chudi me da niko nije komentarisao inflaciju od 13 posto u avgustu u odnosu na julsq inflaciju od 0 posto [ili koliko je vecj bila]
eto pitanja na ispitu iz ekonomije, zashto je u avgustu bila inflacija 13 posto vecja nego u julu? :]
lm,
Vesti za 25. septembar 2006
Bankarski bum u poslovanju sa stanovništvom
EM Online
Bankarski sektor u Srbiji u prošloj godini rastao je po stopi od 46 odsto, što je iznad proseka regiona. Štednja je rasla brže u odnosu na zemlje u okruženju, i samo lane uvećana je za 57 procenata. Krediti stanovništvu uvećani su za 79 odsto, najviše zahvaljujući rastu hipotekarnih. U odnosu na bruto društveni proizvod, ovi plasmani iznose 7,7 odsto, što je i dalje daleko ispod proseka zemalja u okruženju (Hrvatska 34,4 odsto, BiH 23,3 odsto, Slovenija 14,7 odsto, Rumunija 7,4 odsto, Bugarska 14,7 odsto). Kao što je to slučaj sa ukupnim plasmanima stanovništvu, tako je i štednja u odnosu na BDP ispod proseka zemalja srednje i istočne Evrope.
Poslovanje banaka sa stanovništvom je inače u 2005. zabeležilo pravi bum u celom regionu srednje i istočne Evrope, potvrđuju analize Rajfajzen Internešnl. U Ukrajini je vrednost kredita građanima porasla za 175 odsto, u Rusiji za 111, a u Belorusiji za 97 odsto (izraženo u evrima). U našoj zemlji plasmani stanovništvu porasli su za 79 procenata. Čak i na mnogo razvijenijem češkom bankarskom tržištu, krediti stanovništvu uvećani su za 41 odsto. Najveće su potrebe za stambenim finansiranjem, zatim kreditima za kupovinu automobila i potrošačkim. Štednja stanovništva takođe raste po izuzetno visokim stopama, naročito u zemljama ZND-a. U Ukrajini je uvećana za 113 odsto, u Rusiji za 52 odsto, a u Belorusiji za 64 odsto. U srednjoj i jugoistočnoj Evropi štednja je rasla po daleko nižim stopama, ako izuzmemo Srbiju od pomenutih 57 odsto. Da poslovanje sa stanovništvom ima odličnu perspektivu u ovom delu Evrope, potvrđuje i dalje relativno nizak nivo ukupnih kredita odobrenih u odnosu na visinu bruto društvenog proizvoda. Dok je ovaj odnos u evro zoni 53 odsto, u srednjoj Evropi je tek 14,4 odsto, u jugoistočnoj 15 odsto, a u ZND-u samo 5,7 odsto.Ukupna bilansna aktiva svih banka koje posluju u srednjoj i istočnoj Evropi uvećana je gotovo za trećinu u prošloj godini, a analitičari očekuju udvostručavanje do 2009. Pokretač budućeg rasta biće upravo poslovanje sa stanovništvom. Region ZND-a i jugoistočne Evrope generisaće najveći rast, ocena je Rajfajzen Internešnl koji ostvaruje snažniji rast u odnosu na ostale banke u regionu, uz najrazvijeniju mrežu. Rast je generisan, kako dodaju, većom konkurencijom, posle privatizacije i ulaska novih banaka. Nakon rasta od 15 odsto u 2004 (na 645 milijardi evra), ukupna bilansna aktiva bankarskog sektora u srednjoj i istočnoj Evropi lane je uvećana za 31,3 odsto, dostigavši 846 milijardi evra. Ovo je najveći godišnji prirast od kada su prvi put bili dostupni zbirni podaci za ceo region. Najveća bankarska tržišta na ovom području pokazuju najveće stope rasta: Ukrajina (91 odsto), Belorusija (63 odsto), Rumunija (54 odsto) i Rusija (51 odsto). U Mađarskoj je zabeležen najmanji rast, ali ipak sa poštovanja vrednih 15 procenata. Analitičari ocenjuju da bi do 2009. bankarski sektor u srednjoj i istočnoj Evropi mogao da premaši 1.700 milijardi evra. Bankarstvo će se najbrže razvijati u regionu ZND-a, odnosno u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji, po predviđenoj prosečnoj godišnjoj stopi od 25 odsto, što je znatno iznad 16 odsto koju stručnjaci predviđaju za jugoistočnu Evropu, i 15 odsto za srednji deo kontinenta. Tri najveće inostrane