Vesti za 4. oktobar 2006.
poslednja vest je neshto o chemu se vecj duzhe vreme govorilo, mislim da psbn ne bi bio losha qpovina, pogotovu shto za sada cena pada.
Dobrovoljne penzije i u Srbiji
EM Online
Dobrovoljno penzijsko osiguranje od nedavno je dostupno i građanima Srbije, koji "dopunske penzije" mogu uplaćivati kod bivseg Delta osiguranja, a sadašnjeg Delta Đeneralija, nastalog pošto je italijanska osiguravajuća kuća Delta Đenerali otkupila većinski paket akcija Delta osiguranja.
Član prvog dobrovoljnog penzijskog fonda u republici sa dozvolom Narodne banke Srbije, od ovog meseca može biti svako lice, čak i stranac, koji neće trpeti sankcije ukoliko neredovno uplaćuje doprinose "za sigurniju starost". Minimalna uplata koja se može ugovoriti je hiljadu dinara.
Prema novom Zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima, dozvoljeno je da član jednog fonda može preneti račun u drugi fond po svom izboru, a Narodnoj banci Srbije data je uloga kontrolnog organa koji je jedini ovlašćen da izdaje licence. Direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima Delta Đeneralija, Aleksandar Krtinić, kaže da se prvo "povlačenje uplaćivanih sredstava" može učiniti u 53. godini života, posle koje se može nastaviti sa uplatama dobrovoljne penzije.
Novac, posle isteka 53. godine života, osiguranici mogu podići direktno iz društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima (kao što je Delta Đenerali), jednokratno ili kroz programirane isplate, slične isplati na rate, ali koje nemaju takozvani faktor rizika. "U slučaju da novac želite da prenesete na osiguravajuću kuću, to možete da učinite, kada napunite 53. godinu, ako tada želite da povučete sredstva, koje možete da prenesete na neku od osiguravajućih kuća, bilo da je Delta Đenerali ili neko drugo osiguravajuće društvo, koje može ponuditi otkup anuiteta po riziko tabelama," kaže Krtinić. Na jednokratnu isplatu prikupljenog novca, član dobrovoljnog penzijskog osiguranja, moraće da prema zakonu o ličnim dohocima, plati porez na kapitalnu dobit od 20 odsto, ali samo na ostvaren prinos.
Sredstva se na račun dobrovoljne penzije mogu skupljati najkasnije do navršene 70. godine života, a novcem se može raspolagati bilo kad između 53. i 70. godine života. Uplata se može povući pre ugovorenog roka, samo u slučaju vanrednih troškova lečenja ili trajne nesposobnosti za rad. Krtinić ističe da "iskustva razvijenih zemalja, pokazuju da su dobrovoljne penzije česta opcija, što se već uveliko dešava i u zemljama u okruženju."
Direktor Društva za upravljanje Delta Đeneralija pojašnjava da je reč o ulaganju koje se može kao pojam shvatiti kao nešto između bankarske štednje i investicionog fonda, koje članu pruža mogućnost da jednostavno i dugoročno akumulira novac, koji kasnije može iskoristiti za penziju. Iako je tržište kapitala u Srbiji još nedovoljno razvijeno, u Delta Đeneraliju očekuju prinos na akumulirana sredstva slično u zemaljama regiona, od oko osam odsto.
Krtinić navodi da, primera radi, za mesečne uplate od 3.000 dinara na period od 30 godina, klijent koji time štedi za starost, može da očekuje "pristojnu penziju", možda veću i od današnjih 20.000 dinara mesečno. On je upozorio, da je najvažnije da lice koje želi da štedi za dobrovoljnu penziju, shvati da se prema zakonu, ne može ugovarati visina dobiti ili prinosa na prikupljen novac, ali je sigurno da sva dobit ide onome ko je ugovorio uplatu dobrovoljne penzije.
Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u ovom slučaju Delta Đenerali, ulaže imovinu članova radi prinosa, ali ne stiče pravo da tu imovinu koristi u tekućem poslovanju, niti za stečaj. "Imovina je kod banke poverioca, potpuno odvojena od našeg poslovanja i zaštićena od bilo kakvog uticaja, a dobit koja se stalno akumulira, ostaje u okviru dobrovoljnog penzijskog fonda," precizirao je direktor Delta Đeneralija za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. U Delta Đeneraliju, koje je 8. septembra dobilo dozvolu NBS za bavljene dobrovoljnim penzijskim osiguranjem, ističu da već imaju bazu od 23.000 članova i da već početkom 2007. godine očekuju rast broja članova u hiljadama "iz svih socijalnih nivoa". Kao sigurnost građanima, uvešće se obavezno, svakodnevno objavljivanje kretanja investicione jedinice u dnevnim novinama, tako da član može pouzdano pratiti kretanje uloženog novca. Primena Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima, koji je usvojen u septembru prošle godine, počela je u aprilu. Narodna banka Srbije, sa velikim oprezom odobrava licence društvima za upravljanje tim fondovima, sa obrazloženjem da nema dovoljno menadžera koji su obučeni za upravljanje imovinom.
-------------------------------------------
Predloženo ukidanje zabrane uvoza naftnih derivata
EM Online
Vlada Srbije je usvojila izmene i dopune Zakona o carinskoj tarifi kojima se ukida zabrana uvoza naftnih derivata i uvodi visoka carinska zaštita tih proizvoda, izjavila je danas pomoćnik ministra finansija za carinski sistem i politiku Vesna Hreljac-Ivanović.
Predloženo je da liberalizuje uvoz osnovnih naftnih derivata, tako da bi se u naredne tri godine primenjivala carinska stopa od 30 i 18 odsto na uvoz tih proizvoda i ona bi se postepeno smanjivala od 2010. godine. Carinska stopa od 30 odsto obračunavala bi se na uvoz dizel goriva, evro dizela i ulja za loženje, a po stopi od 18 odsto carinili bi se MBM gorivo i mazut.
"Uredbom o zabrani uvoza naftnih derivata, koja je u primeni od 2001. godine, maksimalno je štićena Naftna industrija Srbije (NIS), ali to na duži rok nije dobro ni za tu kompaniju ni za potrošače", objasnila je Hreljac-Ivanović. Prema njenim rečima, Vlada Srbije može novom uredbom da ukine zabranu uvoza naftnih derivata, ali nove carinske stope ne mogu biti u primeni dok Skupština Srbije ne usvoje izmene Zakona o carinskoj tarifi.
-------------------------------------------
Strane investicije u Srbiji dostigle 3,25 milijardi dolara
EM Online
Strane direktne investicije u Srbiji premašile su 3,25 milijardi dolara u prvih osam meseci ove godine, što je dvostruko više nego u celoj 2005. godini, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Do kraja ove godine strane direktne investicije dostićiće rekordni iznos od četiri milijarde dolara, ocenjuje se u saopštenju. Kako se navodi, u prvih osam meseci ove godine ostvaren je suficit platnog bilansa od 4,4 milijarde dolara, a za taj iznos povećane su i devizne rezerve Narodne banke Srbije, što je omogućilo jačanje dinara. Stabilan dinar, kao i čvrsta monetarna i fiskalna politika, doprineli su obaranju inflacije, što će se pozitivno odraziti na rast stranih direktnih investicija i u narednom periodu, ocenilo je Ministarstvo finansija Srbije.
-------------------------------------------
Dalji pad evra
EM Online
Evro je u utorak bio na nivou iz 22. januara 2005. godine. Prvi put ove godine kupovni kurs evra skliznuo je ispod 80 dinara. Tako se u menjačnicama otkupljivao po 79,6 dinara, a prodavao po 80,85 dinara, pišu Večernje Novosti.
