|
Naplaćivanje putarine bez zaustavljanja, osmišljeno u Institutu „Mihajlo Pupin”, već sada svrstavaju među najsavremenija u svetu!
Prođete li (bez zadržavanja) kroz elektronsku naplatnu rampu Instituta „Mihajlo Pupin”, znajte da ste ušli u Evropsku uniju.
Naša vodeća naučnoistraživačka ustanova stala uz rame s vodećim svetskim kompanijama, osobito kada je 2005. osmislila automatsko očitavanje registarskih tablica na vozilima bez zastajanja u vožnji.
Znatiželjnim gostima u ranu jesen iste godine generalni direktor dr Vladan Batanović prikazao je kako se prolazi (i plaća) ne usporavajući automobil koji se kretao brzinom od šezdesetak kilometara na sat (može i većom). U naplatnoj kabini s natpritiskom (da ne ulaze izduvni gasovi) na monitoru su se videle tablice, a u računaru je upamćeno koja je to vrsta (klasa) vozila bila, koliko rastojanje je prevaljeno (uključenje i isključenje s puta) i učitan iznos putarine.
Da u elektronskoj spravici na vetrobranskom staklu iznutra, nazvanoj tag (kontrolni kod), čovek za volanom nije imao dovoljno novca spustila bi se prečaga, on bi se zaustavio i na neki drugi način izmirio dug.
Trećina sekunde
Stručnjaci najvećeg naučno-tehničkog instituta u jugoistočnoj Evropi – koje je predvodio inženjer Zoran Damjanović – smislili su, prema ocenama upućenih, jedan od najsavremenijih načina naplate u svetu. Obuhvatili su sve postojeće vidove naplaćivanja (ručno, automatsko, elektronsko i objedinjeno). I putnik za upravljačem se, jednostavno, neće zaustavljati – kao što nije prvi čovek „Mihajla Pupina” – od mađarske do makedonske granice, a jednog dana ni putujući s kraja na kraj Evrope.
Ispred naplatne rampe, pokraj svake trake kolovoza, postavljena je antena kratkog dometa (četiri-pet metara) koja svetlosnim zrakom premerava dužinu, broj osovina (prema obliku točkova) i visinu vozila. Nekoliko metara (četiri do sedam) iza ove „optičke prepreke” nalazi se, uz sam ivičnjak, kamera koja čeono snima tablice i već posle trećine sekunde (0,3 sekunde) to se u računaru upisuje.
Ukoliko je auto opremljen elektronskim tagom ili čip-karticom, s računa se smesta skida iznos za prevaljeni put i vozač vidi koliko mu je para ostalo. U suprotnom, auto se zaustavlja i čovek ubacuje putnu karticu u uređaj za plaćanje; ako toga nema, ovlašćenom licu daje kreditnu karticu ili gotovinu. Čim se na pokazivaču (displej) pojavi da je usluga namirena, podiže se rampa.
Kretanje vozila prilikom ulaska i izlaska prate naročiti senzori, ugrađeni u kolovoz na pedesetak metara od naplatne kabine. Svaku traku na naplatnoj rampi (na primer Bubanj potok) opslužuje po jedan računar, povezan infracrvenom vezom sa ostalima u mrežu. Podaci (uključujući video-snimke) odmah se prosleđuju u glavni kompjuter ili server, u kojem se izvesno vreme čuva baza. Svi računari su pod operativnim sistemom QNX-6 za rad u stvarnom vremenu (istog časa obrađuju i prikazuju podatke).
Nekoliko zemalja
Elektronska naplata već se koristi na deonici autoputa Beograd–Šid, očekuje se da se uvede na još dve veoma prometne: Beograd–Subotica i Beograd–Doljevac (i dalje ka Kumanovu). Zamašan posao trebalo je da se okonča, ali se kasni zbog nedostatka novca (JP „Putevi Srbije”). Za Evropsku uniju bitno je da se sve završi do 2013. ili 2015. omogućujući krstarenje autoputevima bez zastajkivanja.
U čemu se ogledaju preimućstva?
S podužeg spiska izdvajamo: potpuno nadziranje protoka i plaćanja, skraćivanje vremena putovanja, izbegavanje gužvi, smanjeno baratanje gotovinom, izostavljanje naplatilaca... Zahvaljujući ovom poduhvatu, koji je potpomoglo Ministarstvo nauke, „Mihajlo Pupin” je zaposlio stotinu visokoobrazovanih stručnjaka, a u desetak srpskih preduzeća bilo je uposleno više od hiljadu ljudi.
Istraživači i stručnjaci „Mihajlo Pupina” duže od tri decenije bave se upravljanjem saobraćajem, postavši predvodnici u ovom delu Evrope, a u ponečemu se uvrstivši u sam svetski vrh. Elektronska naplata, izvedena prema najstrožim evropskim merilima, u 2008. prodata je Crnoj Gori i DR Kongu, u toku su ozbiljni pregovori s nekoliko mediteranskih, istočnoevropskih i bliskoistočnih zemalja i očekuje se da će se naći, bar, u nekoliko. U tom slučaju, prema rečima dr Vladana Batanovića, stajaće u istom redu s najpoznatijim svetskim kompanijama.
Novina koja se najavljuje – da se sa srpskim uređajem krećete po Evropi, da vaše vozilo prepoznaju sve elektronske rampe i da plaćate ma kojem stranom uslužiocu (interoperabilnost) – tako sveobuhvatno i toliko usavršeno dostignuće nigde ne postoji! Hoće li „pupinovci” prvi poneti ovu tehnološku štafetu?
Stanko Stojiljković
Bolji od stranaca
Dr Vladan Batanović ističe da je „Mihajlo Pupin” posao izborio na međunarodnom nadmetanju, ponudivši isti tehnološki domet za tri puta nižu cenu od poznatih stranih kompanija. Danas je to najsavremeniji postupak naplate u svetu, usklađen s preporukama Evropske unije da se vozila nigde ne zaustavljaju prelazeći iz jedne u drugu zemlju.
Izvor: Politika
_________________
U državi u kojoj veći deo građana dangubi - ne mogu se rađati značajna dela.
Kad nešto samo po sebi deluje dobro bez zakona, zakoni nisu potrebni.
Svako vidi kako izgledaš,ali ih malo zna ono što jesi.
|