bankarske grupacije u srednjoj i istočnoj Evropi su italijanska Unikredit, austrijske Erste bank i Rajfajzen Internešnl, sa ukupnom bilansnom aktivom od 162,8 milijardi evra. Rajfajzen pokazuje najveću dinamiku rasta sa prosečnom stopom od 37 odsto u periodu između 2001. i 2005. godine. Unikredit je ostvarila rast od 33 odsto godišnje, najviše zahvaljujući prošlogodišnjem preuzimanju Hipo Vereinsbank, a mađarska OTP banka, takođe veoma aktivna u akvizicijama, ostvarila je rast od 22 odsto. Uspeh u poslovanju sa stanovništvom umnogome zavisi od razgranate mreže filijala. Sa 2.629 poslovnica Rajfajzen Internešnl raspolaže najvećom mrežom na ovom području. Za njom sledi Unikredit sa 2.373 i Erste bank sa 1.668 poslovnica.
------------------------------------
U Srbiji siromašno 800.000 ljudi
Tanjug
Iako je siromaštvo teško meriti, svi pokazatelji govore da u Srbiji ispod granice siromaštva živi više od 800.000 građana, a onih koji su samo malo iznad te linije ima dvostruko više. Prema podacima i metodologiji Svetske banke, broj najsiromašnijih građana u Srbiji sa 9,8 procenata u 2003. godini, smanjio se do sada na 9,1 odsto, prenosi Tanjug.
Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku na osnovu potrošačke korpe u 2005. godini, minimum prosečne potrošnje za tročlanu porodicu iznosio je 11.566 dinara. Ispod te linije bilo je 15,36 odsto građana Srbije, a čak 25 procenata živelo je u tročlanom domaćinstvu s manje od 13.000 dinara. - Ne možemo biti zadovoljni jer se ukupno siromaštvo nije značajno smanjilo i u Srbiji i dalje ima nedopustivo mnogo siromašnih ljudi - izjavila je Tanjugu predsednica Odbora Skupštine Srbije za smanjenje siromaštva Snežana Stojanović-Plavšić, dodajući da čak 14 odsto dece živi ispod linije siromaštva. Stojanović-Plavšić je objasnila da će naša metodologija uskoro biti usklađena sa svetskom kako bi i podaci bili uporedivi. To znači da će se sa ranijeg merenja, koje je u obzir uzimalo prihod po stanovniku, preći na potrošnju domaćinstva. U tom slučaju linija siromaštva odslikavaće minimalnu potrošnju domaćinstva, koja se izračunava na osnovu broja kalorija (2.280 kalorija dnevno za odraslu osobu) i strukture potrošnje domaćinstava, kao što su stanovanje, odevanje, lečenje, obrazovanje.Stojanović-Plavšić je istakla da se siromaštvo može sagledavati i prema različitim kategorijama stanovništva. U najsiromašnije, pre svega, spadaju nezaposleni, stanovnici ruralnih područja, izbeglice, romska populacija, osobe sa invaliditetom. - U Srbiji je prisutno i regionalno siromaštvo, pa se tako u Beogradu beleži značajan pad siromaštva koji iznosi dva odsto, dok siromašnih u jugoistočnoj Srbiji ima čak 25 procenata. Broj od oko 910.000 nezaposlenih nije realan jer se u toj statistici kriju i oni koji rade u "sivoj" zoni ili su povremeno zaposleni - smatra Stojanović-Plavšić. U Apatinsku pivaru će 2007. biti uloženo 30 miliona evra U Apatinsku pivaru, članicu međunarodne korporacije INBEV, sledeće godine biće uloženo oko 30 miliona evra, izjavio je u subotu generalni direktor te kompanije Hans Šute. Šute je na proslavi 250 godina rada Apatinske pivare rekao da će polovina te sume biti uložena u pivaru, dok će u prodajna mesta i rashladne uređaje biti uloženo između šest i sedam miliona evra. U informacioni sistem biće uloženo između tri i četiri miliona evra, a biće nastavljeno i ulaganje u reklamiranje proizvoda Apatinske pivare, dodao je Šute. Podsetio je da je u poslednje tri godine u razvoj Apatinske pivare uloženo oko 100 miliona evra. Šute je naveo da je ove godine izvezeno 400.000 hektolitara piva.