“Ništa spektakularno se ne dešava” - kaže za "Novosti" Borislav Brujić, vlasnik menjačnica Pirana i predsednik Udruženja menjača Srbije. - Usklađena je i ponuda i tražnja za devizama. Ljudi i prodaju i kupuju evro kao i proteklih dana... Prema nekim informacijama, na tržištu nedostaju dinari. Na međubankarskom sastanku, na kome se svakodnevno formira zvanični kurs dinar - evro, utorka je, već treći put za redom, obim trgovine između Narodne banke i ovlašćenih banaka bio okruglo: nula. Što znači da Narodna banka, i pored najava da će intervenisati u slučaju većeg jačanja dinara, to ipak nije učinila. Srednji kurs formiran je na nivou od 80,075 dinara za evro.
-------------------------------------------
Hrvatska firma prodala akcije “Toze Markovića”
EM Online
Hrvatska kompanija Našicecemet objavila je juče da je na Beogradskoj berzi prodala sve akcije u fabrici Toza Marković iz Kikinde, pošto je fabrika bila blokirana čitavu godinu zbog nerešenih vlasničkih odnosa.
U saopštenju Našicecementa, članice Nekse grupe, nije navedeno ko je kupac akcija, a prema Zakonu o hartijama od vrednosti ime novog vlasnika biće objavljeno za tri dana na sajtu Centralnog registra za hartije od vrednosti. Prema podacima Beogradske berze, prodato je ukupno 288.131 akcija Toze Markovića za 891 milion dinara, odnosno oko 32 odsto kapitala po ceni od 2.715 dinara za jednu akciju. Našicecemet je paket akcija Toze Markovića prodao dan pred održavanje Skupštine akcionara kikindske fabrike, koju je po vanrednom postupku zakazao drugi najveći akcionar, beogradska kompanije ITH, koja poseduje 24 odsto kapitala.
-------------------------------------------
Slovenci kupili Polis osiguranje
EM Online
Slovenačka osiguravajuća kuća Sava objavila je ponudu za preuzimanje najmanje 73,81 odsto kapitala beogradskog Polis osiguranja po ceni od 2.400 dinara odnosno 29,99 evra za jednu akciju.
Ponuda će biti otvorena do 19. oktobra, a Reosiguranje Sava iz Ljubljane bi za svih 406.533 akcije Polis osiguranja, koliko maksimalno namerava da preuzme, trebalo da plati oko 12 miliona evra, navodi se na sajtu Centralnog registra za hartije od vrednosti (
www.crhov.co.yu), Ukupna premija Polis osiguranja krajem juna ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosila je oko 328,5 miliona dinara, a najveći akcionar sa 66,32 odsto kapitala je Beobanka u stečaju. Prema podacima sa sajta kompanije, Polis osiguranje nastalo je 2002. godine spajanjem Kolos osiguranja i Beobanka osiguranja.
-------------------------------------------
Rusi hoće da kupe „Krušik“
EM Online
Za kupovinu „Krušikovih“ fabrika Namenske proizvodnje i Akumulatora zainteresovana je moćna ruska državna kompanija „Rosoboron eksport“ iz Moskve, saznaje „Blic“ iz moskovskih izvora bliskih toj kompaniji. U najvećem valjevskom preduzeću „nisu obavešteni“ o tome, a izvor „Blica“ tvrdi da je ruska kompaniju ponudu za kupovinu valjevske vojne fabrike uputila direktno Ministarstvu odbrane Srbije.
