Koristio BPEL koji se crta preko BMPN zapisa. Reč je o IBM platformi nekad znanoj kao Process server sada znanoj kao IBM BPM.
Jedan mobilni provider koristi tu platformu pa se preko nje obrađuju svi zahtevi npr. prelaz sa pripaid na postpaid...
Ne znam da li su oni videli neku veliku korist od toga, ali mislim da u datoj situaciji nisu imali mnogo izbora. Njihovi procesi su tako komplikovani i toliko ih ima da ne znam kako bi drugačije to implementirali.
Inače ova oblas doživljava bum i preprod. Ranije je bio hype sa SOA fazonima, ali usled previše hypea a loših implementacija jer je tek ta tehnologija zaživela, slabe iskorišćenosti, visokih troškova i eknomoske krize koja je usledila ljudima se povraćalo na pomen SOA... Zato su sad izmislili BPM kao SOA II, SOA sa smislom i procesom koji povezuje te SOA delove i to doživljava procvat u EE svetu.
Prednost je što se firma usresređuje na srž svog postojanja: proces koji obavlja. Svi u firmi komuniciraju preko procesa, bez obzira da li je proces samo prikazan na papiru preko BPMN zapisa ili se on i izvršava preko nekog BPEL-a. Pojavljuju je i opensoruce BPM mašine: bonita i sl.
Pojavljuju se i lightweight implementacije koje ne rade sa SOAP web servisima već sa REST i koje nisu toliko okrenute tehničkim procesima već je moguće raditi i sa ljudskim aktivnostima. U tom cilju je i IBM kupio Lombardi i bluewashovao taj alat u BPM Standard edition spajajući taj alat sa svojim Process serverom (koji je renameovan u BPM Advanced uz koji naravno dođe i Lombardi).
U tim alatima je moguće da svako vidi kako proces izgleda preko običnog web browsera: Analitičari su ti koji najviše gledaju proces i predlažu njegovu optimizaciju, system inetgratori (BPM developeri) rade na štrikanju procesa, developeri rade na izlaganju sistema prosima (preko REST i SOAP servisa), proces menadžeri imaju pogled s visine na čitav proces, a obični menadžeri znaju dobro pojedine faze procesa. I svi oni se uključuju u diskusiju procesa u cilju da firma radi brže, više, snažnije