------------------------------------
Počinje trka za trećeg operatera Mobilne telefonije
Danas
Agencija za telekomunikacije danas će početi da prima zahteve za otkup tenderske dokumentacije u postupku izdavanja licence za trećeg operatera mobilne telefonije u Srbiji. Zainteresovane kompanije mogu da upute zahtev u naredna tri dana, a evenutalne ponude moraće da podnesu do 3. novemba. Tri dana kasnije biće objavljena i imena ponuđača, dok bi pobednik tendera trebalo da bude poznat do 15. novembra nakon čega će se Srbija priključiti dugom spisku zemalja koje su sa tri operatera obezbedile dovoljan nivo konkurencije u oblasti mobilne telefonije, piše Danas.
U okruženju naše zemlje tri operatera imaju Rumunija, Mađarska, Bugarska, Hrvatska i BIH dok su na brojci od dva i dalje Crna Gora, Makedonija i Albanija. Za očekivati je da vlasti Srbije neće odstupiti od optimalnog nivoa od tri operatera, tako da bi do 2010, nakon prodaje Telekoma, ovaj segment tržišta telekomunikacija mogao biti u potpunosti zaokružen. Tim pre što su i poslovni rezultati kompanija u zemljama koje su se odlučile za veći broj operatera pokazali da se ulazak četvrtog ili petog operatera ne isplati. Izuzeci od tog pravila jedino su Telering u Austriji, Ti mobajl u Britaniji i O2 u Nemačkoj koji su kao četvrti operateri ostvarili značajniji tržišni udeo (O2 tek posle šest godina rada). U Ukrajini gde radi pet firmi, operater URS jedva da je dostigao više od 70.000 korisnika. U Velikoj Britaniji kompanija Hačinson ima 1,3 miliona korisnika (počela da radi 2003) dok su daleko ispred O2, Oranž, Ti mobajl i Vodafon koji imaju između 13 i 15 miliona korisnika. Takođe, u Austriji Hačinson kao peti operater ima svega 370.000 korisnika (od maja 2003.) dok je prvi ispred njega Telering sa milion korisnika. Međutim, kakve su šanse i trećeg operatera da se u skorije vreme izbori za bolje tržišno mesto možda mogu da oslikaju primeri iz okruženja. U Rumuniji su Oranž i Vodafon počeli da rade 1997. i od tada stekli sedam odnosno 6,7 miliona pretplatnika, dok je grčki Kosmote ušao 2000. i ove godine premašio brojku od tek 530.000 korisnika. Nešto bolje prolazi Vodafon u Mađarskoj gde su konkurenti, Ti mobajl i Panon (Telenor), počeli da rade 1994. Nemci imaju oko četiri miliona korisnika, a Norvežani 2,9 miliona dok su Britanci od 1999. do danas stekli 1,6 miliona korisnika. Daleko bliži Srbiji je primer Hrvatske gde je krajem prošle godine uveden treći operater - Tele2. U toj zemlji Ti mobajl je "na sceni" od 1994. i drži najveći udeo tržišta. Pet godina kasnije formiran je VIP Net koji je u vlasništvu Mobilkoma i danas ima 1,6 miliona korisnika. Švedski Tele2 počeo je da radi u oktobru 2005. i do sada je zadobio poverenje više od 200.000 građana Hrvatske pre svega orijentisavši se odmah na 3G tehnologiju. Slično je i u Bugarskoj. Mobilkomova kompanija Mobiltel radi najduže (od 1995.) i drži više od polovine tržišta sa četiri miliona klijenata. Na tržište je 2001. ušao Kosmote i od tada stekao 2,5 miliona mušterija. Novi operater od novembra 2005. je BTC Mobajl koji je za samo četiri meseca rada privukao više od 300.000 korisnika.