Krušikova“ Namenska u kojoj radi oko 1.000 radnika bila je svetski priznat proizvođač raketa po sovjetskoj licenci. “Rusi su za Valjevo zainteresovani zbog izuzetno kvalitetne i stručne radne snage, kao i tradicije u proizvodnji oružja”, kaže ovaj izvor „Blica“ dodajući da je zamisao „Rosoboron eksporta“ da u Srbiji organizuje remontni zavod za njihovo oružje kojeg na Balkanu ima mnogo. Ta ruska kompanija bavi se proizvodnjom, izvozom i uvozom vojnih i drugih strategijskih proizvoda, te proizvodnjom raketnog goriva. U svom sastavu ima 1.500 instituta i fabrika, dok su mu kooperanti u 60 zemalja. U holdingu „Krušik“, međutim, ništa ne znaju o ovim špekulacijama, a u službi za odnose sa javnošću „Blicu“ je rečeno da je Namenska u državnoj svojini i da, koliko znaju, „država još nije odlučila da prodaje vojne fabrike“.
Kada su u pitanju „Krušikovi“ Akumulatori, ta fabrika je nedavno istakla svoj prospekt za privatizaciju, a „Rosoboron eksport“ je zainteresovan, s obzirom na to da su Akumulatori imali izvoz od 28 miliona dolara u bivši SSSR, a na tom tržištu su i dalje prisutni. U Akumulatorima je trenutno 230 radnika koji ostvare oko 2,5 miliona dolara prihoda, a 60 odsto proizvodnje izvoze. Zainteresovanost za fabriku akumulatora pokazala je i nemačka „Varta“, čiji su predstavnici u avgustu boravili u „Krušiku“. Razgovori su vođeni u prisustvu činovnika Regionalne privredne komore i Ministarstva privrede i privatizacije na čiji je izričit zahtev izostalo saopštenje za javnost.
-------------------------------------------
Dinkić traži kupca za Poštansku štedionicu?
EM Online
Ministar finansija Mlađan Dinkić pregovara o prodaji državnog udela u Poštanskoj štedionici, nezvanično saznaje Glas. “Vlada Srbije je, na predlog ministra Dinkića, pre nekoliko meseci donela zaključak o prodaji akcija u svim bankama u kojima ima učešće. Po tom dokumentu sve bi trebalo da se proda najkasnije do 2008. godine.
Međutim, kako se izbori bliže, lider G17 plus je odlučio da u što kraćem roku proda najveću srpsku banku - Poštansku štedionicu, u kojoj država, preko PTT Srbija, poseduje čak 80 odsto akcija. Dogovori su počeli, a ko bi mogao da bude kupac i o kojoj ceni je reč, zasada je nepoznanica jer se sve čuva u najstrožoj tajnosti. O tome ništa ne zna čak ni premijer Vojislav Koštunica - tvrdi izvor blizak Vladi Srbije.
Prema njegovim rečima, prodaja državnog udela u Štedionici, ukoliko to neko ne spreči, mogla bi da se dogodi već početkom naredne godine. - Ministar finansija pre toga u Poštansku štedionicu treba da infiltrira Srpsku banku, u kojoj država ima 96 odsto vlasništva - tvrdi sagovornik. U prilog ovome ide i izjava guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića. Naime, on je nedavno izjavio da Poštansku štedionicu treba privatizovati, između ostalog i zato što "poslovodstvo nisu interesovali propusti na koje je ukazivala Narodna banka Srbije, već samo personalne promene i da je to uvek tako kad je banka državna, odnosno nema vlasnika sa imenom i prezimenom".
U kompaniji koja je većinski vlasnik Štedionice, PTT-u, ništa nisu znali da kažu o potencijalnoj prodaji banke, već samo da će da se povinuju svakoj odluci Vlade Srbije. Od njih smo saznali da je trenutna cena Štedionice veća od 500 miliona evra, a u slučaju da se prodaje sa organizacionim jedinicama u mreži PTT-a, i do 700 miliona evra. Informacije o prodaji nisu imali ni u Poštanskoj štedionici, ali i ljudi zaduženi za odnose s javnošću u Ministarstvu finansija. Oni su rekli da za takve informacije jedino mogu da pitaju ministra, ali da on juče nije bio dostupan. Inače, Poštanska štedionica je najveća banka kod nas u poslovanju sa stanovništvom. Ona ima više od 1,3 miliona tekućih računa i oko dva miliona izdatih kartica. Osim države, akcionar Poštanske štedionice do nedavno je bio "Telekom Crne Gore", ali je prodao akcije, srpski PIO fond poseduje osam odsto, mađarski investicioni fond "Bukom KFT" (1,98), Rajfajzen banka (1,17), Erste banka (0,8), "Sab monet" iz Beograda (0,78), "Gustavus kapital" (0,6), Inteza banka (0,22) i neka fizička lica.
