FONForum

Sa zadovoljstvom oglašavamo objavljivanje lokalizovanog izdanja 2.4.1 najpopularnijeg slobodnog kancelarijskog paketa OpenOffice.org, dostupno za GNU/Linux i Microsoft Windows operativne sisteme.


http://sr.openoffice.org i http://sr.openoffice.org/lat/

Izdanje je rezultat daljeg rada u trogodišnjem projektu lokalizacije paketa OpenOffice.org koji, u saradnji sa zajednicom korisnika slobodnog softvera u Srbiji realizuje Matematički fakultet u Beogradu, a finansira Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo u okviru projekata lokalizacije slobodnog softvera.

Jezičke nadogradnje koje OpenOffice.org čine kancelarijskim paketom sa najboljom podrškom za srpski jezik na tržištu uključuju program sa ispravku grešaka pri kucanju (engl. spelling checker), podršku za označavanje nabrajanja slovima srpske ćirilice, ažurne lokalitete, program za preslovljavanje, ispravno ređanje latiničnih slova i dr.

Ove nadogradnje se mogu koristiti iz lokalizovanog ali i iz sučelja na engleskom jeziku ili na nekom drugom od preko 80 dostupnih jezika. Kako nadogradnje još uvek nisu deo zvaničnog OpenOffice.org izdanja, svima koji koriste srpski jezik u dokumentima preporučuje se upotreba jedne od tri pune instalacije (ćirilica, latinica, engleski) sa http://sr.openoffice.org.

Kompletno korisničko sučelje, preko 26000 poruka, je lokalizovano na srpski jezik, a u odnosu na izdanje 2.4 ispravljeno je preko 3000 poruka. Instalater za Microsoft Windows više ne ispisuje ružne „kuke i kvake“ pri raspakivanju pred instalaciju. Izdanje za GNU/Linuks operativni sistem, za razliku od zvaničnog sa OpenOffice.org, integriše Gstrimer, za punu multimedijalnu podršku, a poseduje i dodatne ispravke i ubrzanja.


Listu novina dostupnih u izdanjima iz serije 2.4 možete preuzeti u otvorenom dokument-formatu (ODF) ili kao PDF sa
http://sr.openoffice.org/news/OOo24.odt
http://sr.openoffice.org/news/OOo24.pdf

Pored preuzimanja instalacionih datoteka, na veb lokaciji http://sr.openoffice.org moguće je proširiti paket novim dodacima (npr. umetak za ispis broja slovima), pristupiti dostupnoj dokumentaciji i zatražiti podršku za ovaj kancelarijski paket u okviru zajednice. Pomenimo još i vodič za instalaciju na Microsoft Windows sistem koji je dostupan na veb adresi http://sr.openoffice.org/lat/docs/winsetup24/


Besplatno isprobajte novo izdanje paketa OpenOffice.org, legalno ga zadržite ako vam se dopadne!
http://sr.openoffice.org/lat/preuzmi.html


Najzaslužniji za ovo izdanje su, po azbučnom redu, Igor Nestorović, Miloš Popović, Ljubiša Radovanović, Goran Rakić, Branko Tanović i Aleksandar Urošević, a nosilac projekta ispred Matematičkog fakulteta je prof. dr Duško Vitas. Oni se, kao i svi ostali učesnici u projektu okupljaju na [email protected] dopisnoj listi (arhiva je javno dostupna), a trenutno u završnicu ulazi dopuna lokalizacije za izdanje 3.0 koje se očekuje u septembru.

Драго ми је да си се јавио и на овом форуму. Овде си могао и ћирилицом

Да се похвалим да ја управо пишем дипломски на ОО.org и на линуксу а тема је један слободни софтвер на слободном језику.

Поред превода морате порадити и на пратећим алатима. Ја сам се намучио док сам инсталирао подршку за проверу правописа. А у опцијама за помоћ при писању има мноштво подешавања која не раде са нашим језиком.

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

zasto bi bilo ko koristio opcije uredi, prikaz i umetni umesto edit, view i insert????
pa i ako cemo na srpskom mislim da nikad nijednog srbina nisam cula koji koristi rec datoteka umesto reci fajl.......
svaka cast vama momci na poslu i ulozenom trudu ali bojim se da je to bilo pisanje uz vetar.......

_________________
Like it or love it or LEAVE IT.

Pa pazi, tebi to ne odgovara kao i meni, ali ja znam da se moj cale bolje snalazi na srpskom win-u nego na engleskoj verziji (ako sto mozemo da nazovemo snalazenjem ). Ako ce neke firme da prelaze na linux zbog legalnosti softvera, preveden softver ce samo da im pomogne u tranziciji. Ipak se vecina kancelarijskoh sluzbenika i sada slabo razume u kompjutere i pamte napamet aplej i tako to!

_________________
Implementacija je materijalizacija specifikacije apstrakcije

To u vezi s jezikom je samo pitanje navike. Ja sam pre iz zezanja instalirao prevod za operu, i posle par dana mi je baš leglo da nisam ni primećivao. Sve dok mi nije došao brat koji nije učio ćirilicu. Jedino može biti problematično delimično prevođenje. Ne volim kad neke opcije nisu prevedene jer prevod nije ažuriran za najnovije izdanje. Ili kad se uradi prevod a zaboravi se na prveru pravopisa, help ostane ne preveden itd.

Mada ako se traži pomoć po net-u uvek je bolje imati nepreveden program

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

eto, objasnise ti ljudi

_________________
:: Sve prste na ruci, u jadu i muci partizanska složila je svest
I sad dokle treba, do sunca, do neba, visoko mi dižemo pest! ::

Što se tiče početnika seniora, prevod se pokazao kao koristan. To su uglavnom ljudi u poznim godinama koji su silom prilika počeli da koriste nekoliko SW paketa. Prvenstveno one MS-ove.

S druge strane, kada su u pitanju početnici juniori, smatram upotrebu prevedenih verzija krajnje neprikladnom, jer će se navići na tu terminologiju i biće iznenađeni kada počnu da koriste neprevedene software.

_________________
"Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava ..."

Hladno pivo, Knjiga žalbe, Pitala si me, 2007.

Neznam meni je u principu prevod na srpski malo konfuzan ali mojim matorcima pomaze...

_________________
Taj zlatni svijećnjak mi je sam uskočio u džep... Istina...

Zar se to ne zove učenje stranog jezika? )) Ne želim nikome da namećem lokalizaciju, ali očekujem da i drugi ne nameću nelokalizovano okruženje.

Zašto niko ne kaže da ne treba koristiti pojam „izvod“, jer kada dođeš na faks i počneš da čitaš stranu literaturu tamo će pisati „derivate“, pa će te to zbuniti... cccc

ja sam se namuchila zhiva da nadjem paste na cirilichnom windowsu... i onda sam mahinalno, po navici, kliknula treci po redu.. chak sam i mamu, koja ne zna ni rech eng, naterala da nauchi engleske rechi jer ne bih ni mogla da joj pokazujem shta je za shta kad ne umem da se snadjem na srpskom..

_________________

pored živog i zdravog CTRL-V ti tražiš Paste

bruka

_________________
Oni hipotetički kostrukti o kojima se može govoriti kao o konzistentnim i relativno trajnim dinamičkim sistemima koji objašnjavaju veći deo procesa motivacije, obuhvatajući i ciljeve i motive kroz njihove međusobne relacije, čime se mogu uslovno..

desktop je bio u pitanju a to je jedino mesto gde ne koristim ctrl+v.. to sam tek sad skontala zashto je to tako, pojma nemam

_________________