U stručnim krugovima i javnosti se od objavljivanja poziva vodi polemika koje bi kompanije mogle da se prijave. Jedini siguran učesnik je austrijski Mobilkom koji odavno pokazuje veliku želju da uđe na srpsko tržište. Njihovo učešće najavljeno je još 31. jula posle poraza na aukciji za kupovinu Mobija 63. Spekuliše se da su jednako zainteresovani i Dojče Telekom i Frans Telekom koji su takođe učestvovali na tenderu za Mobi 63. Optimizam domaćih vlasti, koje očekuju prihod za budžet od najmanje 320 miliona evra, koliko iznosi početna cena, najviše je pobudilo učešće čak 10 kompanija na tenderu za Mobi 63.
Sigurno je da bi se za ovu "poslednju šansu" za ulazak u Srbiju najviše mogli boriti najjači regionalni igrači. Osim Mobilkoma, treba očekivati Dojče Telekom sa brendom Ti mobajl. Pored matične Nemačke, Ti mobajl u okruženju postoji i u Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori, pa bi Srbija bila strateški veoma važna za tu kompaniju. Ne treba zaboraviti ni na grčki Kosmote (čije se ime odnedavno pojavljuje umesto poznatijeg OTE), koji je pozicioniran u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji i Albaniji. Švedski Tele2 učestovavo je na tenderu za Mobi 63 i nakon pozicioniranja u baltičkim zemljama svoje operacije počeo da spušta na jug (Lihtenštajn i Hrvatska).
Značajan igrač u Evropi je i Frans Telekom sa svojom ćerkom kompanijom Oranž, ali najveća nepoznanica i večito najavljivani učesnik je Vodafon. Iako ta kompanija posluje u Turskoj, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj, Češkoj, Italiji, Holandiji, Nemačkoj i mnogim drugim zemljama, nije učestvovala u trci za Mobi zbog, kako se pretpostavlja, sporazuma sa Mobilkomom da ne konkurišu na istom tržištu. Ipak, ne treba isključiti ni učešće manjih operatera. Te kompanije očigledno su mudro izbegle da na tenderu za Mobi 63 prođu kao Telenor i za kompaniju sa oko dva miliona korisnika plate basnoslovnih 1,5 milijardi evra. Za očekivati je da se veća borba vodi za licencu s kojom bi treći operater u Srbiji mogao biti formiran verovatno za upola cene koliko je Mobi 63 platila norveška kompanija.
Od trećeg operatera očekuje se da poveća konkurenciju na tržištu i doprinese smanjenju cena usluga mobilne telefonije. Treći operater svakako će ubrzati i uvođenje 3G tehnologija koje će građanima omogućiti takve sadržaje kao što su, recimo, gledanje televizije preko telefona, video pozivi, elektronsko plaćanje i kupovina putem telefona i ostale praktične stvari kao što su recimo praćenje gužve u saobraćaju. Građani Srbije, kao i u bankarskom sektoru, nisu još iskusili sve "proizvode" u mobilnoj telefoniji. Do ispravljanja te situacije takođe bi moglo da dođe sa dolaskom trećeg operatera. Iako se već pretpostavlja da neće doći do značajnijeg obaranja cena, sigurno je da će veća konkurencija staviti na raspolaganje korisnicima brojne pakete sa različitim trajanjem besplatnih poziva ili većim brojem besplatnih SMS i MMS poruka, posebnim tarifama za roming i sličnim pogodnostima koje su popularne u inostranstvu.
------------------------------------
EBRD dokapitalizuje Čačansku banku
EM Online
Vlada Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisali su sporazum o dokapitalizaciji Čačanske banke, kojim će ta međunarodna finansijska institucija steći 25 odsto vlasništva.