Poštanska štedionica i Srpska banka trebalo je da se spoje još u junu jer je u decembru prošle godine na Vladi Srbije donet zaključak o integraciji ove dve banke. Pre toga, odnosno u aprilu, uhapšena je direktorka Štedionice Jelica Živković, koja je glavni protivnik Dinkićeve ideje o spajanju. Pre mesec dana menadžment Poštanske štedionice izjavio je da ne zna zašto je odloženo pripajanje i za kada.
UPDATED
Počelo spajanje Konzuma i Delte
B92
Regionalni trgovački megalanac više nije samo stvar planova dvojice preduzetnika, Ivice Todorića, vlasnika Agrokora, i Miroslava Miškovića, vlasnika Delte, piše hrvatski sajt Business.hr.
Todorić, naime, tvrdi da je u Agrokoru u toku izbor savetnika koji će proceniti vrednost Konzuma i predložiti modele spajanja, a to će najverovatnije biti švajcarska investicijska banka UBS, dok je Delta za svoga savetnika izabrala Citybank.
Spajanje Konzuma i trgovačkog segmenta Delte u multinacionalni regionalni trgovački lanac složen je projekat koji će potrajati najmanje godinu dana, a zavisno od procene visine kapitala ovih kompanija, odrediće se i vlasnička struktura.
Procenjuje se da će dve kompanije, koje imaju snažan godišnji rast, u trenutku spajanja imati prihod od najmanje četiri milijarde evra. Ambicija nove kompanije veća je od regionalnih, a njen interes prostirao bi se dalje prema istoku.
Agrokor i Delta združuju samo trgovački biznis koji je okosnica za prodaju prehrambenih proizvoda jedne i druge kompanije. Agrokor je razvio snažnu uljarsku industriju u Hrvatskoj i Srbiji, dok Delta, takođe, ima razvijen prehrambeni biznis u Srbiji.
Merkator, uskoro, i zvanično vlasnik Rodića
Merkator će i zvanično, za dve sedmice, postati vlasnik srpskog preduzeća Rodić, izjavio je predsednik uprave Merkatora Žiga Debeljak.
On je za dodao da će Merkator do kraja ovog meseca postati vlasnik 76 odsto deonica Rodića, dok će ovo srpsko preduzeće biti vlasnik oko 5 odsto deonica Merkatora.
Preostalih 24 procenata deonica Holding Rodić M&B će zadržati do 2008. i 2009. godine, tokom kojih će još dva paketa od po 12 procenata deonica prodati Merkatoru.
SAD sprečava poremećaj na tržištu nafte?
Beta, B92
Američke i svetske rezerve sirove nafte za vanredne potrebe mogle bi 18 meseci da prebrode potpuni prekid iranskog izvoza nafte, i tako spreče da privreda SAD pretrpi štetu koja se procenjuje na 201 milijardu dolara, saopštile su američke vlasti.
Među trgovcima energentima vlada zabrinutost da bi mere američke vlade i drugih zapadnih zemalja zbog iranskog nuklearnog programa, mogle da navedu Teheran da u znak odmazde potpuno prekine sa izvozom nafte. Iran je četvrti izvoznik nafte u svetu i dnevno prodaje 2,7 miliona barela.
