Недавно истраживање Завода за заштиту студената показало је да се мање од 20 одсто студената бави неким видом рекреације. Један од проблема у физичкој неактивности младих је што мало факултета посвећује пажњу физичким активностима студената.
Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, за наш лист најављује да ће од јесени почети разговори с деканима факултета који су заинтересовани за учешће у остваривању идеје да се спорт врати у универзитетске програме.
- Треба дати шансу студентима да се баве спортом бар рекреативно, ако не такмичарски. За то је потребно обезбедити услове, финансије, људе и базене, сале и спортске терене. После Универзијаде Универзитету ће остати једна сала од 3.000 квадрата која ће послужити у те сврхе - рекао је Ковачевић и додао да је спорт на факултетима одавно постојао, али се током кризних времена угасио због недостатка новца за изнајмљивање простора.
Један од заговорника идеје о повратку спорта на Универзитет је и Срећко Јовановић, декан Факултета за спорт и физичко васпитање.
- Наш факултет ће у сарадњи с још неким факултетима Београдског универзитета за пола године, најкасније за годину дана, направити пројекат за системско увођење спорта на универзитет.
То би требало да буде модел погодан за наше услове, а базиран на нашем старом систему спорта на факултетима и онога што постоји на западу. Елаборат Министарства за омладину и спорт у националној стратегији спорта велико место даје универзитетском спорту и то ћемо такође искористити - објаснио је Јовановић.
Према његовим речима настојаће се да сви постојећи и новоизграђени објекти за Универзијаду 2009. који припадају Универзитету. буду искоришћени за студентско бављење спортом.
Снежана Самарџић Марковић, министар омладине и спорта, за наш лист каже да је "један од предлога у Стратегији о развоју спота у Србији враћање наставе физичког васпитања на факултете, јер је потпуно бесмислено да Србија има Универзијаду, а да студенти немају могућност за активније бављење спортским активностима на факултету и да немамо развијен универзитетски спорт као категорију".
- Жеља нам да што више спортиста буду и студенти, а да у Закону о спорту буду предложене мере које омогућују да врхунски спортисти имају одређене олакшице приликом студирања у смислу потреба за уклапањем времена одржавања наставе и тренинга.
У прилог озбиљности наше намере је и формирање посебне радне групе за школски и универзитетски спорт која ће заједно с осталим радним групама радити на изради Националне стратегије за развој спорта у Србији - рекла је Самарџић Марковић.
Немања Петровић, председник Студентског парламента Универзитета у Београду, за наш лист каже да би било добро вратити спорт на факултете и да би евентуално могао да се распише референдум на којем би се студенти изјаснили о томе.
Горан Минић, председник Савеза студената Београда, такође сматра да је спорт прави начин да се студенти ослободе гојазности и да свој рекреативни живот подигну на виши ниво
- Било би одлично да сваки факултет три или четири пута недељно изнајмљује термине у салама. То за факултете не би била велика ставка у односу на оно што од студената узимају. Мислим да би међу студентима било велико интересовање за тако нешто.
Најзаинтересованији би били студенти из унутрашњости који су у средњој школи нешто тренирали. За њих би то значило наставак бављења спортом, без губљења времена за враћање у родни град - рекао је Минић. Он додаје да универзитетске лиге постоје, али да би их требало подићи на знатно виши ниво.
Веслачки клуб за пример
Милош Трумић, председник Веслачког клуба Факултета организационих наука (ФОН), новинару Данаса је рекао да је ФОН један од ретких факултета који помажу развој спорта.
"Иако не постоји спорт као обавезни предмет, факултет помаже својим кошаркашким и одбојкашким тимовима када иду на такмичења, али не може да им плаћа да тренирају. Веслачки клуб ФОН, који ће ускоро прерасти у универзитетски, сада користи просторије и опрему Веслачког клуба Партизан.
Надокнаду за то плаћамо кроз чланарину у клубу. Постоје индиције да ће нам Универзитет обезбедити чамац за обуку и такмичења чија се цена креће од 15 до 20 хиљада евра - рекао је Трумић.
Извор: Данас
Искрено се надам да вам неће из целог чланка једино у очи пасти пасус о олакшицама за студенте-професионалне спортисте, већ да ће се дискусија повести у правцу опште спортске (не)активности студената, као спортиста-рекреативаца.
|
.. дакле поента приче је да се не може од бабе правити девојка нити од деде дечко, ко се пронашао у неком спорту пронашао се, мислим да је мало касно да сад постоје "врхунски спортисти" на ФОНу а који већ не тренирају негде.
...а како је ово ФОН тешко је за очекивати да ће то бити бесплатно... а онда и ово мало ДА прелази у НЕ, које са оним првим НЕ чини - НЕ. .gif ":)")
али ме нервира то "е ајмо.Зашто?...не знам, ајмо..." 
Да ли је заиста могуће да ти не знаш зашто је важно и корисно да се људи, нарочито млади људи, редовно баве физичким активностима?