EBRD će Čačansku banku dokapitalizovati sa 15 milona evra, čime će ukupni kapital te banke "popeti" na oko 40 miliona evra. Republika Srbija sa 39 odsto akcija Čačanske banke i EBRD sa 25 procenata imaju kontrolni paket akcija, ističući da je cena koju će EBRD platiti 2,1 puta viša od knjigovodstvene vrednosti akcija.
Ideja je da se u naredne tri godine banka razvija i da se tada akcije Vlade i EBRD ponude tržištu. Dirketor kancelarije EBRD u Beogradu Dragica Pilipović-Čefi ocenila je da je Čačanska banka jedna od najjačih regionalnih banka, dodajući da je toj banci EBRD prosle godine odbrila kreditnu liniju od pet miliona evra za finasiranje malih i srednjih preduzeća. Prema navodima lista "Politika", EBRD će novi paket od 33.363 akcije Čačanske banke plaćati po ceni od 449,6 evra za jednu akciju.
------------------------------------
Moguća inflacija ispod devet odsto u ovoj godini
EM Online
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić tvrdi da "ima uslova" da inflacija u ovoj godini bude ispod devet odsto i dodao da struja početkom sledeće godine "sigurno neće poskupeti".
"Ako se nastavi politika čvrstog dinara neće bit razloga sa struja poskupi ni u celoj sledećoj godini", rekao je on na konferenciji za novinare. Prema njegovim recima, u četvrtak se stiču uslovi da gorivo u Srbiji pojeftini, o u ovoj godini se očekuje još jedno pojeftinjenje. Dinkić je rekao da su pregovori sa Evropskom unijom samo odložni i da će biti održani, dodajući da "misli da će Srbija 2007. biti kandidat za ulazak u EU".
------------------------------------
Ruska kompanija SMR zainteresovana za kupovinu RTB Bor
EM Online
Kompanija SMR, članica ruskog investicionog fonda Bejzik element dostaviće ponudu za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basene (RTB) "Bor".
SMR je otkupio tendersku dokumentacije za privatizaciju RTB-a i namerava da dostavi ponudu za kupovinu tog kompleksa, navodi se u saopštenju ruske kompanije. Generalni direktor SMR-a Džefri Kauli kazao je da je ta kompanija prepoznala veliki potencijal RTB Bora i srpskog tržišta.
"Smatramo da smo u jedinstvenom položaju da postanemo partneri borskog kompleksa zahvaljujući bogatom iskustvu u rudarstvu i metalurgiji, kao i izuzetnoj stručnosti rukovodstva u oblasti finansijskog oporavka kompanija", naveo je on. SMR poseduje imovinu u Rusiji, Kirgiziji i Mongoliji i bavi se proizvodnjom koncentrata bakra i molibdena, kao i istraživanjima u oblastima bogatim zlatom, bakrom, titanijumom i drugim metalima.
Grupacija Bejzik element zapošljava 290.000 radnika i ima ukupan prihode veće od 13 milijardi dolara godišnje, a ukupna vrednost fonda procenjena je na više od 14 milijardi dolara, dodaje se u saopštenju.
------------------------------------
Potpisan ugovor o gradnji fabrike bioetanola
EM Online
Predstavnici mađarskog udruženja Biotenol, međunarodnog konzorcijuma i zrenjaninske opštine potpisali su danas Ugovor o gradnji fabrike bioetanola u industrijskoj zoni Zrenjanina, vredne 380 miliona evra.
Predsednik Bioetanola Janoš Rac rekao je posle potpisivanja da je taj projekat jedna od najvećih grinfild investicija na Balkanu koja će doprineti razvoju regiona, budući da je to prva fabrika u Evropi u kojoj će se za proizvodnju bioetanola koristiti kukuruz i pšenica. U realizaciji tog značajnog privrednog projekta, kako je rečeno, učestvovaće poslovni partneri i finasijeri iz SAD, Nemačke i Mađarske. U fabrici će biti zaposleno oko 2.000 ljudi, ali će posrednu korist od takve vrste proizvodnje imati i poljoprivreda i prateće delatnosti.