Takav poremećaj uskratio bi svetskom tržištu u periodu od 18 meseci gotovo 1,5 milijardi barela sirove nafte, navela je Kancelarija za odgovornost vlade (GAO), koja je stalni istražni organ Kongresa SAD.
Kako bi se izbegao nagli skok cena i obezbedila dobra snabdevenost, SAD bi u koordinaciji sa zemljama partnerima u Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA) mogle zajednički da puste u promet svoje vanredne rezerve sirove nafte, i tako 18 meseci neutrališu manjak iranske nafte.
SAD ne uvoze direkno sirovu naftu iz Irana, ali bi prekid iranskog izvoza naterao zemlje koje naftu kupuju od Irana da Americi konkurišu prilikom kupovine nafte od drugih proizvođača.
"Nestanak te (iranske) nafte sa tržišta podigao bi cene svugde. Pri sadašnjim kapacitetima, strateške naftne rezerve i međunarodne rezerve mogu da nadoknade izgubljenu naftu i tako zaštite ekonomiju od znatne štete", navela je ta agencija.
SAD u svojim strateškim rezervama drže oko 688 miliona barela nafte. Pored toga, zemlje članice IEA imaju u svojim javnim i industrijskim rezervama oko 2,7 milijarde barela nafte, od čega je oko 700 miliona barela pod kontrolom vlada i namenjeno vanrednim potrebama.
GAO je ocenila da bi, kako bi se sprečio poremećaj zbog iranske nafte, bila potrebna i povećana eskploatacija nafte u svetu, posebno u Saudijskoj Arabiji, kao i da korisnici u industriji pređu na zemni gas kao energent.
Ako bi Iran prekinuo izvoz i ta nafta ne bi bila nadomeštena, to bi američku privredu koštalo oko 201 milijardu dolara, navela je GAO.
Samom upotrebom američkih strateških rezervi, bila bi izbegnuta šteta od 132 milijarde, a puštanje rezervi drugih zemalja bi gotovo u potpunosti sprečilo štetu, ocenila je GAO.
Uprava za energetske informacije, koja je analitički deo ministarstva energetike SAD, procenila je, međutim, da bi šteta u slučaju da se ne nadomesti iranska nafta bila mnogo manja, izmedju 34 i 99 milijarde dolara.
U izveštaju GAO navodi se da je takva niža kalkulacija analitičke službe ministarstva rezultat procene da porast cene nafte ne bi tako teško uzdrmao američku privredu.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs u utorak je u Saudijskoj Arabiji rekla da je za međunarodnu zajednicu "jedini izbor" da Iranu nametne sankcije, ako Teheran ne pristane da obustavi svoj program obogaćivanja uranijuma.
Nafta najjeftinija u proteklih sedam meseci
Cene nafte pale su, treći dan uzastopno, na najniži nivo u proteklih sedam meseci potiskivane povećanjem ponude na svetskim tržištima.
Na njujorškoj berzi, laka američka nafta za novembarske isporuke jeftinija je za 28 centi i košta 58,40 dolara za barel. Za manje od dva meseca nafta je izgubila 25 procenata na ceni, a samo od početka ove sedmice pojeftinila je za 4 dolara po barelu.
Analitičari kažu da je malo verovatno da će se pad nastaviti jer su pred trgovcima otvorene mogućnosti za spekulacije i da višak svetske produkcije sada iznosi 2,5 miliona barela dnevno, ili tri odsto dnevne potražnje.
Dok se svetski ekonomski rast usporava a snabdevanje naftom raste, energetsko tržište je postalo manje osetljivo na geopolitičke napetosti, kao što je diplomatski sukob između Irana i Zapada oko nuklearnih ambicija Teherana.
.gif ":)")
Читао сам да су, на пример, енглези веома заинтересовани да доводе стране раднике. Имају проблема са "старењем нације" и да би предупредили проблеме у измени националног дохотка, или може и ГДП пер капита, ангажују и предупређују проблем довођењем радника. Мислим ако је горди албион 
