlasnik će 26. decembra ove godine dobiti 50 evra kamate. Pri tom ga je hiljadu evra, kad ih je kupovao, koštalo 86.400 dinara. Da mu banka već danas isplati kamatu i on sve to pretvori u dinare - dobio bi 82.421 dinar. Čist gubitak je oko 4.000 dinara, pa tako ispada da naš štediša nije dobio nego izgubio 50 evra.
Štediše koje su istu sumu utrošile za kupovinu štednih zapisa u Komercijalnoj ili Vojvođanskoj banci (samo ove dve banke su ovlašćene za trgovinu tim papirima) mogu da nakrive kapu. Zapisi se prodaju po diskontnoj ceni u koju je uračunata kamata, što znači da je prvog dana prodaje cena najniža, svakog dana sve viša, a kada rok istekne vrednost im je 5.000 dinara. Lanjskog 26. decembra za 20 zapisa trebalo je dati 88.780 dinara, što je tada bilo neznatno više od 1.000 evra. Rok dospeća bio je 26. juni, kada je za te zapise isplaćeno 100.000 dinara. Čista dobit za šest meseci je nešto iznad 11.000 dinara.
Već 26. juna mogli su se kupiti štedni zapisi iz nove emisije, sada sa nešto nižom kamatom od 24 odsto. Tada je štediša za 102.500 mogao da kupi 23 štedna zapisa koji će 26. decembra ove godine vredeti 115.000 dinara. Ukupna dobit će mu, dakle, za godinu dana biti nešto iznad 23.000 dinara. Ako te zapise proda danas, dobiće za njih nešto više od 111.000, a za te pare može da kupi 1.400 evra. Zaradio je, dakle, 400 evra.
Opširna računica bila je potrebna jer većina ljudi ne zna za ovu šansu. Svi su čuli za "laki keš", ali o lakoj štednji pojma nemaju. Malo TV reklame o štednim zapisima zaista ne bi škodilo. Samo da ne bude zabune. Dobit je danas manja, jer je u novoj emisiji štednih zapisa koja je krenula juče kamata smanjena na 17 odsto. Današnja diskontna cena jednog zapisa je 4.275 dinara, a vrednost od 5.000 dinara dostići će 1. novembra iduće godine. Ako evro tada ne bude skuplji od 90 dinara, kupovina će se opet isplatiti.
Vic je, naravno, u tome da niko ne zna niti može garantovati kolika će biti inflacija u idućoj godini, niti koliko će vredeti evro. Kupovina štednih zapisa se isplati jer ih, ako evro počne da raste, u svakom trenutku možete prodati sa kamatom i kupiti evro. A evro neće skočiti preko noći.
Stvari tako stoje kratkoročno. Dugoročno, štediše će se opredeliti za štednju u dinarima tek kada nam se inflacija spusti na dva-tri odsto godišnje, kao u evropskim zemljama, i kada kurs dinara postane stabilan u dužem periodu. Visoka dinarska štednja donela bi veliko olakšanje monetarnoj politici i korist i za državu i za pojedince, ali te dane treba sačekati.
Saša Nikašinović
.gif ":)")