FONForum

Duh Bolonje nad Srbijom
napisao/la Božidar Radenković - Monday, 5. February 2007., 08:40

Sve na ovom sajtu

O DUHU BOLONjE

Moderan Univerzitet je nastao u XI veku u težnji tadašnje Evrope da neefikasno obrazovanje izmesti iz manastirskih zidina i vrati u forme Platonove akademije koja je, na pritisak crkvenih krugova zatvorena u V veku. Od tog vremena se univerzitetska nastava usavršava i prilagođava okruženju. Bolonjska konvencija je jedan od pokušaja da se obrazovanje u Evropi standardizuje na nivou načina držanja nastave, ocenjivanja, zvanja i diploma, omogući mobilnost nastavnicima i studentima sa ciljem da podigne prosečan nivo Univerzitetskog obrazovanja, skrati vreme studiranja i pomogne bržem uključivanju diplomiranih studenata u društvene tokove. Evropa je taj cilj oročila za 2010. godinu.

Dakle, cilj bolonjskog procesa je da za ciljni prosek privrednog razvoja unapredi prosek obrazovanja u Evropi. Bolonjski proces je unapređenje proseka obrazovanja i sigurno nije za najbolje univerzitete u Evropi. Udruženje devet najuglednijih nemačkih univerziteta je odbilo da pristupi Bolonjskom procesu sa obrazloženjem da su zadate ciljeve oni realizovali pre nekoliko vekova i da bi za njih to bio povratak unazad.

S obzirom da živimo u Srbiji, iako smo nebeski, još malo pa izabrani narod, čiji su vladari u XIII veku umeli da se služe zlatnim viljuškama, valjalo bi i da se podsetimo i sledećeg:

Univerzitet u Bolonji (koji je odbio da pristupi bolonjskom procesu) je osnovan u XIII veku. Evropa je tada, posle osam vekova primene, uveliko napuštala manastirsko obrazovanje. U to vreme je Sveti Sava, osam vekova nakon otvaranja manastirskih škola u Evropi, otvorio prvu školu u Manstiru Studenica. Osam vekova nakon osnivanja prvih Univerziteta u Evropi (XI vek) osnovan je Univerzitet u Beogradu (XIX vek). Dakle, kašnjenje od osam vekova u odnosu na Evropu je konstanta za naše obrazovanje. Tu ni Turci ništa nisu mogli da pomognu. Po svojoj prilici, da bi dostigli nivo Bolonjskog i uglednih nemačkih Univerziteta, da možemo sa indignacijom da odbijemo predložen bolonjski proces, biće nam potrebno još osam stotina godina.

S obzirom da ipak živimo u Srbiji, imajući u vidu dosetku naših zemljaka iz izgubljenih zemalja (Nije bečka štikla za ličku nogu) sa zebnjom sam očekivao primenu Bolonjske konvencije na našim prostorima. Osnovne ideje bolonjskog procesa bi za naše društvo bile izuzetno korisne. Naše društvo vapije za standardizovanim nastavnim planovima i programima, diplomama jednakog kvaliteta, mogućnošću da student u toku studiranja pohađa nastavu na više različitih univerziteta, mogućnostima da nastavnici bez administrativnih ograničenja drže nastavu na privatnim i društvenim Univerzitetima. Međutim, na Balkanu, a pogotovo u Srbiji nema ideje koju nismo u stanju da kompromitujemo. Dobili smo Zakon o visokom obrazovanju koji je suprotan idejama bolonjskog procesa u smislu da je osnovna ideja bolonjskog procesa, mobilnost studenata i profesora, zakonski zabranjena i sankcionisana kaznama. Samo donošenje važećeg Zakona o visokom obrazovanju je bilo dostojno Nušićevih ili bar komedija Dušana Kovačevića. Nažalost (tragi)komedija, koja se zove Univerzitetsko obrazovanje, bez ikakvog izgleda na katarzu ili bilo kakav razuman izlaz, traje i dalje. U vreme kada aktuelni Ministar policije ima kriminalni dosije,od profesora se traži da donose dokaz da nisu osuđivani.

U Nemačkoj je pitanje diploma jednostavno rešena izjednačavanjem Dipl.ing =Master. U evropskoj zajednici nama najbliži Slovenci, nakon kratkog lutanja ponovo su uveli magistarske studije koje traju godinu dana nakon master studija. Na taj način su izbegli obezvređivanje već stečenih magistarskih diploma. Kod nas studenti koji su ranijih godina završili studije nisu sigurni šta su tačno završili, oni koji su završili specijalizaciju ili magistraturu za koju je bilo potrebno prethodno obrazovanje koje je na nivou mastera, treba da posle jedne ili dve godine studija dobiju niže ili isto zvanje od onog koje su imali pre početka studiranja. Aktuelni političari a i vodeći ljudi na Univerzitetima bahato i bez trunke pameti daju izjave kojima obezvređuju diplome i dovode u pitanje budući status generacija koje danas predstavljaju motornu snagu društva.

Zahvaljujući smutnji i zbunjenosti koja je napravljena pozivanjem na bolonjski proces, slično smutnji u nedavnim ratnim i vremenima sankcija, kada su neobrazovani, prevaranti i kriminalci postali bogati i zauzeli važne društvene položaje, rukovodeća mesta na fakultetima i Univerzitetu su zauzeli ljudi bez ideja, anonimni i destruktivni. Među njima ima i onih koji bi negde drugde teško mogli i asistenti da budu. Unapređuju se u zvanja, čak i u zvanje redovnog profesora, bez komentara i diskusije ljudi koji su u konkursnu prijavu napisali očigledan falsifikat i nemaju uslova za izbor...

Da li ima načina da se ova smutnja i pometnja na Univerzitetu prevaziđe ?

Po mom mišljenju ustrojstvo Univerziteta kao autonomne ustanove, samo po sebi ima demokratski potencijal da dugoročno ove poremećaje nadvlada. Međutim, Univerzitet ima ogromnu inerciju, pa će se vreme koje je za to potrebno meriti decenijama. Ja to vreme verovatno neću dočekati, ali se nadam da neće opet biti potrebno celih osam stotina godina.

Raspitaj se prvo malo oblje o Bolonji....
Taj sa Vise Poslovne Pratnje ce imati strukovnog (professional) bachelora, a fonovac akademskog (academic) bachelora, sto su dva razalicita zvanja...