Proizvodnim planom predviđeno je da će se u pogonima, koji će za dve godine biti izgrađeni na 60 hektara industrijske zone "Jugoistok", godišnje proizvoditi 680.000 tona bioetanola, 450.000 tona hrane za stoku i 150.000 tona biološkog đubriva. Sirovine će se proizvoditi na 220.000 hektara. Poslovanje će se u novoj fabrici odvijati u režimu slobodnih zona, primenjivaće se najnovije, hermetički zatvorene tehnologije, proizvodni objekti će biti ekološki neutralni i zadovoljavaće sve međunarodne konvencije i propise vezane za ekologiju.
------------------------------------
pre nedelju dana ili tako neshto je bila vest o erdb i chachanskoj banci. ko je tad bio pametan da ih pazari mogo je lepo da se obezbedi za zimu :]
a shto se tiche bankarskog buma, poredjenja radi - evo kakva je situacija u komshiluq ->
Stambeni krediti i nezaposlenima
Vjesnik
Banke u ovoj godini udvostručile broj stambenih kredita u odnosu na isto razdoblje lani
Stambeni krediti s odgođenim plaćanjem dijela glavnice, krediti bez jamaca i depozita, te moratorij za rodilje i njihove supružnike samo su neke od pogodnosti kojima se banke bore za klijente. Vrtoglavi rast cijena »kvadrata« i sve niže kamatne stope potaknuli su građane da što prije riješe stambeno pitanje. Tome u prilog ide i istraživanje GfK, centra za istraživanje tržišta, prema kojemu pet posto stanovništva starijeg od 15 godina, njih 170.000, iskazuje namjeru da u ovoj godini riješi svoj stambeni problem. Zato i ne čudi da su neke banke u ovoj godini udvostručile broj stambenih kredita u odnosu na lani.
Najveći porast zabilježila je Privredna banka Zagreb, koja je u prvih šest mjeseci izdala 1,7 milijardi kuna stambenih kredita. To je, u odnosu na lani, porast od čak 200 posto. Zagrebačka banka odobrila je u prvih osam mjeseci 2,6 milijardi kuna novih stambenih kredita, odnosno 55 posto više u odnosu na prošlu godinu.
»Danas građani uvjetno rečeno imaju na raspolaganju više novaca, jer je snažna konkurencija utjecala na značajno sniženje kamatnih stopa, a time i otplatnih rata«, objašnjavaju u Zagrebačkoj banci. Uz to ukazuju na činjenicu da je građevinska branša u procvatu, jer je godinama potražnja za novosagrađenim nekretninama bila značajno veća od ponude, pa se danas građanima nudi sve veći broj atraktivnih nekretnina.
Gotovo sve banke odobravaju kredite s valutnom klauzulom vezanom uz euro ili švicarski franak. Kamatne stope u francima kreću se od 3,95 do 5,25 posto godišnje. U eurima je kamatna stopa nešto viša, od 4,95 do 6,9 posto. Banke nude i stambene kredite za mlade, odnosno one do 40 godina, koji imaju nižu kamatnu stopu. U tim paketima klijenti otplaćuju umanjenu glavnicu kredita do 50 posto, te je moguće otplaćivati znatno niže mjesečne anuitete u prvih pet godina otplate.
Danas banke prihvaćaju različite instrumente osiguranja tako da građani više ne moraju vući za rukav poznanike tražeći ih da im budu jamci. Kredit se može podići bez jamca, tj. samo uz hipoteku ili pak novčane instrumente osiguranja poput investicijskih fondova i životnih osiguranja.
U Zagrebačkoj banci kažu da za razliku od prijašnjeg razdoblja, kada je 75 posto kredita uključivalo jamca, danas se njihov broj spustio na samo devet posto. Kod više od 65 posto novih stambenih kredita koje je odobrila Zagrebačka banka, jedini instrument osiguranja je zalog na nekretninu. Osim jamca, niti stalni radni odnos više nije uvjet za dobivanje kredita. U nekim bankama potrebna su samo redovita primanja.
_________________ ..nema genijalne zhene. zhene su dekorativni pol. one nemaju nikada shta da kazhu, ali nas svojim govorom ocharavaju.
zhene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao shto chovek predstavlja pobedu duha nad moralom..
|